Svetski bestseler Sve što sam voleo počinje tako što 1975. godine, u jednoj njujorškoj galeriji, istoričar umetnosti Leo Hercberg otkriva sliku nepoznatog umetnika. Kupuje delo, pronalazi njegovog tvorca Bila Vekslera i s njim sklapa doživotno prijateljstvo. Leova priča obuhvata razdoblje od dvadeset pet godina i opisuje bliskost dveju porodica, Bilove i njegove sopstvene – rođenje njihovih sinova, propast Bilovog prvog braka i srećne godine drugog – dok su živeli u istoj zgradi u Sohou, a leta provodili takođe u istom letnjikovcu u Vermontu. Međutim, veze između njih dvojice, kao i između njihovih žena, postaće napete najpre zbog tragedeije koja će se dogoditi, a potom i usled čudovišne dvoličnosti i prevare, koje polako izbijaju na površinu i nagrizaju ih. Roman Sve što sam voleo predstavlja spoj kontemplativnog tona koji zasenjuje svojim domašajima, osećanja nadolazeće pretnje, divnog portreta umetnika i nadasve studije ljudskih odnosa – roditeljskih, bračnih, erotskih i bratskih. Ova nadahnuta priča istražuje pitanja ljubavi, umetnosti, gubitka i izdaje. „Ovo je najambiciozniji i najzamašniji roman Siri Hustvet. On istovremeno opčinjava, uzbuđuje i uznemiruje.“ Salman Ruždi „Izuzetno... Roman Sve što sam voleo je redak dragulj, knjiga koja se čita u dahu, a namenjena je intelektualnim sladokuscima, ozbiljna ali duhovita, širokih vidika i dubokih moralnih načela.“ The New York Times

Još jedan radni dan u Amritsaru, a Ramčand ponovo kasni na posao. Kroz uske ulice trči do Sevakove prodavnice Sarija, koja se nalazi u samom srcu jednog od gradskih bazara. Tu, okruženi pamučnim tkaninama iz Bangladeša i svilom iz Benaresa, Ramčand i njegove kolege prodavci sede po čitav dan, strpljivo odmotavajući i slažući metre šarenih tkanina za žene i kćeri iz „otmenih porodica“ i za nasmejane devojke koje sanjanju o tome da se obuku u svilu iako jedva mogu da kupe i pamuk. Ali jednog popodneva Ramčanda šalju u novi deo grada i on izlazi iz uske kolotečine svog svakodnevnog života. Pogled na ovaj drugačiji svet otkriva mu postojanje novih mogućnosti. I tako, naoružan dvema pohabanim knjigama engleske gramatike, novim parom čarapa i komadom finog sapuna, on će pokušati da obnovi nadanja iz svog detinjstva. Njegovi napori će mu uskoro u potpunosti preokrenuti život, suočavajući ga s nasiljem koje ugrožava i samu njegovu egzistenciju. Prodavnica sarija najavljuje pojavu autorke koja duboku osećajnost spaja s humorom i neustrašivom iskrenošću. Kroz nezaboravan lik Ramčanda, varljivo jednostavnom prozom, ona priča priču istovremeno dirljivu i veoma stvarnu, oslikavajući savremeni svet u kome se nada i nasilje neprestano prepliću.

Nekoliko dana po dolasku u Oksford mladi argentinski matematičar stipendista nalazi leš starice u čijoj je kući iznajmio sobu, udavljene jastukom. Ubistvo po svemu sudeći predstavlja intelektualni izazov jednom od najvećih logičara ovog veka, Arturu Seldomu, i prvo je u nizu zločina koji će uslediti. Dok policija istražuje i ispituje osumnjičene, učitelj i učenik sprovode svoju istragu, uplašeni sve opasnijim zaključcima do kojih dolaze. Neprimetni zločini uvode nas u sumornu atmosferu engleskih bolnica, u Vitgenštajnove jezičke igre i Gedelovu teoremu, i upoznaju nas sa verovanjima drevnih sekti matematičara i umećem mađioničara. Ovim prividno kriminalističkim romanom klasičnog stila argentinski pisac Giljermo Martinez uvodi nas u žanr matematičke fikcije. Prema višestruko nagrađivanom romanu Neprimetni zločini, snimljen je film Oksfordska ubistva koji se ovog proleća promoviše u svim većim evropskim gradovima. U glavnim ulogama se pojavljuju Džon Hart, Ilaja Vud i Džuli Koks.

