Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2012. Roman Priče o crvenom sirku je izazvao ogromnu pažnju i kineske kritike i čitalaca, a zahvaljujući istoimenom filmu reditelja Džang Jimoua, koji je na filmskom festivalu u Berlinu 1988. godine dobio nagradu „Zlatni medved“, proslavio Mo Jena širom sveta. Okosnicu romana čini borba seljaka protiv Japanaca u drugom kinesko-japanskom ratu (1937–1945) u piščevom fiktivnom zavičaju Gaomi. Naratorov deda, nosač Ju, zaljubljuje se u lepu devojku koju nosi u svadbenoj nosiljci ka kući njenog budućeg muža, gubavog sina imućnog pecirakije. Uskoro odlučuje da ubije i mladinog muža i njenog svekra, pa počinje da živi s njom nastavljajući da proizvodi rakiju od sirka. Rat sve više besni, a Ju sve više napreduje u vojsci i miliciji... Napuštanjem tradicionalnog linearnog istorijskog narativa (roman se sastoji od pet novela mozaički uklopljenih u jedinstvenu celinu) i preplitanjem mitova i legendi sa surovim pričama iz savremenog doba, narator se kreće napred i nazad u vremenu i prostoru, popunjava praznine u priči i iznosi pretpostavke o osećanjima svojih predaka iz različitih uglova. U jednom intervjuu iz 2003. godine, Mo Jen objašnjava razloge velikog uspeha ovog svog romana: „U njemu je opisan zajednički duh kineskog naroda tog doba posle dugog perioda u kom je lična sloboda suzbijana. Roman predstavlja oslobađanje pojedinca koji se usuđuje da govori, da misli i da dela.“ „Stil i način na koji Mo Jen dočarava svet u svom impresivnom opusu može s punim pravom nazvati ’halucinantni realizam’: likovi u njegovim romanima upuštaju se u obračun sa ratovima, glađu, željama i prirodom; stvarnost koju opisuje prepuna je brutalne agresije, seksualnih opsesija i opšteg prožimanja fizičkog i simboličkog nasilja u živodu kineskog seljaka.“ Ana Sun The Kenyon Review

Od dobitnika nagrada Hemet, Rejmond Čendler, Nacionalne nagrade za književnost i Ordena za umetnost i književnost Francuske. Jedne jesenje noći, neki ribari na plaži Čivo u Havani otkrivaju leš. Žrtva, Migel Forkade Mijer ubijena je krajnje brutalno, gotovo neobjašnjivo. Taj zločin pokrenuće staru priču o korupciji i osujećenim ambicijama jer je Forkade šezdesetih godina zvanično bio na čelu Uprave za eksproprijaciju umetničkih dobara oduzetih od buržoazije posle Revolucije. Nakon što je stekao moć, uticaj i, svakako, nemalo zavisti i pizme, Forkade 1978. odlučuje da bez vidljivog razloga ode u egzil u Majami. Međutim, nešto pre nego što je ubijen zagonetno se vratio na Kubu, gotovo kao da je hteo da povrati nešto vrlo vredno za čije je postojanje samo on znao. Pošto je slučaj delikatan, ko je bolji da nađe ubicu od komesara Marija Kondea, starog lisca u tim poslovima, koji naizgled više nema šta da izgubi?

Nastavak Plaćenika i dobitnik nagrade Hugo. Majls Vorkosigan, tek diplomirao na Carskoj vojnoj akademiji, kao i svaki pitomac nada se da će biti raspoređen na svemirski brod. Pretpostavljeni, međutim, imaju druge zamisli. Majlsov odnos prema nadređenim oficirima je u najmanju ruku problematičan, no ako bez izgreda izdrži šest meseci u pešadijskoj bazi i pokaže da je nešto naučio, Majls se može nadati premeštaju u svemir. Tako se Majls zatiče u u ledenoj pustari, u ozloglašenoj ostrvskoj bazi Laskovski, gde po tradiciji završavaju pijanci, politički nepodobni ljudi i beznadežni oficiri čija je karijera pretrpela brodolom. Naravno, Majls ostaje dosledan sebi, odbija naređenja i zbog toga biva optužen za veleizdaju zbog čega ga šalju na drugi kraj galaksije. Tu će sresti Slobodne dendarijske plaćenike, otkriti pravu zaveru protiv svog rođaka, cara Gregora, i shvatiti da mora da ga spase kako bi izbegao sudbinu goru od smrti – da on sam postane gospodar Barajara. „...duhovito, svestrano, sa stilom...“ – Locus „...ima sve što treba...“ – Science Fiction Review „...izvanredno... zaslužuje najtoplije preporuke.“ – Booklist „... sjajno... Bižolova spada među velikane epske i naučne fantastike.“ – Rave Review

Dva kultna autora za decu posle 40 godina ponovo stvaraju zajedno. Izvini, mi se odnekud uopšte ne poznajemo, ili mi se to samo čini? Vidovite priče namenjene su deci ali i njihovim roditeljima. Knjiga sadrži 31 priču koje je napisao Ljubivoje Ršumović i isto toliko ilustracija Dušana Petričića. Neobičan, radoznali dečak Vid susreće svoje prijatelje, životinje, i u igri i razgovorima sa njima saznaje odgovore na brojna veoma važna pitanja o životu. Ova veoma zabavna, razigrana i mudra knjiga postaće omiljena svim čitaocima, bez obzira na uzrast.

