Svaki odraz je jedna priča. Knjiga koja je pred čitaocima pravi je mozaik ratnih i poratnih epizoda, dirljivih, tragikomičnih i potresnih situacija koje su se s bosanskog ratišta rasule po ovdašnjim prostorima. Ispričana prepoznatljivim eliptičnim piščevim stilom i osobenom književnom formom, ona je svojevrsni presek pripovedačkog opusa Vladimira Kecmanovića jer sadrži sve ono po čemu su poznati njegovi romani. Na stranicima knjige Kao u sobi sa ogledalima prepliću se istina i laž, pripovedanje i zamišljenost, prošlost i sadašnjost. Pisac nas upoznaje s malim velikim ljudima, uglavnom marginalcima, i svedoči o njihovim usponima i padovima, o sudbinama koje su ponekad veće i od života i od literature. U svoju sobu sa ogledalima Kecmanović uvodi i svoje likove i svoje čitaoce, odraz čoveka na ovim stranicama odraz je sveta u kome živimo. Nisu svi ti odrazi lepi i ugodni za oko, ali će svaki od njih priuštiti čitaocu izuzetno čitalačko iskustvo.

Nagrađivana i ekranizovana tragikomedija. Slomljena ploča ne može da svira, ali je krug – krug. Deo savršenstva. Deo izgubljenog raja. Deo raja koji nikad nije postojao. Stojanka u svojim šezdesetim godinama odgaja unuke u južnom Banatu, negde između grada i sela, ali i dalje crpi snagu iz jednog juna provedenog u Beogradu. Sa ćerkom koja je davno otišla u Ameriku nema kontakt već godinama i mnogo pati zbog toga. Iako rođena u selu, Stojanka se ne uklapa u seoski milje, jer neprestano vodi borbu protiv palanačke uskogrudosti, samozavaravanja, malograđanštine i licemerja. U ovom duhovitom i dirljivom romanu svoje mesto naći će i Stojankina neprežaljena ljubav iz mladosti, seoski sveštenik, lovac, odbegla deca, dve koze, ali i Bitlsi, jer od čoveka s kojim je zatrudnela Stojanka ima samo jednu polomljenu singl ploču. Inspirativna i majstorski ispripovedana, knjiga Kozje uši osvojila je nagrade Miroslav Dereta i Stevan Sremac, i nastavila svoj život na velikim i malim ekranima.

Nagrade: Pulicerova, Edgar, PEN/Fokner, Karnegi, APALA Simpatizer je priča o jednom kapetanu, čoveku koji je rastao uz sirotu majku Vijetnamku, bez oca Francuza, čoveku koji je otišao u Ameriku na studije, da uči o životu i ljubavi, ali se vratio u Vijetnam da se bori za komunističke ciljeve. O čoveku koji je špijun i simpatizer. O čoveku koji zapravo ne zna ko je. Njegov um je podeljen jer su njegova politička ubeđenja u sukobu sa ličnim uverenjima. April je 1975, a Sajgon je u haosu. General južnovijetnamske vojske pijucka viski u svojoj vili i uz pomoć svog pouzdanog kapetana sastavlja spisak onih koji će dobiti mesto u poslednjim avionima što lete iz zemlje. General i njegovi sunarodnici otpočinju nov život u Los Anđelesu nesvesni da jedan među njima, kapetan, tajno motri na grupu i sve prijavljuje visokom zvaničniku Vijetkonga. Sasvim različit od svih romana i filmova o Vijetnamskom ratu koji mu prethode, sa literarnom elegancijom i mračnom pronicljivošću, Simpatizer nam prikazuje perspektivu rastrzanog subverzivca i idealiste i razotkriva onu stranu rata i njegovih posledica koje Amerika nikad nije videla. „U poslednjim poglavljima Simpatizer postaje apsurdno remek-delo koje je moglo izaći iz Kafkinog ili Ženeovog pera.“ New York Times „Nujenov crnohumorni roman nudi pogled na američku kulturu koji smo ranije retko viđali.“ Oprah.com

Književna nagrada „Tronoški rodoslov“ Nagrada „Branko Ćopić“ Prvi roman o srpskom Černobilju. Vinča, 15. oktobar 1958. U poslepodnevnim satima oglasio se centralni alarm za detekciju povišenog radioaktivnog zračenja. Grupa mladih naučnika je prilikom izvođenja naučnog eksperimenta osetila miris ozona… Ubrzo će svi oni oboleti od radijacione bolesti, za koju, naizgled, nema leka. Preostaje jedino da se u pariskom Institutu „Kiri“ obave eksperimentalne, humane transplantacije koštane srži, prve u svetu. Naravno, ako se prethodno nađe dovoljno građana Pariza koji bi rizikovali život da pokušaju da pomognu potpunim strancima... Sudbine obolelih, ljubav između jedne pacijentkinje i jednog francuskog lekara i sklapanje prijateljstava odvijaju se daleko od očiju javnosti, čemu doprinose i politički pritisci. Nakon višedecenijskog izbegavanja teme radijacije u Vinči Goranu Milašinoviću je pošlo za rukom da priču o srpskom Černobilju ispriča efektno i sa mnogo detalja.

