Inspirativna priča o građanskoj pobuni. Ali ako ti ovo mesto nešto znači, ako ti pripadaju ovi puteljci i planine, ne treba da se plašiš da ostaneš. Čim dođe rat ili poplava, ljudi beže. Ljudi, ali ne i Trina. Gorda kao i pogranično mesto u kojem je odrasla, suprotstavlja se fašistima koji joj ne dozvoljavaju da radi kao učiteljica. Kada je primoraju, Trina odlazi u planine, prateći muža dezertera. Kada voda iz hidroakumulacionog jezera zapreti da uništi branu i poplavi njive i domove, odupreće se nečim što joj nikad neće oduzeti: rečima. „Ovaj predivni roman, pisan jednostavnim stilom, istovremeno otkriva nepoznatu priču o ljudima koji su se zatekli u procepu između italijanskog fašizma i nemačkog nacizma i oslikava veličanstven lik osećajne ali hrabre žene.“ – L’ Express „Marko Balcano ima naročit dar kojim gradi ženske likove. Glasovi njegovih žena u isto vreme odišu iskrenošću i poetičnošću.“ – El Mundo „Bezvremena priča o gubitku i prolaznosti.“ – Corriere della Sera

Uz dodavanja i poigravanje Zorana Penevskog Ako ste odlučili da pročitate ovu knjigu pomislivši da ćete doznati zašto dinosaurusi nisu išli u školu, koje grane biologije postoje iako ona nije drvo, da li vam je znanje ihtiologije neophodno kad odete na riblju čorbu, da li vam je u genima upisano da nemate peticu iz matematike ili da li vam je poznavanje masti bitno za kupovinu odličnih čvaraka… ovaaaj… grešite, ali – ODLIČNO! Iskustva biologa i drugih naučnika pokazuju da čitanju knjiga prethodi činjenica da čitalac najpre treba da bude živ, a kad smo kod toga – eto biologije koja proučava svet živih bića! Dakle, bez biologije nema ni čitanja! Druga je stvar da li je ljubav prema knjigama nasledna… pitajte mamu ako niste sigurni. Ilustrovao: Aleksandar Stojšić

Nagrada „Laza Kostić“. „Ako želite da vaša deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još bajki!“ – Albert Ajnštajn Čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, uspostavlja empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školovanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajednice, bajke su i nastajale baš iz tih razloga. One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke. Sada je vreme da se upoznate sa prvih sedam Bajki Uroša Petrovića. Aleksandar Zolotić: „Kad sam radio ilustracije za Diznijevu knjigu, nije bilo ni blizu ovako zahtevno! Kad misliš da ću stići da ti ilustrujem sve ovo?“ Uroš Petrović: „Završi ilustracije kad god hoćeš, al' da grmi!“ Aleksandar Zolotić, u sebi: „Grmi tebi u glavi...“ I bio je u pravu. Proverite i sami! Ilustrovao Aleksandar Zolotić

Nagrada „Laza Kostić“. „Ako želite da vaša deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još bajki!“ – Albert Ajnštajn Čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, uspostavlja empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školovanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajednice, bajke su i nastajale baš iz tih razloga. One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke. Sada je vreme da se upoznate sa prvih sedam Bajki Uroša Petrovića. Aleksandar Zolotić: „Kad sam radio ilustracije za Diznijevu knjigu, nije bilo ni blizu ovako zahtevno! Kad misliš da ću stići da ti ilustrujem sve ovo?“ Uroš Petrović: „Završi ilustracije kad god hoćeš, al' da grmi!“ Aleksandar Zolotić, u sebi: „Grmi tebi u glavi...“ I bio je u pravu. Proverite i sami! Ilustrovao Aleksandar Zolotić

Nagrada „Laza Kostić“. “If you want your children to be intelligent, read them fairy tales. If you want them to be even more intelligent, read them more fairy tales!“ – Albert Einstein Reading fairy tales improves concentration and memory, encourages the development of the mind, imagination, and critical thinking, establishes empathy and self-awareness, develops language skills, and all this significantly reflects in achievements in school and life in general. At the time when education was oral and within the immediate community, fairy tales were created for these reasons. They have always been an indispensable part of children's education and growing up, and each new time brought new fairy tales. Now it’s time to become acquainted with the first seven Fairy Tales by Uroš Petrović. Aleksandar Zolotić: “When I was doing illustrations for a Disney book, it was nowhere near as demanding! When do you think I'll manage to illustrate all of this for you?” Uroš Petrović: “Finish the illustrations whenever you want, butI want thunder and lightning!” Aleksandar Zolotić (to himself): “Yeah…right. It's thundering and flashing lightning in your head ...” And he was right. Check it out for yourself! Illustrated by Aleksandar Zolotić