Dobitnik Nobelove nagrade! Nezaboravno putovanje kroz predele, istoriju i kulturu Portugalije. Putovanje nikada nema kraj. Samo putnici imaju kraj. A čak i oni mogu produžiti putovanje u sećanju, u pamćenju, u pripovedanju. Kada je putnik seo na pesak plaže i rekao: „Nema više šta da se vidi“, znao je da nije tako. Kraj jednog putovanja tek je početak drugog. Treba videti ono što niste prvi put videli, videti ponovo ono što ste već videli, videti u proleće ono što ste videli leti, videti noću ono što ste videli danju, biti na suncu onde gde je ranije pala kiša, videti useve kako bujaju, zreo plod, pomeren kamen, senku koja ne beše tamo prethodni put. Potrebno je vratiti se starim stopama da bismo ih ponovili, i da bismo ucrtali nove puteve pored njih. Potrebno je ponovo započeti putovanje. Uvek. Ova knjiga nije običan turistički vodič ili bedeker koji se nosi pod rukom, nego mnogo više od toga. Na svom putovanju kroz Portugaliju, njene skrivene kutke i viševekovnu kulturu, Žoze Saramago je išao tamo gde se uvek ide, ali i tamo kuda se ne ide gotovo nikada. Putnik ističe da nije tu kako bi davao savete, premda svojih opservacija ima napretek. Istina je, istovremeno, da će čitalac ovde naći mnogo odabranih i istančanih opisa portugalskih krajolika, ljudi, umetničke baštine i istorije ove zemlje, što je istovremeno unutrašnje putovanje ovog velikog pisca kroz sopstveni doživljaj domovine svojih predaka i savremenika. Jedinstveno izdanje u svetu koje, umesto predgovorom, započinje putopisnim zapisom iz Portugalije našeg nobelovca Ive Andrića. „Putovanje kroz Portugaliju je oda zemlji i njenoj bogatoj tradiciji. Samo Portugalac može da napiše ovakvu knjigu, samo Saramago može da iznedri ovakav stil. Ova knjiga je odavanje počasti zadivljujućem predelu gde se završava more a počinje zemlja.“ Henri Šin, New Statesman

Od dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade. Osamdesetih godina sedamnaestog veka trgovina robljem još je bila u povoju. Jakob je anglo-holandski trgovac i avanturista, s malim imanjem na surovom severu. Sticajem okolnosti, na njegov posed stiže mlada robinja Florens „s rukama robinje a stopalima portugalske gospođe“, koja ume da čita i piše i mogla bi mu biti od koristi. Svi stanovnici Jakobovog imanja okovani su svojim sudbinama: Lina, sluškinja domorodačke američke krvi, čije su pleme desetkovale velike boginje; njihova gospođa Rebeka, koja je i sama bila žrtva verskog žara u rodnoj Engleskoj; mlada Tuga, ćerka pomorskog kapetana, koja je provela previše godina na moru da bi bila potpuno „normalna“; najzad, tu je i Florens, željna majčinske ljubavi. Opirući se svakodnevici oni pokušavaju da žive život izvan stega sopstvene sudbine. Milosrđe nas vodi u prve dane perioda crnačkog ropstva u Americi. Slikajući različite verske običaje i prikazujući odnose između muškarca i žene ono nam govori o ljudima koji nikada nisu sazdali svet prema svojoj meri, već je svet oblikovao njih. Iako je to roman o ropstvu on je prvenstveno potresna priča o majci i kćeri u jednom nasilnom i neuređenom svetu – svetu gde čin milosrđa, jednako kao i sve drugo, ima nepredvidljive posledice. „Prepuno lepote, ekscentričnosti, meteža, smeha, senzualnosti, nesebične nežnosti… delo Toni Morison je upečatljivo individualno.“ Times Literary Supplement „Milosrđe se ne čita; čitalac uranja u zaraznu atmosferu jezika i simbolizma. Ova knjiga pruža jedno originalno viđenje Amerike u njenom početnom stanju, kada je sloboda bila retka roba.“ USA Today „Ovo jeste roman o ropstvu, ali o ropstvu u najuniverzalnijem značenju te reči, jer govori o granicama koje svi mi sebi postavljamo i o stegama koje trpimo u tuđim rukama.“ Los Angeles Times Book Review

