„Garsija Markes je u novinarstvu ispekao zanat pričanja priča pokazujući da je izvanredan majstor.“ Guardian Kako se kalio nobelovac — tako bi najkraće mogla da se opiše ova antologija od pedeset članaka, hronika i kolumni koje obuhvataju trideset i četiri godine novinarskog rada Garsije Markesa. Novinar iz koga od početka izranja genijalni pisac nateraće nas da o ponečemu razmislimo, da ostanemo bez daha prateći priču, da prisustvujemo prelomnim istorijskim događajima, da uronimo u magičnu realnost Kariba, među duhove predaka koji premeštaju ljude u snu ili da upoznamo tajanstvenu damu koja spasava putnike od nesreća. Putovaćemo i od Južne Amerike preko Italije i Francuske do Mađarske pedesetih godina prošlog veka. S njim ćemo se na vrlo poseban način baviti književnošću, književnicima i kritičarima. Najzad, dobijamo neverovatnu priliku da pročitamo začetke romana Sto godina samoće, kao i da prepoznamo klicu njegovog govora povodom dodele Nobelove nagrade. I na kraju ćemo shvatiti da magični realizam možda i nije toliko magičan koliko je čarobna reč Garsije Markesa. „Kao Čarls Dikens, Mark Tven i Ernest Hemingvej, Garsija Markes, titan književnosti XX veka, usavršio je svoje književno umeće kao reporter, pre nego što se pretvorio u slavnog romanopisca.“ Newsweek „Bio je đavolski novinar ukrcan na brod knjiga, doživljaja i besanice. Njegovi radovi su deo genealogije onog najboljeg u tom zanimanju.“ El Mundo

Pulicerova nagrada za književnost Svid Levov živi američki san. Vrhunski sportista u njuarškoj srednjoj školi odrasta u posleratnim godinama sve većeg prosperiteta, ubrzo se ženi bivšom mis Nju Džerzija, nasleđuje očevu fabriku rukavica i seli se u veliku kuću na farmi u bogatom Old Rimroku. A onda, jednoga dana 1968. godine, Svida napušta američka sreća. Njegova obožavana ćerka Meri se od ljupkog i promućurnog devojčurka pretvara u fanatičnu tinejdžerku, sposobnu za brutalan čin političkog terorizma. Porodica Levov će preko noći biti uvučena u politička previranja Amerike šezdesetih i Svidu preostaje samo da posmatra sistematsko urušavanje nekadašnje idile. „Puno oštroumnih uvida, ironičnih obrta, humora i mudrosti o američkom idealizmu... Duboko promišljanje promena u američkoj psihi tokom druge polovine dvadesetog veka.“ Financial Times „Jedan od najvećih američkih romana.“ Tatler

Dobitnik nagrada Martoglio, Subiaco Città del libro, Alassio Centolibri 2019 Najuži izbor za nagradu Strega 2019 Ustajem, tačno znam šta tražim: svoju crvenu gvozdenu kutiju. Dvadeset tri godine je zatvorena u fioci, čak ni moja majka ne zna da postoji. Krila sam je misleći da ću jednoga dana biti spremna da je ponovo otvorim i prešla sam Italiju i moreuz, podnela septembarsku sparinu i otpadanje maltera samo zato da bih je spasla; kad mi je majka rekla preko telefona kako treba da proberem stvari koje ću zadržati, a koje baciti, uplašila sam se da će mi je odneti, kad je rekla da je preturala po predmetima, prepala sam se da ju je pronašla, da ju je nehajno bacila kao nešto nebitno, ili je to pak uradila odlučno da joj prošlost ne bi ponovo inficirala ruke. Ne, ne prestajemo da volimo nekoga kad se njegovo ime i telo uklone: u sebi nosimo glas i miris – dva najnestalnija traga – onih koji su odsutni… Ida je upravo sletela u Mesinu, svoj rodni grad. Njena majka želi da proda porodičnu kuću. Pre dvadeset tri godine nestao joj je otac. Nije mrtav: jednostavno je otišao jednog jutra i više se nije vratio. Njegovo ime više nisu izgovarale. Njihov bol pretvorio se u tišinu. Njihov bes u osećaj da je otac sve vreme tu negde, samo neprimetan. Dok prebira po stvarima tražeći ono što želi da zadrži kao uspomenu, shvata da je došlo vreme da se suoči sa prazninom koja je progoni celog života. „Roman o kojem ćete još dugo razmišljati.“ Corriere della Sera „Duboko potresna porodična drama o potiskivanju osećanja koja gajimo prema onima koje najviše volimo.“ Arijana Betini

