Dobitnik Gardijanove nagrade za dečju književnost. Treći deo trilogije Legenda o Arturu. Zapanjujući završetak trilogije započet knjigama Vidoviti kamen i Na razmeđu, odvodi mladog Artura de Kaldikota u Veneciju, gde se na hiljade vitezova i pešadinaca okuplja radi Četvrtog krstaškog pohoda. Arturove oči uskoro se otvaraju i on shvata užase rata, a kada pogleda u vidoviti kamen, postaje mu jasno da su podvizi kralja Artura i njegovih vitezova nalik na pustolovine krstaša – koliko strašni, toliko i slavni. Rat, ljubav, ubistvo, porodične razmirice, politika, sukob između hrišćanstva i islama: sve ovo čini uzbudljivu priču, koja nam predstavlja život u srednjem veku na zapanjujuće životan način, uz dodatak svakodnevnog humora i čarobnih arturijanskih legendi. „Bio sam opčinjen.“ Filip Pulman „Putovanje puno čudesa, putovanje u jedno drugo vreme, putovanje u poznatu priču, tako čudesno ispričanu da je možete okusiti i omirisati na svakoj stranici... Artur iz ove priče neprimetno će vam se ugnezditi u srcu.“ Kornelija Funke, autorka Gospodara lopova „U isto vreme istorijski avanturistički roman i bezvremeno razmatranje o besmislu rata.“ Nikoleta Džons, Sunday Times Vidoviti kamen dobitnik je Gardijanove nagrade za dečju prozu, nagrade Tir na n-Og i Smartis bronzane medalje, a za njim je usledio roman Na razmeđu. Trilogija je postala čuvena u čitavom svetu i objavljena je u dvadeset pet zemalja.

Najbolje priče našeg Nobelovca, prvi put tematski razvrstane! EKSKLUZIVNA KOLEKCIJA ŠEST ZBIRKI PRIPOVEDAKA! Nad Beogradom sunce sja kao da nikad neće zaći. Ali kad stane da zalazi, u ove jesenje dane, gasi se kao žeravka u vodi. Izgleda mi kao da ne zalazi sunce samo, nego i zemlja s njim. Potone zajedno sa suncem i modra gorska kosa u daljini, a zatim počne da se gubi i sremska ravnica, da se savija kao naslikano platno. Ivo Andrić Oslobodimo li se predrasuda, ostajući na tragu osobenosti Andrićevog pripovedačkog postupka, možemo sklopiti skicu jedne posebne literarne građevine, takozvane beogradske hronike. Ta nedovršena građevina, sa jedinstvenom osnovom ali sa nepovezanim prostorijama, mogla bi da bude imaginarni model za projekciju književne rekonstrukcije novije povesti Beograda. Od „Porodične slike“ u kojoj je, na fonu ratnih događaja, data psihološka evokacija odnosa u jednoj beogradskoj građanskoj porodici, do priče o Zeki, razuđenoj istoriji ne samo jednoga junaka, nego i celoga grada, kao i drugih priča koje izrastaju iz autorovog iskustva, Beogradske priče predstavljaju književno svedočanstvo o nemirnim vremenima, dramatičnim promenama i tragičnim okolnostima kako u spoljašnjem svetu, tako i u ljudskim dušama pojedinaca koji su tom svetu pripadali.

Drugi svetski rat bliži se kraju. Negde na jugu Balkana, koji nadleću savezničke rušilačke horde, u spletu podzemnih laguma rodnog mesta Konstantina Velikog, skrivena je relikvija koje nacisti žele da se domognu. Hitler šalje u misiju na jug Srbije, u Niš, jednog od svojih najboljih ljudi, viteza Reda mrtvačke glave, uveren da mač star trinaest vekova, iskovan od klina kojim je Isus proboden na krstu, može doprineti da se ovlada svetom. Ali poprište ove potrage neće biti samo obična srpska varošica, već raskršće na kome se sudaraju prošlost i sadašnjost, istorija i mit... Na njemu će se susresti četnički major koji u sebi nosi mračnu tajnu, bavarski plemić koji je izgubio veru u otadžbinu i boga, izdanak ugledne niške građanske poro-dice koji žudi za oproštajem, kockar i harmonikaš čije šeretsko shvatanje života ni rat ne može da promeni i – biće iz legendi čije se ime izgovara šapatom... ...i koje strpljivo čeka na mestu gde se ukrštaju svetovi, na KONSTANTINOVOM RASKRŠĆU. Ovo posebno izdanje romana Konstantinovo raskršće, u kome se prelama potresna drama podeljenog naroda u vreme kada je nastajala skica za novo lice Evrope, sadrži Dodatak (Appendix) sa šest eseja nastalih na osnovu autorovog višegodišnjeg istraživanja i prikupljanja građe za roman. U njemu se predočava istorijska pozadina opisanih događaja, tumače mitološke pretpostavke, daju portreti istorijskih ličnosti koje se pojavljuju u romanu i prilažu mnoge fotografije, mape, ilustracije i crteži koji se po prvi put iznose pred čitaoce.