Na pitanje: ko je monah? klasični odgovor najboljih među monasima glasi: monah je onaj ko je od svih odvojen, a sa svima sjedinjen. Ovo znači: odvojen je fizički, zbog čega se i zove monah, što će reći usamljenik, ali je sa svima sjedinjen duhovno, kroz ljubav i molitvu. On maksimalno, ponekad i natčovečanskim podvigom, smirava sebe, teži da proživi svoj vek na zemlji neprimećen i nepoznat, da bude nevidljiv za ljude. To i biva darovano najsmirenijima i najčistijima među njima, te neki od njih – njih sedmorica ili, po drugoj verziji, dvanestorica – i postaju nevidljivi za ljude, osim kada to Bog hoće, iako se na njihovoj molitvi drži čitavi svet. Naravno, za ljude trodimenzionalne logike, usto lišene dara vere, to je jedan od mnogih naivnih pobožnih legendi i ništa više. Ali za našeg najboljeg znalca monaške i asketske literature među pesnicima (i piscima uopšte), Selimira Radulovića, to je osnovna životna istina i suština svih stvari. On je u pravu, a ne oni. On je, koliko je meni znano, dosad jedini srpski pesnik koji, uz duhovnike i bogoslove, mistagoški vidi, kroz koprenu vidljivog, ono što je nevidljivo, a stvarnije je od vidljivog. Za njega svetogorski starci i pustinjaci – među njima i pustinjaci koji žive u pustinji modernog velegrada – nisu ekscentrični zgubidani i brodolomci života nego svetionici i putovođe na putu života dostojnog čoveka kao bogolikog i bogočežnjivog bića. Do krajnje granice su smirili sebe, ali Gospod ih je uzvisio do Svoje visine. Nadahnutim stihovima, na način njih dostojan i sebi svojstven, uzvisio ih je i ovaj neobični srpski pesnik. Hvala mu! – Episkop bački dr Irinej

Ponekad nije lako da se odlučiš između dve stvari. Naročito kad me moja mrzovoljna sestra Dilija nadzire. Odluči se već jednom! Mama je odlučila da sredi celu kuću. Kaže da će, ako ja ne mogu da izaberem šta da se baci, ona to da uradi. A to će biti katastrofa! Srećom, fosili će mi priteći u pomoć (i to više puta).

Autor bestselera Neprimetni zločini Nagrada Nadal za 2019. godinu Oksford, 1994. godine. Mlada stipendistkinja Kristen pronalazi stranicu istrgnutu iz privatnih dnevnika Luisa Kerola, autora Alise u Zemlji čuda. Tajna koju krije ova stranica može drastično izmeniti sve što se zna o Kerolu. Ali Kristen ne stiže na sastanak bratstva „Luis Kerol“ sa svojim otkrićem. Umesto toga doživljava nesreću za koju će se ispostaviti da nije bila slučajna. Sumnje da bi ovakve nesreće mogle da se nastave biće ubrzo potvrđene. Uslediće niz ubistava naizgled počinjenih prema određenom obrascu, u kojima su upotrebljeni elementi iz knjige o Alisi, s namerom da se svaki put iznova spreči da tajna stranice iz Kerolovih dnevnika ugleda svetlost dana. Ko želi da ubije glasnika? Zašto se na mestu zločina pojavljuju fotografije čiji je autor sam Kerol? Da li je to svojevrsni potpis ubice? Slavni profesor logike Artur Seldom, takođe član Bratstva, i njegov mladi student matematike iz Argentine, zaintrigirani nepredvidivim zločinima, ujedinjuju snage da bi pronašli krivca i pokušali da reše zagonetku koja stoji iza ubistava. Pitkim, preciznim i besprekornim stilom, iza kojeg stoji briljantan matematički um, Martines je napisao očaravajući roman koji u tradiciji Borhesa i Umberta Eka prenosi detektivsku priču na teren književnosti. „Martines nas je ovim romanom iznenadio i oduševio. Nagrada Nadal dospela je u prave ruke.“ Babelia „Novi talas zločina ponovo će podići orkan u ustajaloj oksfordskoj zajednici. Alisini zločini su naprosto briljantan roman.“ El País „Glavni pokretač radnje Alisinih zločina jeste tajna opsesija Luisa Kerola. Martines ne sudi slavnom piscu i matematičaru već na zaostavštini njegovog sveta gradi izvanredan kriminalistički roman.“ El Mundo