ZA NAPOMENE AUTORA KLIKNITE OVDE Nastupilo je doba autonomnog naoružanja. Danas širom planete najmanje trideset država poseduje oružje koje može samostalno da traga za neprijateljskim metama i da ih uništava. Pol Šar, vodeći stručnjak za ratovanje nove generacije, opisuje te i druge sisteme naoružanja visoke tehnologije – od izraelske bespilotne letelice Harpija do američkog robotskog broda Morski lovac, koji lovi podmornice. Autor razmatra pravna i etička pitanja povezana sa primenom ovog oružja, bavi se vojnom istorijom, globalnom politikom i najnovijim naučnim dostignućima kako bi nam pokazao koje su posledice pružanja slobode autonomnom oružju da donosi odluke o životu i smrti. I sam nekadašnji vojnik, Šar tvrdi da moramo prihvatiti tehnologiju tako da rat postane precizniji i humaniji, ali kada je izbor život ili smrt, ne postoji zamena za ljudsko srce. „Izuzetno dostignuće posvećeno budućnosti ratne tehnologije. Veoma čitljivo putovanje kroz svet robota na bojištu i van njega.“ New York Times Book Review „Autoritativni i otrežnjujući pogled na automatizovano bojište koje će ubrzo postati osnovna karakteristika vojnog sukoba.“ Science

Dobitnik nagrade Premio Nacional de Novela. „Jedan je od najkreativnijih novih glasova Latinske Amerike.“ Mario Vargas Ljosa Kasona je mnogo više od zatvora: to je mikrokosmos u kojem svaki pojedinac, od upravnika zatvora do njegove žene, preko zatvorenika i čuvara, pomirljivo prihvata svoju sudbinu. Religija kao spas, zabranjeni kult posvećen osvetoljubivoj boginji koja namerava da uništi svet i kuga, koja će jednako ubiti i bogate i siromašne, ujedinjuju te raznolike osobe u skrivenom kutku sveta. U ovom virtuoznom romanu s kolektivnim protagonistom autor nas maestralno uvlači u narativni zatvor, razbijajući klasičan način pripovedanja i potvrđujući svoj status jednog od najosobenijih glasova savremene latinoameričke proze. „Ako vas interesuje najbolje od latinoameričke savremene književnosti, pročitajte Dane kuge.“ El Cultural „Fernando Valjeho, Horhe Volpi i Edmundo Pas Soldan čine nezaobilazni triling savremene latinoameričke književnosti. Njihovi romani su potresni, majstorski pisani i istiniti. Ko drži do svog književnog ukusa, ne sme da ih zaobiđe.“ La Crónica de Hoy „Nekada smo imali bum, a sada je tu mekondo. Edmundo Pas Soldan je svakako perjanica novog procvata latinoameričke književnosti.“ El Mundo „Zapanjujuće i uzbudljivo.“ Babelia, El Pais

Ninova nagrada za roman godine. Priča o mladosti glavnog junaka odraslog u Raškoj prerasta u povest o paradoksima nestajanja jedne države i njenih vrednosti i utoliko je ključ za razumevanje kako Titove epohe tako i specifične balkanske tranzicije koja je usledila i pratećih preobražaja u glavama ljudi. Samo nedelju dana po dobijanju Ninove nagrade za ovaj roman, pošto je u NIN-u objavljen napad na njega i njegovo nagrađeno delo, pisac je vratio priznanje „u ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva, kao pokušaj da se zaustavi navala pljuvanja u javnom dijalogu“. „Ovaj roman ulazi u dragoceni niz kratkih romana u srpskoj književnosti.“ Jovan Delić „Odgovor koji Hleb i strah pruža čitaocu više je od iluzije, svet je u stvari čežnja i priča.“ Vasa Pavković „Savićev Hleb i strah satkan je od životnih fragmenata, sočnih, mirišljavih, nabijenih emocijama i strastima.“ Žarko Trebješanin „Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.“ Mihajlo Pantić „Milisav Savić je romanom Hleb i strah ostvario prozno delo u isti mah komunikativno i mnogoznačno, jednostavno i autentično, i iznad svega prozno delo koje neposredno govori i o ljudskoj sudbini u vremenu i o vremenu samom.“ Marko Nedić

