Uz dodavanja i poigravanje Zorana Penevskog Ako ste odlučili da pročitate ovu knjigu pomislivši da ćete doznati zašto dinosaurusi nisu išli u školu, koje grane biologije postoje iako ona nije drvo, da li vam je znanje ihtiologije neophodno kad odete na riblju čorbu, da li vam je u genima upisano da nemate peticu iz matematike ili da li vam je poznavanje masti bitno za kupovinu odličnih čvaraka… ovaaaj… grešite, ali – ODLIČNO! Iskustva biologa i drugih naučnika pokazuju da čitanju knjiga prethodi činjenica da čitalac najpre treba da bude živ, a kad smo kod toga – eto biologije koja proučava svet živih bića! Dakle, bez biologije nema ni čitanja! Druga je stvar da li je ljubav prema knjigama nasledna… pitajte mamu ako niste sigurni. Ilustrovao: Aleksandar Stojšić

Dobitnica priznanja Novel Prize Literarno otkriće godine Majka i ćerka dolaze iz inostranstva i sreću se u Tokiju: u jesenjim večerima šetaju se duž kanala, beže od tajfunske kiše, obeduju u kafićima i restoranima, u galerijama razgledaju revolucionarna dela moderne umetnosti. Za sve to vreme razgovaraju: o vremenu, horoskopu, odeći i predmetima, o porodici, udaljenosti i sećanju. Ipak, štošta tu nije jasno. Čiji se glas zapravo ovde čuje – samo ćerkin? I koji je stvarni razlog nedokučivog, možda čak sablasnog putovanja? Dovoljno hladno za sneg suptilno preispituje naše zagonetne odnose s drugim ljudima. To je ujedno precizan izveštaj i elegija koja postavlja pitanja mogu li ljudi uopšte naći zajednički jezik, koje dimenzije sadrže ljubav i koliko imamo prava da istinski upoznamo unutrašnji svet druge osobe. Ovo delo odabrano je među hiljadu i petsto rukopisa i osvojilo je priznanje Novel Prize, koje jednom u dve godine dodeljuju izdavačke kuće New Directions, Fitzcarraldo Editions (iz Velike Britanije) i Giramondo (iz Australije), a namenjeno je romanu koji ispituje i pomera granice ove književne forme. „Roman Džesike Au majstorski prikazuje udaljenost od strasti – naše ili strasti drugih ljudi – koja se oseća u blagoj, strpljivoj toplini autorkine proze, ponekad savršeno usklađenoj sa istinom koja je naratorki naizgled nadomak ruke, ali ipak ostaje nedostižna.“ – New Yorker „Možda baš zato što nije moguće žanrovski definisati ovo pronicljivo, neuhvatljivo delo, ono vam se uvlači pod kožu i obuzima vaše misli.“ – Guardian „Predivna poetska proza.“ – Australian

Na pitanje: ko je monah? klasični odgovor najboljih među monasima glasi: monah je onaj ko je od svih odvojen, a sa svima sjedinjen. Ovo znači: odvojen je fizički, zbog čega se i zove monah, što će reći usamljenik, ali je sa svima sjedinjen duhovno, kroz ljubav i molitvu. On maksimalno, ponekad i natčovečanskim podvigom, smirava sebe, teži da proživi svoj vek na zemlji neprimećen i nepoznat, da bude nevidljiv za ljude. To i biva darovano najsmirenijima i najčistijima među njima, te neki od njih – njih sedmorica ili, po drugoj verziji, dvanestorica – i postaju nevidljivi za ljude, osim kada to Bog hoće, iako se na njihovoj molitvi drži čitavi svet. Naravno, za ljude trodimenzionalne logike, usto lišene dara vere, to je jedan od mnogih naivnih pobožnih legendi i ništa više. Ali za našeg najboljeg znalca monaške i asketske literature među pesnicima (i piscima uopšte), Selimira Radulovića, to je osnovna životna istina i suština svih stvari. On je u pravu, a ne oni. On je, koliko je meni znano, dosad jedini srpski pesnik koji, uz duhovnike i bogoslove, mistagoški vidi, kroz koprenu vidljivog, ono što je nevidljivo, a stvarnije je od vidljivog. Za njega svetogorski starci i pustinjaci – među njima i pustinjaci koji žive u pustinji modernog velegrada – nisu ekscentrični zgubidani i brodolomci života nego svetionici i putovođe na putu života dostojnog čoveka kao bogolikog i bogočežnjivog bića. Do krajnje granice su smirili sebe, ali Gospod ih je uzvisio do Svoje visine. Nadahnutim stihovima, na način njih dostojan i sebi svojstven, uzvisio ih je i ovaj neobični srpski pesnik. Hvala mu! – Episkop bački dr Irinej

Ponekad nije lako da se odlučiš između dve stvari. Naročito kad me moja mrzovoljna sestra Dilija nadzire. Odluči se već jednom! Mama je odlučila da sredi celu kuću. Kaže da će, ako ja ne mogu da izaberem šta da se baci, ona to da uradi. A to će biti katastrofa! Srećom, fosili će mi priteći u pomoć (i to više puta).