Nagrade za najbolji roman u Nemačkoj i Švajcarskoj 2010. godine. Lirska saga o porodici vojvođanskih Mađara, koja deli sudbinu reke Jugoslovena što su sedamdesetih godina prošlog veka pohrlile u pečalbu na Zapad. Otac, majka i dve kćeri Kočiš nose u inostranstvo nepomirljivu gorčinu zbog neke skrivene nepravde, ali i čežnju za panonskim zavičajem. Iz godine u godinu, oni provode leto u vojvođanskoj ravnici odakle su potekli, u pospanoj varošici gde na svom gazdinstvu stoluje baka Mamika, očeva majka, za stariju kći Ildiko najvažnija osoba na svetu. Jednog leta Mamika će ispričati deci životnu dramu svog pokojnog muža, kome je država posle rata oduzela zemlju i slomila srce... Dok se porodica među ljubaznim ali hladnim Švajcarcima mukotrpno penje lestvicom opstanka, i dok se istovremeno u njihovoj bivšoj domovini rasplamsava vihor novog rata, glavna junakinja Ildiko ispreda setnu i oporu priču o sudbini emigranata, o izgubljenom raju zavičaja, o odrastanju između dva sveta koji postaje svet za sebe: u njenom slučaju, prelepa panonska pesma koja lebdi između dva jezika, prošlosti i sadašnjosti, alpskih pejsaža i beskrajne ravnice, radosti i tuge, otuđenosti u blagostanju i prisnosti u nemaštini, kulture zaborava i snage sećanja. Ova uzbudljiva pripovest sa autobiografskim elementima proglašena je za najbolji roman na nemačkom jeziku 2010. godine u Nemačkoj i Švajcarskoj (prestižne nagrade Deutscher Buchpreis i Schweizer Buchpreis), i donela Melindi Nađ Abonji, rodom iz Bečeja, zasluženo priznanje i kritike i čitalaca u više evropskih zemalja, na čije je jezike prevedena.

Dejan Lučić, kultni pisac čitave jedne generacije, svojom najnovijom knjigom donosi nam zaprepašćujući triler u kome se mešaju fakta i fantazija koja, protokom vremena, postaje stvarnost... Kao dobar poznavalac teme, on nas uvodi u tajne masona, njihovih običaja, skrivenog načina govora, sistema skupljanja informacija i uticaja na događaje, u mehanizme obaveštajnih službi, njihovih obmana i manipulacija svešću... KINESKA OSVETA je žestok političko-obaveštajni roman koji nam otkriva sukob kineskog (ili možda tibetanskog?) tajnog društva „Zeleni zmaj“ sa „Vavilonskim bratstvom“, koje je sinteza Iluminata i Vatikana. Glavni junaci su mlada i lepa beogradska novinarka i njujorški bankar, koji igrom sudbine bivaju uvučeni u zaveru i obračun tajnih društava i obaveštajnih službi Istoka i Zapada. U romanu se govori i o upletenosti farmaceutske industrije u širenje bolesti, koje stvaraju naučnici-kriminalci, o trgovini ljudskim organima pod pokroviteljstvom političara... KINESKA OSVETA je saga o sukobu – oko svetske dominacije – žute rase sa Hazarima, koji spremaju genocid pomoću ratova, bolesti, cunamija... Milijardu ljudi treba da bude ubijeno da bi se proročanstvo poništilo! KINESKA OSVETA je odgovor na tu pretnju! Žuta rasa ne želi rat sa američkim narodom, već planira da ubije 10.000 vladara iz senke u njihovim kućama... KINESKA OSVETA govori o panici Jevreja u Njujorku koji znaju da će „Bludnica“ goreti u predstojecem III svetskom ratu, a boje se da će ih ponovo prevariti sopstvena elita, kao u Nemačkoj, i da neće biti spaseni. KINESKA OSVETA se događa u visokim društvenim krugovima Njujorka, Monaka, Pariza… među prinčevima, masonima, ezotericima, naučnicima... Pisac ovakve knjige, za koga se veruje da ima svoju mrežu saradnika raspoređenu u centrima moći kao što su Njujork, Vašington, London, Moskva i, naravno, Peking, svakako nije spoljni posmatrač, već inicirani akter! Dejan Lučić je čovek koji živi svoju legendu... _________________ Nagrada ambasade Narodne Republike Kine u Republici Srbiji Ambasada Narodne Republike Kine u Republici Srbiji, Vojnopomorsko i vazduhoplovno izaslanstvo, povodom osamdesetpetogodišnjice osnivanja kineske narodnooslobodilačke armije dodelila je Plaketu Laguninom autoru Dejanu Lučiću. Nakon objave maestralno napisane knjige „Kineska osveta“ Dejan Lučić nagrađen je za doprinos u širenju i jačanju sveukupnih odnosa sa NR Kinom, na polju modernizacije oružanih snaga, ekonomsko-trgovinskih odnosa, obrazovnog sistema, nauke, tehnologije i kulture. Opširnije o ovoj nagradi pročitajte ovde. _________________ Nagrada sanktpeterburške biblioteke „Majakovski“ Dejan Lučić dobio je nagradu sanktpeterburške biblioteke „Majakovski“, kao najčitaniji strani pisac, za već kultnu knjigu „Kineska osveta“. Opširnije o ovoj nagradi pročitajte ovde.