Dobitnica nagrade „Dajana Forsajt“ „Najbolja knjiga o Anonimusima.“ Džulijan Asanž Sveobuhvatna knjiga o globalnom pokretu hakera, trolova i haktivista pod nazivom Anonimusi, iz tastature autorke koja, po rečima Hufington posta, zna sve njihove skrivene i mračne tajne. Nastala iz višegodišnjeg četovanja i susreta sa mnoštvom hakera i trolova, knjiga detaljno prikazuje podvige ove složene i decentralizovane hakerske grupe – kako planira, dejstvuje a potom se razilazi – uključujući DDoS napade na finansijske korporacije nakon kontroverze oko Vikiliksa, defejsovanje veb-sajtova tuniske vlade, akcije protiv Sajentološke crkve i ulogu u pokretu „Okupirajmo Volstrit“. „Ne propustite ovu knjigu.“ Glen Grinvald, autor knjige Bez skrovišta: Edvard Snouden, NSA i američka država nadzora „Dugo iščekivana i izuzetno zanimljiva studija o aktivističkoj zajednici.“ Džejmi Bartlet, autor knjige Darknet – U digitalnom podzemlju „Knjiga od ključnog značaja, pa čak i proročkog, za svakog ko želi da razume ovaj uglavnom skriveni svet.“ Boston Globe „Temeljno istraživanje koje vodi čitaoca pravo u srž hakerske grupe.“ Independent „Knjiga koja će vam omogućiti pun pristup mračnim i divljim budžacima interneta, aktuelna, informativna i zastrašujuća.“ Publishers Weekly „Strastven i žestok profil savremenog digitalnog aktivizma, uznemirujućeg i delotvornog.“ Kirkus Reviews „Knjiga Haker, trol, uzbunjivač, špijun podseća nas da iz mračnih dubina ponekad ispliva i nešto divno. Raščišćavanje ovih dubina – ukoliko je uopšte moguće – moglo bi imati posledice kakve Britanska obaveštajna služba ne može ni zamisliti.“ Times Higher Education

Nagrada Alfaguara za najbolji roman na španskom jeziku. Lavirinti ljubavi i laži velike su teme ovog romana Karle Gelfenbejn, spisateljice koja je oduševila hiljade čitalaca širom sveta. Književnicu Veru Sigal i pesnika Orasija Infantea spaja mladalačka ljubav i strast prema književnosti. Njihova sreća će biti prekinuta kada Vera Sigal jednog dana padne niz stepenice svoje kuće i ostane u komi. Dvoje mladih umetnika, Emilija i Danijel, oduševljeni Verinim delom, godinama kasnije dolaze iz Francuske u Čile ne bi li bolje razumeli tajanstvenu vezu koju su imali Vera i Orasio. Ta istraga će kod Danijela stvoriti sumnju da Verin pad nije bio slučajan. Emilija i Danijel tako kreću u potragu za istinom o nesrećnom slučaju mitske spisateljice, ali će pre svega spoznati sopstvenu sudbinu. „Književni triler napisan krajnje efektno vezan je za nezaboravan ženski lik i za moć genijalnosti. Autorka je umela da ispreplete ljubavi i zagonetke sa složenim i istovremeno transparentnim pismom.“ (Iz saopštenja žirija za dodelu XVIII nagrade Alfaguara za roman 2015. godine) „Suptilna, vizionarska i ljudska priča.“ – Dž. M. Kuci „Karla Gelfenbejn je tvorac autentičnog i moćnog književnog izraza.“ – The Independent „Karla je jedan od najvažnijih pisaca s početka XXI veka. Njeni romani su dragulji savremene čileanske književnosti.“ – El Mercurio