Roman dvostrukog dobitnika Bukerove nagrade. U ovom izuzetnom romanu, dvostruki dobitnik Bukerove nagrade Piter Keri stvara biće nezaboravno poput Frankenštajna. U Melburnu krajem četrdesetih godina XX veka, mladi konzervativni australijski pesnik Kristofer Čab odlučuje da svojim sunarodnicima očita lekciju o pretencioznosti. Njegova meta je najavangardniji književni magazin kojem daje da objavi celokupan opus Boba Mekorkla, pesnika sirove snage i otvorene seksualnosti poreklom iz radničke porodice. Pesnik koji je umro u dvadeset četvrtoj godini u potpunosti je plod Čabove mašte. Ne samo što je magazin naseo na podvalu, već je i lokalna uprava tužila urednika za objavljivanje opscenog sadržaja. Na suđenju, iznenada se pojavljuje neko ko neverovatno liči na Mekorkla sa lažne fotografije. Prestravljeni Čab primoran je da se suoči sa zloćudnim bićem koje je sâm stvorio. Vodeći Čaba od Melburna do njegovog gorkog kraja u ozloglašenom, znojavom, tropskom haosu Kuala Lumpura Piter Keri oštro i podrugljivo istražuje načine na koji fantomski pesnik ismeva i progoni svog tvorca koristeći kao odskočnu dasku pravu književnu prevaru koja se desila u Australiji tokom Kerijevog detinjstva. Piter Keri je stvorio maničnu, dirljivu i pronicljivu odu istinitim lažima i lažnim istinama u romanu koji prodire u srce književne magije. „Majstor pripovedanja.“ Sunday Times „Keri je pripovedač kojeg odlikuje širina pripovedanja... Čitaoci nestrpljivo iščekuju njegove romane jer ne znaju čime će ih iznenaditi, ali su sigurni da će to uvek biti neponovljivo.“ The Times „Način na koji Keri piše osiguraće mu status jednog od najčitanijih i najcenjenijih pisaca na engleskom jeziku.“ Times Literary Supplement

Nagrade Žensko pero i Laza Kostić. Zaista, ko može da bude tigrastiji od tigra? Divlja zver i meka igračka svima poznata, a uvek zagonetna – mačka, po kojoj odavno zovu zgodne ženske. Životinjica nežnog iskričavog krzna i oštrih kandži možda je najbolja slika žene zavodnice... Za razliku od većine žena pisaca, Ljubica Arsić uspostavlja fluidnu granicu između naratorke i junakinje. One su slične i različite, kao što su tek na prvi pogled iste dve tigraste dvorišne mace. Njihove se sudbine dodiruju u veoma osetljivoj tački: u krevetu zajedničkog ljubavnika, što dozvoljava pripovedačici da zaviri u najskrovitija mesta svoje junakinje. Ona Druga, makar i bogatije obdarena poželjnim ženskim atributima ne može da umakne istoj sudbini. Telo ispod zategnute tkanine zavodničkog trikoa udaljeno je od mačkastog maženja i pravog dodira – to je najporaznija istina za ženu mačku. „Šta u stvari hoće ova riba?“ – misli muškarac, koji ne može da pronikne pogledom iza njene pokretne maske, da vidi njeno pravo lice. Da može, ne bi u njoj video ribu, već macu... Priča o ljubavi, o ženskoj ranjivosti koja nalazi leka u pisanju (dok muški junaci premošćuju erotske jazove na mnogo jednostavniji način) nema kod Ljubice Arsić unapred podeljene uloge, a nema ni početka, ni kraja. Neke nove crvene cipelice sa tigrastim šarama sigurno isijavaju kroz neko drugo uprskano staklo izloga. Dok se ne pojavi tigrastija od tigra, kojoj će biti taman... Ala Tatarenko