Česlav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980. Abecedar Abecedar sam pisao umesto romana ili kao nešto na granici romana, u skladu s mojim stalnim traganjem za „obuhvatnijom formom“. Upitao sam se zašto se ne bih oprobao u formi koju dosad nisam koristio, koja daje mnogo slobode pošto ne juri za lepotom, već registruje činjenice... Čudan je to spektakl i sâm sam se, učestvujući u njemu, čudio nekakvom obilju koje je izmicalo rečima... čitavo klupko isprepletanih sudbina, tragične i komične; boje, oblici, zvučanje različitih jezika i različitih akcenata. Česlav Miloš Pisana u formi rečnika, ova knjiga poljsko-litvanskog nobelovca može se čitati od početka, iz sredine ili s kraja a da se ne izgubi nit piščeve misli ni celina njegovog obuhvatnog uvida u doba u kojem je živeo, njegove više ili manje značajne protagoniste i događaje koji su ga obeležili, u „taj ljudski čestar koji nazivamo istorijom naše savremenosti“. Adam i Eva, alhemija, Amerika, automobil, Balzak, bogumili, Dostojevski, engleski jezik, grad, glupost Zapada, istina, prva ljubav, novac, predsrasude, Rembo, slava, umišljanje i znanje – samo su neke od blizu dve stotine odrednica o temama, pojavama i ljudima koje su Česlava Miloša opsedale tokom života i, kako se sam izrazio, pohodile ga poput „glasova ljudi koje je nekad poznavao, ili znao po čuvenju ili iz knjiga“, stvarajući jedinstven romaneskni mozaik o dvadesetom veku. „Ova kolekcija uazbučenih reminiscencija pruža čitaocu nesumnjiv utisak celine zahvaljujući Miloševim višegodišnjim filozofskim i književnim preokupacijama koje su i ovde prisutne: kratkoća života suočenog sa ’rekom zaborava’ i paradoks hrišćanske vere u kontekstu nesagledivih razmera ljudske patnje.“ Kristen Kejs Zapisi na salveti Već je ogled o staljinističkom sistemu i totalitarnoj svesti Zarobljeni um potvrdio Česlava Miloša kao mislioca koji je, po sopstvenim rečima, u esejima iznosio ono što nije mogao u poeziji. Njegovi pozni eseji objedinjeni u ovom izdanju pod naslovom Zapisi na salveti, nastali u poslednjoj deceniji XX veka, po prvi put se objavljuju na srpskom jeziku. U izboru i prevodu Ljubice Rosić, ove eseje povezuje kritički odnos prema civilizaciji s kraja veka, prema njenoj površnosti i lažnim vrednostima, pružajući čitaocu jasno komponovanu i celovitu knjigu. Pored promišljanja nemoralnosti umetnosti, značaja poljske poezije, statusa savremenih emigranata, čiju je sudbinu i sam podelio, ovde nalazimo i Miloševe uspomene, portrete prijatelja i poznanika (Kami, Brodski, Kolakovski), poznatih pesnika i prozaista (Dostojevski, Ruževič, Šimborska, Gombrovič, Vitkjevič), pa i pisaca sa čijim se pogledima nije slagao (Larkin), pronalazeći u njihovom delu ono što najviše intrigira današnjeg čitaoca. Jedan od poslednjih u ovom izboru, esej „Sreća“ predstavlja Miloševo zaveštanje o mirenju sa svetom. Pesnik mudrac, koji je nadživeo većinu svojih vršnjaka, za vreme posete rodnoj Litvaniji opet postaje dečak. „Gledao sam livadu. Naglo sam postao svestan da sam za vreme svojih dugogodišnjih lutanja uzalud tražio tu kompoziciju lišća i cveća, kakvu sam ovde našao, i da sam uvek sanjao o povratku. Ili, tačnije, razumeo sam to tek kad me je preplavio veliki talas osećanja, koji mogu da nazovem samo jednom rečju – sreća.“ Planine Parnasa – Science fiction Prvi prevod u svetu ranog romana poljskog nobelovca! U Miloševoj antiutopiji Planine Parnasa planeta je prenaseljena ljudima koje muči jedino strah od viška vremena. Oni kompulzivno doživljavaju svaki slobodan trenutak i leče se primenom starih (erotska igra) i novih metoda (stimulacija strujom). Životom na Zemlji upravlja Savez Astronauta – najviša centralna vlast, koja ne upravlja javno, već preko brojnih opozicionih i prevratničkih udruženja, kao što je Više bratstvo nirvane. Pošto je izgubilo osećaj za cilj i kontinuitet, bez bogova, mudraca i autoriteta, čovečanstvo je poludelo za turizmom i udruživanjima, univerziteti su pretvoreni u preduzeća za produžavanje detinjstva jer usled uznapredovale tehnologije ne postoji potreba za radom, policijski aparat je suvišan zbog razvoja genetike i mogućnosti uticanja na čovečji um… „Nalazimo se u svetu gde je čovek, da bi preživeo, osuđen na život bez razmišljanja u potrošačkoj čauri, lišen svih briga (osim osećanja besmisla) i potrebe za sporazumevanjem s bližnjima (jezička atrofija). Civilizacija gubi vitalne snage, što uzrokuje porast masovnih samoubistava, u eri kada ljudski razum, usled sumanute tehnološke trke, stiže do svog kraja i okreće se protiv sebe...“ Agnješka Kosinjska „Planine Parnasa su opominjući literarni uvid u savremenu krizu čovečanstva.“ Januš R. Kovalčik