Regionalna nagrada „Mirko Kovač“ Deni sedi na svom mestu, na drvetu, sedi kao mali majmunko, tih, ptica ili ništa, Deni, bez oca, prepun tajni, u zasedi, ljulja se, klati, jede zelene šljive, kisele, oči mu pune suzama, hvata se za granu, malo još klati, gleda dole, pušta se i pada na zemlju koja ga voli jedino gravitacijom, reda radi. „Način na koji je Vladimir Tabašević zaplivao u svoj romaneskni lirizam Tiho teče Misisipi podsjeća na voz koji vodi u anarhičnu razgradnju sveta kakav smo poznavali. Neočekivani rečenični obrati, duhoviti i inventivni, nepotrošeni, stvaraju lepotu pripovjednih, živih slika koje se nižu u mahnitom ritmu želje da se ispričaju u dahu. Čitalac želi da prati taj ritam i hita za njim, ali emocija, tuga i tragičnost zaustave ga svako malo i nateraju da izroni iz tog sveta, da udahne novu dozu snage kako bi se vratio. Tabašević je napisao roman o bliskosti, gubitku i pripadanju, dakle ljubavni roman, ma koliko takvo određenje bilo nesigurno ili napušteno. Baš zato je za takav izbor potrebno hrabrosti, talenta i stila.“ Iz obrazloženja žirija Nagrade „Mirko Kovač“ „Ovaj roman traži čitaoca-kaskadera, čitaoca poput Denijevog oca koji u filmskoj simulaciji Kosovskog boja sasvim neherojski strada. Možda je dakle preporuka, možda upozorenje: Tabaševića u svakom slučaju čitate na vlastiti rizik.“ Boris Postnikov „Ne pamtim zadugo ovakav početak, ovako na scenu ulaze ili komete-propalice ili budući klasici. Pa dobro, šta god da bude, u redu je, svaka čast.“ Teofil Pančić

Šestostruki dobitnik nagrade Hugo i trostruki dobitnik nagrade Nebula. Serijal Hronike Ambera je klasik fantastike; sastoji se od deset delova, objavljivanih između 1970. i 1991. U ovom tomu sadržani su treći roman, Znak jednoroga, četvrti, Oberonova ruka, i peti, Dvorovi Haosa. Ovim se završava serijal o Korvinu. Ko vlada Amberom, vlada jedinim stvarnim svetom. Kralj Oberon je nestao, Erik je mrtav, a opasnosti s crnog puta i dalje ugrožavaju savršeno kraljevstvo Amber. Korvin, koji privremeno prihvata ulogu vođe, traga za uzrokom nedaća u Amberu i u isto vreme pokušava da reši zagonetku sopstvene automobilske nesreće na Zemlji u Senkama. Uprkos brojnim spletkama i zaverama koje izbijaju na videlo, članovi kraljevske porodice moraju da postignu bar nekakvu slogu ne bi li otkrili šta se događa i je li neko među njima izdajnik. U potrazi za rešenjima, na putu su da spoznaju istinsku prirodu Ambera i njegovih neprijatelja. „Zelazni nije usvojio standardne književne alatke zanata, već je izmislio sopstvene; rezultat je zaista originalna, uzbudljiva avanturistička priča.“ Džejms Bliš „Zavidim svakome ko još nije čitao Zelaznija.“ Teodor Sterdžen

Dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2015. Potresna sećanja dece koja su preživela Drugi svetski rat. Druga knjiga iz umetničko-dokumentarnog ciklusa „Glasovi utopije“ Svetlane Aleksijevič, dobitnice Nobelove nagrade 2015. godine, pruža čitaocima nesvakidašnja svedočanstva dece koja su preživela Drugi svetski rat, transponovana u vrhunsku književnu formu. Bombardovanje, nemačka invazija, zločini vojske nad stanovništvom, glad, razaranje, zbegovi i druge ratne strahote poprimaju sasvim drukčije dimenzije gledani očima nedužnih devojčica i dečaka, uzrasta od 4 do 12 godina. Uspomene tih sada zrelih ličnosti na svoje traumatično detinjstvo pretvaraju slike iz njihove bolne prošlosti u metaforu o sunovratu ljudskosti i čovekovom moralnom padu, podsećajući nas još jednom na poznatu misao Dostojevskog da „svi ideali sveta nisu vredni suze jednog deteta“. Kazivanja najmlađih i istovremeno najobjektivnijih i najnesrećnijih svedoka ratne kataklizme na tlu tadašnjeg Sovjetskog saveza pokazuju se kao pravi podvig dečjeg pamćenja, i utoliko su upečatljivija nego mnoga svedočanstva o Drugom svetskom ratu. „Vrednost dela Svetlane Aleksijevič sastoji se u dokumentarnoj potvrdi iznenađujuće male uloge države (i državne ideologije) u kodifikaciji individualnog pamćenja ratne traume. Kolektivnih trauma, kako svedoči Svetlana Aleksijevič, nema. Svakome treba dati reč da ispriča samo svoju strašnu istinu. Na pitanje da li nam je takva strašna istina potrebna, sama spisateljica odgovara: ’Čovek koji ne pamti u stanju je da stvori samo zlo i ništa drugo osim zla.’“ Sergej Ušakin