Smešten u velšku Krajinu 1199. godine, Vidoviti kamen ima jedinstveno savremen pristup arturijanskoj legendi. To je krajnje uzbudljiva priča o tajanstvenim i zagonetnim dogodovštinama iz života mladoga Artura de Kaldikota, koji u vidovitom kamenu otkriva svog imenjaka – dečaka kralja Artura. U sto kratkih poglavlja, nalik fotografijama iz prošlosti, Vidoviti kamen sjajno oživljava onu grubu, neprijatnu svakodnevicu srednjega veka, a i celu zajednicu koja se suočava s protivrečnostima i neizvesnostima novoga stoleća – od nastojnikove kćeri Geti do sobarice Tanven, od sveštenika Olivera do ledi Alis, koja skriva jezivu tajnu... „Ovo je neverovatno... Knjiga koja hoće da traje mora da stvori jedan stvaran svet... takav da prstima možete da pređete po njegovim zidinama, takav da vam njegov jutarnji mraz zapara grlo, i da ljude u njemu zapamtite za ceo život. Krosli-Holand je u tome uspeo i ja sam beskrajno ljubomorna.“ Ana Fajn, nagrađivani pisac za decu DOBITNIK GARDIJANOVE NAGRADE ZA DEČJU PROZU DOBITNIK NAGRADE TIR NA N-OG DOBITNIK SMARTIJEVE BRONZANE MEDALJE

„Ovo je knjiga koju ćete poželeti da ponesete sa sobom na dugo putovanje. Pisanje izvire iz toplog, znalačkog i saosećajnog srca: tvrdo kad je neophodno, kao sleđeno zemljište ratnog Lenjingrada; opušteno i liturgično, kao Nurejev kada podiže Fontejnovu do neba.“ Frenk Mekort „Meken piše kao da od svake njegove rečenice zavisi sudbina sveta. Budite bez brige, svet je u sigurnim rukama: Igrač je remek-delo.“ Aleksandar Hemon „Ubrzo nakon pobede Crvene armije nad nacističkom Nemačkom Nurejev je načinio životni skok do Pariza i poratnog Njujorka Endija Vorhola. Bio je to vrtoglav skok. Čitalac prati radnju, ulazeći u živote koji se žive na suprotnim polovima ljudskog bitisanja, osećajući stoga, kao u detinjstvu, strahopoštovanje pred neopisivom veličinom sveta. Krv i igra. Ogromni horovi i usamljeni monolozi. Kolum Meken je temeljan i pribran slušalac. Stoga i nezaboravan pripovedač.“ Džon Berger

Gonkurova nagrada. Moje bore su lepe i brojne. One na čelu su tragovi i dokazi istine. Dvadeset sedme noći meseca ramazana Ahmedov život se okreće naopačke. Otac ga na samrti oslobađa teškog bremena: odgajan je kao sin, ali se sada vraća svojoj ženskoj prirodi. Sada već u odmaklim godinama, Ahmed, koji je postao Zahra, iznosi pravu istinu i otkriva svoju tajnu. Zahra priča o svojoj prošlosti, o onom lepom danu kada je, pošto ju je oteo tajanstveni konjanik, dospela u selo van vremena, između sna i stvarnosti… Tahar Ben Želun, svetski poznati pisac marokanskog porekla, rođen je u Fesu 1944. Član je Akademije Gonkur i dobitnik mnogih književnih nagrada. „Lep hvalospev u čast žene koja u društvu u kome dominiraju muškarci nalazi u sebi snage da vodi nezavisan život.“ Le Monde

Prva Ninova nagrada. Smeštena u vreme političkih promena i previranja srpskog građanskog društva s kraja XIX i početkom XX veka, priča prati živote Aćima Katića, čoveka tradicionalnog kova i radikala, i njegovih sinova Vukašina i Đorđa. Budući političar i očeva nada, Vukašin se vraća sa studija u Parizu i saopštava da se ženi ćerkom liberala Tošića, Aćimovog političkog neprijatelja, i da prelazi u njegovu stranku. Aćim ga se odriče i, besan zbog sukoba sa sinom, poziva meštane u selu na dizanje bune. Drugi sin Đorđe, ugledan i bogat seljak, i njegova supruga Simka u isto vreme imaju bračne probleme jer godinama nemaju dece. U strahu od gašenja loze, Simka se odlučuje na očajnički potez: da zatrudni sa Đorđevim slugom. Da li će Aćim i Đorđe prihvatiti dete kao svoju krv, svoje korene? I da li će se Vukašin pomiriti sa ocem ili će politika potpuno razoriti porodične odnose? „Ćosićevi Koreni su moderan klasik srpske književnosti a piščevo prepoznavanje neuralgičnih tačaka srpskog karaktera i poznavanje njegove psihologije stvorili su bolnu knjigu o srpskim egzistencijalnim korenima XIX veka, kako su nastajali i razvijali se i gde su se zapetljali i pokidali.“ Marko Krstić „Koreni su biografija naroda i autobiografija pisca koji je postao sopstveni književni lik, manje Ćosić iz neznane Velike Drenove, a više znameniti Katić iz ovekovečenog Prerova. Koreni su zasađeni u noći istorije, a izdanci dovedeni do naših dana u možda najdužem rukopisu posle naše nepisane poezije. Pesnik je nadživeo svoju ideologiju da bi ga nadživela poezija ispisana na stranicama koje nemaju strana.“ Matija Bećković