Razvijajući dve paralelne priče – povest Marka Terzića, mladog beogradskog psihologa, i njegovog dede Pavla Bomarova, genijalnog predratnog falsifikatora i teškog šizofreničara – Miomir Petrović, autor Persijskog ogledala i Arhipelaga, otvara novo putovanje kroz lavirinte duše. Spuštajući se krugovima pakla na liniji Beograd, Firenca, Budimpešta, Cirih, Oslo, sve do definicije kako sopstvenog tako i kolektivnog zla (četrdesetih i devedesetih godina XX veka), junaci Lisičjeg ludila otvaraju nepremostiv jaz između onoga što su verovali da jesu i onoga što zaista jesu. Vešto pripovedajući o devedesetim, o podzemnom životu Beograda i Drugom svetskom ratu iz jednog neobičnog ugla (istorija klasičnog evropskog slikarstva, falsifikovanje umetničkih dela) autor progovara o genezi instinktivnog i životinjskog u nama, ali i genezi devijacija ljudskog društva. Ovaj uzbudljiv roman, u kome se prepliću dva prokletstva i paleta patoloških određenja, omogućava čitaocu horizontalan i vertikalan pristup istorijskoj, umetničkoj, geografskoj i psihološkoj građi i postavlja pitanje: Može li se lukavstvom pobediti sopstvena sudbina? „Najzanimljivije knjige pišu pisci odvažni da kroče putevima kojima ostali nikada ne krenu.“ Glas javnosti „Preciznost u naraciji, koja je važna odlika svih Petrovićevih romana, svrstava ga u red pisaca čija se dela pamte po upečatljivosti i efektnosti.“ Borba „Miomir Petrović svojom nabijenom, višeslojnom rečenicom uvlači čitaoca u dilemu: nije li možda destrukcija prirodno stanje stvari?“ Blic „Petrović je efektno, sa dobrim smislom za dramaturgiju ali i za refleksiju, napisao zanimljiv i nadahnut roman.“ Politika „Zgusnutom, briljantnom prozom Miomir Petrović na originalan način traga za odgovorima na fundamentalna pitanja života i umetnosti. Osobit trenutak srpskog romana!“ Ekspres

Roman koji oduševljava i u kojem se uživa... Noćni voz, kao i sve što je Martin Ejmis napisao, blista jezičkim bogatstvom u svakom slogu. Sebastijan Foks Noćni voz je u isto vreme prefinjen i oštar. Roman koji se zadržava u glavi kao dim u džez klubu. Alison Pirson, Telegraph Magazine Virtuozno... Izuzetno čitljiva, vrhunski uglačana knjiga... Ejmis je stvorio iskričavu pripovest koja grabi čitaoca i odbija da ga pusti. New York Times Noćni voz pomera granice „crnog“ romana gotovo do samih granica tame. Time Zaslepljujuća eksplozija koja otkriva strukturu policijskog postupka samo da bi je raznela na komadiće... Wall Street Journal Detektivka Majk Hulihan, pripadnik američke policije, počinje da istražuje sumnjivu smrt kćeri svog kolege, devojke suviše blagoslovene lepotom, inteligencijom i ljubavlju da bi počinila samoubistvo. Zalazeći sve dublje u njenu prošlost, Majk mora sebi da postavi pitanje: „Ako ne 'ko', onda 'zašto'?“

U najužem izboru za Karnegijevu nagradu Šestogodišnji dečak Demijan, koji živi s ocem i starijim bratom, trudi se da bude dobar i čini bogougodna dela jer je opčinjen životima svetaca. Britanija u to vreme pristupa promeni monetarnog sistema, a Demijan slučajno dolazi do torbe pune povučenih novčanica. On i brat planiraju kako da potroše novac dok je funta još u opticaju, kad na scenu stupaju prevaranti, lopovi i policija... Roman Milioni nagrađen je prestižnom Karnegijevom nagradom koja se dodeljuje za vrhunska dostignuća u oblasti dečje književnosti.

„Prelepo napisano, nežno, duhovito, istinito, dirljivo i duboko.“ Salman Rushdi „Trijumf... Roman koji bez straha razmatra ljudsku prolaznost i bez sentimentalnosti odaje počast ljudskoj otpornosti.“ Sunday Times Nešto se događa. Prelazimo granicu, otvaramo vrata za koja nismo ni znali. Možda se nikada nije ni desilo, možda nikada nećemo saznati. Veći deo života je možda samo odsluženje kazne. Sara je u zatvoru. Svake dve sedmice posećuje je Džordž, privatni detektiv kog je unajmila da prati završnu fazu ljubavne veze njenog muža. Posete i vreme između njih vode Džordža u Sarinu prošlost, u događaje koje itekako dobro može da zamisli, dovodeći ga istovremeno sve bliže danu koji ne može sasvim da zamisli – danu kada će ona ponovo zakoračiti na jasnu svetlost dana... Napisan sa izuzetnom istančanošću, intiman i složen u prikazivanju svakodnevice, roman Svetlost dana dostiže krajnju snagu i nepodnošljivu napetost. Iako nežan i duhovit u slikanju površine života, roman istražuje dubine i krajnosti onoga što leži u nama i govori kako, na dobro ili zlo, nikad nije prekasno da otkrijemo šta je to. „Iz knjige u knjigu, Svift je jedan od najboljih engleskih romanopisaca.“ John Banville