Nagrada Femina za stranu knjigu 2019. godine Svetski bestseler – neodoljiva priča o ljubavi, gubitku i uspomenama. Pomislio sam da je moje duševno stanje neodređena uspomena na nešto što se dogodilo u jednom mestu na severu Španije po imenu Ordesa, mestu punom planina… Čovek na životnoj raskrsnici razmišlja o rodnom mestu, gde su mu roditelji nedavno preminuli. Rastrzan mislima, odlučuje da piše. Sledi smela hronika njegovog detinjstva i bespoštedni prikaz životnih iskušenja, neuspeha i trijumfa, arhiva uspomena bez laži i utehe o životu u jednom vremenu, uspomena na porodicu skromnog porekla osuđenu da ulaže velike napore a ubira retke plodove... Seća se svega što je jednom bilo živo a više nije: svojih roditelja, Španije šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, sopstvenog braka, pijanstava i neverstava koja su ga doveli do razvoda, odnosa sa sinovima. Istražujući svoj identitet, pita se: šta je čovek bez braka ili bez roditelja? Šta je čovek kad se suoči sam sa uspomenama? Nagrađivani španski pesnik i romanopisac Manuel Vilas priča o svemu što nas podseća da smo ranjiva bića, o potrebi da ustanemo i produžimo dalje kad nam se čini da je to nemoguće, kad su gotovo sve spone koje su nas povezivale sa drugima nestale ili smo ih mi pokidali. Kritičari ovaj autobiografski roman nazivaju „umetničkim delom koje uspavljuje bol“.

Nagrada Los Angeles Timesa za triler godine Najuži izbor za Women’s Prize Arsenik i stare čipke XXI veka „Femi je treći, znaš. Tri, i obeleže te kao serijskog ubicu.“ Korede je ogorčena. A kako i ne bi bila pored Ajule, koja je omiljeno dete u porodici, njihova lepotica, potencijalni psihopata… A sada je i treći Ajulin dečko mrtav. Korede je Ajulina spasiteljka. Ona najbolje zna kako se pere krv, prtljažnik njenog automobila je dovoljno veliki da u njega stane leš, a pazi i na to da Ajulini postovi na Instagramu ne budu suviše razdragani u vreme kada treba da tuguje zbog svog „nestalog“ momka. Naravno, niko joj za to neće reći ni hvala. Korede je odavno zaljubljena u ljubaznog i zgodnog lekara s kojim radi u bolnici. Sanja o danu kada će on konačno shvatiti da je baš Korede prava žena za njega. Ali kada bude od nje zatražio Ajulin broj telefona, moraće sebi da prizna da je njena sestra serijski ubica i povuče granicu do koje hoće da je štiti. Oštar poput kandži, pun oporog, ironičnog humora, ovaj smrtonosni roman zabavan je koliko i zastrašujući. „Kemp, zabiberen i podmukao, ali duhovito poslužen, triler koji ima škorpijin rep – zapamtićete ubod njegove žaoke.“ – New York Times „Kao da ste pozvani na najduhovitiju zabavu sa temom ubistva.“ – Marie Claire

Nobelova nagrada za književnost 2019. „Najbolje Handkeovo delo. Veličanstveni autobiografski roman koji definiše ulogu pisca.“ Der Spiegel Porodin, centralna Srbija, nešto pre ponoći. Sedam osoba približava se obali reke na kojoj je usidren brod Moravska noć. U svoj plutajući dom pozvao ih je pisac koji je odlučio da se povuče sa književne scene. Sedmorica prijatelja ne znaju zašto su pozvani tako iznenada: neke je probudio telefon, neke kucanje glasnika na vrata ili kamenčić bačen na prozor. Još veće iznenađenje čeka ih na brodu, gde ih ovaj ozloglašeni ženomrzac dočekuje u društvu jedne žene. Ko je ta žena? Njegova ljubavnica? Prostitutka? Ili možda asistentkinja? Pitanja naviru, ali pisac ne želi još ništa da govori, čitava noć je pred njim. Duga noć u kojoj će pričati o svom „kružnom putovanju“ od Balkana do Španije, Nemačke i Austrije, o putu koji je prevalio u potrazi za sopstvenim korenima, ali i bežeći od žene koja ga progoni da bi mu došla glave. A možda je to baš ova žena koja zajedno s njima dočekuje svitanje? Moćna, živopisna, ispovedna, ali istovremeno i satirična, Moravska noć istražuje svest i sećanja pisca na zalasku karijere, idući tragom njegovih strahova, besova i zadovoljstava, koji su neodvojivi od novije istorije Srednje Evrope. „Čuveni austrijski pisac osvrće se u ovoj elegičnoj pripovesti na svoje delo i na užasno stoleće. Moravska noć je delom duboko promišljanje istorije, a delom naprosto predivno napisana priča… Veličanstveno!“ Kirkus Reviews

