Svedočenje o vremenu u kojem se loše svedeni računi prošlosti vraćaju sa obeležjem tragikomedije, a epovi postaju telenovele. „Poštovani čitaoče: ne oklevaj ni čas nego kupi i smesta pročitaj ovu knjigu. Pred tobom je pravi veliki roman-freska, kao oni što su se pisali pre pola veka, uvodeći Latinsku Ameriku na velika vrata u svetsku književnost!“ Hulio Valdivijeso, meksički intelektualac koji se iselio u Evropu, posle dugog odsustva vraća se u svoju zemlju. Revolucionarno-institucionalna partija (PRI) napokon je izgubila na izborima i počinje prelazni period. Hulio se, kao i svi emigranti, vraća u samo njima poznat tok vremena, uvek prisutnu prošlost, gde se čovek ponovo susreće sa sablašću onoga što je mogao biti, sa zavodljivom nemogućnošću da nastavi život tamo gde ga je ostavio. I u tom zanosnom i strašnom povratku odvijaju se susreti koji ga vode do izgubljene ljubavi, do epizode iz rata kristerosa za koju je vezano njegovo sopstveno ime, do žive legende o pesniku Ramonu Lopesu Velardeu. Ali kako prihvatiti ovaj novi život? Jer, posle pada PRI-ja, nameće se novo tumačenje, novo prikazivanje istorije. I u takvoj istoriji, gde se sustiču sve priče, Valdivijeso će upoznati romanopisca Konstantina Portelju, koji haos pretvara u uzbudljive bestselere; biznismena Gandaru koji želi da proizvodi autorsko televizijsko smeće; sveštenika Monteverdea, koji traži čvrste razloge za veru u istržanom okruženju i Ignasiju, Penelopu svih povrataka. To su glasovi koji traže svedoka, saučesnika, pripovedača istorije. Valdivijeso se, naime, u svom osobenom prelaznom obredu, vratio na jednu Itaku izmučenu veštim udarcima organizovanog zločina i politike shvaćene kao zavera, u jedan Meksiko gde se loše svedeni računi Revolucije vraćaju sa obeležjima tragikomedije, gde se epika pretvara u telenovelu.

Neodoljivi roman očaravajuće atmosfere, priča o tajnama, porodici i uspomenama. Dobitnica nagrade Australijskog udruženja izdavača Knjiga godine. Izgubljeno dete... Uoči Prvog svetskog rata jedna devojčica nađena je napuštena na brodu za Australiju. Tajanstvena žena zvana Književnica obećala je da će se starati o njoj – ali Književnica je nestala bez traga. Strašna tajna... Veče uoči svog dvadeset prvog rođendana Nel O’Konor saznaje tajnu koja će joj zauvek promeniti život. Decenijama kasnije ona kreće u potragu za istinom, koja je dovodi na vetrom išibanu obalu Kornvola, u čudni i lepi dvorac Blekherst, nekadašnje vlasništvo plemićke porodice Montraše. Tajanstveno nasledstvo... Posle Neline smrti njena unuka Kasandra neočekivano dobija nasledstvo. Kuća na litici i njen zaboravljeni vrt ozloglašeni su među mesnim stanovnicima zbog tajni koje kriju – tajni o ukletoj porodici Montraše i njenoj štićenici Elizi Mejkpis, autorki mračnih viktorijanskih bajki. Tu će Kasandra najzad razotkriti istinu o porodici i rešiti čitav vek staru tajnu izgubljene devojčice. „Izvanredna priča o potrazi za identitetom koja će vas u potpunosti obuzeti, prepuna nezaboravnih likova i živopisnih predela.“ Choice Magazine „Predivno napisan i ubedljiv roman.“ Daily Express „Idealan za dugo poslepodne u udobnoj fotelji. Tajne i neobični događaji bujaju u ovom romanu.“ Waterstone's Books Quarterly

Teško je naći na Orijentu građevinu koja je cela lepa, čista, i kojoj se ništa ne bi moglo prigovoriti. Ali, s druge strane, ne postoji na Istoku građevina koja, ma kako oronula i zapuštena bila, nema bar pedalj zelene bašte, ili česmu žive vode, ili samo jednu jedinu saksiju sa pažljivo negovanim cvećem minđušice ili ruže mesečarke. Orijent je divno čudo i najveći užas, jer u njemu granica između smrti i života nije jasno određena, nego krivuda i treperi. Ivo Andrić Jedanaest pripovedaka iz zbirke Turske priče po egzotičnosti tema i udaljenom istorijskom trenutku nalikuju kakvom rukavcu iz Hiljadu i jedne noći. U njima pisac rasvetljava istorijske, verske, kulturološke i socijalne specifičnosti jednog tegobnog prostora rođenog u patnji i krvi, gde vladaju zakoni nepomirljive konfesionalne različitosti; dočarava egzistencijalnu strepnju pravednika suočenih sa moćnicima; pokazuje psihološku eroziju moćnika i pokušaj istrebljenja slabijeg, boljeg i lepšeg; razobličava tiraniju i trpljenje u okviru orijentalnog bosanskog sveta izrazite hibridnosti, ali odaje i nepodeljenu pohvalu trajnosti lepote koja prevazilazi i samo trajanje zla.