Dobitnik Pulicerove nagrade za književnost 2015. Dobitnik Andrew Carnegie Medal for Excellence in Fiction 2015. Najuži izbor za National Book Award 2014. Bestseler New York Timesa. Kada je Mari Lora u šestoj godini oslepela, otac je za nju izgradio maketu kvarta u kojem žive u Parizu ne bi li dodirom zapamtila raspored ulica u komšiluku i tako naučila samostalno da dolazi do Nacionalnog muzeja. To je čarobno mesto u kojem radi njen otac. Bezbrižne godine prolaze i, kada nemačka vojska okupira Pariz, Mari Lora i njen otac beže iz grada noseći sa sobom možda i najvredniju dragocenost muzeja. Istovremeno u jednom drugačijem svetu, u Nemačkoj, odrasta siroče Verner. Jednog dana pronalazi stari radio-aparat koji će ga potpuno očarati. Ubrzo postaje vešt majstor za popravku radija i taj talenat ga vodi među Hitlerovu omladinu. Mladi radio-operater prolazi kroz evropska ratišta od Rusije do srca Francuske poražen svešću da iz dana u dan gubi svoju ljudskost. Onog dana kad bude sreo slepu devojku, Verner, zaljubljenik u tehniku, shvatiće da su njih dvoje tačkice ljudske svesti koje se opiru kolektivnom strahu i zlu i da još uvek postoji mogućnost izbora nekog plemenitijeg sveta. „Otvoriti ovu knjigu znači otvoriti vrata čovečnosti. Njene rečenice trepere, njeni pasusi su blistaju jasnom, iskričavom lepotom.“ Washington Independent Review of Books „Ako se uspeh knjige može meriti njenom sposobnošću da dirne čitaoca i brojem junaka koji se ne zaboravljaju, onda ovaj roman nagrađivanog Entonija Dora odnosi pobedu na oba polja. On će ubediti čitaoce da rat – uprkos beznađu, okrutnosti i razornim moralnim izborima – ne može poništiti lepotu ovog sveta.“ Publishers Weekly „Sjajna knjiga koja teče brzinom trilera. Dor maštom dočarava onu nevidljivu dobrotu, nevidljivu svetlost koja, nekim čudom, izbija na površinu čak i u najtežim vremenima.“ San Francisco Chronicle

Dobitnik Nobelove nagrade. Abecedar sam pisao umesto romana ili kao nešto na granici romana, u skladu s mojim stalnim traganjem za „obuhvatnijom formom“. Upitao sam se zašto se ne bih oprobao u formi koju dosad nisam koristio, koja daje mnogo slobode pošto ne juri za lepotom, već registruje činjenice... Čudan je to spektakl i sâm sam se, učestvujući u njemu, čudio nekakvom obilju koje je izmicalo rečima... čitavo klupko isprepletanih sudbina, tragične i komične; boje, oblici, zvučanje različitih jezika i različitih akcenata. Česlav Miloš Pisana u formi rečnika, ova knjiga poljsko-litvanskog nobelovca može se čitati od početka, iz sredine ili s kraja a da se ne izgubi nit piščeve misli ni celina njegovog obuhvatnog uvida u doba u kojem je živeo, njegove više ili manje značajne protagoniste i događaje koji su ga obeležili, u „taj ljudski čestar koji nazivamo istorijom naše savremenosti“. Adam i Eva, alhemija, Amerika, automobil, Balzak, bogumili, Dostojevski, engleski jezik, grad, glupost Zapada, istina, prva ljubav, novac, predsrasude, Rembo, slava, umišljanje i znanje – samo su neke od blizu dve stotine odrednica o temama, pojavama i ljudima koje su Česlava Miloša opsedale tokom života i, kako se sam izrazio, pohodile ga poput „glasova ljudi koje je nekad poznavao, ili znao po čuvenju ili iz knjiga“, stvarajući jedinstven romaneskni mozaik o dvadesetom veku. „Ova kolekcija uazbučenih reminiscencija pruža čitaocu nesumnjiv utisak celine zahvaljujući Miloševim višegodišnjim filozofskim i književnim preokupacijama koje su i ovde prisutne: kratkoća života suočenog sa ’rekom zaborava’ i paradoks hrišćanske vere u kontekstu nesagledivih razmera ljudske patnje.“ Kristen Kejs