Ne postoje bezopasne laži. Nagrade Kosta za knjigu godine i Kosta za najbolju knjigu za mlade. „Briljantno, mračno, uzbudljivo i sasvim originalno.“ Patrik Nes Fejt Sanderli vodi dvostruki život. Za većinu ljudi ona je skromna i pristojna – mlada dama koja zna gde joj je mesto. Ali Fejt zna tajne za koje niko i ne sluti da ih zna – kao na primer koji je pravi razlog zašto je njena porodica pobegla iz Kenta na malo ostrvo Vejn. I to da smrt njenog oca nije bila nesrećan slučaj. Želeći osvetu i pravdu za oca koga je obožavala, Fejt pretražuje očeve rukopise i saznaje za neobično drvo. Za drvo koje rađa plod samo ako mu se šapne laž. Plod pak otkriva skrivene istine. Drvo će joj možda otkriti ko je ubio njenog oca. A možda će dovesti ubice pravo do Fejt – jer se laži šire nezaustavljivo kao požar. „Malobrojni su pisci poput Filipa Pulmana koji pišu za mlađe čitaoce a imaju i brojnu publiku među odraslima. Među njih svakako spada i Frensis Harding, a Drvo laži je najbolji primer zbog čega se to događa.“ Locus „Hardingova je stvorila neustrašivu, nesvakidašnju junakinju koja se kreće svetom koji je u stalnoj promeni. Ova priča je slojevita, impresivno stilski napisana i nezaboravna, a ujedno nam mnogo toga govori o našem svetu.“ Kirkus Reviews „U ovom romanu su odličnim jezikom neprimetno saliveni istorijski roman i potraga za otkrivanjem tajne, zajedno sa pričom o tome koliko je opasno potiskivati nečiju glad za znanjem.“ School Library Journal

Dobitnik Evropske nagrade za književnost 2014. Duhovita i istovremeno dirljiva priča o protivrečnostima savremenog grčkog društva, viđena očima antijunaka ovog romana Hrisovaladisa, pedesetogodišnjaka razapetog između provincije i prestonice, Grčke i Evrope, sebe i okruženja, profanog i sakralnog. Suočen sa nezaposlenošću i nemaštinom, bolešću i izdajom, kako žena i poslodavaca, tako i svojih najbližih, on ipak korača podignute glave u nameri da savlada talase nadolazeće krize: ekonomske, zdravstvene i moralne. Njegov neprekinuti monolog priziva u sećanje ceo život, od detinjstva do zrelih godina, naizmenično jezikom provincijalca i građanina. Pred naznakama talasa izbeglica i emigranata u Grčkoj, Hrisovaladis se humorom i snovima brani od stvarnosti u kojoj mu je sve tešnje, on je Don Kihot koji traga za svojom Dulčinejom, Prometej naših dana koji žudi da postane Svetogorac… „Pisac u ovoj knjizi uspostavlja zadivljujuću ravnotežu između tragičnog i komičnog.“ literature.gr „Izuzetno pogođen psihološki portret savremene Grčke.“ Efimerida ton Syntakton „Nezaboravna, književno savršena priča sa besprekornim zapletom.“ Frear Magazine Prevela Gaga Rosić.

Umetnički najuspeliji i misaono najdublji, treći deo Vremena smrti, smešten je u Valjevsku ratnu bolnicu, simbol ljudske požrtvovanosti, humanosti i agonije tokom Prvog svetskog rata i glavni centar za prijem srpskih vojnika, ranjenika i velikog broja izbeglica i zarobljenika, koji su zbog loših higijenskih uslova u bolnici oboleli od epidemije pegavog tifusa, ali u kojoj su se čudesnim spletom okolnosti i sudbine dogodile i neke od najneverovatnijih i najtragičnijih ljubavnih u priča savremenoj srpskoj književnosti. „Ovaj roman – ne bojim se jakih reči – uzvišeni je primer i umetničkog umeća, i istorijskog osećanja, i ličnog poštenja. Ep o Srpskom ratu 1914, uprkos obimnoj i serioznoj dokumetaciji, u prvom redu je magijsko vaskrsenje jednog doba njim samim. Srpski rat postao je, na tlu mape Srbije, Svetski rat, a njegova tragedija, tragedija humaniteta.“ Borislav Pekić „U Vremenu smrti očarao me je tolstojevski dah: Ćosić je poslednji veliki epski romanopisac Evrope.“ Žorž Niva, profesor na Ženevskom Univerzitetu, u predgovoru francuskom izdanju