„Tarik Ali pripoveda o posledicama pada Granade kroz priču o porodici koja pokušava da preživi nakon sloma svoga sveta. Ova vešto ispričana saga govori o životu ukletih stanovnika grada opkoljenog sa svih strana netrpeljivim hrišćanskim snagama. Ovo je roman koji ono što ima da kaže, govori glasno i jasno. “ Guardian „Tarik Ali oslikava ljudskost i sjaj mavarske Španije… zanosna priča kazana jezikom šturim i uznesenim. U senci nara delo je koliko podrugljivo toliko pošteno, koliko informativno toliko zabavno, koliko stvarno toliko izmaštano… knjiga koju će čitaoci gustirati i proždirati…“ Independent Tarik Ali je pisac i filmski režiser. Napisao je više knjiga o svetskoj istoriji i politici, kao i nekoliko pozorišnih i televizijskih drama. U senci nara prvi je od četiri romana koji govore o istoriji Islama. Preveden je na petnaest jezika i osvojio nagradu Nadbiskup San Klemente Instituta Rozalija de Kastro za najbolju knjigu na stranom jeziku objavljenu u Španiji 1994. godine.

Dobitnik Vitbredove nagrade za roman godine. Najuži izbor za Bukerovu nagradu. „Potpuno očaravajuće... Od uvodne scene primorani ste da okrećete stranice, opčinjeni štivom koje je jedinstveno.“ Observer Pre dve hiljade godina četvoro putnika ulazi u Judejsku pustinju da bi postili i molili se za svoje izgubljene duše. Na nepodnošljivoj žegi i među golim stenama oni nailaze na zlog trgovca Musu – mahnitog sadistu, silovatelja, koji je čak Satana sam. On ih hvata u mrežu svoje tiranske moći. Ali tu je još neko – udaljena, nejasna prilika čoveka koji je u četrdesetodnevnom postu, Galilejca za kojeg se priča da ima čudotvorne sposobnosti... Ovde, u zarobljeništvu divljine, njihova borba za život počinje... „Pripovedač jedinstvenog dara... Jedan od najboljih romana koji sam pročitao u poslednjih nekoliko godina.“ The Times „Zaprepašćujuće, snažno i originalno. Džim Krejs je pisac koji je talentovan gotovo van moći poimanja.“ Sunday Times „Daleko najupečatljiviji roman koji sam pročitala ove godine.“ Penelope Mortimer, Daily Telegraph Books of the Year Komentari čitalaca „Jak doživljaj dobra i zla. Hiljade godina unazad verno oslikavaju današnjicu. Čovekova borba za opstanak, vera i nada su tema ove snažne knjige koju sam tri puta ostavljala i nastavljala da čitam.“ pošiljalac tarah

Prvi deo trilogije Njegova mračna tkanja. Karnegijeva medalja za književnost. „Knjiga kakva iskrsava veoma retko i odmah postaje klasik.“ Junior Education Dvanaestogodišnja Lajra živi kao usvojenica u koledžu Džordan. Njen život se okreće naglavačke pojavljivanjem dva moćna posetioca. Prvi je njen zastrašujući stric lord Asrijel, koji naučnicima koledža prikazuje dokaze o čudnoj pojavi na dalekom severu, između ostalog fotografije tajanstvenog nebeskog fenomena pod imenom Prah i nejasnih obrisa grada unutar Aurore Borealis, za koji on pretpostavlja da je deo nekog drugog sveta. Drugi posetilac, gospođa Koulter, zagonetna naučnica i istraživač, obasipa Lajru pažnjom koja joj je nedostajala. Ali ništa nije onako kako izgleda. Uskoro Lajra biva uvučena u veliku avanturu na Severu, gde će doći do naučne stanice u kojoj se izvode eksperimenti suviše strašni da bi se o njima pričalo. Da bi preživela, ona mora da stigne tamo gde nije niko pre nje – iza Severne svetlosti… „Predivno napisana, prepuna iznenađenja, dirljiva, intelektualno zabavna priča koja pokazuje zapanjujuću piščevu maštu.“ Times Educational Supplement „Ova knjiga će stostruko nagraditi pažnju koju joj posvetite.“ Book Review „Severna svetlost pripada najvećim dometima savremene književnosti. Pulmanovo pripovedanje namenjeno čitaocima od 9 do 99 godina (najmanje) nagoni kritičare da zadovoljno predu.“ Evening Standard