Najbolje priče našeg nobelovca, prvi put tematski raspoređene! Ekskluzivna kolekcija šest zbirki pripovedaka. „Pod nama u ljubičastom sumraku tone sve više staro Sarajevo, sa svojim građevinama svih vremena i stilova, svojim crkvama, starim i novim, sinagogama i mnogobrojnim džamijama pored kojih rastu jablanovi, vitki i visoki kao minareta... Ali veo sumraka, koji biva sve gušći, sve ih više izjednačuje i stapa u nečitku priču zajedničke noći, koja sada pokriva istorije i legende, podvige stranih osvajača i domaćih malih i velikih tirana i oligarhija, pokrete narodnih masa, duge i zamršene račune i obračune između onih koji imaju a ne daju i onih koji nemaju ništa do svojih potreba.“ Ivo Andrić U zbirci Sarajevske priče pred čitaocem se otvara jedna mnogolika galaksija junaka i sveobuhvatna slika Sarajeva koja najčešće ima za temu neki od povesno važnih trenutaka u životu grada na Miljacki, toga „cveta među gradovima“. Na istorijskoj pozadini burne 1878. godine, društvenih previranja 1906. godine ili razaranja tokom Drugog svetskog rata, Andrić prati svoje junake, njihove pojedinačne, uzbudljive i najčešće tragične sudbine, te promene na emotivnoj mapi njihovog postojanja.

Dobitnica regionalne nagrade „Meša Selimović“. Dok Evropa još uvek ismeva nacizam, Beograd gradi dve bogomolje: katoličku crkvu Svetog Antuna i budističku pagodu. Potonju za svoje privremene sugrađane Kalmike, poreklom Mongole, koji su sa Belim Rusima pobegli pred Oktobarskom revolucijom. Kalmička devojčica Kaja za to vreme trenira mačevanje, odlazi na jahanje, uči jezike i baca pod noge sve muškarce koje susretne: od kosookih vršnjaka do američkog poslanika u Kraljevini Jugoslaviji. Pa i jednog Nemca – budućeg ratnog zločinca. Jedina koja pokušava da joj stane na put je Mica Ðurđević, novelistkinja, agilna članica Društva za ulepšavanje Vračara i učiteljica u beogradskoj Boračkoj školi za mačevanje i boks… „Da li je Kaja budistička feministkinja, slatka beogradska šmizla ili zvezda bulevarskih magazina negde u dalekom svetu? Da li je priča o njoj novi književni žanr, tzv. kalmički roman?“ Prof. dr Sava Damjanov „Ova knjiga kroz maestralnu, i pre svega zabavnu literaturu progovara o vrhunskim moralnim načelima.“ Vladimir Arsenić, E-NOVINE „Jedini srpski pisac koji se razračunao sa svojim prošlim životom!“ Vladislava Gordić-Petković

Dobitnica nagrada Edgar Alan Po i Clarion za najbolji kriminalistički roman. Imaš dvanaest godina. Letnji je raspust. Igraš se u šumi sa dva najbolja druga. Nešto se desi. Nešto strašno. Drugo dvoje dece nikada nije pronađeno. Dvadeset godina kasnije, Rob Rajan – jedino dete koje se vratilo – detektiv je u dablinskoj policiji. Promenio je ime. Niko ne zna ništa o njegovoj prošlosti. Čak se ni on ne seća šta se desilo tog dana. Kada je pronađeno telo devojčice na istom tragičnom mestu i Rob se vraća na poprište misterije. Za njega i njegovu partnerku Kesi svaki trag je višeznačan i zloslutan. Žrtvina porodica, naoko normalna, krije tajne. Sa svakim novim tragom, sećanja iz Robove prošlosti polako isplivavaju na površinu i vode ga nepogrešivo natrag... u šumu. Roman Tane Frenč je izuzetan psihološki triler koji istražuje tamu ispod površine običnih života. Napeta atmosfera i snažna karakterizacija likova povešće čitaoca na surovo putovanje kroz zamršenu mrežu zla i mnogo dalje – u neobjašnjivo.