Najbolje priče našeg nobelovca, prvi put tematski raspoređene! Ekskluzivna kolekcija šest zbirki pripovedaka. Izvedite čoveka iz balkanskih planina na more, i vi ste otvorili jedan opojan praznik sa radosnim svitanjem i neizvesnim sutonom. Želja za morem izgleda da se sakupljala i rasla kroz pokolenja, i njeno ostvarenje u jednoj, našoj, ličnosti žestoko je kao eksplozija. Izlazak jednog plemena na more, to je početak njegove prave istorije, njegov ulazak u carstvo većih izgleda i boljih mogućnosti. Taj odlučni čas u istoriji vrste ponavlja se svaki put u istoriji pojedinca pri prvom dodiru sa morem, samo u drugom obliku i manjem obimu. Ivo Andrić Prizori kamenih zidina starih gradova ovenčanih mediteranskim rastinjem, večna muzika šuma talasa, škrgutanje šljunka, zveckanje zagonetnih nanosa plime, miris morskog vazduha – sve je to pozadina na kojoj junaci Andrićevih Priča o moru, rastrzani nemirima, svešću o poreklu i čežnjom za boljim svetom, žele da pobede logiku istorije i kulture, zakone geografije i fizike, u tragičnoj nemoći da i u željenim prostorima, pred širim vidicima, prevaziđu granice sopstvenog naciona, intelekta i ličnosti.

Dobitnik mađarske nagrade Najbolja knjiga godine. „Ja, Andraš Ostatni, 5. februara 1915. započinjem ovu knjigu beležaka, dan uoči svog venčanja. U vatri uzbuđenja san mi ne dolazi na oči, zato hitro uzimam beležnicu.“ Srećni mladoženja nije ni svestan da je započeo priču koju će dopisivati i drugi, čak i godinama nakon njegove smrti, a svakako ne sluti da će zauvek ostati željan ljubavi supruge koju obožava i prilike da spusti glavu na njen, Jadvigin jastuk. Glavni junaci svoje prave emocije prvi put otkrivaju prekasno, kada više nema prilike da im oprosti onaj ko je zbog njih patio. Ovaj roman o neuzvraćenim ljubavima, pun veoma dubokih i jakih osećanja, priča je o željama i neostvarenim snovima koji nam kao pesak teku kroz prste, našom krivicom.

Uzbudljiva pustolovina u kojoj su saloni visoke mode, sjaj velikih hotela, političke zavere i mračne misije tajnih službi prepleteni s odanošću prema voljenim bićima i nesputanom snagom ljubavi. Mlada krojačica Sira Kiroga napušta Madrid nekoliko meseci pred pobunu, privučena neobuzdanom ljubavlju prema čoveku kog jedva poznaje. Zajedno se nastanjuju u Tangeru, svetskom, egzotičnom i treperavom gradu, gde sve ono nezamislivo može da postane stvarnost. Kao i izdaja i napuštanje. Sama i ophrvana tuđim dugovima, Sira se seli u Tetuan, glavni grad španskog protektorata u Maroku. Uz nezamislive prevare i pomoć prijateljâ sumnjive reputacije, stvara novi identitet i uspeva da pokrene otmen salon u kojem se brine za klijente nejasnog porekla, kao i one pouzdane. Otad, pošto je španski rat taman okončan a evropski samo što nije počeo, sudbina glavne junakinje povezuje se sa šačicom istorijskih ličnosti, među kojima se ističu Huan Luis Bajgbeder – zagonetni i slabo poznat ministar inostranih poslova s početka Frankove diktature, ekscentrična Rosalinda Foks, njegova ljubavnica, i pomorski ataše Alan Hilgart, šef britanske obaveštajne službe u Španiji za vreme Drugog svetskog rata. Oni će je zajedno gurnuti u odvažnu obavezu zbog koje će tkanine, šavovi i mustre njenog zanata postati vidljiv paravan nečeg mnogo zamršenijeg i opasnijeg. Napisana sjajnim proznim stilom, knjiga Vreme između štepova nezaustavljivo se kreće po mapama, sećanjima i nostalgiji, i prenosi nas do legendarnih kolonijalnih enklava severne Afrike, u pronemački Madrid neposredno posle građanskog rata i u kosmopolitski Lisabon pun špijuna, koristoljubaca i izbeglica bez kompasa.