Nagrada Španske kraljevske akademije. Roman jednog od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih španskih pisaca. Neobičan telefonski poziv prekida svakodnevnu rutinu jednog barselonskog pisca. Zagonetni ženski glas sa druge strane linije poziva ga da dođe u Kasel kako bi otkrio rešenje misterije sveta. Ubrzo po dolasku ispostavlja se da je pisac pozvan kao jedan od učesnika na čuvenoj izložbi savremene umetnosti pod nazivom Kaselska dokumenta, gde će on sam biti umetnička instalacija – svakoga jutra sedeće ispred restorana i pisati. Isprva razočaran, pisac uskoro shvata da ga neobični zadatak ne obeshrabruje, već naprotiv sasvim obuzima. On uskoro upoznaje brojne druge umetnike, među kojima su i Marija Boston, Pim Duran, Kerolin Hristov Bakardžijev i jedna ekscentrična pobunjenica po imenu Kasel. Duge šetnje i druženje sa ovim ženama postepeno mu otkrivaju savremenog čoveka opterećenog traumama iz dvadesetog veka, ali i njegovu lepu, duhovitu i iracionalnu stranu. Pisac počinje da sluti šta je misterija sveta. Ono što će uslediti je stvaranje spontane, maštovite, duhovite umetnosti koja prkosi pesimizmu. Sa puno humora i lucidnosti Vila-Matas pripoveda o sebi, usamljenom posmatraču koji se, okružen neobičnostima i čudima, usudio da tumači, učestvuje u nevidljivim plesovima i usput pronalazi svoj dom. Sa svoje terase u Kaselu, ovaj posmatrač nas poziva da i sami sagledamo svet iz drugog ugla i otkriva nam samu suštinu pisanja. „Vila Matas pravi omaž književnim velikanima, stvarajući istovremeno krajnje originalnu studiju o prirodi kreativnosti.“ Guardian

Ninova nagrada za roman godine. „Bezdno je evropski roman.“ Phoebus „Bezdno predstavlja obnovu epistolarnog romana u srpskoj književnosti.“ Nikša Stipčević „Tri toka romana – sve samih pastiša, knez Mihailovоg 'Dnevnika', 'Beležnice' Anastasa Jovanovića i 'Pisama' kneginje Julije – susreću se u istoj reči: BEZDNO.“ Jovan Ćirilov Od ponovnog dolaska na srpski presto 1858, do rastanka sa kneginjom Julijom 1865, ovaj roman prati zbivanja u Srbiji i na srpskom dvoru, uglavnom kroz unutrašnja proživljavanja protagonista – kneza Mihaila Obrenovića, upravnika dvora i fotografa Anastasa Jovanovića i kneginje Julije Hunjadi. Oživljen jezik ondašnje epohe, upečatljivi portreti istorijskih ličnosti i lična drama kneza Mihaila, ispričana kroz prizmu svedočanstava troje savremenika, utvrđuju ovaj roman kao jedan od bitnih iskoraka u novijoj srpskoj književnosti, postavljajući istovremeno pred čitaoca pitanje: ko je, uistinu, bio knez Mihailo? Ko je, uistinu, bio knez? Pravog odgovora nema, Ni u prošlom, ni u sadašnjem vremenu. U traganju za mogućim odgovorom, prizivamo u pomoć činjenice, stvarne i izmišljene, prozirnost stvari, u koju je verovao Nabokov, bezuzročno podudaranje pojava, koje je Jung nazvao sinhronicitetom a koje ćemo mi zvati čudom podudarnosti. I polazimo, u neizvesnost i neprozirnost…

Dobitnik Vitbredove nagrade i Karnegijeve medalje. Desetogodišnji Majkl je zabrinut za život svoje tek rođene sestrice. Rastrzan između obaveza u školi i onoga što roditelji očekuju od njega, i zbog svađa sa drugovima, on se okreće prijateljici Mini i neobičnom Skeligu, koga zatiče u trošnoj garaži kuće u koju se njegova porodica doselila. Ali da li je Skelig uopšte čovek? I kakvoj je on vezi sa sovama? Prvenac Dejvida Almonda, jednog od najpoznatijih savremenih pisaca za decu i dobitnika Andersenove nagrade, uzbudljiv je roman na granici između pripovesti o sazrevanju i urbane bajke o snazi života, magičan i inspirativan kao priča napisana perom iz krila anđela. Skelig je postavljan na pozornice, ekranizovan i svrstavan u sto najlepših romana za decu svih vremena. „Poetičan, inovativan i podsticajan roman.“ Sunday Express „Ozbiljna i divna knjiga.“ Nik Hornbi „Magična priča koja može da se doživi na mnogo različitih nivoa.“ Daily Mail