„Garsija Markes je u novinarstvu ispekao zanat pričanja priča pokazujući da je izvanredan majstor.“ Guardian Kako se kalio nobelovac — tako bi najkraće mogla da se opiše ova antologija od pedeset članaka, hronika i kolumni koje obuhvataju trideset i četiri godine novinarskog rada Garsije Markesa. Novinar iz koga od početka izranja genijalni pisac nateraće nas da o ponečemu razmislimo, da ostanemo bez daha prateći priču, da prisustvujemo prelomnim istorijskim događajima, da uronimo u magičnu realnost Kariba, među duhove predaka koji premeštaju ljude u snu ili da upoznamo tajanstvenu damu koja spasava putnike od nesreća. Putovaćemo i od Južne Amerike preko Italije i Francuske do Mađarske pedesetih godina prošlog veka. S njim ćemo se na vrlo poseban način baviti književnošću, književnicima i kritičarima. Najzad, dobijamo neverovatnu priliku da pročitamo začetke romana Sto godina samoće, kao i da prepoznamo klicu njegovog govora povodom dodele Nobelove nagrade. I na kraju ćemo shvatiti da magični realizam možda i nije toliko magičan koliko je čarobna reč Garsije Markesa. „Kao Čarls Dikens, Mark Tven i Ernest Hemingvej, Garsija Markes, titan književnosti XX veka, usavršio je svoje književno umeće kao reporter, pre nego što se pretvorio u slavnog romanopisca.“ Newsweek „Bio je đavolski novinar ukrcan na brod knjiga, doživljaja i besanice. Njegovi radovi su deo genealogije onog najboljeg u tom zanimanju.“ El Mundo

Pulicerova nagrada za književnost Svid Levov živi američki san. Vrhunski sportista u njuarškoj srednjoj školi odrasta u posleratnim godinama sve većeg prosperiteta, ubrzo se ženi bivšom mis Nju Džerzija, nasleđuje očevu fabriku rukavica i seli se u veliku kuću na farmi u bogatom Old Rimroku. A onda, jednoga dana 1968. godine, Svida napušta američka sreća. Njegova obožavana ćerka Meri se od ljupkog i promućurnog devojčurka pretvara u fanatičnu tinejdžerku, sposobnu za brutalan čin političkog terorizma. Porodica Levov će preko noći biti uvučena u politička previranja Amerike šezdesetih i Svidu preostaje samo da posmatra sistematsko urušavanje nekadašnje idile. „Puno oštroumnih uvida, ironičnih obrta, humora i mudrosti o američkom idealizmu... Duboko promišljanje promena u američkoj psihi tokom druge polovine dvadesetog veka.“ Financial Times „Jedan od najvećih američkih romana.“ Tatler

ZA NAPOMENE AUTORA KLIKNITE OVDE Nastupilo je doba autonomnog naoružanja. Danas širom planete najmanje trideset država poseduje oružje koje može samostalno da traga za neprijateljskim metama i da ih uništava. Pol Šar, vodeći stručnjak za ratovanje nove generacije, opisuje te i druge sisteme naoružanja visoke tehnologije – od izraelske bespilotne letelice Harpija do američkog robotskog broda Morski lovac, koji lovi podmornice. Autor razmatra pravna i etička pitanja povezana sa primenom ovog oružja, bavi se vojnom istorijom, globalnom politikom i najnovijim naučnim dostignućima kako bi nam pokazao koje su posledice pružanja slobode autonomnom oružju da donosi odluke o životu i smrti. I sam nekadašnji vojnik, Šar tvrdi da moramo prihvatiti tehnologiju tako da rat postane precizniji i humaniji, ali kada je izbor život ili smrt, ne postoji zamena za ljudsko srce. „Izuzetno dostignuće posvećeno budućnosti ratne tehnologije. Veoma čitljivo putovanje kroz svet robota na bojištu i van njega.“ New York Times Book Review „Autoritativni i otrežnjujući pogled na automatizovano bojište koje će ubrzo postati osnovna karakteristika vojnog sukoba.“ Science

Dobitnik nagrade Premio Nacional de Novela. „Jedan je od najkreativnijih novih glasova Latinske Amerike.“ Mario Vargas Ljosa Kasona je mnogo više od zatvora: to je mikrokosmos u kojem svaki pojedinac, od upravnika zatvora do njegove žene, preko zatvorenika i čuvara, pomirljivo prihvata svoju sudbinu. Religija kao spas, zabranjeni kult posvećen osvetoljubivoj boginji koja namerava da uništi svet i kuga, koja će jednako ubiti i bogate i siromašne, ujedinjuju te raznolike osobe u skrivenom kutku sveta. U ovom virtuoznom romanu s kolektivnim protagonistom autor nas maestralno uvlači u narativni zatvor, razbijajući klasičan način pripovedanja i potvrđujući svoj status jednog od najosobenijih glasova savremene latinoameričke proze. „Ako vas interesuje najbolje od latinoameričke savremene književnosti, pročitajte Dane kuge.“ El Cultural „Fernando Valjeho, Horhe Volpi i Edmundo Pas Soldan čine nezaobilazni triling savremene latinoameričke književnosti. Njihovi romani su potresni, majstorski pisani i istiniti. Ko drži do svog književnog ukusa, ne sme da ih zaobiđe.“ La Crónica de Hoy „Nekada smo imali bum, a sada je tu mekondo. Edmundo Pas Soldan je svakako perjanica novog procvata latinoameričke književnosti.“ El Mundo „Zapanjujuće i uzbudljivo.“ Babelia, El Pais