Portret žene suprotstavljene muškom svetu u vremenu koje je i samo junak ove priče. Sjajan roman epohe o ljubavi i opsesivnosti. Vreme između dva svetska rata. Bog smrti Tanatos utolio je glad na neko vreme i dok se priprema za nove razorne podvige, njegov protivnik, bog ljubavi Eros, u punom sjaju se uzdiže na svoj presto. Počeci razvoja psihoanalize jungovskog kroja u severnoj Americi predstavljaju pozadinu za priču o ljubavi Kristijane Morgan i Henrija Marija, koja ih dovodi do granice opstanka. Ljubav naoko neobična, koliko žestoka toliko je poetska i uvek duboko prožeta sveopštim žensko-muškim, ljudskim iskustvom. Zasnovan na sudbinama istinitih ličnosti, roman se u prvi mah čini neobičnim za južnoameričku prozu sve dok se baroknim stilom čitalac ne uvuče u splet vremenskih planova i neprebrojivih suprotnosti preko čijih vrleti stiže do razrešenja. Horhe Volpi, danas jedan od vodećhih meksičkih pisaca i najistaknutije ime „crack generacije“, odgovora na tradicionalnu prozu „bum generacije“. Ovaj južnoamerički pisac je za svoje delo o severnoameričkoj ljubavi zaslužio najprestižniju Iberoameričku nagradu za prozu koju zajednički dodeljuju dve istaknute izdavačke kuće Planeta i Casa America.

Dobitnik Nobelove nagrade. Saramagov „izgubljeni“ roman – kako je sve počelo… Rano prolećno jutro u Lisabonu 1950-ih godina. Bude se susedi jedne stambene zgrade kraj reke. Obućar Silvestre otvara svoju radnju. Izaura, koja deli svoj stan sa još tri žene, seda za šivaću mašinu. Žustina počinje raspravu sa svojim mužem grubijanom. Gospa Lidija, koja jedina nema finansijskih poteškoća jer je ljubavnica bogatog fabrikanta, pali svoju prvu jutarnju cigaretu. Španjolka Karmen od jutra je ispunjena nostalgijom… Atmosfera oskudice, melanholije i sivila. Tak kad Silvestre primi novog podstanara, njihovu zgradu ispuniće svetlost – sa neočekivanim posledicama. Jedini primerak rukopisa ovog, za svoje vreme subverzivnog romana Saramago je ponudio poznatom lisabonskom izdavaču 1953. godine, ali odziv je izostao i rukopis je nestao. Odgovor je stigao četrdeset godina kasnije... „Svetao portret jednog mračnog doba diktature.“ Pilar del Rio „Moćnim i originalnim pripovedačkim umećem Saramago i u ovom romanu ispoljava svoj dar koji ga je učinio jedinstvenim i nepogrešivim slikarom ljudskih karaktera.“ Ines Pedroza „Jedan od junaka mogao bi biti baš sam pisac, razapet između optimizma i pesimizma, koji se u romanu nosi sa nerešivim pitanjem: može li čovečanstvo biti spaseno?“ Zeferino Koeljo

Šestostruki dobitnik nagrade Hugo i trostruki dobitnik nagrade Nebula. Serijal Hronike Ambera je klasik fantastike; sastoji se od deset delova, objavljivanih između 1970. i 1991. U ovom tomu sadržani su deveta knjiga, Vitez Senki, i deseta, Princ Haosa. Ovim se završava serijal romana o Amberu. Merlin ima pune ruke posla. Valja pronaći Koral i saznati šta se desilo Luku, a niz znakova kao da odjednom nagoveštava kako Korvin, njegov otac, možda ipak nije mrtav. No umesto da rešava ova pitanja, Merl protiv volje biva uvučen u igre moćnika dva pola magije, amberskog Nacrta i haoskog Logrusa. Ove Sile mešaju mu se u život i trude se da ga prisile na izbor: Amber ili Dvorovi, Jednorog ili Zmija. Merlin sve dublje zapada u zamršene spletke i kontraspletke oba sveta, dok neki kuju zaveru da ga, protivno njegovoj želji, postave na presto Haosa. „Zelazni barata rečima kao da je i sam čarobnjak.“ Filip Hoze Farmer „Spoj političkih intriga, uzbudljivih pustolovina, čarobnjačkih dvoboja i moderne tehnologije.“ Library Journal „Rodžer Zelazni je prvo i pre svega bio pesnik, uvek. Njegove reči su pesma.“ Džordž R. R. Martin

Maladina ume: - da gleda u daljinu; - da sluša u širinu; - da čeka u visinu… Često razmišlja o tom čekanju. Kako se vežba čekanje u visinu? Pa, čekanjem. Ona voli: da čeka izlazak sunca; da poraste; da dođe subota kad ima svoju tačku u mađioničarskom nastupu Đota Balonea… Gospođica Žirambu je napunila 99 godina i ovog lepog malog psa (koji hrče) vlasnici žele da poklone. Ali devojčica Maladina Belozečević želi da je sačuva! Problem je… Problem je nekakva IZMISLICA. Predivno napisana i čarobno ilustrovana, ova neobična priča o odrastanju vodiće vas zajedno sa Maladinom u spoznavanje sveta i u tome će vam pomoći likovi kao što su tihi dečak Timotije, mađioničar Đoto Balone, crna mačka Mirela, jedan halpcilinder i - odbegli beli zec. Uz ovu bajkovitu priču, ispunjenu nežnim rečima i duhovitim obrtima, shvatićemo da je dobra samo ona stvarnost u kojoj se bolje mašta. (O, da ne zaboravimo: unutra je i recept za sladoled od lavande!)