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) „Oprosti onima za koje veruješ da su te izdali. Najčešće je to bio neko – drugi… Ne veruj da ćeš ih ubediti da si nevin, čak i ako jesi. Dovoljno je ako postigneš da ti poveruju kako si sam kriv.“ Borislav Pekić Letopis zatvorskih godina Borislava Pekića iznosi svu tragiku piščevog ličnog iskustva i obelodanjuje surovo naličje komunističkog režima u Jugoslaviji neposredno posle Drugog svetskog rata. Čitajući ovo potresno i poučno svedočanstvo otkrićemo zajedno sa piscem kako tamnica menja jezik, percepciju, život, pretvarajući se u neku vrstu paralelne stvarnosti gde se zakonitosti ljudske zajednice najbolje vide. Gde su granice slobode? Da li svi putevi borbe vode u stradanje? Jesu li osuda, prisila i teror nezavidna baština od koje društvo još nije odustalo? Odgovore za koje mnogi nemaju snage i savesti Borislav Pekić nalazi u svom i kolektivnom iskustvu svog naroda, kao i u tekovinama civilizacije u koje u svim periodima istorije spada i – zatvor. U svom tamnovanju pisac nalazi okvir vlastite egzistencije i duha, borbe i istinskih granica života i smrti – smisla življenja, pre svega. Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) „Ne budi čuvar brata svojega, ni sudija mu, ni protiv njega svedok. Ne budi još jedan koji ga je zatvorio… Ničeg se ne plaši, ni od čeg ne strahuj. Najgore u strahu, sam je – strah. Sve ostalo je lakše.“ Borislav Pekić Letopis zatvorskih godina Borislava Pekića iznosi svu tragiku piščevog ličnog iskustva i obelodanjuje surovo naličje komunističkog režima u Jugoslaviji neposredno posle Drugog svetskog rata. Čitajući ovo potresno i poučno svedočanstvo otkrićemo zajedno sa piscem kako tamnica menja jezik, percepciju, život, pretvarajući se u neku vrstu paralelne stvarnosti gde se zakonitosti ljudske zajednice najbolje vide. Gde su granice slobode? Da li svi putevi borbe vode u stradanje? Jesu li osuda, prisila i teror nezavidna baština od koje društvo još nije odustalo? Odgovore za koje mnogi nemaju snage i savesti Borislav Pekić nalazi u svom i kolektivnom iskustvu svog naroda, kao i u tekovinama civilizacije u koje u svim periodima istorije spada i – zatvor. U svom tamnovanju pisac nalazi okvir vlastite egzistencije i duha, borbe i istinskih granica života i smrti – smisla življenja, pre svega. Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.

Dirljiv portret porodice progonjene duševnim bolom. „Ispričaću vam šta se dogodilo zato što će to biti zgodan način da predstavim svog brata. Zove se Sajmon. Mislim da će vam se svideti. Stvarno tako mislim. Ali za nekoliko strana biće mrtav. A posle toga više nikada nije bio isti… Pisanje o prošlosti je način da se ona iznova proživi, način da se ona opet odmota. Stavljamo svoja sećanja na komade hartije kako bismo znali da će ona uvek postojati. Ali ova priča nikada nije bila uspomena – ona je pronalaženje načina da se zaboravi. “ Ima knjiga koje ne možeš da prestaneš da čitaš, koje ti ne daju da zaspiš čitave noći. Ima knjiga koje te puštaju u skrivene delove života i prikazuju ih sa slikovitom verodostojnošću. Ima knjiga koje ti, zahvaljujući pukoj veštini odabira svake reči, danima ostaju u glavi. Tamo gde mesec nije jedna je od tih knjiga – hrabar roman jednog od naujuzbudljivijih novih glasova u savremenoj književnosti. „Nejtan Fajler ide stopama Neobičnog događaja sa psom u noći Marka Hadona. U isto vreme i duhovito i bolno… oduševićete se.“ – Daily Mail „Zanimljiva pripovest o žalosti i gubitku. Fajler ima sluha za crni humor života, a Metju je harizmatičan glavni lik koji vas privlači čak i dok se njegov svet raspada.“ – Observer Magazine

Two famous children authors working together again after 40 years! Excuse me, but don't we know each other from somewhere, or am I imagining it? Clairvoyant Tales are aimed both at children and their parents. The book contains 31 stories written by Ljubivoje Ršumović and as many illustrations drawn by Dušan Petričić. Clair, an unusual and curious boy finds new friends among animals and through play and conversation with them he reveals answers to various, very important questions about life. This fun, playful and wise book will become the readers favorite no matter their age.