Oktobarska nagrada grada Beograda. Prva knjiga živog klasika srpske književnosti XX veka, koja je otkrila pisca novog senzibiliteta, originalne forme i jezika, i univerzalnih tema u likovima i doživljajima malih ljudi sa periferije života. Obuhvata antologijske priče „Lilika“, „Boginje“, „Putnik“, „Frede, laku noć“, „Gost“, „Boginje“ i „O tome kako je ostala fleka“. Pisac je ovoj zbirci, po prvi put u ovom izdanju, priključio i priču „Genadije Zadvorski“. „Dobra knjiga mora da vas udari kao pesnica u glavu. Čini mi se da ako ima knjiga kojima ta izreka pristaje, to su knjige Dragoslava Mihailovića, počev od pripovedaka kao što su Lilika, Gost ili Boginje, pa onda romana Kad su cvetale tikve, do ovih koje je pisao poslednjih desetak-petnaest godina. To su knjige koje doživljavate kao snažan, i to sasvim određen potres.“ Ljubiša Jeremić „Prva knjiga ovog pisca, tj. zbirka pripovedaka Frede, laku noć, pokazuje kako kultivisana priča, slikajući prelomne tačke života pojedinih junaka, postaje simbolizacija doživljenog iskustva. To se posebno dobro vidi u poentama Mihailovićevih pripovedaka iz ove knjige. Idući protiv ideološke i poetičke struje svoga doba, proza Dragoslava Mihailovića bliska je konceptu modernizovanog ili osavremenjenog realizma i dokaz teze o ovom, večito živom stilu, odnosno realizmu sa stotinu lica.“ Petar Pijanović „Mihailovićeve priče su često testamentarnog karaktera, što naročito utiče na njihovu dramatičnost, daje im tamnu osenčenost, pojačava stepen identifikacije, i podvlači one tačke sadržajne smislom, koje bezmalo dobijaju značaj amaneta. Takve su pripovetke ’Putnik’, ’Boginje’, ’Lilika’, iz zbirke Frede, laku noć. Posebno kada je reč o sudbinskim čovekovim situacijama, krećući se od individualnog ka opštem, autor problematizuje dva velika pitanja – ima li čovek mogućnost izbora, i ko je odgovoran za ono što mu se dešava.“ Tijana Vuković

„Ako želiš da otvoriš nove mogućnosti, otključaj neka nova vrata“, rekla je starica. „Moraš da uzmeš mali dar.“ Pogledala je u Borisa i nasmejala se tako da je pokazala ceo red tamnih i nepravilnih zuba. Nakon slučajnog susreta sa čudnom staricom Boris dobija ključić i veoma staru kućicu za lutke. Poziva svoje drugare i ekipa otvara kućicu. Pred njima je neverovatan prizor: unutra su figurice koje liče na njih šestoro. Mračna sila rešila je da zameni naše junake poslušnim dvojnicima! Boris i drugari započinju borbu sa zlim stvorenjima. Ali kakvo je to senovito biće koje im pritom pomaže? Uzbudljiva i jeziva avantura o trinaestogodišnjacima koji upadaju u vrtlog čudesnih događaja negde između ovog sveta i neke druge dimenzije. Priča o snazi drugarstva, o važnosti zajedništva i o nezamenljivosti iskrenog prijateljstva.

Najuži izbor za Ninovu nagradu 2017. Njegoševa nagrada. Samo najhrabriji su spremni da do kraja prouče svoje poreklo i prihvate sve njegove posledice. Jedan od takvih retkih smelih pojedinaca jeste glavni junak ovog romana, autorov prezimenjak. Saznavši da priča o njegovom poreklu vodi sve do dalekih Pirineja, on zajedno sa sinovima odlazi na put do Španije. Porodično stablo, mape i usmena predanja putokazi su u traganju za nestalim precima. Iako sve više putokaza navodi na zaključak da će familija rekonstruisati svoje poreklo, pojavljuju se nepoznanice koje potragu za porodičnim stablom pretvaraju u traganje za fantomima, među kojima je najistaknutiji Belano ili Bolanjo, slavni čileanski pisac. Sam čitalac će postati tragač u ovom romanu dvostruke potrage u kojem se prepliću postupci detektivske, ali i fantastične književnosti.

Nagrada za najlepšu dečju knjigu 62. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu. Jednog čudnog popodneva devojčica Singi Lumba je radila svoj domaći zadatak. Nijedna olovka joj nije bila od koristi... Slikovnica vodećeg srpskog dizajnera.