Dobitnik nagrade Žoze Saramago. neznanje nas drži u pokornosti. a ta pokornost potiče iz neznanja i to je najlakši put do sreće. po tom receptu je diktatura funkcionisala. „Portugalija je još uvek mašina za pravljenje Španaca“, kaže jedan junak ovog popularnog romana, aludirajući na Salazarov režim, kada su se mnogi Portugalci iselili u Španiju. Odnedavno udovac, glavni lik, berberin Antonio Žorž da Silva, pošto ga ćerka smešta u starački dom, otpočinje mudar i fascinantan narativ o sudbini Portugalaca i ožiljcima njihove nedavne prošlosti, o smrti i starosti, o diktaturi i demokratiji, učeći nas kako da prepoznamo svoje slabosti i promašaje, kako da oživimo veru u život i smognemo snagu da svoje telo u najtežim trenucima, među koje spadaju i starost i usamljenost, prilagodimo okolnostima kako naša duša ne bi patila. „Valter Hugo Mai piše stilom koji je u semantičkom i sintaksičkom smislu pravi lingvistički cunami.“ Žoze Saramago „Knjiga prepuna metafora koja pruža pravi uvid u osećanja i misaona previranja Portugalaca u današnje vreme.“ Marcio Aimsa Preveli Jasmina Nešković i Jovan Tatić.

Nagrada Roald Dal za 2011. Nagrada Voterstouns za najbolju dečju knjigu u 2012. godini. Nagrada Red haus za najbolju knjigu za mlade u 2012. godini. Biti prvi na listi nagrađenih koju pravi gospodin Fulerman uopšte nije tako lako. A razlozi su sledeći: 1. Markus Meldru je pritajeno da-ne-kažem-šta i ne misli nikom dobro, ako mene pitate. 2. Zub me je toliko boleo da nisam mogao ni da crtam za vreme časova. 3. Omele su me druge aktivnosti kao što su plivanje, lov na bube i mahom, ono najvažnije, kvalitetno nerviranje moje sestre Dilije.

„Prva knjiga ’druge Srbije’.“ Teofil Pančić Jedno od najznačajnijih dela srpske književnosti posle Drugog svetskog rata, Ćosićeve Deobe su izazvale veliku pažnju i čitalaca i kritike zbog svoje tematskog i formalnog iskoraka u odnosu na tadašnje književne tokove. Naizgled istorijska epopeja o ravnogorskom pokretu u Srbiji, roman je zapravo metafora o podelama u istoriji i tradiciji srpskog naroda, o sudaru revolucije i zločina, nacionalnog mita i južnoslovenskih ideala, partizana i četnika, seljačkog i građanskog... Osim tematskog preokreta u dotadašnjoj književnosti socijalističkog realizma, Deobe su se izdvojile i osobenom kompozicijom, razgranatim unutrašnjim monologom, višeglasjem kao govorom društvenih masa u ulozi glavnog junaka, interpolacijom dokumentarnog materijala, stilskom raznovrsnošću i leksičkim bogatstvom. Ovim romanom Ćosić je 1961. godine postao dobitnik druge Ninove nagrade. „Deobe su akt intelektualnog poštenja i spremnosti pisca da se uhvati ukoštac sa pulsirajućom savešću, svojom ili tuđom. Potresna i uzbudljiva evokacija kataklizme čoveka u ratu i tegobnih ispaštanja Srbije.“ Milan Vlajčić „Deobe su delo koje obeležava jednu epohu, ep i drama u isto vreme.“ Petar Džadžić „Magična knjiga.“ Oskar Davičo