Dobitnik nagrade Ijan Fleming. Kada strah ućutka naciju, jedan čovek mora reći istinu. U Staljinovom Sovjetskom Savezu zločin ne postoji. Ali ipak milioni žive u strahu. Najmanja sumnja u nelojalnost ili pogrešna reč u pogrešno vreme nevinu osobu može osuditi na smrt. Oficir Državne bezbednosti Lav Demidov, ratni heroj i idealista, veruje da pomaže u stvaranju savršenog društva. Nakon što prisustvuje propitivanju jednog nevinog čoveka, Lav počinje da se koleba, i pošto dobije naređenje da sprovede istragu o svojoj ženi Raisi, primoran je da odluči kome je zaista odan. A onda se dešava nemoguće. Ubica koji ne bira žrtve ostavlja svoj krvavi trag širom zemlje. Sve u šta je Lav ikada verovao ruši se. Iako su ga neprijatelji prokazali, a on i Raisa su proterani, Lav rizikuje sve kako bi pronašao kriminalca čije samo postojanje država ne priznaje. U bekstvu Lav otkriva da pravu opasnost ne predstavlja ubica koga pokušava da uhvati, već zemlja koju pokušava da zaštiti. „Zaista neverovatan roman. Retka mešavina izuzetne pronicljivosti, izvrsnog pisanja i veoma originalne priče.“ Nelson de Mil

Nagrada Američkog udruženja biliotekara za najbolji roman za mlade 2006. godine. Majls Halter je očaran čuvenim oproštajnim rečima – i umoran od bezbednog života u okrilju kuće. Zato odlazi u internat u potrazi za nečim što je pesnik Fransoa Rable na samrti nazvao „velikim možda“. Majlsa očekuje mnogo toga u Kalver Kriku, uključujući i Aljasku Jang. Pametna, zabavna, uvrnuta i ubistveno seksi, Aljaska će uvući Majlsa u svoj lavirint i katapultirati ga u pravcu velikog možda. U potrazi za Aljaskom prati neizbrisivi uticaj koji jedan život može ostaviti na drugi. Zadivljujući debi Džona Grina obeležava dolazak jednog važnog novog glasa u savremenoj prozi. „Džon Grin je napisao moćan roman – roman koji naglavačke srlja u lavirint života, ljubavi i tajni vezanih za ljudsko postojanje. Ova knjiga će vam uzdrmati život, zato je nemojte čitati sedeći. Ustanite i zakoračite u susret velikom možda.“ K. L. Going

„Ovo je najbolja Gejmenova knjiga.“ Dajana Vin Džouns Da bi se ovo dete odgajilo, biće potrebno više od ove dve dobre duše – reče Sajlas. – Biće potrebno celo groblje. „Ovom knjigom je potvrdio ono što sam i mislio – Nil Gejmen je književni genije.“ Džejms Herbert „Poželeo sam da imao mogućnost da pročitam i čitam iznova ovu knjigu kada sam bio mlađi, a sada mi je žao što je ja nisam napisao.“ Gart Niks Niko Ovens, za prijatelje Iko, sasvim je običan dečak. To jest, bio bi sasvim običan da ne živi na groblju, gde ga podižu i obrazuju duhovi, dok je njegov jedini staratelj biće koje ne pripada ni svetu živih ni svetu mrtvih. Ika na groblju očekuju opasnosti i pustolovine: čudnovata i užasna pretnja – Slir, prolaz iza nadgrobnog spomenika koji vodi u grad gulova, prijateljstvo s vešticom i još mnogo toga. Ali prava opasnost vreba u svetu živih, jer tamo živi Čovek zvani Džek, koji je pobio Ikovu porodicu. Očaravajuća priča o ljubavi i prijateljstvu koji se rađaju tamo gde se to najmanje može očekivati, ovaj roman sa ilustracijama nagrađivanog Krisa Ridla dobitnik je ugledne medalje Njuberi za 2009.

Ko voli priče, uživaće u njima, ali svaka postavlja ne baš lak zadatak – rešavanje logičke zagonetke vezane za događaje iz neobičnog traperskog naselja. Neretko će biti potrebna i pomoć starijih, jer ova knjiga, najblaže rečeno, ne potcenjuje decu... Autor Zagonetnih priča je predsednik Mense Srbije i jedan od najuspešnijih rešavača IQ-X testa na svetu. „Savršene mozgalice, maštovite, zabavne, poučne. Nezaobilazna literatura za sve koji bi da posvedoče o podmazanosti točkića u glavi, bez obzira na uzrast. Ovde ne pale izgovori tipa ’nemam vremena za čitanje’ ili ’to je bezveze, nema slika’ – ovo su koncentrat-knjižice, suvo blago, predivne ilustracije koje ponekad čak i sufliraju rešenje.“ Dušanka Jelenković „Knjige iz serijala Zagonetne priče su nezamenjive u druženju sa darovitom decom! Što je najbolje, podjednako dobro funkcionišu i sa odraslima!“ Dr Ranko Rajović