Šestostruki dobitnik nagrade Hugo i trostruki dobitnik Nebule. Serijal Hronike Ambera je klasik fantastike; sastoji se od deset delova, objavljivanih između 1970. i 1991. U ovom tomu sadržani su šesti roman, Aduti propasti, sedmi, Krv Ambera, i osmi, Obeležje Haosa. Ovim počinje drugo petoknjižje, serijal o Merlinu. Merlin, sin Korvina od Ambera i Dare od Haosa, pokušao je da na Zemlji u Senkama živi normalnim životom – daleko od zavera, vendeta i spletki koje rastržu obe njegove porodice. I išlo mu je sasvim pristojno – ako se izuzme svaki trideseti april. Jer na taj dan, već osam godina, neko – ili nešto – pokušava da ubije Merlina. Pucnjevi iz puške. Požari. Saobraćajne nezgode. Tajanstveno odvrnuti ventili za gas. Došlo je vreme da se Merlin vrati svom stvarnom životu u jedinom stvarnom svetu – Amberu, ali ne pre nego što otkrije ko ga je to uzeo na zub i zašto. „Otmeno napisano, duhovito... puno živopisne akcije; nenametljivi ali složeni okviri priče sadrže tarot, alternativne realnosti i magiju tako jasnu i dobro uređenu da je čak i kompjuteri mogu naučiti...“ Publishers Weekly „Rodžer Zelazni piše uverljivo kao Hemingvej, maštovito kao Kenet Grejam; naizmenično je neumoljivi realista i pesnik prefinjenog senzibiliteta.“ Tomas Bernet Svon

Nagrada ULUPUDS-a za ilustratora na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Ilustracije Aleksa Gajić. „Kada se sretnu dvojica stvaralaca ovako vrhunskog umeća i neukrotivog duha, te ukrste svoja lucidna pera, nastane ili katastrofa epskih razmera ili ovakva knjiga.“ Ljubivoje Ršumović „Ovu sam pripovest morao da napišem. Tek kada čovek zastane i osvrne se, može da vidi i ono što mu je promaklo. Toga obično biva više nego onog što se odmah primeti...“ Uroš Petrović „Uh!“ Aleksa Gajić www.urospetrovic.com www.aleksagajic.blogspot.com

Dobitnik Bukerove nagrade. „Sjajna knjiga. Sveža, originalna, pametna, prepredena i prepuna očaravajuće učenosti.“ Margaret Atvud Pi Patel, sin vlasnika zoološkog vrta, poseduje enciklopedijsko znanje o životinjama i veliki je zaljubljenik u priče. Piju je šesnaest godina kada njegova porodica kreće iz Indije u Kanadu na japanskom teretnom brodu, zajedno sa životinjama iz zoološkog vrta, u potrazi za boljim životom. Brod tone. Pi je jedini čovek u čamcu za spasavanje, a društvo mu prave hijena, orangutan, povređena zebra i Ričard Parker, ogromni bengalski tigar. Uskoro će tigar eliminisati sve sem Pija, kome strah, znanje i lukavstvo omogućuju da preživi sa Ričardom Parkerom 227 dana na pučini Tihog okeana. Kada napokon stignu do obale Meksika, Ričard Parker beži u džunglu i više ga niko neće videti. Ljudi koji ispituju Pija ne žele da poveruju u njegovu priču i zahtevaju da im ispriča „istinu“. Posle višesatnog ispitivanja, Pi priča drugu verziju, mnogo manje fantastičnu, mnogo običniju – no je li ona tačnija? „Magična priča, toliko razigrana, strašna i zapanjujuća da ćete poverovati kako je mašta prvi korak ka veri... Svaka stranica nudi ponešto od napetosti, ljudskosti, iznenađenja pa čak i ekstaze.“ The Times „Blistava proza... Sadrži u sebi uzbuđenje, jedan od razloga zbog kojih čitamo romane: ne samo zbog odnosa i sukoba ljudskih naravi već zbog osećaja nepoznatog i jedva zamislivog.“ The Times Literary Supplement

Kriminalistički roman o inspektoru Vilijamu Vistingu. Nagrada norveških knjižara. Na priobalje se spustila jesenja magla. Uve Bakerud pošao je u vikendicu da u njoj provede još jedan miran vikend pre nego što je zatvori preko zime. Međutim, zatiče haos pošto su njegovu vikendicu poharali provalnici. A u susednoj kući pronalazi nešto još gore: muškarca pretučenog do smrti. Viši policijski inspektor Vilijam Visting već se nagledao čudovišnih ubistava, ali očajanje sa kojim će se ove jeseni susresti u Stavernu za njega je nešto sasvim novo. Vistingu je prvi cilj da sazna identitet žrtve. Stvari se komplikuju jer vozilo sa telom nije stiglo do Instituta za sudsku medicinu u Oslu. Pojavljuje se još jedna žrtva, a onda sa neba počinju da padaju i mrtvi vrapci. „Jern Lir Horst piše klasične kriminalističke romane – on se ne oslanja na spektakularne zaplete i žestoke akcione scene, već naprosto na načela istražnog postupka koji njegov junak sprovodi staloženo i sistematično.“ – Dagbladet „Jern Lir Horst je izvanredan novi predstavnik nordijskog noara. U dočaravanju predela i sredine možemo ga porediti s Heningom Mankelom, a u zanimanju za digitalne tehnologije sa Stigom Lašonom.“ – Stiv Pikok „Lir Horstova karijera na visokom mestu u policiji obezbedila je njegovim romanima odliku koja je ključna u kriminalističkom žanru: uverljivost.“ – Nordik noir