Nagrade za najbolji roman Hugo, Lokus, Brem Stoker, Nebula. Prošireno i dopunjeno izdanje sa revidiranim prevodom. „Izuzeto napeta priča. Sočno originalan vagnerovski noar.“ Salon.com Prvi put objavljen 2001, roman Američki bogovi istog časa je postao klasik – intelektualni i umetnički vrhunac višestruko nagrađivanog majstora inovativne fikcije, Nila Gejmena. Sada imate priliku da otkrijete misteriju i magiju nove verzije autorovog rukopisa. Prošireno i dopunjeno izdanje Američkih bogova sa revidiranim prevodom, iskonsko je ruho ovog savremenog remek-dela. Senka je proveo tri godine u zatvoru, gledajući svoja posla, služeći svoju kaznu. Želeo je samo da se vrati u zagrljaj svoje voljene žene i da se kloni nevolje do kraja života. Ali svega nekoliko dana pre isteka kazne saznaje da mu je žena poginula u saobraćajnoj nesreći. Od tog trenutka, svet je za njega samo jedno negostoljubivo mesto. Odlazeći na sahranu, Senka u avionu upoznaje sedog čoveka koji sebe zove Gospodin Sreda. Ovaj samozvani prevarant i bitanga nudi Senki posao. A Senka ga, kao čovek koji više nema šta da izgubi, prihvata. Ali rad za enigmatičnog Sredu ima svoju cenu i Senka ubrzo shvata kako će njegova uloga u Sredinim mahinacijama biti mnogo opasnija nego što je mogao da zamisli. Zapetljan u svet tajni, on kreće na divlje putešestvije i susreće, između ostalih, ubilačkog Černoboga, vragolastog Gospodina Nansija i prelepu Ister – koji naizgled svi znaju više o njemu nego on sam. Senka će ubrzo naučiti da prošlost ne umire, da svi, uključujući i njegovu pokojnu ženu, imaju tajne i da se ispod spokojne površine svakodnevice sprema oluja – epski rat za samu dušu Amerike –sukob star koliko i samo čovečanstvo. Američki bogovi su seksi, uzbudljivo, mračno, duhovito, poetično i kaleidoskopsko putovanje duboko u mit, širom Amerike koja je istovremeno i jezivo poznata i sasvim strana.

Nagrada „Stevan Sremac“. Čemu sve može da posluži otadžbINA Porodica iz Hrvatske raseljena u „Oluji“ i nastanjena kraj Beograda – otac, majka i sin – sa sobom dovodi i jednu „svetu“ kravu. Ali Rasina nije obična krava, koja donosi mleko i koju će izgladneli vlasnici zaklati i pojesti, već kućni ljubimac sina Vladimira. Glad i nemaština ipak će primorati porodicu da zbog svog opstanka žtvuje Vladimirovu ljubimicu Rasinu. Od njenih kostiju, potom, Vladimir, inače vajar, sastavlja skulpturu, ali i tu mora pristati na kompromis i povinovati se zahtevima svoga profesora... Rasina tako postaje gorka alegorija sudara prirode i tehnologije, stvarnosti i očekivanja, sudbine pojedinca u raslojenom društvu… Novi roman Krste Popovskog je svojevrstan otklon prema našoj savremenosti: otklon od okruženja bez topline, u kakvom je odrastao osetljivi umetnik, junak ove alegorije, otklon od usiljene modernosti u umetnosti i najzad otklon od nepovratno izgubljene, iskomadane nekadašnje otadžbine. Otuda i naslov Ina, kao zajednički imenitelj svega vrednog što je preostalo u junakovom životu: ostatak junakove ljubavi prema Marini, ostatak junakove krave Rasine, ostatak topline, ostatak otadžbine… Roman Ina neće nikoga ostaviti ravnodušnim zbog svojih duhovitih i otrovnih istina.

Dobitnik Nobelove nagrade. Pećina je priča o običnim ljudima u eri globalizma, starom seoskom grnčaru, njegovoj ćerci i zetu i njihovom psu. Porodica živi u selu nadomak Centra, velike industrijske i stambene zone čiji stanovnici nose propusnice, uvek pod budnim okom video-kamera, i u svojim stanovima, kroz prozore koji se ne otvaraju, mogu videti u najboljem slučaju sprat ispod i iznad susedne stambene kule. Grnčar prodaje posuđe i keramičke figurice Centru sve dok mu jednog dana ne otkažu narudžbinu sa obrazloženjem da je plastika praktičnija i da njegove grnčarske posude više nisu na ceni. Zet se zapošljava u Centru kao čuvar i cela porodica seli se u ovaj rastući gigantski megalopolis. Uskoro, međutim, u dubinama i tunelima ispod Centra čuće najpre neobične zvuke a zatim duboko u temeljima otkriti tajnu koja će potpuno promeniti njihov život. Uz romane Slepilo i Sva imena, Pećina čini triptih kojim Saramago, na predlošku Platonove metafore o pećini, daje svoju viziju kapitalizma i sveta koji, obuzet tehnologijom, polako srlja u propast. Ispisujući svojevrsnu, orvelovsku alegoriju o moći i zlu u današnje vreme, portugalski nobelovac istovremeno uliva svojim čitaocima veru u vrednosti čoveka kao pojedinca, očaravajući nas koliko svojim osobenim stilom, toliko i životnom mudrošću i toplinom koju nose njegovi glavni likovi. „Saramagov ljudski glas nas budi i mi ponovo počinjemo da živimo.“ The New York Times Book Review „I u ovom romanu, spuštajući se među iskopine gingantskog Centra, stupamo na teren Saramagovih velikih tajni i istinskih čuda otpornih na tumačenja i objašnjenja.“ Frankfurter Rundschau