Autor bestselera Neprimetni zločini Nagrada Nadal za 2019. godinu Oksford, 1994. godine. Mlada stipendistkinja Kristen pronalazi stranicu istrgnutu iz privatnih dnevnika Luisa Kerola, autora Alise u Zemlji čuda. Tajna koju krije ova stranica može drastično izmeniti sve što se zna o Kerolu. Ali Kristen ne stiže na sastanak bratstva „Luis Kerol“ sa svojim otkrićem. Umesto toga doživljava nesreću za koju će se ispostaviti da nije bila slučajna. Sumnje da bi ovakve nesreće mogle da se nastave biće ubrzo potvrđene. Uslediće niz ubistava naizgled počinjenih prema određenom obrascu, u kojima su upotrebljeni elementi iz knjige o Alisi, s namerom da se svaki put iznova spreči da tajna stranice iz Kerolovih dnevnika ugleda svetlost dana. Ko želi da ubije glasnika? Zašto se na mestu zločina pojavljuju fotografije čiji je autor sam Kerol? Da li je to svojevrsni potpis ubice? Slavni profesor logike Artur Seldom, takođe član Bratstva, i njegov mladi student matematike iz Argentine, zaintrigirani nepredvidivim zločinima, ujedinjuju snage da bi pronašli krivca i pokušali da reše zagonetku koja stoji iza ubistava. Pitkim, preciznim i besprekornim stilom, iza kojeg stoji briljantan matematički um, Martines je napisao očaravajući roman koji u tradiciji Borhesa i Umberta Eka prenosi detektivsku priču na teren književnosti. „Martines nas je ovim romanom iznenadio i oduševio. Nagrada Nadal dospela je u prave ruke.“ Babelia „Novi talas zločina ponovo će podići orkan u ustajaloj oksfordskoj zajednici. Alisini zločini su naprosto briljantan roman.“ El País „Glavni pokretač radnje Alisinih zločina jeste tajna opsesija Luisa Kerola. Martines ne sudi slavnom piscu i matematičaru već na zaostavštini njegovog sveta gradi izvanredan kriminalistički roman.“ El Mundo

Nagrada Los Angeles Timesa za triler godine Najuži izbor za Women’s Prize Arsenik i stare čipke XXI veka „Femi je treći, znaš. Tri, i obeleže te kao serijskog ubicu.“ Korede je ogorčena. A kako i ne bi bila pored Ajule, koja je omiljeno dete u porodici, njihova lepotica, potencijalni psihopata… A sada je i treći Ajulin dečko mrtav. Korede je Ajulina spasiteljka. Ona najbolje zna kako se pere krv, prtljažnik njenog automobila je dovoljno veliki da u njega stane leš, a pazi i na to da Ajulini postovi na Instagramu ne budu suviše razdragani u vreme kada treba da tuguje zbog svog „nestalog“ momka. Naravno, niko joj za to neće reći ni hvala. Korede je odavno zaljubljena u ljubaznog i zgodnog lekara s kojim radi u bolnici. Sanja o danu kada će on konačno shvatiti da je baš Korede prava žena za njega. Ali kada bude od nje zatražio Ajulin broj telefona, moraće sebi da prizna da je njena sestra serijski ubica i povuče granicu do koje hoće da je štiti. Oštar poput kandži, pun oporog, ironičnog humora, ovaj smrtonosni roman zabavan je koliko i zastrašujući. „Kemp, zabiberen i podmukao, ali duhovito poslužen, triler koji ima škorpijin rep – zapamtićete ubod njegove žaoke.“ – New York Times „Kao da ste pozvani na najduhovitiju zabavu sa temom ubistva.“ – Marie Claire