„U ta vremena Balkan beše smutna vetrometina. Granice bejahu divlje, krhke i porozne, te su se raznolika ljudska i neljudska stvorenja smucala skrovitim stazama živopisnog poluostrva, sejući unaokolo zametke svakojakih prokletstava i čuda...“ Ovo je priča o tajni, davno začetoj i nikada ranije ispričanoj. „Polazeći od zagonetne skraćenice na početku romana i krećući se ka njenom razrešenju na samom kraju, Petrović gradi svoj besprekorno komponovani roman kao duhovitu, na momente strašnu i potresnu priču o sudbini svojih junaka i njihovom sazrevanju i samospoznaji. Originalan, živ, maštovit, njegov roman čuva neugaslu čaroliju pustolovine i nosi temeljnu poruku da život jeste avantura u koju treba ulaziti otvorenih očiju, misli i srca i težeći skladu s drugim ljudima i prirodom.“ – Ljiljana Pešikan-Ljuštanović

Glavno mesto radnje ovog kafkijanskog romana je Centralni registar matične službe, sa svojom strogom hijerarhijom i armijom bezimenih činovnika koji u lavirintu kartoteka, kad traže neki dokument, moraju da vuku za sobom „Arijadnin konac“ kako bi uspeli da se vrate. Među njima se izdvaja samo „Gospodin Žoze“, jedini lik koji ima ime. Ni on ni drugi ljudi u romanu nemaju psihološke karakteristike, ne znamo koliko su stari, ne znamo čak ni kako izgledaju. Kad ne obavlja svoj dosadan pisarski posao, Gospodin Žoze upražnjava neobičan hobi: kradom od nadređenih uzima iz Registra fascikle i iz njih vadi isečke iz novina o poznatim ličnostima. Jednom prilikom slučajno će uzeti fasciklu nepoznate žene, čija će sudbina početi da ga opseda. Iako zna kako može da je pronađe, on to ne želi jer mu veće uživanje predstavlja traganje za pojedinostima iz njenog života, što će ga odvesti u mnoge, čak i opasne avanture... „Snažna parabola o apsurdnosti čovekovih pregnuća.“ Robert Irvin, The New York Times „Sva imena su još jedan Saramagov književni podvig. Raskošan stil, gust tekst sa brojnim metaforama, uz osobenu sintaksu i pravopis – i u ovom romanu su prepoznatljive odlike portugalskog pisca, koji nas uvek iznova primorava da tragamo za objektom u rečenici ispunjenoj brojnim digresijama, ali uvek melodičnoj i ritmičnoj, začinjenoj mudrim i duhovitim Saramagovim komentarima koji deluju kao izreke.“ Marija Žoze Rodriges de Oliveira

Autor kultnog romana Atlas oblaka. Roman koji blistavo oživljava tektonske pokrete na mestu dodira Istoka i Zapada. Dramatično, zabavano, dirljivo, mudro, inspirativno i nezaboravno iskustvo. Pođimo do mesta nimalo nalik nekom drugom: malenog, veštačkog ostrva u Zalivu Nagasakija, koje je čitavih dvesta godina jedina kapija između Japana i Zapada. Tu, na samom izmaku 18. veka, mladi holandski pisar stiže s namerom da stekne veliko bogatstvo. Umesto toga, izgubiće srce. Zakoračimo na ulice Dedžime, i krenimo među trgovce, uhode, tumače, sluge i konkubine na tom mestu prožimanja dve kulture. Kroz tu priču o poštenju i pokvarenosti, o strasti i moći, neprekidno provejava tema vlasti – vlasti nad bogatstvima i vlasti na dušama, i na kraju o vlasti nad smrću samom. Ova priča o moći, strasti i poštenju vodi nas u svet koji je istovremeno i egzotičan i poznat; u doba kada su pisma od kuće putovala godinama, a ljudi su se, kao i uvek, voleli, čeznuli su i tugovali, varali, borili se i ubijali. „U poređenju sa gotovo svime što se danas piše, ovo je delo vrtoglavo ambiciozno i blistavo.“ The Times „Čudesno vešt i celovit, a ujedno krajnje uzbudljiv roman.“ Sunday Times „Verovatno Mičelovo najbolje delo.“ Sunday Telegraph „Dejvid Mičel se vratio u velikom stilu... Izuzetno.“ Irish Independent „Ovaj roman potvrđuje da je Mičel jedan od najzanimljivijih i najhrabrijih savremenih pisaca.“ New York Time