Dobitnik Vitbredove nagrade. U svojoj pedeset sedmoj godini Džordž odlučuje da se prepusti lagodnom penzionerskom životu, izgradnji ateljea u dvorištu, čitanju istorijskih romana, slušanju laganog džeza. Međutim, njegova temperamentna ćerka Kejti objavljuje da će se ponovo udati, i to za potpuno neprikladnog Reja, koji po rečima njenog brata Džejmija ima „šake davitelja“. Njena porodica se ne raduje tome. Kejti nije sigurna voli li Reja ili samo to kako on brine o njenom sinu Džejkobu, a njena majka Džin nije najsrećnija što joj pripreme za venčanje ometaju aferu s bivšim muževljevim kolegom. A uredan i prijatan život koji je Džejmi sebi izgradio ruši se kada ne stigne da pozove svog momka Tonija na tu famoznu svadbu. Zaboravljen usled cele te gužve, Džordž otkriva sumnjivu ranicu na boku i tiho počinje da gubi razum. Dok se članovi porodice sukobljavaju i mire, Hadon slika uznemiravajući, ali i urnebesno zabavan portret dostojanstvenog čoveka koji pokušava da pristojno skrene s uma. „Hadon provlači originalna zapažanja – oblikovana precizno i vešto kao origami – kroz bujicu ekscentričnog humora.“ Sunday Herald „Dirljiv, smešan, topao roman: izuzetno napisano, zarazno štivo.“ The Times „Duhovita i suptilna porodična drama.“ Independent on Sunday „Sjajno… Urnebesno smešno.“ Sunday Telegraph „Roman o svakodnevnim problemima koji se dotiče velikih pitanja.“ Evening Standard „Remek-delo humoristične književnosti.“ Literary Review

Nagrada Američkog udruženja bibliotekara za najbolji roman za mlade. „Nemoj da razmišljaš, niti da osuđuješ. Samo slušaj.“ Anabel Grin je devojka koja ima sve. Ili se makar tako predstavlja na manekenskim snimanjima. Ali njen život je daleko od savršenstva. Njeno prijateljstvo sa Sofi se neslavno okončalo, a poremećaj u ishrani njene druge starije sestre potresa čitavu porodicu. Povučena i odbačena i u školi i kod kuće, Anabel ponire u pomirljivo ćutanje. Otkako je upoznala Ovena – prodornog, opsednutog muzikom i rešenog da uvek kaže istinu – naučiće kako da samo oslušne sebe i stekne hrabrost da govori iskreno. Ali da li će biti u stanju da svima otkrije šta se zaista desilo one noći kada je Sofi prestala da joj bude drugarica? „Desenova je oštrouman posmatrač modernog života tinejdžera. Junaci njenih romana su talentovani ali nisu savršeni. Zato i ne čudi što se čitateljkama veoma dopadaju njene knjige – ona piše o njima.“ Miami Herald „Jedan od najboljih romana za mlade.“ School Library Journal

Dobitnik nagrade Evropske akademije za kulturu i književnost Orfejeva lira. Uži izbor za nagradu Miroslavljevo jevanđelje. Svet i dalje juri za istim mitovima. Svaka naredna epska knjiga ili fantazijski film donose stvorenja i sadržaje nalik prethodnim. Osluškivali smo i činili bliskim tuđe legende, uživali u bajkovitim romanima dalekih predela a pri tom zaboravljali svoje. Jednog tihog jula Zaboravljena gora – Mitska bića drevnog Balkana je glasno zapevala valgorsku pesmu o povratku Starpanje, Kletnika, Šaptača, Jauda, Zagrivuka, Gilzvita, Uzsrda, Svaroga... Pesmu o polubogovima, o malim i velikim demonima, sitnim dušama i svetlim umova. Od tog dana magija i vede naših praotaca pletu neku novu maštu. Pred vama je knjiga koja je pobedila učmalost, donela osveženje, odnela nagrade, formirala domaću epsku fantastiku i podarila priče za sve generacije. „Misli tako povezane, sa teksturama drevnosti čine da se čovjek osjeća kao da je ponovo dijete, plašeći se i nestrpljivo iščekujući šta će se desiti, ne na sledećoj stranici, već u sledećem redu. Kad sam stigla do Valgora srce mi se stezalo u grudima, a kad sam okončala čitanje o demonskom vuku - Zagrivuku, zaplakala sam. Pitala sam se, kud mi nestade onaj strah od tako strašnog bića sa Vučja, a kako priča o njegovom nastanku uopšte i nađe put do moje samilosti i suza. Ali, jeste! I ne samo ona! Već svaka od priča postade dio nove svjesnosti o mitološkom zaveštanju Balkana. A nisam ni imala pojma da postoji.Nikada, ništa nalik ovome nisam pročitala.“ Svetlana Kovačević Blažić, profesor književnosti i prevodilac

Rita Vinters ima mnogo razloga da bude srećna. Među njima su i njene tri gotovo odrasle kćeri, dvadesetšestogodišnji odnos s njihovim ocem, rad na prevođenju istaknute francuske intelektualke i feministkinje Danijele Vesterman i skroman uspeh koji je doživeo njen vlastiti roman. Jednog dana njena najstarija kćerka Nora zanemi, odlazi i počinje da prosi na jednom uličnom uglu u Torontu. Oko vrata joj je znak s rukom ispisanom rečju DOBROTA. Tako Rita, najednom preplavljena bolnim uvidima u nepravde sveta kojim vladaju muškarci, mora da se uhvati u koštac sa zagonetkom kćerkine poruke. „Svi romanopisci čije pisanije nešto vredi umeju da stvaraju likove. Kerol Šilds stvara živote… [Ona] prekraja svet i vraća nam ga, s nadom, milošću i iskupljujućom životnom energijom.“ Newyork Times Book Review „Njen nesumnjivo najmoćniji roman dosad… Ujedno dosetljiv i pronicljiv, krajnje oštrouman i veoma dirljiv… Ovaj roman daruje svetlost na kraju tunela, prolaz do jedne drugačije ravni gde se čuje unutarnji glas visprene žene, prodoran, blag i bistar.“ Meklins „Šildsova nam zapravo daruje svoju neizmernu mudrost, mudrost bolno vidljivu u ovoj čudesnoj kombinaciji tame i svetlosti, humora i patosa.“ Globe and Mail