Dobitnik nagrada Martoglio, Subiaco Città del libro, Alassio Centolibri 2019 Najuži izbor za nagradu Strega 2019 Ustajem, tačno znam šta tražim: svoju crvenu gvozdenu kutiju. Dvadeset tri godine je zatvorena u fioci, čak ni moja majka ne zna da postoji. Krila sam je misleći da ću jednoga dana biti spremna da je ponovo otvorim i prešla sam Italiju i moreuz, podnela septembarsku sparinu i otpadanje maltera samo zato da bih je spasla; kad mi je majka rekla preko telefona kako treba da proberem stvari koje ću zadržati, a koje baciti, uplašila sam se da će mi je odneti, kad je rekla da je preturala po predmetima, prepala sam se da ju je pronašla, da ju je nehajno bacila kao nešto nebitno, ili je to pak uradila odlučno da joj prošlost ne bi ponovo inficirala ruke. Ne, ne prestajemo da volimo nekoga kad se njegovo ime i telo uklone: u sebi nosimo glas i miris – dva najnestalnija traga – onih koji su odsutni… Ida je upravo sletela u Mesinu, svoj rodni grad. Njena majka želi da proda porodičnu kuću. Pre dvadeset tri godine nestao joj je otac. Nije mrtav: jednostavno je otišao jednog jutra i više se nije vratio. Njegovo ime više nisu izgovarale. Njihov bol pretvorio se u tišinu. Njihov bes u osećaj da je otac sve vreme tu negde, samo neprimetan. Dok prebira po stvarima tražeći ono što želi da zadrži kao uspomenu, shvata da je došlo vreme da se suoči sa prazninom koja je progoni celog života. „Roman o kojem ćete još dugo razmišljati.“ Corriere della Sera „Duboko potresna porodična drama o potiskivanju osećanja koja gajimo prema onima koje najviše volimo.“ Arijana Betini

Ninova nagrada za roman godine. Priča o mladosti glavnog junaka odraslog u Raškoj prerasta u povest o paradoksima nestajanja jedne države i njenih vrednosti i utoliko je ključ za razumevanje kako Titove epohe tako i specifične balkanske tranzicije koja je usledila i pratećih preobražaja u glavama ljudi. Samo nedelju dana po dobijanju Ninove nagrade za ovaj roman, pošto je u NIN-u objavljen napad na njega i njegovo nagrađeno delo, pisac je vratio priznanje „u ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva, kao pokušaj da se zaustavi navala pljuvanja u javnom dijalogu“. „Ovaj roman ulazi u dragoceni niz kratkih romana u srpskoj književnosti.“ Jovan Delić „Odgovor koji Hleb i strah pruža čitaocu više je od iluzije, svet je u stvari čežnja i priča.“ Vasa Pavković „Savićev Hleb i strah satkan je od životnih fragmenata, sočnih, mirišljavih, nabijenih emocijama i strastima.“ Žarko Trebješanin „Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.“ Mihajlo Pantić „Milisav Savić je romanom Hleb i strah ostvario prozno delo u isti mah komunikativno i mnogoznačno, jednostavno i autentično, i iznad svega prozno delo koje neposredno govori i o ljudskoj sudbini u vremenu i o vremenu samom.“ Marko Nedić

Nagrada Španske kraljevske akademije. Roman jednog od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih španskih pisaca. Neobičan telefonski poziv prekida svakodnevnu rutinu jednog barselonskog pisca. Zagonetni ženski glas sa druge strane linije poziva ga da dođe u Kasel kako bi otkrio rešenje misterije sveta. Ubrzo po dolasku ispostavlja se da je pisac pozvan kao jedan od učesnika na čuvenoj izložbi savremene umetnosti pod nazivom Kaselska dokumenta, gde će on sam biti umetnička instalacija – svakoga jutra sedeće ispred restorana i pisati. Isprva razočaran, pisac uskoro shvata da ga neobični zadatak ne obeshrabruje, već naprotiv sasvim obuzima. On uskoro upoznaje brojne druge umetnike, među kojima su i Marija Boston, Pim Duran, Kerolin Hristov Bakardžijev i jedna ekscentrična pobunjenica po imenu Kasel. Duge šetnje i druženje sa ovim ženama postepeno mu otkrivaju savremenog čoveka opterećenog traumama iz dvadesetog veka, ali i njegovu lepu, duhovitu i iracionalnu stranu. Pisac počinje da sluti šta je misterija sveta. Ono što će uslediti je stvaranje spontane, maštovite, duhovite umetnosti koja prkosi pesimizmu. Sa puno humora i lucidnosti Vila-Matas pripoveda o sebi, usamljenom posmatraču koji se, okružen neobičnostima i čudima, usudio da tumači, učestvuje u nevidljivim plesovima i usput pronalazi svoj dom. Sa svoje terase u Kaselu, ovaj posmatrač nas poziva da i sami sagledamo svet iz drugog ugla i otkriva nam samu suštinu pisanja. „Vila Matas pravi omaž književnim velikanima, stvarajući istovremeno krajnje originalnu studiju o prirodi kreativnosti.“ Guardian