Posetite: http://martasmart.com/ Upoznaj zelenokosu Martu, devojčicu koja živi u neobičnoj Ginkovoj ulici i ima još neobičniji hobi – da otkriva tajne i rešava misterije. Umeš li ti da ih rešavaš? Da li želiš da se oprobaš u ovom uzbudljivom zanatu? Pridruži se Marti i probaj da rešiš mračne, zanimljive i nesvakidašnje slučajeve. Ako ti se učini da je neki od njih baš težak, Marta će ti pomoći, i to na jedan tajni način. E da, i ovo je veoma važno: ne smeš da se plašiš mraka, zmija i senki. A sada, samo hrabro, napred u ulicu treperavih svetiljki i skrovitih kutaka! „Nova knjiga mozgalica i glavolomki čuvenog pisca i pustolova Uroša Petrovića nudi nove izazove za sve odvažne istraživače i mudrice. Ljubitelji Avena, Zagonetnih priča i Petog leptira uživaće i u ovoj sjajnoj zbirci misterija ilustrovanoj neponovljivim crtežima maestra Dejana Mandića.“ Dr Ranko Rajović, Bord za darovite – Mensa International

Severozapadna granica, 1910. Krike ranjenog britanskog oficira ostavljenog na dnu mračnog klanca čuo je mladi škotski potporučnik. Ne obazirući se na zapovest da se povuče u tvrđavu, mladi Škot kreće sam, s bodežom u ruci, da spase svog druga od Patana, poznatih po tome što zarobljenom neprijatelju priređuju strašnu i sporu smrt. U klancu posle svega ostaje nekoliko leševa. Desetak godina kasnije posledice ove tragedije prete da progutaju Džoa Sendilendsa. Kao detektiv Skotland jarda u Indiji, Sendilends provodi dve sedmice sa svojim starim ratnim drugom Džemsom Lindzijem, zapovednikom tvrđave Gor Hatri u blizini prevoja Hajber. Između Britanaca i Avganistanaca vlada krhki mir, ali u ovu već osetljivu situaciju stiže i šarolika grupa posetilaca tvrđave. Posle smrti jednog i otmice drugih važnih gostiju, Džo i njegov drug Džems dobijaju sedam dana da otkriju, uhapse i pogube ubicu. A oni vrlo dobro znaju – ne učine li što se od njih traži, na granici će izbiti rat, jer zakoni patanskih plemena za krv traže – krv. Ovaj roman, treći u nizu o Džou Sendilendsu, osvojio je prestižnu nagradu Elis Piters, koju dodeljuje Udruženje pisaca kriminalističkih romana. „Istorijska atmosfera ovog romana opčinjava koliko i sam zločin.“ Guardian „Barbara Kleverli uspešno kombinuje slikovite istorijske pojedinosti sa savremenim načinom pisanja kriminalističkog romana.“ Observer

Svadbena torta stiže na ogromnom poslužavniku koji unose dva konobara. Vidi kako se ta vavilonska kula od puslica sa kremom, sa tradicionalnim parom mladenaca na vrhu, njiše u ritmu njihovih koraka. Pomisli: to sam ja, ja sam taj čovečuljak na vrhu. To sam ja! Pita se ko je mogao da izmisli tako idiotsku tortu. Tu grotesknu piramidu posutu srebrnkastim kuglicama od šećera, listovima od beskvasnog testa boje pistaćija i ružama od marcipana, taj čudovišni kolač na postolju od grilijaša. I šta zapravo simbolizuje taj par mladenaca na vrhu? Iskušenja koja su zajedno prevazišli? Opasni uspon do sedmog neba? Uobrazilju onih koji misle da će ljubav trajati večno? Jedan događaj – venčanje u divnoj crkvici daleko od metropolske gužve – i oko njega majstorski ispričano sedam priča, satkanih oko sedam ličnih vizura, sedam intimnih doživljaja jedne iste zbitije. Kako to venčanje k srcu prima mala devojčica, mladina rođaka, kako sveštenik koji mladence sjedinjuje u Bogu, kako ostarela baka devojke koja se udaje, kako mladoženja... Sedam duševnih reflektora na različite načine osvetljavaju čin koji bi morao doveka da ostane u sećanju svima koji su mu prisustvovali. Čin koji će svi pamtiti uprkos senkama što izranjaju iz dušâ, bez obzira na to da li su ta krhka, osetljiva bića ophrvana materijalnim ili uzneta duhovnim aspektom jedne raspolućene, unezverene, nepostojane stvarnosti koja preti da nestane, kao san.