Dobitnik nagrada „Svetosavski pečat“ i „Miloš Crnjanski“. Prema legendi, klinovi kojima je Isus Hristos bio prikovan za krst nestali su nakon Njegovog vaskrsenja. Jedan je umetnut kao deo u kruni, drugi je stavljen na vrh koplja, a treći je pretopljen u sečivo mača... Onaj ko bude imao u posedu ove tri stvari zavladaće svetom. Ista legenda kaže da se treća sveta relikvija nalazi na Balkanu, na jugu zemlje koju potresa građanski rat, u gradu gde je rođen Konstantin Veliki. U proleće 1939. Hajnrih Himler poklonio je Adolfu Hitleru mapu sa ucrtanih šest pravaca u kojima bi trebalo da se kreću istraživanja drevne arijevske prošlosti. Jedan od tih pravaca pokazivao je na Srbiju. Pet godina kasnije, u Nišu, oficir SS Hajnrih Kan uspeva da pronađe lokaciju mesta koje krije tajne velikog rimskog imperatora. Mač za kojim Hitler toliko žudi nalazi se ispod temelja antičkog Naisa, u zbirci oružja označenoj kao KONSTANTINOVO RASKRŠĆE. Ali na putu koji Kan treba da pređe, isprečiće se dvojica ljudi: zagonetni četnički major Nemanja Lukić i komandant odbrane grada - bavarski plemić Oto fon Fen. U isto vreme, pored bombi koje saveznici bacaju sa neba, Niš potresa serija stravičnih ubistava... U ludilu rata, to naizgled nikog ne uzbuđuje, ali jedna drevna reč može se čuti kako je tiho izgovaraju vojnici na mrtvoj straži, ta reč je VAMPIR. U noći kada saveznički bombarderi budu zapalili nebo iznad Niša, nedokučiva žudnja odvešće u podzemlje one koji nemaju šta da izgube. U mrak, gde sijaju oči boje purpura, ka mestu gde se seku granice dva sveta, ka KONSTANTINOVOM RASKRŠĆU. Wikipedia: sr.wikipedia.org/wiki/Konstantinovo_raskršće

Gospodar muva, klasični roman britanskog nobelovca Vilijema Goldinga govori o grupi engleskih učenika koji posle avionske nesreće završavaju na pustom ostrvu strašna je i aktuelna priča, danas kao i kada je prvi put objavljena 1954. U neočekivanim okolnostima, dečaci u početku uživaju blagodeti potpune slobode, ali s vremenom odbacuju tanki oklop civilizacije, dele se u zaraćene grupe i pretvaraju rajsko ostrvo u noćnu moru panike i smrti.

DOBITNIK NAGRADE ORINŽ Na spoljašnjoj strani vrata svoje sobe Džordžija i Besi su kredom napisale „26a“, a na unutrašnjoj „Dž + B“, u visini pogleda, odmah iznad brave. To je bila dodatna dimenzija, pored vida, sluha, mirisa, dodira i ukusa. Tu se svet umnožavao i proširivao, jer je predstavlajo zbir dva bića. Identične blizanke Džordžija i Besi žive u potkrovlju kuće broj 26 u Aveniji Vejfer. U njemu se kriju taburei, nektarine i tajne, a ulazak bez kucanja je zabranjen. Na donjim spratovima nema takve harmonije. Njihova majka, Nigerijka, stavlja kajenski biber u jorkširski puding i na čudne načine se bori sa nostalgijom; otac razjaren tumara ulicama Nizdena, opsednut demonima koji ga prate još od detinjstva u Derbiširu. Primorane da stvaraju sopstveni identitet, kćerke Hanterovih grade svoj svet. Starija sestra Bel otkriva seks, visoke potpetice i friziranje bet hemijskih preparata, blizanke sanjaju o toome da stvore imperiju palačinki, a njihova sestrica Kemi uči da pleše poput Majkla Džeksona. Ali kada stvarnost zakuca na vrata, snovi iz detinjstva počinju da se ruše. Kako će se Džordžija i Besi izboriti sa svetom u kojem vladaju razdvojenost i usamljenost, i koja je od njih dve jača? Izuzetno duhovit i razorno potresan, 26a je izvanredan debitantski roman. Delom bajkovit, a delom košmaran, kreće se od svakodnevnog do magičnog, od pojedinačnog do opšteg, sa mnogo dara i mašte. Namenjen je svima onima koji su imali detinjstvo i svima onima koji znaju šta znači izgubiti ga.