Oktobarska nagrada grada Beograda. Prva knjiga živog klasika srpske književnosti XX veka, koja je otkrila pisca novog senzibiliteta, originalne forme i jezika, i univerzalnih tema u likovima i doživljajima malih ljudi sa periferije života. Obuhvata antologijske priče „Lilika“, „Boginje“, „Putnik“, „Frede, laku noć“, „Gost“, „Boginje“ i „O tome kako je ostala fleka“. Pisac je ovoj zbirci, po prvi put u ovom izdanju, priključio i priču „Genadije Zadvorski“. „Dobra knjiga mora da vas udari kao pesnica u glavu. Čini mi se da ako ima knjiga kojima ta izreka pristaje, to su knjige Dragoslava Mihailovića, počev od pripovedaka kao što su Lilika, Gost ili Boginje, pa onda romana Kad su cvetale tikve, do ovih koje je pisao poslednjih desetak-petnaest godina. To su knjige koje doživljavate kao snažan, i to sasvim određen potres.“ Ljubiša Jeremić „Prva knjiga ovog pisca, tj. zbirka pripovedaka Frede, laku noć, pokazuje kako kultivisana priča, slikajući prelomne tačke života pojedinih junaka, postaje simbolizacija doživljenog iskustva. To se posebno dobro vidi u poentama Mihailovićevih pripovedaka iz ove knjige. Idući protiv ideološke i poetičke struje svoga doba, proza Dragoslava Mihailovića bliska je konceptu modernizovanog ili osavremenjenog realizma i dokaz teze o ovom, večito živom stilu, odnosno realizmu sa stotinu lica.“ Petar Pijanović „Mihailovićeve priče su često testamentarnog karaktera, što naročito utiče na njihovu dramatičnost, daje im tamnu osenčenost, pojačava stepen identifikacije, i podvlači one tačke sadržajne smislom, koje bezmalo dobijaju značaj amaneta. Takve su pripovetke ’Putnik’, ’Boginje’, ’Lilika’, iz zbirke Frede, laku noć. Posebno kada je reč o sudbinskim čovekovim situacijama, krećući se od individualnog ka opštem, autor problematizuje dva velika pitanja – ima li čovek mogućnost izbora, i ko je odgovoran za ono što mu se dešava.“ Tijana Vuković

„Ako želiš da otvoriš nove mogućnosti, otključaj neka nova vrata“, rekla je starica. „Moraš da uzmeš mali dar.“ Pogledala je u Borisa i nasmejala se tako da je pokazala ceo red tamnih i nepravilnih zuba. Nakon slučajnog susreta sa čudnom staricom Boris dobija ključić i veoma staru kućicu za lutke. Poziva svoje drugare i ekipa otvara kućicu. Pred njima je neverovatan prizor: unutra su figurice koje liče na njih šestoro. Mračna sila rešila je da zameni naše junake poslušnim dvojnicima! Boris i drugari započinju borbu sa zlim stvorenjima. Ali kakvo je to senovito biće koje im pritom pomaže? Uzbudljiva i jeziva avantura o trinaestogodišnjacima koji upadaju u vrtlog čudesnih događaja negde između ovog sveta i neke druge dimenzije. Priča o snazi drugarstva, o važnosti zajedništva i o nezamenljivosti iskrenog prijateljstva.

Najuži izbor za Ninovu nagradu 2017. Njegoševa nagrada. Samo najhrabriji su spremni da do kraja prouče svoje poreklo i prihvate sve njegove posledice. Jedan od takvih retkih smelih pojedinaca jeste glavni junak ovog romana, autorov prezimenjak. Saznavši da priča o njegovom poreklu vodi sve do dalekih Pirineja, on zajedno sa sinovima odlazi na put do Španije. Porodično stablo, mape i usmena predanja putokazi su u traganju za nestalim precima. Iako sve više putokaza navodi na zaključak da će familija rekonstruisati svoje poreklo, pojavljuju se nepoznanice koje potragu za porodičnim stablom pretvaraju u traganje za fantomima, među kojima je najistaknutiji Belano ili Bolanjo, slavni čileanski pisac. Sam čitalac će postati tragač u ovom romanu dvostruke potrage u kojem se prepliću postupci detektivske, ali i fantastične književnosti.