Umetnine i čudesa prate Tomaza Grilija, patuljka i talentovanog krivotvoritelja umetnina, od nemilih početaka u renesansnoj Firenci preko prestupničkog života u Pragu do nevelikog nemačkog vojvodstva Felzengrunde. Kao kustos i (mnogo češće) „kreator“ fantastične biblioteke umetnina, postaje nezamenjiv tamošnjem osiromašenom vojvodi – čime će njihove sudbine postati tragično povezane. „Živih boja, uzavreo, lakrdijaški, naposletku i tužan, umešno gospodari živim mesom mašte.“ Metju Denison, Književni dodatak Tajmsa. „Bestidan, zabavan, prljav i napet. Ne moraju vas zanimati istorija niti umetnost da biste se oduševili ovom knjigom – ona je jednostavno prokleto dobro štivo.“ Kler Haris, Big Issue „Panorama dvorskog života i iskvarenosti koja se može meriti s romanom Gloriana Majkla Murkoka ili čak knjigama o Titusu Marvina Pika... Zajedljiva, čulna, intelektualna, nasilna, urbana, knjiga Umetnine i čudesa vraća se samim korenima romana.“ Kolin Grinlend, Gardijan „Upravo ona vrsta knjige zbog koje odlazite u knjižare – iako takvu često ne nađete – umetnička i čudesna.“ Monik Rofi, Zembla

Lutajućim Bokeljom srpska književnost dobila je mediteranski roman kakav je odavno čekala. Lutajući Bokelj vodi čitaoca na putovanje u zvanično najlepši zaliv na svetu. Pratimo pustolovine junaka Nika kroz dvadeset četiri poglavlja u kojima je toliko vrelo da i galebovi padaju s neba. More seksualnosti, grčke mitologije, ljubavi, hrišćanstva i antiglobalizma nalazimo u rečenicama punim strasti. Kod Malovića je sve u slikama, a kad napiše so – u ustima osetimo slan ukus. Odisej je bio poznatiji po svojim lutanjima od njegove druge prave suštine, da rodnu Itaku uopšte ne napušta. U rukama držimo svojevrsnu antiodiseju i oneobičenu enciklopediju Boke Kotorske. Pazimo, jer je ovaj roman pun udica. „Da osavremenimo lektiru, u nju treba da unesemo najbolje romane srpske književnosti 21. veka – kao što je to Lutajući Bokelj Nikole Malovića.“ – Aleksandar Jerkov

Nagrada Renodo za roman godine Godina je 1794. Kralj Viktor-Amede još vlada Pijemontom. Aventina, mladoga junaka ovog romana, istovremeno će zadesiti čudna ljubav prema Mariji Galante i Napoleonova osvajanja Italije. Život kao da mu se ruši: voljena žena nestaje, nestaje i sama Aventinova domovina, uskovitlana revolucionarnim idealima. Sledeći put stabla čajevca, ali ne u Kinu već u neotkrivenu Indiju, Aventino polazi u potragu za avanturom samom, da pobegne od sebe i da sebe nađe; suština življenja pak čeka ga sve vreme u rodnoj Italiji… Izvanredna i hrabra ličnost kojoj su granice sopstvenog plemićkog imanja pretesne, a sama Evropa nedovoljno slobodna duhom, Aventino di Kortance je u pravom smislu junak modernog doba.

Najuži izbor za nagradu Renodo „Preminula sam 26. aprila 1986, kad su mi bile 83 godine.“ Ovim rečima počinje životna priča turske kaligrafkinje Rikat Kunt, koja je u vilajet drevnog zanata i umetnosti kročila u vreme Kemala Ataturka, „sivog vuka iz Ankare“. Talas približavanja Turske zapadu donosi zabranu korišćenja arapskog alfabeta i nameće novokomponovanu verziju latiničnog pisma, čime je Ataturkova reforma praktično ugrozila opstanak i viši smisao kaligrafâ, tih „prenosilaca Božijeg daha“. Ni sa državom ni sa porodicom junakinja ovog romana nema sreće: iako sputana okovima patrijarhalnosti čiji stisak nikakva liberalizacija ne može suštinski da popusti, ona se razvodi od prvog muža, neotesanog zubara, a potom i od drugog supruga, albanskog megalomana sumnjivog porekla, preobraćenika i poročnika. Oslonjena na čudesna znanja starog Selima, učitelja koji joj je, pošto je izvršio samoubistvo, u amanet ostavio svoje umeće, Rikat, majka dva sina, „svedokinja vidljivog i nevidljivog“, hrabro korača neizvesnim životnim stazama... „Roman Jasmin Gate pruža mnogo više od slike prelepe žene opsednute svojom umetnošću. Jedinstvenim stilom, u kojem se prepliću prefinjenost, nežnost i poetičnost, Jasmin Gata nam oslikava portret jedne zemlje u vrtlogu nepovratnih promena. Tamo gde se spajaju mistično i stvarno, ova mlada književnica tačno zna kako da zarazi čitaoca svojom strašću prema drevnoj umetnosti.“ Le Monde