Dobitnik Nobelove nagrade. Nagrada grada Lisabona. Porodična saga koja obuhvata gotovo čitav XX vek u Portugaliji, uključujući i „karanfil revoluciju“ 1974. godine, kada je posle četiri decenije srušena diktatura i uspostavljen demokratski sistem u zemlji. Roman duboko ličan, Stoleće u Alentežu (1980) prvo je Saramagovo delo s piščevim prepoznatljivim rukopisom, blistavim stilom koji zanemaruje pravopisne norme i specifičnim glasom i humorom koji uzdižu njegove romane do najviših ostvarenja savremene svetske književnosti. Upečatljiv portret savremene portugalske istorije, ovaj roman ispunjen je pitoresknim i nezaboravnim likovima nekoliko generacija seljačke porodice Mau-Tempo iz Alenteža, koja je sa svojim sunarodnicima, mahom seoskim stanovništvom, ponela najteže breme portugalske povesti XX veka. Pod Saramagovim perom, socijalna istorija i prikaz napornog težačkog rada na selu uzdiže se do poetske metafore o ljudskom životu uopšte i čovekovoj veri u srećniju budućnost. „Saramago je veliki majstor priča o stvarima koje je iskusio ili izmislio, ispoljavajući nesvakidašnje umeće da izbriše granice između doživljenog i izmaštanog.“ The New York Times „Stoleće u Alentežu nije ni izdaleka tužna priča. Jedinstven pripovedački stil polako, kako se radnja razvija, pretvara čitaoca u učesnika i uvlači ga u svoje neodoljive i duhovite dijaloge i događaje.“ Historical Novel Society „Iz poglavlja u poglavlje ređaju se u ovom romanu predivne priče sa portugalskog sela, o kojima povremeno pisac kao da ćaska sa čitaocem, što će u kasnijim romanima postati zaštitni znak njegovog pripovedačkog postupka.“ Bob Korbet

Od dobitnice nagrade Roald Dal za 2011. Od dobitnice nagrade Red haus za najbolju knjigu za mlade u 2012. OVAKO izgleda moja faca kad mi na pamet padne GENIJALNA IDEJA (što se ČESTO događa). Markus voli da zamišlja da on ima dobre ideje. Ali one su uglavnom najobičnije GLUPOSTI. Kad je stric Kevin rekao da je STRUČNJAK za sve, onda tata složi ovakvo lice. A ovo sam ja kad Dilija ima KATASTROFU s farbanjem kose.

Svetski bestseler i višestruko nagrađivana knjiga, roman o odrastanju, bolnom detinjstvu i slomljenoj domovini. Burundi 1992. Za desetogodišnjeg Gabrijela život u udobnom domu u Burundiju, sa ocem Francuzom, majkom Ruanđankom i mlađom sestrom Anom, nešto je najbliže raju. Gabrijel provodi srećne dane krišom pušeći cigarete i kradući mango sa svojom nestašnom bandom prijatelja. Mirna svakodnevica i bezbrižno detinjstvo raspašće se kad i ova „mala afrička zemlja“, sa kojom će se istorija brutalno poigrati. Gabrijel zabrinuto posmatra roditelje koji se razvode, zatim građanski rat praćen genocidom u susednoj Ruandi. Sve će se promeniti u njegovom kraju. U uzastopnim talasima, okruživaće ga nasilje. Mislio je da je samo dete, a onda će otkriti da je melez, Tutsi, Francuz... Gael Faj se priseća nevinih godina dečaka zahvaćenog vrtlogom istorije, dečaka koji je morao brzo da odraste. Izuzetan roman, satkan od senki i svetla, tragedije i humora, i ljudi koji se upinju da prežive tragediju. „Briljantna knjiga.“ Le Figaro „Zadivljujući prvi roman, potresan i snažan.“ Les Inrockuptibles „Gabi nije mali Afrikanac, on je dete sveta koje je ponela furija sudbine. Naša zajednička utvara.“ Libération