Nagrada ULUPUDS-a za ilustratora na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Ilustracije Aleksa Gajić. „Kada se sretnu dvojica stvaralaca ovako vrhunskog umeća i neukrotivog duha, te ukrste svoja lucidna pera, nastane ili katastrofa epskih razmera ili ovakva knjiga.“ Ljubivoje Ršumović „Ovu sam pripovest morao da napišem. Tek kada čovek zastane i osvrne se, može da vidi i ono što mu je promaklo. Toga obično biva više nego onog što se odmah primeti...“ Uroš Petrović „Uh!“ Aleksa Gajić www.urospetrovic.com www.aleksagajic.blogspot.com

Roman koji je osvojio Pulicerovu nagradu i National Book Awards. Boja purpura je priča o dve sestre – jedna je misionarka u Africi, a druga dete-nevesta sa američkog Juga – koje ostaju odane jedna drugoj uprkos vremenu, udaljenosti i tišini. Sili je mlada crnkinja rođena u siromaštvu. U više navrata ju je silovao čovek kog zove ocem, uzeo joj je dvoje dece, razdvojio je od voljene sestre Neti i zarobio u gadnom braku. Međutim, ona upoznaje glamuroznu pevačicu Šug Ejveri – ženu koja je sudbinu uzela u svoje ruke. Sili postepeno otkriva moć i vedrinu sopstvenog duha, što je oslobađa prošlosti i ponovo ujedinjuje sa onima koje voli. Ovaj divno zamišljen i duboko saosećajan klasik američke književnosti o borbi zlostavljane i neobrazovane crnkinje da stekne snagu i samopouzdanje ispunjen je strašću, bolom, nadahnućem i nesavladivom ljubavlju prema životu. Roman po kojem je Stiven Spilberg snimio istoimeni film nominovan za jedanaest Oskara. „Dirljiva i uzbudljiva knjiga, jedna od najupečatljivijih koje ćete ikad pročitati.“ Leni Henri „Ovaj roman svrstava Vokerovu u društvo sa Foknerom.“ Nation „Književno delo za sva vremena i prostore.“ San Francisco Chronicle

Priče o Beogradu i umećima njegovih stanovnika. Od grnčara do putopisaca, od svirača do filmadžija, od biciklista do alasa, od šegrta do naučnika – pred nama je istorijski mozaik o životu poznatih i neznanih Beograđana, sagledan kroz njihove zanate i umeća. Bilo da je reč o odrastanju, o pravim ljubavima, o prvim životnim otkrićima ili o istorijskim crticama, u svakoj od priča vidimo preplet nečije veštine i znanja, i upoznajemo ljude koji sazrevaju u okrilju grada i svojim sudbinama obogaćuju Beograd kojim plovimo kroz vreme. Katarke tih vremeplova prolaze Savom i Dunavom, opčinjavaju nas svojom snagom i prolaznošću, a njihovi vrhovi upućuju nas i ka onom čemu često stremimo – ka nebu. Jedinstvena zbirka pripovedaka izvanredne spisateljice čiji precizan, suptilan i nadahnut stil, koji se prilagođava jeziku epohe, dočarava moć gradskog života i duha koji ispunjava naše podneblje. Ilustrovao Kosta Milovanović

Kad su svi mislili da za nju više nema povratka, desilo se čudo. Čudo ljubavi. Dvadeset nedelja sam sama, a tek šest nedelja sam svesna toga. Čini mi se, međutim, da to traje čitavu večnost. Možda bi brže prolazilo kada bih više spavala, kada bi mi se misli dekonektovale. Ali ja ne volim da spavam. Nakon nesreće prilikom alpinističkog penjanja Elza je u komi. Već pet nedelja. Pošto su sve nade da će se probuditi nestale, njena porodica i lekari moraju da se suoče sa poražavajućom činjenicom da je možda vreme da je skinu s aparata za održavanje života… Ne shvataju da je u proteklih nekoliko nedelja Elza delimičmno povratila svest; zna gde se nalazi i može da čuje sve koji je okružuju, ali ne zna kako da im to pokaže. Tibo je u istoj bolnici u poseti bratu, pijanom vozaču koji je odgovoran za smrt dve devojčice. Dok razmišlja o njegovoj sudbini, traži mesto da se izoluje i ulazi u Elzinu sobu. Gledajući je kako tu mirno leži, teško mu je da poveruje da ona samo spava. Tibo počinje redovno da posećuje Elzu. Njena porodica i prijatelji pričaju mu o Elzi i u njemu raste osećaj povezanosti sa njom. I kada joj govori, ne može se oteti utisku da ona čuje svaku reč… Za Elzu, njegove posete su kao dašak svežeg vazduha. Tu je konačno neko ko razgovara s njom kao da je prisutna. Ko je zasmejava. Ko joj daje razlog da se bori... Jer Tibo vidi nešto što ostali više ne vide: Elza je još uvek tu. „Poput čudesnog spoja romana Krive su zvezde i bajke Uspavana Lepotica. Neverovatna ljubavna priča.“ Elle