American Book Award. U najužem izboru za Pulicerovu nagradu. Knjiga godine po Kirkusu. Po svim kriterijumima, ovo je jedan od velikih savremenih američkih romana. Stranice Mavrovog izveštaja ispunjene su imaginarnim memoarima prvog crnog istraživača Amerike, Mustafe el Zamorija, zvanog Estebaniko. Kao rob španskog konkistadora, Mustafa el Zamori je u šesnaestom veku sa svojim gospodarom Dorantesom doplovio na Floridu u ekspediciji punoj opasnosti. Godinu dana kasnije, Estebaniko će biti jedan od svega nekoliko članova posade koji su preživeli. Dok putuje po Americi sa svojim španskim saputnicima, gube se uloge roba i gospodara Starog sveta, i Estebaniko postaje jednak drugima, iscelitelj i izuzetan pripovedač. Njegova priča osvetljava na koje se sve načine naši narativi preobražavaju u istoriji – i kako pripovedanje može da pruži čoveku priliku da preživi i da se iskupi. „Zapanjujuće... Mavrov izveštaj osvetljava sve moguće priče o osvajanju Novog sveta koje istorija nije sačuvala.“ Huffington Post „Uzbudljiva priča o vrelim nadama, o lojalnosti i veoma neizvesnim sudbinama.“ New Yorker „Izuzetna priča o jednom od prvih susreta španskih konkistadora i američkih domorodaca. Zastrašujuća i brutalna, ali briljantna fikcija kojom autorka ispisuje stranice inače često falsifikovane istorije tako da nam se čini da je sve što kaže verodostojno.“ Salman Ruždi

Dobitnik Bukerove nagrade i Zlatne Bukerove nagrade za najbolji roman u poslednjih pola veka. „Senzualna, misteriozna, rapsodična knjiga koja prenosi čitaoca u neki drug svet… Najdublje dosadašnje Ondačijevo istraživanje prirode identiteta.“ San Francisco Chronicle Dirljiv i predivno napisan roman ovenčan Bukerovom nagradom koji će vas preneti u svet afričkih pustinja i beduinskih plemena i odneti do neslućenih dubina ljudskih osećanja. U ovom lirskom romanu Majkla Ondačija putevi četiri slomljena bića ukrštaju se krajem Drugog svetskog rata u napuštenoj italijanskoj vili. Bolničarka Hana, ojađena sveprisutnom smrću, opsesivno neguje svog poslednjeg preživelog pacijenta. Osakaćeni lopov Karavađo pokušava ponovo da pronađe sebe. Povučeni indijski miner Kip traži skrivene bombe u predelima gde ništa nije bezbedno. Svakoga od njih na različit način opseda tajanstveni engleski pacijent koji, izgoreo do unakaženosti, leži u sobi na spratu sam sa svojim uspomenama. Kroz celu priču provejavaju sećanja tog bezimenog čoveka – na zabranjenu ljubav, plamenu strast i rušilački gnev – a tajne koje će se razotkriti zauvek će promeniti sve likove. Roman po kojem je snimljen istoimeni film, nagrađen sa devet Oskara. „Retka i fascinantna mreža snova.“ Time „Majkl Ondači je jedan od najboljih severnoameričkih pisaca… Čari njegove uklete vile nas prate i mame da ponovo iščitavamo pasaže iz čistog zadovoljstva da bismo se opet našli u njoj.“ Wall Street Journal

Roman koji je osvojio Pulicerovu nagradu i National Book Awards. Boja purpura je priča o dve sestre – jedna je misionarka u Africi, a druga dete-nevesta sa američkog Juga – koje ostaju odane jedna drugoj uprkos vremenu, udaljenosti i tišini. Sili je mlada crnkinja rođena u siromaštvu. U više navrata ju je silovao čovek kog zove ocem, uzeo joj je dvoje dece, razdvojio je od voljene sestre Neti i zarobio u gadnom braku. Međutim, ona upoznaje glamuroznu pevačicu Šug Ejveri – ženu koja je sudbinu uzela u svoje ruke. Sili postepeno otkriva moć i vedrinu sopstvenog duha, što je oslobađa prošlosti i ponovo ujedinjuje sa onima koje voli. Ovaj divno zamišljen i duboko saosećajan klasik američke književnosti o borbi zlostavljane i neobrazovane crnkinje da stekne snagu i samopouzdanje ispunjen je strašću, bolom, nadahnućem i nesavladivom ljubavlju prema životu. Roman po kojem je Stiven Spilberg snimio istoimeni film nominovan za jedanaest Oskara. „Dirljiva i uzbudljiva knjiga, jedna od najupečatljivijih koje ćete ikad pročitati.“ Leni Henri „Ovaj roman svrstava Vokerovu u društvo sa Foknerom.“ Nation „Književno delo za sva vremena i prostore.“ San Francisco Chronicle