Ninova nagrada, Vitalova nagrada, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu. „Između istine i obmane, između zanosa i podsećanja, Goran Petrović je napravio tačno onu ravnotežu koja dozvoljava da ono što je istorija, ili naše sopstveno iskustvo, deluje da može biti samo u književnosti, a ono što je samo književno i izmaštano kao da se nama samima dogodilo.“ Aleksandar Jerkov „Da Goran Petrović nije Srbin već Južnoamerikanac, odavno bismo ga slavili kao novog Garsiju Markesa.“ Sonntags Zeitung – Cirih „Izgleda da nam valja otići na Balkan da bi nam se vratila vera u snove, fantazije i u šaputanja koja struje iz biblioteke. To je pomisao koja nam dolazi na um kada pročitamo knjigu, ludu i čarobnu, srpskog pisca Gorana Petrovića.“ Lire „Ovom knjigom Goran Petrović je uspeo ono što se retko kada postiže: da izvaja jedno od najsavršenijih dela koja čine takozvanu apsolutnu književnost.“ La Jornada „Da li književnost može da promeni stvarnost? Da je izmeni i zameni za bolju? Da li stvarnost nastaje čitanjem?“ Frankfuter Allgemeine Zeitung „Prostor Petrović!“ Il Manifesto

Dobitnica Nobelove nagrade. Lolino samoubistvo, koje je možda i ubistvo, povezuje četvoro mladih ljudi. Između njih se razvija neraskidivo prijateljstvo, iako bi možda, u nekim drugim okolnostima, oni imali i sasvim drukčije prijatelje. Neprestane pretnje smrću, ubistva i samoubistva, potkazivanja, saslušanja i praćenja proizvode skoro opipljiv strah. Strah je stvoren s namerom da ljude drži u pokornosti, da ih slomi ili ih natera na bekstvo, što je uglavnom uletanje smrti u zagrljaj. Iako se ispostavlja da pipci straha i stvarne pretnje dopiru vrlo daleko. Spoljašnje bekstvo samo je iluzija, strah je neophodno pobediti u sopstvenoj životinji srca. Životinja srca, drugi roman Herte Miler objavljen 1994, govori o Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka, o sveprisutnom strahu, o ideji bekstva iz Čaušeskuove diktature, o prijateljstvu, poverenju i izdaji. Prijateljstvo stvara privid izbavljenja, ali u svetu neprijateljskom u odnosu na život, bez prijateljstva izbavljenje postaje nemoguće, kaže Herta Miler o knjizi Životinja srca. Ruminski neologizam inimal objedinjuje reč inima (srce) i animal (životinja), životinju srca svako nosi u sebi, ona određuje ko smo, a time i našu sudbinu. Ovaj roman je prepun očiglednih autobiografskih pojedinosti. I Herta Miler i pripovedačica koja nam se u romanu obraća u prvom licu su rumunske Švabice. I Herta Miler je od 1976. radila kao prevoditeljka tehničkih opisa mašina. I ona je, zato što je odbila da uhodi i potkazuje za Sekuritateu, dobila otkaz 1979. I ona je iskusila izdaju bliskih prijatelja. I Herti Miler je, baš kao i njenoj junakinji, odobren izlazak iz zemlje, nakon kojeg se seli u Nemačku. I njoj su dugo nakon preseljenja stizale pretnje smrću. Roman o strahu koji u ljude uteruje diktatura i prijateljstvu kao jedinom istinskom bekstvu. „Danas još uvek ne mogu da zamislim grob. Samo kaiš, prozor, orah i konopac. Svaka smrt za mene je poput džaka. Ako te neko čuje, rekao je Edgar, misliće da si poludela. Tako nešto pomišljam zato što imam utisak da svaki mrtvac za sobom ostavlja džak reči. Uvek mi padnu na pamet frizer i makazice za nokte zato što mrtvima više nisu potrebni. I da, mrtvacima više nikada ne može da otpadne ni dugme. Oni možda drukčije od nas osećaju da je diktator pogrešna odluka, rekao je Edgar. Imali su dokaz za to, jer i mi smo, baš kao i oni, bili pogrešne odluke. Zato što smo u ovoj zemlji morali u strahu da hodamo, jedemo, spavamo i nekoga volimo sve dok nam nisu ponovo bili neophodni i frizer i makazice za nokte. Ako neko samo zato što hoda, jede, spava i nekoga voli proizvodi groblja, rekao je Edgar, onda je veća pogrešna odluka od nas. Pogrešna odluka koja utiče na sve, pogrešna odluka koja vlada.“ „Knjiga o strahu koja čarolijom reči čitaoca oslobađa straha. Proživljena, propaćena stvarnost, ne u vidu dokumentarne proze, već divlji ples ispunjen poezijom, magijom i metaforama, udaljen od svekolikog realizma. Pripovedačica nas ne vodi jednostavno u neku balkansku zemlju u kojoj neki tiranin iz Transilvanije tlači narod podmuklim metodama mučenja i ispiranja mozgova, već nas poziva da čitanjem zavirimo u sopstvene glave i srca, gde vlada naš lični kralj, kojeg strah veoma lako može da prevaspita u tiranina. Iako Herta Miler piše o sasvim određenom istorijskom trenutku, ne smemo zaboraviti da ona zapravo pripoveda o strahu svojstvenom svim vremenima – strahu koji izjeda svako poverenje između ljudi, i između onih koji se vole.“ Die Zeit