Pulicerova nagrada za književnost. National Book Award. Goodreads Choice Award za najbolji istorijski roman. Vrhunsko ostvarenje Kolsona Vajtheda, ovenčano Pulicerovom nagradom i brojnim drugim prestižnim nagradama, pripovest o mladoj robinji sa Juga iz vremena pre Građanskog rata koja očajnički pokušava da se domogne slobode. Kora je robinja na plantaži pamuka u Džordžiji. Život je pakao svim robovima, no posebno je težak Kori. Odbačena čak i od svojih Afrikanaca, na pragu je zrelosti, gde je čekaju još veće muke. Kad joj Cezar, nedavno stigao iz Virdžinije, ispriča za podzemnu železnicu, njih dvoje reše da se izlože strašnoj opasnosti i pobegnu. Ne ide sve po planu – Kora ubija belog dečaka koji pokušava da je uhvati. Iako uspevaju da pronađu stanicu i odu na sever, potera ih goni. Po Vajthedovoj genijalnoj zamisli, podzemna železnica nije samo metafora – mašinovođe i kondukteri rade u tajnoj mreži pruge i tunela pod južnjačkim tlom. Korina i Cezarova prva stanica je u Južnoj Karolini, u gradu koji im se isprva čini kao bezbedna luka. No ispod mirne površine krije se podmukao plan za crne žitelje. A što je još gore – za petama im je Ridžvej, zloglasni i neumoljivi lovac na robove. Primorana da ponovo beži, Kora kreće na mučno putovanje iz jedne u drugu državu u potrazi za pravom slobodom. Poput glavnog junaka Guliverovih putovanja, Kora se na svakoj deonici puta susreće s različitim svetovima – a njena je odiseja i kroz prostor i kroz vreme. Vajthed je majstorski satkao sagu o Americi od brutalnog dovođenja Afrikanaca na njeno tlo do neostvarenih obećanja današnjice, briljantno dočaravajući neizrecive strahote crnaca iz vremena pre Građanskog rata. Podzemna železnica je u isti mah i priča o ženi nesalomive volje rešene da pobegne od užasa ropstva i bolno, moćno razmišljanje o prošlosti zajedničkoj svim Amerikancima.

Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade. Zadah tela je najčitaniji roman doajena srpske kinematografije, nosioca crnotalasne poetike i pisca nagrađivanog najznačajnijim književnim nagradama. Stvaralac koji „piše filmskom kamerom i snima pisaćom mašinom“ ispisao je žestoku priču o potrazi za uporištem, o čoveku razapetom između okova porodice i iluzije o slobodi, između tamnice predgrađa i sna o velikom svetu, između stvarnosti i želje da bude neko drugi. Priča ispunjena stradanjem i očajem, ali i sladostrašćem i sirovom životnom snagom koja se suprotstavlja iskušenjima egzistencije, postala je crni klasik s kraja XX veka, a njen opori dah neublaženom žestinom nastavlja da prodire i do čitalaca savremenog doba. „Instinktom pisca savremenosti, Pavlović je osetio bitnu promenu sastava srpskog naroda. Od zemlje seljaka, oprobanih ratnika i školovanih oficira, retke ali delotvorne inteligencije, pretvorili smo se naglim skokom u narod prigradskog stanovništva. Žika Pavlović je markantno iskazao taj teški tektonski potres od čijeg ishoda, možda čak i presudno, zavisi naša sudbina.“ Borislav Mihajlović Mihiz „Dopunjavajući se i preplićući, šest ispovesti ovog romana tvore jedno i jedinstveno osećanje života, kompletnu sliku jedne razgranate porodice, uzbudljiv splet životnih tumaranja, parabolu o nemogućnosti da se ostvari trajniji sklad.“ Čedomir Mirković „Razotkrivanje prljavog rublja jedne velike i zanimljive familije, bizarno raslojene shodno savremenim kaotičnim društvenim kretanjima, poslužilo je Pavloviću kao prilika za kirurški zahvat u sam trbuh stvarnosti.“ Igor Mandić