Maks Hejstings je trideset pet godina istraživao različite strane ovog sukoba i o tome napisao brojne knjige. Sada nam prvi put donosi veličanstvenu dvotomnu istoriju čitavog rata. Kroz zapanjujuće podrobne priče običnih ljudi – vojnika, mornara i vazduhoplovaca, britanskih domaćica i indijskih seljaka, esesovskih ubica i stanovnika Lenjingrada – Hejstings stvara jedinstveno intiman portret sveta u ratu. Izuzetno temeljan i širok, Pakao je elegantno napisan i krajnje ubedljiv. Iznad svega, iznosi novo i suštinsko shvatanje najvećeg i najkrvavijeg događaja dvadesetog veka. „Nema druge opšte istorije rata koja u sebi tako uspešno spaja mučne lične pojedinosti i suštinske strategijske argumente.“ The Times „U ovom velikom delu, kruni deset vrhunskih knjiga koje je napisao o Drugom svetskom ratu, ser Maks Hejstings ne štedi čitaoca slikajući čisto krvavo divljaštvo najgoreg rata koji je svet video. Ova veličanstena knjiga opčinjuje čitaoca od prve do poslednje strane.“ Sunday Telegraph

Priča iz Drugog svetskog rata o preživljavanju, otpornosti i iskupljenju. Jednog majskog popodneva 1943. godine američki bombarder srušio se u Pacifik i nestao ostavivši za sobom samo krhotine i mrlje ulja, goriva i krvi. Onda se na površini okeana pojavilo jedno lice. Pripadalo je mladom poručniku, strelcu bombardera, koji se dokopao čamca za spasavanje i prebacio se u njega. Tako je počela jedna od najneobičnijih odiseja Drugog svetskog rata. Poručnik se zvao Lui Zamperini. Kao dečak bio je lukav, nepopravljiv prestupnik, provaljivao je u kuće, tukao se i bežao od roditelja da se vozi železnicom. Kao mladić usmerio je svoj prkos u trčanje i otkrio da raspolaže izuzetnim darom koji ga je odveo na Olimpijske igre u Berlin i na prag rušenja granice snova. Ali kad je izbio rat, atletičar je postao vazduhoplovac. Tako je krenuo na poslednji zadatak i obreo se u malenom čamcu koji pluta u nepoznato. Zamperinija su čekale hiljade kilometara otvorenog okeana, nasrtljive ajkule, potapanje čamca, glad i žeđ, napadi neprijateljskih aviona, a posle svega toga još veće muke. Nateran do ivice izdržljivosti, Zamperini je na očaj odgovarao dosetljivošću, na patnje nadom, odlučnošću i humorom, na nasilje buntom. Zamperinijeva sudbina, bila pobednička ili tragična, visila je na tankoj niti njegove volje. Ispripovedana bogato i slikovito, ova knjiga govori o nezaboravnom putovanju jednog čoveka u krajnost. Nepokoren je svedočanstvo o otpornosti ljudskog uma, tela i duha. „Izuzetno potresan, neodoljiv, moćno napisan ep o opstanku. Lora Hilenbrand održala je ovom knjigom čas o majstorstvu pripovedanja.“ Wall Street Journal „Smela i moćna knjiga, očaravajuća i slikovita kao film.“ The New York Times Book Review

„Knjiga koju ćemo čitati i za pedeset godina. Ipak, najbolje je da sa čitanjem počnemo odmah.“ Frankfurter Allgemeine Zeitung Dobitnik književne nagrade Klemens Brentano 2011. godine. Dva dečaka. Ukradena lada. Putovanje zaobilaznim putevima kroz nepoznatu Nemačku. Majk Klingenberg provodi veliki letnji raspust sam kraj bazena u roditeljskoj vili – majka mu je na klinici za lečenje bolesti zavisnosti, a otac sa asistentkinjom na službenom putu. Tada se pojavljuje Čik, odnosno Andrej Čihačov, koji je nekako uspeo da pređe iz specijalne škole u gimnaziju. On svakako nije uzoran primer prilagođenog stranca. Osim toga, maznuo je automobil. Tako počinje pustolovina kroz nemačku provinciju, nezaboravno putovanje bez mapa i kompasa – kao rečna plovidba Toma Sojera i Hakelberija Fina. Čika će poput knjige Lovac u žitu čitati mnoge generacije. „Uz Čika se smejemo, ali smo i dirnuti, katkad do suza. To je knjiga koja uspeva da usreći odrasle, mada se uvek može pokloniti I mladima.“ Süddeutsche Zeitung „Čik je istovremeno lep i tužan pustolovni roman o zagonetnim predelima Nemačke, koji ima samo jedan nedostatak: ne želimo da se priča završi.“ Deutschlandradio