Književna stipendija Fonda Borislava Pekića. Nagrade „Meša Selimović“ i „Račanska povelja“ „U ovoj fresci začuđujuće smelosti i inventivnosti Goran Petrović se oslobađa svih konvencija da bi se usredsredio na ritam jedne četrdesetodnevne opsade… Pisac sa lakoćom tka bezbroj fabula, umnožava majušne dogodovštine, prigodne legende i živopisne crtice i, spajajući maštu Šeherezade i strogi zanat tkača, stvara čudesnu tkaninu koja leprša epohama da bi nam dala osećaj vekovnog daha Balkana.“ Le Monde „U Opsadi se mit i poezija ili fantastika i poezija spajaju u jedno… Petrović ruši distancu prema prošlosti, koje se držao tradicionalni istorijski roman. Njegovi, kao i Pavićevi junaci, sasvim slobodno se kreću iz jednog u drugi vek, lako savladavaju vreme, što se ne može reći i za prostor: ni Dragutin ni Milutin ne mogu da dođu do Žiče jer nema priče koja bi govorila o tome.“ Sergej Meščerjakov „Slastan tekst, zapanjujuće lepote.“ Lire „Lirizovani jezik bogate nasleđene i novoskovane leksike, oživljen očuđujućom maštovitošću, približava ovaj Petrovićev roman takvim delima kakve su Seobe Miloša Crnjanskog.“ Mileta Aćimović Ivkov

Dobitnik Nobelove nagrade. Mada deluje apsurdno, počeli smo da verujemo kako postoji određena veza između onog što nam se dogodilo i odvajanja Španije i Portugalije od Evrope, mora da ste čuli za to, Čula sam, ali u ovim krajevima nismo ništa primetili, ako pređemo preko ovih planina i spustimo se do obale, more je uvek isto, Bilo je na televiziji, Nemam televizor, Radio javlja vesti, Vesti su reči, nikad ne znate da li su reči zaista vesti. U ovoj političkoj alegoriji, na početku romana prisustvujemo fizičkom odvajanju Pirinejskog poluostrva od ostatka kontinenta. Tada Portugalija, koju je Evropa zanemarila, zajedno sa Španijom počinje da pluta prema severu Atlantika, dok Vladu nacionalnog spasa hvata panika a turisti i investitori beže sa novog, otcepljenog ostrva glavom bez obzira. Petoro stanovnika (dve žene i tri muškarca), svako za sebe, doživljavaju redak fenomen koji je, kako veruju, povezan sa otcepljenjem: jedno pravi neizbrisivu liniju na tlu zemlje, drugo postaje ljudski seizmograf, treće otkriva beskrajnu čarapu... Posle niza slučajnosti, kao i odanosti jednog psa lutalice – petoro ljudi i pas se nađu zajedno na okupu i otpočinju da čergare otcepljenim delom kontinenta u potrazi za uzrocima i smislom ovog odvajanja, a autor, u svom poznatom stilu i prepoznatljivim sopstvenim pravopisom, celu priču obavija mitovima, bajkama i osećanjem tragične sudbine čovečanstva. „Blistavo zamišljeno epsko putovanje… Predivna savremena bajka.“ Kirkus Reviews „Kameni splav se odigrava u bliskoj budućnosti i na fantastičan, ironičan i melanholičan način dočarava duboko usađen strah i neizvesnost male Portugalije pred sve moćnijom Evropskom Unijom, sa priličnim skepticizmom prema prisajedinjenju, karakterističnim za Saramagove političke stavove, i sa štimungom kraja vremena.“ Der Spiegel