Dobitnik Bukerove nagrade. Proslavljeni roman o imućnoj indijskoj porodici koju je 1969. godine jedan sudbonosni dan promenio zauvek. Svi su oni prekršili pravila. Svi su stupili na zabranjeno tle. Svi su se poigrali zakonima koji određuju koga bi trebalo voleti. I kako. I koliko. Životi sedmogodišnjih blizanaca Este i Rahel iz korena će se promeniti dolaskom njihove prelepe rođake Sofi. Taj događaj će pokrenuti lavinu namernih i slučajnih tragedija i dovesti do otkrivanja „velikih stvari koje prećutno vrebaju“ u zemlji koja lagano tone u opasne nemire. Književni stil Arundati Roj porede sa prozom Foknera i Dikensa. Ovaj moderni klasik je potresna porodična saga, priča o zabranjenoj ljubavi i prodorna politička drama. „Roman koji teži da postane svetski bestseler mora stvoriti sopstveni jezik, Arundati je u tome uspela.“ Džon Apdajk „Zavređuje sve pohvale koje odzvanjaju sa obe strane Atlantika. Bog malih stvari je zaista remek-delo.“ Observer „Pravi je izazov naći roman koji otkriva gole kosti čovečanstva, uspešno ljušteći slojeve nacije, kaste i religije. Spektakularan roman.“ Daily Telegraph

Uzbudljiva drama o tragičnoj usamljenosti pojedinca u izuzetnim istorijskim okolnostima. Dobitnik nagrade Laza Kostić. – Kakvo je ovo mesto? – gotovo omađijano je tek sada upitao Arsenije. – Kapela u slanoj steni – rekao je Fejez – Kuća molitve sačinjena od soli koja se vekovima kruni i nestaje malo-pomalo. Dva, tri dana jače kiše sprale bi ovu planinu i sve bi se istopilo, kao da nije ovde od postanka sveta. – Kao i naše živote. Sredinom tridesetih godina prošlog veka jedan neobičan čovek započinje neizvesnu avanturu po Mediteranu. Arsenije Martinović, Srbin katolik, Kotoranin i Beograđanin, rimski student filozofije i trgovac umetničkim delima, apatrid i diplomata, angažovan je na prikupljanju umetničkih dela za kolekciju budućeg muzeja kneza Pavla. Tokom svojih trgovačkih i diplomatskih aktivnosti on postaje aktivni svedok turbulentnih istorijskih događaja: uspona fašizma, asimilacije nacionalnih manjina u Italiji, kontradiktornih postupaka obaveštajne službe Kraljevine Jugoslavije i atentata na kralja Aleksandra. Kako bi zaštitio deo svoje umetničke kolekcije, knez Pavle Arsenija šalje na tajnu misiju u Severnu Afriku pred sam početak rata. Kao čuvar umetničkog blaga, prinuđen je da menja identitete koji mu omogućavaju nesmetani pristup Francuzima, Italijanima i Nemcima tokom previranja za prevlast nad Saharom. Kuća od soli je uzbudljiva drama o tragičnoj usamljenosti pojedinca u izuzetnim istorijskim okolnostima.

Nagrada Roald Dal za 2011. Nagrada Voterstouns za najbolju dečju knjigu u 2012. godini. Nagrada Red haus za najbolju knjigu za mlade u 2012. godini. NEMOJ da čitaš ako si... 1. Moja džangrizava sestra Dilija. 2. Markus Meldru (jer je idiot). 3. Gospođa Vordington, koja ima brkove (zeznuto je da ne BULJIŠ u njih). Ja sam Tom Gejts. Kad me razredni ne prati svojim PODOZRIVIM POGLEDOM, volim da crtam i smišljam kako da iznerviram DILIJU. Moji nastavnici misle da lako gubim pažnju i da „nisam usredsređen“. Što je malkice preterano pošto sam trenutno VEOMA usredsređen na to koji keks prvo da pojedem... mmm.

Eksperimenti sa mućkanjem. Ako ste odlučili da pročitate ovu knjigu pomislivši da ćete iz nje doznati nešto više o proizvodnji hemijskih olovaka, o hemijskom čišćenju odeće ili o vrstama deterdženata za dezinfekciju površina u kuhinjama i kupatilima, o sredstvima čija je upotreba sportistima strogo zabranjena, o preparatima za suzbijanje komaraca i drugih insekata, o hemijskim proizvodima za negu ukrasnih ili industrijskih biljaka... hmmm... grešite, ali – odlično! Iskustva hemičara i drugih naučnika pokazuju da je onima koji čitaju i misle život mnogo zanimljiviji nego onima koji ne čitaju i ne misle! Bez obzira na to da li ste je kupili, pozajmili ili dobili na poklon, definitivno postoji neka hemija između ove knjige i vas! Ilustrovao Aleksandar Stojšić.