Svetski bestseler Sve što sam voleo počinje tako što 1975. godine, u jednoj njujorškoj galeriji, istoričar umetnosti Leo Hercberg otkriva sliku nepoznatog umetnika. Kupuje delo, pronalazi njegovog tvorca Bila Vekslera i s njim sklapa doživotno prijateljstvo. Leova priča obuhvata razdoblje od dvadeset pet godina i opisuje bliskost dveju porodica, Bilove i njegove sopstvene – rođenje njihovih sinova, propast Bilovog prvog braka i srećne godine drugog – dok su živeli u istoj zgradi u Sohou, a leta provodili takođe u istom letnjikovcu u Vermontu. Međutim, veze između njih dvojice, kao i između njihovih žena, postaće napete najpre zbog tragedeije koja će se dogoditi, a potom i usled čudovišne dvoličnosti i prevare, koje polako izbijaju na površinu i nagrizaju ih. Roman Sve što sam voleo predstavlja spoj kontemplativnog tona koji zasenjuje svojim domašajima, osećanja nadolazeće pretnje, divnog portreta umetnika i nadasve studije ljudskih odnosa – roditeljskih, bračnih, erotskih i bratskih. Ova nadahnuta priča istražuje pitanja ljubavi, umetnosti, gubitka i izdaje. „Ovo je najambiciozniji i najzamašniji roman Siri Hustvet. On istovremeno opčinjava, uzbuđuje i uznemiruje.“ Salman Ruždi „Izuzetno... Roman Sve što sam voleo je redak dragulj, knjiga koja se čita u dahu, a namenjena je intelektualnim sladokuscima, ozbiljna ali duhovita, širokih vidika i dubokih moralnih načela.“ The New York Times

Još jedan radni dan u Amritsaru, a Ramčand ponovo kasni na posao. Kroz uske ulice trči do Sevakove prodavnice Sarija, koja se nalazi u samom srcu jednog od gradskih bazara. Tu, okruženi pamučnim tkaninama iz Bangladeša i svilom iz Benaresa, Ramčand i njegove kolege prodavci sede po čitav dan, strpljivo odmotavajući i slažući metre šarenih tkanina za žene i kćeri iz „otmenih porodica“ i za nasmejane devojke koje sanjanju o tome da se obuku u svilu iako jedva mogu da kupe i pamuk. Ali jednog popodneva Ramčanda šalju u novi deo grada i on izlazi iz uske kolotečine svog svakodnevnog života. Pogled na ovaj drugačiji svet otkriva mu postojanje novih mogućnosti. I tako, naoružan dvema pohabanim knjigama engleske gramatike, novim parom čarapa i komadom finog sapuna, on će pokušati da obnovi nadanja iz svog detinjstva. Njegovi napori će mu uskoro u potpunosti preokrenuti život, suočavajući ga s nasiljem koje ugrožava i samu njegovu egzistenciju. Prodavnica sarija najavljuje pojavu autorke koja duboku osećajnost spaja s humorom i neustrašivom iskrenošću. Kroz nezaboravan lik Ramčanda, varljivo jednostavnom prozom, ona priča priču istovremeno dirljivu i veoma stvarnu, oslikavajući savremeni svet u kome se nada i nasilje neprestano prepliću.

Nekoliko dana po dolasku u Oksford mladi argentinski matematičar stipendista nalazi leš starice u čijoj je kući iznajmio sobu, udavljene jastukom. Ubistvo po svemu sudeći predstavlja intelektualni izazov jednom od najvećih logičara ovog veka, Arturu Seldomu, i prvo je u nizu zločina koji će uslediti. Dok policija istražuje i ispituje osumnjičene, učitelj i učenik sprovode svoju istragu, uplašeni sve opasnijim zaključcima do kojih dolaze. Neprimetni zločini uvode nas u sumornu atmosferu engleskih bolnica, u Vitgenštajnove jezičke igre i Gedelovu teoremu, i upoznaju nas sa verovanjima drevnih sekti matematičara i umećem mađioničara. Ovim prividno kriminalističkim romanom klasičnog stila argentinski pisac Giljermo Martinez uvodi nas u žanr matematičke fikcije. Prema višestruko nagrađivanom romanu Neprimetni zločini, snimljen je film Oksfordska ubistva koji se ovog proleća promoviše u svim većim evropskim gradovima. U glavnim ulogama se pojavljuju Džon Hart, Ilaja Vud i Džuli Koks.