Nagrada Španske kraljevske akademije. Roman jednog od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih španskih pisaca. Neobičan telefonski poziv prekida svakodnevnu rutinu jednog barselonskog pisca. Zagonetni ženski glas sa druge strane linije poziva ga da dođe u Kasel kako bi otkrio rešenje misterije sveta. Ubrzo po dolasku ispostavlja se da je pisac pozvan kao jedan od učesnika na čuvenoj izložbi savremene umetnosti pod nazivom Kaselska dokumenta, gde će on sam biti umetnička instalacija – svakoga jutra sedeće ispred restorana i pisati. Isprva razočaran, pisac uskoro shvata da ga neobični zadatak ne obeshrabruje, već naprotiv sasvim obuzima. On uskoro upoznaje brojne druge umetnike, među kojima su i Marija Boston, Pim Duran, Kerolin Hristov Bakardžijev i jedna ekscentrična pobunjenica po imenu Kasel. Duge šetnje i druženje sa ovim ženama postepeno mu otkrivaju savremenog čoveka opterećenog traumama iz dvadesetog veka, ali i njegovu lepu, duhovitu i iracionalnu stranu. Pisac počinje da sluti šta je misterija sveta. Ono što će uslediti je stvaranje spontane, maštovite, duhovite umetnosti koja prkosi pesimizmu. Sa puno humora i lucidnosti Vila-Matas pripoveda o sebi, usamljenom posmatraču koji se, okružen neobičnostima i čudima, usudio da tumači, učestvuje u nevidljivim plesovima i usput pronalazi svoj dom. Sa svoje terase u Kaselu, ovaj posmatrač nas poziva da i sami sagledamo svet iz drugog ugla i otkriva nam samu suštinu pisanja. „Vila Matas pravi omaž književnim velikanima, stvarajući istovremeno krajnje originalnu studiju o prirodi kreativnosti.“ Guardian

Ninova nagrada za roman godine. „Bezdno je evropski roman.“ Phoebus „Bezdno predstavlja obnovu epistolarnog romana u srpskoj književnosti.“ Nikša Stipčević „Tri toka romana – sve samih pastiša, knez Mihailovоg 'Dnevnika', 'Beležnice' Anastasa Jovanovića i 'Pisama' kneginje Julije – susreću se u istoj reči: BEZDNO.“ Jovan Ćirilov Od ponovnog dolaska na srpski presto 1858, do rastanka sa kneginjom Julijom 1865, ovaj roman prati zbivanja u Srbiji i na srpskom dvoru, uglavnom kroz unutrašnja proživljavanja protagonista – kneza Mihaila Obrenovića, upravnika dvora i fotografa Anastasa Jovanovića i kneginje Julije Hunjadi. Oživljen jezik ondašnje epohe, upečatljivi portreti istorijskih ličnosti i lična drama kneza Mihaila, ispričana kroz prizmu svedočanstava troje savremenika, utvrđuju ovaj roman kao jedan od bitnih iskoraka u novijoj srpskoj književnosti, postavljajući istovremeno pred čitaoca pitanje: ko je, uistinu, bio knez Mihailo? Ko je, uistinu, bio knez? Pravog odgovora nema, Ni u prošlom, ni u sadašnjem vremenu. U traganju za mogućim odgovorom, prizivamo u pomoć činjenice, stvarne i izmišljene, prozirnost stvari, u koju je verovao Nabokov, bezuzročno podudaranje pojava, koje je Jung nazvao sinhronicitetom a koje ćemo mi zvati čudom podudarnosti. I polazimo, u neizvesnost i neprozirnost…

Oktobarska nagrada grada Beograda. Prva knjiga živog klasika srpske književnosti XX veka, koja je otkrila pisca novog senzibiliteta, originalne forme i jezika, i univerzalnih tema u likovima i doživljajima malih ljudi sa periferije života. Obuhvata antologijske priče „Lilika“, „Boginje“, „Putnik“, „Frede, laku noć“, „Gost“, „Boginje“ i „O tome kako je ostala fleka“. Pisac je ovoj zbirci, po prvi put u ovom izdanju, priključio i priču „Genadije Zadvorski“. „Dobra knjiga mora da vas udari kao pesnica u glavu. Čini mi se da ako ima knjiga kojima ta izreka pristaje, to su knjige Dragoslava Mihailovića, počev od pripovedaka kao što su Lilika, Gost ili Boginje, pa onda romana Kad su cvetale tikve, do ovih koje je pisao poslednjih desetak-petnaest godina. To su knjige koje doživljavate kao snažan, i to sasvim određen potres.“ Ljubiša Jeremić „Prva knjiga ovog pisca, tj. zbirka pripovedaka Frede, laku noć, pokazuje kako kultivisana priča, slikajući prelomne tačke života pojedinih junaka, postaje simbolizacija doživljenog iskustva. To se posebno dobro vidi u poentama Mihailovićevih pripovedaka iz ove knjige. Idući protiv ideološke i poetičke struje svoga doba, proza Dragoslava Mihailovića bliska je konceptu modernizovanog ili osavremenjenog realizma i dokaz teze o ovom, večito živom stilu, odnosno realizmu sa stotinu lica.“ Petar Pijanović „Mihailovićeve priče su često testamentarnog karaktera, što naročito utiče na njihovu dramatičnost, daje im tamnu osenčenost, pojačava stepen identifikacije, i podvlači one tačke sadržajne smislom, koje bezmalo dobijaju značaj amaneta. Takve su pripovetke ’Putnik’, ’Boginje’, ’Lilika’, iz zbirke Frede, laku noć. Posebno kada je reč o sudbinskim čovekovim situacijama, krećući se od individualnog ka opštem, autor problematizuje dva velika pitanja – ima li čovek mogućnost izbora, i ko je odgovoran za ono što mu se dešava.“ Tijana Vuković