Dobitnik 11 međunarodnih nagrada. Legenda o samoubistvu je delom autobiografska proza u čijem je središtu mladić koji se suočava sa bolom i krivicom zbog očevog samoubistva. Neukrotiva priroda zavičajne Aljaske savršena je pozadina za kolaž od šest pripovednih celina koje predstavljaju krhotine ogledala za mladićev portret i njegovu unutarnju, psihološku divljinu. Roman autora proglašenog „bitnim novim glasom američke književnosti“ zapanjujuće je ispitivanje tragičnog ambisa koji stoji između mladića i njegovog oca. „Legenda je istovremeno memoarska proza i čista književnost... Ništa slično nikada pre nije napisano.“ Observer „Remek-delo.“ France Inter „Briljantno... Vanova proza ima snagu Kormaka Makartija i Hemingveja, ali i sopstvene rukavce.“ Times „Romanom Legenda o samoubistvu Van ponire direktno u tamnu i samotnu srž američke duše. Ovo razarajuće putovanje nije lako štivo, ali nećete moći da ga prekinete, kao što je nemoguće da ga zaboravite.“ San Francisco Chronicle

Savremeni klasik makedonske književnosti. Pupak sveta je doživeo četrnaest izdanja u Makedoniji, proglašen je romanom godine lista Utrinski vesnik, ovenčan je nagradama „Balkanika“ za najbolji balkanski roman, „Stale Popov“ za najbolje prozno delo po izboru Udruženja pisaca Makedonije, i nagradom „Jugra“ u Rusiji za najbolji roman južnoslovenske književnosti preveden na ruski jezik. Roman se sastoji iz dva dela. Prvi je napisan pseudoarhaičnim jezikom, odigrava se u IX veku i predstavlja filozofski kriminalistički roman u jednom manastiru. U narednom delu pratimo ljubavnu priču koja se zbiva u Jugoslaviji u drugoj polovini XX veka, koja preslikava strukturu događaja iz prvog dela i koja preispituje naša saznanja o duhu vremena i njegovoj reinkarnaciji. To je očaravajuća priča o ljubavi, o božjem poretku i strasti prema otkrivanju misterija, o ubistvenoj zavisti i o sukobu pojedinca i mase opijene ideologijom. „Bez oklevanja, Andonovski se može nazvati genijem, živim klasikom i književnim divom, a roman se može porediti sa delima Umberta Eka i Milana Kundere.“ Iz predgovora ruskog izdanja „Svakog čitaoca će privući polifonost i složena arhitektura romana, kao i prefinjeni stil.“ Tome Arsovski „Objavljivanje Pupka sveta je epohalni događaj jer autor, sasvim izvesno, stoji na pijedestalu klasika makedonske književnosti.“ Kristina Nikolovska

Nagrada „Ljubomir P. Nenadović“, Nagrada „Despot Stefan Lazarević“ „Putovati od stvarnosti ka utopiji sa Brankom Anđićem znači prepustiti se novom i drugačijem otkriću Amerike, njegovom pripovednom mapiranju duboko doživljenog i proživljenog kontinenta prema geografskim koordinatama Severne, Srednje i Južne Amerike, ali i onim životnim, umetničkim i književnim. Ova knjiga ne odustaje od književnosti, muzike, filma i slikarstva, niti beži od istorije, mita, legende ili bajke, od utopijskog sna o gradu stvorenom po sopstvenoj meri. Ona se opire opštim mestima naše realnosti i drži nas budnim u potrazi za oazama i sigurnim kućama u svetu i u nama samima.“ – Tamara Krstić „Najveće umeće u pisanju putopisa je autorovo umeće putovanja. Onaj koji zna da putuje, ne mora da bude znalac opisa putovanja. Ali onaj koji zna da opisuje, a nije nadaren kao putnik, teško će ubediti čitaoca da je napisao dobar putopis. Čitalačka potraga za ova dva talenta pravo je uživanje, a otkrivanje oba u jednom – prava je sreća. Branko Anđić je krstareći po zemljama sve tri Amerike stvorio knjigu-melanž ispisanu književnom akribijom i žurnalističkom rukom istovremeno. Tako je spojio umetničku prozu sa faktografijom izveštača i dobio – putopis. U međuprostor i međuvreme ovih putovanja smešten je poluskriveni omaž posvećen gradovima u kojima je autor proveo najveći deo svog života: Buenos Ajres i Beograd. Inteligentna zapažanja, duhovite i vrcave marginalije, kao i mudračka radost otkrivanja ova putovanja po Severnoj, Srednjoj i Južnoj Americi čine pravo hodočašće u slavu tela i duha i ljubavi.“ – Vladislav Bajac