Razvijajući dve paralelne priče – povest Marka Terzića, mladog beogradskog psihologa, i njegovog dede Pavla Bomarova, genijalnog predratnog falsifikatora i teškog šizofreničara – Miomir Petrović, autor Persijskog ogledala i Arhipelaga, otvara novo putovanje kroz lavirinte duše. Spuštajući se krugovima pakla na liniji Beograd, Firenca, Budimpešta, Cirih, Oslo, sve do definicije kako sopstvenog tako i kolektivnog zla (četrdesetih i devedesetih godina XX veka), junaci Lisičjeg ludila otvaraju nepremostiv jaz između onoga što su verovali da jesu i onoga što zaista jesu. Vešto pripovedajući o devedesetim, o podzemnom životu Beograda i Drugom svetskom ratu iz jednog neobičnog ugla (istorija klasičnog evropskog slikarstva, falsifikovanje umetničkih dela) autor progovara o genezi instinktivnog i životinjskog u nama, ali i genezi devijacija ljudskog društva. Ovaj uzbudljiv roman, u kome se prepliću dva prokletstva i paleta patoloških određenja, omogućava čitaocu horizontalan i vertikalan pristup istorijskoj, umetničkoj, geografskoj i psihološkoj građi i postavlja pitanje: Može li se lukavstvom pobediti sopstvena sudbina? „Najzanimljivije knjige pišu pisci odvažni da kroče putevima kojima ostali nikada ne krenu.“ Glas javnosti „Preciznost u naraciji, koja je važna odlika svih Petrovićevih romana, svrstava ga u red pisaca čija se dela pamte po upečatljivosti i efektnosti.“ Borba „Miomir Petrović svojom nabijenom, višeslojnom rečenicom uvlači čitaoca u dilemu: nije li možda destrukcija prirodno stanje stvari?“ Blic „Petrović je efektno, sa dobrim smislom za dramaturgiju ali i za refleksiju, napisao zanimljiv i nadahnut roman.“ Politika „Zgusnutom, briljantnom prozom Miomir Petrović na originalan način traga za odgovorima na fundamentalna pitanja života i umetnosti. Osobit trenutak srpskog romana!“ Ekspres

Roman koji oduševljava i u kojem se uživa... Noćni voz, kao i sve što je Martin Ejmis napisao, blista jezičkim bogatstvom u svakom slogu. Sebastijan Foks Noćni voz je u isto vreme prefinjen i oštar. Roman koji se zadržava u glavi kao dim u džez klubu. Alison Pirson, Telegraph Magazine Virtuozno... Izuzetno čitljiva, vrhunski uglačana knjiga... Ejmis je stvorio iskričavu pripovest koja grabi čitaoca i odbija da ga pusti. New York Times Noćni voz pomera granice „crnog“ romana gotovo do samih granica tame. Time Zaslepljujuća eksplozija koja otkriva strukturu policijskog postupka samo da bi je raznela na komadiće... Wall Street Journal Detektivka Majk Hulihan, pripadnik američke policije, počinje da istražuje sumnjivu smrt kćeri svog kolege, devojke suviše blagoslovene lepotom, inteligencijom i ljubavlju da bi počinila samoubistvo. Zalazeći sve dublje u njenu prošlost, Majk mora sebi da postavi pitanje: „Ako ne 'ko', onda 'zašto'?“

U najužem izboru za Karnegijevu nagradu Šestogodišnji dečak Demijan, koji živi s ocem i starijim bratom, trudi se da bude dobar i čini bogougodna dela jer je opčinjen životima svetaca. Britanija u to vreme pristupa promeni monetarnog sistema, a Demijan slučajno dolazi do torbe pune povučenih novčanica. On i brat planiraju kako da potroše novac dok je funta još u opticaju, kad na scenu stupaju prevaranti, lopovi i policija... Roman Milioni nagrađen je prestižnom Karnegijevom nagradom koja se dodeljuje za vrhunska dostignuća u oblasti dečje književnosti.

„Prelepo napisano, nežno, duhovito, istinito, dirljivo i duboko.“ Salman Rushdi „Trijumf... Roman koji bez straha razmatra ljudsku prolaznost i bez sentimentalnosti odaje počast ljudskoj otpornosti.“ Sunday Times Nešto se događa. Prelazimo granicu, otvaramo vrata za koja nismo ni znali. Možda se nikada nije ni desilo, možda nikada nećemo saznati. Veći deo života je možda samo odsluženje kazne. Sara je u zatvoru. Svake dve sedmice posećuje je Džordž, privatni detektiv kog je unajmila da prati završnu fazu ljubavne veze njenog muža. Posete i vreme između njih vode Džordža u Sarinu prošlost, u događaje koje itekako dobro može da zamisli, dovodeći ga istovremeno sve bliže danu koji ne može sasvim da zamisli – danu kada će ona ponovo zakoračiti na jasnu svetlost dana... Napisan sa izuzetnom istančanošću, intiman i složen u prikazivanju svakodnevice, roman Svetlost dana dostiže krajnju snagu i nepodnošljivu napetost. Iako nežan i duhovit u slikanju površine života, roman istražuje dubine i krajnosti onoga što leži u nama i govori kako, na dobro ili zlo, nikad nije prekasno da otkrijemo šta je to. „Iz knjige u knjigu, Svift je jedan od najboljih engleskih romanopisaca.“ John Banville