Sve Andrićeve novele sabrane u dve knjige! Put Alije Đerzeleza Mara milosnica Anikina vremena Nemirna godina Jelena, žena koje nema Žena... je više jedan otrgnut deo prirode koji, pod izgledom i imenom ličnosti, ponavlja, u malom, kratkovekom i ograničenom obliku, sve večite i velike procese prirode. Dok je dete, ona je detinjstvo i sva draž detinjstva; kad je ljubav, onda je sva samo sila i lepota ljubavi; kad zamrzi, onda je mržnja i ne zna za druge zakone do one koji vode i pokreću lavine, vatru ili poplavu; dok boluje, dotle je samo bolest i bol i strah od smrti i borba protiv nje, bez sećanja na sve što je bilo pre bolesti i što bi moglo biti posle ozdravljenja. I tako u svemu. I tako do kraja. Tek tamo negde, iza poslednjeg daha, u opštem i zajedničkom ćutanju, gde se ništa ne kreće i gde niko ne misli, nalazi i ona svoje mesto među svima. Ivo Andrić Ciklus Novele o ženi predstavlja sublimaciju Andrićevog umetničkog sagledavanja i razumevanja žene kao teme u njegovom pripovedačkom opusu. U prvoj noveli iz davne 1920. godine književno se uobličava misao o tajnovitim i često neprohodnim putevima koji vode do ženskog srca („Put Alije Đerzeleza“). U tri novele iz kasnijeg piščevog stvaralaštva govori se o nesrećnoj ili predodređenoj sudbini žene u vreme turske uprave u bosanskom vilajetu („Mara milosnica“, „Anikina vremena“, „Nemirna godina“). Najzad, neobična priča „Jelena, žena koje nema“ zapravo je Andrićeva predstava o ženi kao metafori, projekciji čovekove potrage za smislom, himeri koju ne može da dosegne, ali za kojom večno čezne, u snu i na javi.

Dobitnik Costa Children's Book Award za 2011. godinu. „Svi oni koji vole kultne filmove o Pobesnelom Maksu biće oduševljeni i ovom knjigom.“ Globe and Mail Put boje krvi je avantura epskih razmera smeštena u nasilni svet budućnosti koji će naterati svakog čitaoca da mu srce žestoko lupa. Silverlejk, suva pustara izložena neprekidnim peščanim olujama oduvek je bila Sabin dom. Otkako je uništena civilizacija Razarača, na sve strane su ostale samo deponije po kojima Saba i njena porodica preturaju da bi preživeli. Kad nesvakidašnje snažna peščana oluja sa sobom dovede četiri maskirana jahača koji otimaju Luga, Sabinog brata blizanca, njen svet će biti razbijen u paramparčad. Saba kreće u potragu za bratom kroz surovi svet bezakonja, u kojem, na svoje iznenađenje, otkriva da se u njoj krije žestoki borac spreman da preživi sve nedaće. Na tom krvavom putu ulazi u obračun koji će izmeniti budućnost njene civilizacije. „Epska knjiga napisana odličnim stilom, sa mnogo akcije, nasilja i nesvakidašnjom ljubavnom pričom. Sigurno će vas oboriti s nogu!“ New York Times

Nobelova nagrada za književnost 2010. godine. Kultna knjiga Marija Vargasa Ljose! „Kada li se to Peru zajebao?“ Ovom rečenicom glavni junak Santjago Savala, student Univerziteta San Markos u Limi, aktivista Univerzitetske federacije Kauide, koja se bori protiv diktature peruanske vlade, i sin ministra te iste vlade, započinje niz iskrenih razmišljanja i intimnih razgovora s neverovatnom plejadom likova koje susreće u neuglednoj, sirotinjskoj kafani Katedrala. Ovaj roman maestralne strukture, svakako jedinstven u latinoameričkoj književnosti, povremeno mozaik, a povremeno lavirint ljudskih sudbina, otkriva celovitu dramu Perua pedesetih godina prošlog veka kroz ispovesti običnih ljudi i autobiografske detalje. „Razgovor u Katedrali u osnovi je politički roman, u kome je politička tema ili, bolje rečeno, politička priča samo okvirni sistem za razvijanje radnje... U romanu se analiziraju mnogi mentalni i moralni mehanizmi, običaji, forme vlasti i različite retorike ličnosti na vlasti... U isti mah, privatni životi junaka ove knjige prepliću se i stvaraju nekakav mučan lavirint.“ Karlos Baral „Razvijanje ličnosti i zapleta kroz mnoštvo narativnih sekvenci i dijaloga upliće učesnike raznih sudbina i iz različitih vremena u mrežu upravnog i neupravnog govora, čime se postižu jezgrovitost i često brutalna stilska snaga. Po bogatstvu leksike i književnog rečnika, ovaj veliki roman nas podseća na Balzakovo delo Sjaj i beda kurtizana.“ Volfgang Luhting „Najveće majstorstvo u vođenju dijaloga koje je do sada ostvareno u hispanoameričkoj književnosti.“ Hose Migel Ovijedo