Šestostruki dobitnik nagrade Hugo i trostruki dobitnik Nebule. Serijal Hronike Ambera je klasik fantastike; sastoji se od deset delova, objavljivanih između 1970. i 1991. U ovom tomu sadržani su šesti roman, Aduti propasti, sedmi, Krv Ambera, i osmi, Obeležje Haosa. Ovim počinje drugo petoknjižje, serijal o Merlinu. Merlin, sin Korvina od Ambera i Dare od Haosa, pokušao je da na Zemlji u Senkama živi normalnim životom – daleko od zavera, vendeta i spletki koje rastržu obe njegove porodice. I išlo mu je sasvim pristojno – ako se izuzme svaki trideseti april. Jer na taj dan, već osam godina, neko – ili nešto – pokušava da ubije Merlina. Pucnjevi iz puške. Požari. Saobraćajne nezgode. Tajanstveno odvrnuti ventili za gas. Došlo je vreme da se Merlin vrati svom stvarnom životu u jedinom stvarnom svetu – Amberu, ali ne pre nego što otkrije ko ga je to uzeo na zub i zašto. „Otmeno napisano, duhovito... puno živopisne akcije; nenametljivi ali složeni okviri priče sadrže tarot, alternativne realnosti i magiju tako jasnu i dobro uređenu da je čak i kompjuteri mogu naučiti...“ Publishers Weekly „Rodžer Zelazni piše uverljivo kao Hemingvej, maštovito kao Kenet Grejam; naizmenično je neumoljivi realista i pesnik prefinjenog senzibiliteta.“ Tomas Bernet Svon

Nagrada ULUPUDS-a za ilustratora na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Ilustracije Aleksa Gajić. „Kada se sretnu dvojica stvaralaca ovako vrhunskog umeća i neukrotivog duha, te ukrste svoja lucidna pera, nastane ili katastrofa epskih razmera ili ovakva knjiga.“ Ljubivoje Ršumović „Ovu sam pripovest morao da napišem. Tek kada čovek zastane i osvrne se, može da vidi i ono što mu je promaklo. Toga obično biva više nego onog što se odmah primeti...“ Uroš Petrović „Uh!“ Aleksa Gajić www.urospetrovic.com www.aleksagajic.blogspot.com

American Book Award. U najužem izboru za Pulicerovu nagradu. Knjiga godine po Kirkusu. Po svim kriterijumima, ovo je jedan od velikih savremenih američkih romana. Stranice Mavrovog izveštaja ispunjene su imaginarnim memoarima prvog crnog istraživača Amerike, Mustafe el Zamorija, zvanog Estebaniko. Kao rob španskog konkistadora, Mustafa el Zamori je u šesnaestom veku sa svojim gospodarom Dorantesom doplovio na Floridu u ekspediciji punoj opasnosti. Godinu dana kasnije, Estebaniko će biti jedan od svega nekoliko članova posade koji su preživeli. Dok putuje po Americi sa svojim španskim saputnicima, gube se uloge roba i gospodara Starog sveta, i Estebaniko postaje jednak drugima, iscelitelj i izuzetan pripovedač. Njegova priča osvetljava na koje se sve načine naši narativi preobražavaju u istoriji – i kako pripovedanje može da pruži čoveku priliku da preživi i da se iskupi. „Zapanjujuće... Mavrov izveštaj osvetljava sve moguće priče o osvajanju Novog sveta koje istorija nije sačuvala.“ Huffington Post „Uzbudljiva priča o vrelim nadama, o lojalnosti i veoma neizvesnim sudbinama.“ New Yorker „Izuzetna priča o jednom od prvih susreta španskih konkistadora i američkih domorodaca. Zastrašujuća i brutalna, ali briljantna fikcija kojom autorka ispisuje stranice inače često falsifikovane istorije tako da nam se čini da je sve što kaže verodostojno.“ Salman Ruždi