Priče o Beogradu i umećima njegovih stanovnika. Od grnčara do putopisaca, od svirača do filmadžija, od biciklista do alasa, od šegrta do naučnika – pred nama je istorijski mozaik o životu poznatih i neznanih Beograđana, sagledan kroz njihove zanate i umeća. Bilo da je reč o odrastanju, o pravim ljubavima, o prvim životnim otkrićima ili o istorijskim crticama, u svakoj od priča vidimo preplet nečije veštine i znanja, i upoznajemo ljude koji sazrevaju u okrilju grada i svojim sudbinama obogaćuju Beograd kojim plovimo kroz vreme. Katarke tih vremeplova prolaze Savom i Dunavom, opčinjavaju nas svojom snagom i prolaznošću, a njihovi vrhovi upućuju nas i ka onom čemu često stremimo – ka nebu. Jedinstvena zbirka pripovedaka izvanredne spisateljice čiji precizan, suptilan i nadahnut stil, koji se prilagođava jeziku epohe, dočarava moć gradskog života i duha koji ispunjava naše podneblje. Ilustrovao Kosta Milovanović

Kad su svi mislili da za nju više nema povratka, desilo se čudo. Čudo ljubavi. Dvadeset nedelja sam sama, a tek šest nedelja sam svesna toga. Čini mi se, međutim, da to traje čitavu večnost. Možda bi brže prolazilo kada bih više spavala, kada bi mi se misli dekonektovale. Ali ja ne volim da spavam. Nakon nesreće prilikom alpinističkog penjanja Elza je u komi. Već pet nedelja. Pošto su sve nade da će se probuditi nestale, njena porodica i lekari moraju da se suoče sa poražavajućom činjenicom da je možda vreme da je skinu s aparata za održavanje života… Ne shvataju da je u proteklih nekoliko nedelja Elza delimičmno povratila svest; zna gde se nalazi i može da čuje sve koji je okružuju, ali ne zna kako da im to pokaže. Tibo je u istoj bolnici u poseti bratu, pijanom vozaču koji je odgovoran za smrt dve devojčice. Dok razmišlja o njegovoj sudbini, traži mesto da se izoluje i ulazi u Elzinu sobu. Gledajući je kako tu mirno leži, teško mu je da poveruje da ona samo spava. Tibo počinje redovno da posećuje Elzu. Njena porodica i prijatelji pričaju mu o Elzi i u njemu raste osećaj povezanosti sa njom. I kada joj govori, ne može se oteti utisku da ona čuje svaku reč… Za Elzu, njegove posete su kao dašak svežeg vazduha. Tu je konačno neko ko razgovara s njom kao da je prisutna. Ko je zasmejava. Ko joj daje razlog da se bori... Jer Tibo vidi nešto što ostali više ne vide: Elza je još uvek tu. „Poput čudesnog spoja romana Krive su zvezde i bajke Uspavana Lepotica. Neverovatna ljubavna priča.“ Elle

Pulicerova nagrada za književnost. National Book Award. Goodreads Choice Award za najbolji istorijski roman. Vrhunsko ostvarenje Kolsona Vajtheda, ovenčano Pulicerovom nagradom i brojnim drugim prestižnim nagradama, pripovest o mladoj robinji sa Juga iz vremena pre Građanskog rata koja očajnički pokušava da se domogne slobode. Kora je robinja na plantaži pamuka u Džordžiji. Život je pakao svim robovima, no posebno je težak Kori. Odbačena čak i od svojih Afrikanaca, na pragu je zrelosti, gde je čekaju još veće muke. Kad joj Cezar, nedavno stigao iz Virdžinije, ispriča za podzemnu železnicu, njih dvoje reše da se izlože strašnoj opasnosti i pobegnu. Ne ide sve po planu – Kora ubija belog dečaka koji pokušava da je uhvati. Iako uspevaju da pronađu stanicu i odu na sever, potera ih goni. Po Vajthedovoj genijalnoj zamisli, podzemna železnica nije samo metafora – mašinovođe i kondukteri rade u tajnoj mreži pruge i tunela pod južnjačkim tlom. Korina i Cezarova prva stanica je u Južnoj Karolini, u gradu koji im se isprva čini kao bezbedna luka. No ispod mirne površine krije se podmukao plan za crne žitelje. A što je još gore – za petama im je Ridžvej, zloglasni i neumoljivi lovac na robove. Primorana da ponovo beži, Kora kreće na mučno putovanje iz jedne u drugu državu u potrazi za pravom slobodom. Poput glavnog junaka Guliverovih putovanja, Kora se na svakoj deonici puta susreće s različitim svetovima – a njena je odiseja i kroz prostor i kroz vreme. Vajthed je majstorski satkao sagu o Americi od brutalnog dovođenja Afrikanaca na njeno tlo do neostvarenih obećanja današnjice, briljantno dočaravajući neizrecive strahote crnaca iz vremena pre Građanskog rata. Podzemna železnica je u isti mah i priča o ženi nesalomive volje rešene da pobegne od užasa ropstva i bolno, moćno razmišljanje o prošlosti zajedničkoj svim Amerikancima.