Roman koji je osvojio Pulicerovu nagradu i National Book Awards. Boja purpura je priča o dve sestre – jedna je misionarka u Africi, a druga dete-nevesta sa američkog Juga – koje ostaju odane jedna drugoj uprkos vremenu, udaljenosti i tišini. Sili je mlada crnkinja rođena u siromaštvu. U više navrata ju je silovao čovek kog zove ocem, uzeo joj je dvoje dece, razdvojio je od voljene sestre Neti i zarobio u gadnom braku. Međutim, ona upoznaje glamuroznu pevačicu Šug Ejveri – ženu koja je sudbinu uzela u svoje ruke. Sili postepeno otkriva moć i vedrinu sopstvenog duha, što je oslobađa prošlosti i ponovo ujedinjuje sa onima koje voli. Ovaj divno zamišljen i duboko saosećajan klasik američke književnosti o borbi zlostavljane i neobrazovane crnkinje da stekne snagu i samopouzdanje ispunjen je strašću, bolom, nadahnućem i nesavladivom ljubavlju prema životu. Roman po kojem je Stiven Spilberg snimio istoimeni film nominovan za jedanaest Oskara. „Dirljiva i uzbudljiva knjiga, jedna od najupečatljivijih koje ćete ikad pročitati.“ Leni Henri „Ovaj roman svrstava Vokerovu u društvo sa Foknerom.“ Nation „Književno delo za sva vremena i prostore.“ San Francisco Chronicle

Književna stipendija Fonda Borislava Pekića. Nagrade „Meša Selimović“ i „Račanska povelja“ „U ovoj fresci začuđujuće smelosti i inventivnosti Goran Petrović se oslobađa svih konvencija da bi se usredsredio na ritam jedne četrdesetodnevne opsade… Pisac sa lakoćom tka bezbroj fabula, umnožava majušne dogodovštine, prigodne legende i živopisne crtice i, spajajući maštu Šeherezade i strogi zanat tkača, stvara čudesnu tkaninu koja leprša epohama da bi nam dala osećaj vekovnog daha Balkana.“ Le Monde „U Opsadi se mit i poezija ili fantastika i poezija spajaju u jedno… Petrović ruši distancu prema prošlosti, koje se držao tradicionalni istorijski roman. Njegovi, kao i Pavićevi junaci, sasvim slobodno se kreću iz jednog u drugi vek, lako savladavaju vreme, što se ne može reći i za prostor: ni Dragutin ni Milutin ne mogu da dođu do Žiče jer nema priče koja bi govorila o tome.“ Sergej Meščerjakov „Slastan tekst, zapanjujuće lepote.“ Lire „Lirizovani jezik bogate nasleđene i novoskovane leksike, oživljen očuđujućom maštovitošću, približava ovaj Petrovićev roman takvim delima kakve su Seobe Miloša Crnjanskog.“ Mileta Aćimović Ivkov

Dobitnik Nobelove nagrade. Mada deluje apsurdno, počeli smo da verujemo kako postoji određena veza između onog što nam se dogodilo i odvajanja Španije i Portugalije od Evrope, mora da ste čuli za to, Čula sam, ali u ovim krajevima nismo ništa primetili, ako pređemo preko ovih planina i spustimo se do obale, more je uvek isto, Bilo je na televiziji, Nemam televizor, Radio javlja vesti, Vesti su reči, nikad ne znate da li su reči zaista vesti. U ovoj političkoj alegoriji, na početku romana prisustvujemo fizičkom odvajanju Pirinejskog poluostrva od ostatka kontinenta. Tada Portugalija, koju je Evropa zanemarila, zajedno sa Španijom počinje da pluta prema severu Atlantika, dok Vladu nacionalnog spasa hvata panika a turisti i investitori beže sa novog, otcepljenog ostrva glavom bez obzira. Petoro stanovnika (dve žene i tri muškarca), svako za sebe, doživljavaju redak fenomen koji je, kako veruju, povezan sa otcepljenjem: jedno pravi neizbrisivu liniju na tlu zemlje, drugo postaje ljudski seizmograf, treće otkriva beskrajnu čarapu... Posle niza slučajnosti, kao i odanosti jednog psa lutalice – petoro ljudi i pas se nađu zajedno na okupu i otpočinju da čergare otcepljenim delom kontinenta u potrazi za uzrocima i smislom ovog odvajanja, a autor, u svom poznatom stilu i prepoznatljivim sopstvenim pravopisom, celu priču obavija mitovima, bajkama i osećanjem tragične sudbine čovečanstva. „Blistavo zamišljeno epsko putovanje… Predivna savremena bajka.“ Kirkus Reviews „Kameni splav se odigrava u bliskoj budućnosti i na fantastičan, ironičan i melanholičan način dočarava duboko usađen strah i neizvesnost male Portugalije pred sve moćnijom Evropskom Unijom, sa priličnim skepticizmom prema prisajedinjenju, karakterističnim za Saramagove političke stavove, i sa štimungom kraja vremena.“ Der Spiegel