U romanu uvek ima više laži nego istine, roman nikad nije verodostojna priča. Ovo istraživanje, ovi razgovori nisu mi poslužili da ispričam šta se uistinu dogodilo u Hauhi, nego pre da bih lagao znajući o čemu lažem. „Pošto nije moguće znati šta se zaista dešava, mi Peruanci lažemo, izmišljamo, sanjamo i tražimo pribežište u iluziji. Usled ovih neobičnih okolnosti peruanska stvarnost, u kojoj svega neznatan broj ljudi zaista nešto čita, postala je književnost. Povest o Majti ne može se razumeti nezavisno od mesta i vremena kad se zbiva, onog doba kada je u Latinskoj Americi, među nestrpljivima, avanturistima i idealistima (i ja sam bio jedan od njih), ideja da će se do slobode i pravde doći pucnjavom iz pušaka postala religija.“ Mario Vargas Ljosa Majta je vođa neuspele trockističke revolucije. Kao što je ugušena pobuna, tako je nestao i njen vođa. Ali jedan pisac je odlučan da otkrije istinu. On kreće u potragu za svedocima događaja koje, kako se sada čini, svi žele da zaborave. Ako ostali ne žele da svedoče o danima u kojima se verovalo u nešto drugo, misli pisac, Majta će sigurno hteti. Ali Majtu nije lako pronaći. I dok pokušava da otkrije ko je Majta, da rekonstruiše ovaj lik izveden iz svedočanstava onih koji su ga poznavali i kasnijeg suprotstavljanja tih subjektivnih priča stvarnosti, pisac upoznaje čoveka koji predstavlja personifikaciju marginalnosti, dete razdoblja političkih strasti i ideoloških sukoba, razotkriva ključni trenutak u istoriji Latinske Amerike dvadesetog veka... I na kraju shvata da i istina ima svoja ograničenja...

Nobelova nagrada za književnost 2010. godine. „Ovaj zaigrani roman o ljubavi i požudi nateraće rumenilo u obraze čak i najtvrdokornijih liberala i pohotljivaca.“ The Washington Post Kažem jasno i glasno: sapima. Ne zadnjicom, ni dupetom, ni bokovima, ni trticom, već sapima. Jer kad ja nju zajašem, ispuni me ovakvo osećanje: da sam na mišićavoj, baršunastoj ždrebici, ustreptaloj a poslušnoj. Čvrste su te sapi i možda odista tako orijaške kao što govori predanje što o njoj po čitavom kraljevstvu kruži, raspaljujući maštu mojih podanika. (Sve te priče dođu mi do ušiju, ali me ne srde, već mi laskaju.) Ovom knjigom Vargas Ljosa je uspeo da nam svoje omiljene teme, ljubav i erotiku, predstavi na nov, veoma provokativan način. Tumačeći šest reprodukcija slika, on ih ujedno oživljava i kroz njih nam priča priče u kojima ljupki i lepi Fončito uznemirava svoju maćehu, donju Lukreciju, a don Rigoberto se posvećuje ponoćnim maštanjima terajući nas da se zapitamo je li dečak sam Eros koji se zavlači u nedra zrele žene, ili je reč o sanjarijama njenog muža, don Rigoberta. Preplićući mit i stvarnost, Vargas Ljosa će nas provesti i kroz ispovesti vladara drevne Lidije i Dijane, boginje lova. Neveliko po obimu ali bremenito temama od kojih bi nas obuzeo stid da ih na ovako maestralan način pisac nije obradio, ovo delo je jedinstveno u opusu Marija Vargasa Ljose.

Dobitnik nagrade „Isidora Sekulić“. Pitkim i duhovitim jezikom, uspelo oživljenim istorijskim dekorom i stilizovanom leksikom iz vremena prve polovine XIX veka, scenarista i dramski pisac Ðorđe Milosavljević u svom proznom prvencu Ðavo i mala gospođa ispisao je uzbudljiv pustolovni roman, čija je radnja smeštena u Srbiju iz vremena knjaza Miloša. Petodnevno putešestvije kroz Srbiju u rano proleće 1841. godine, koje predvodi čuveni danski pisac Hans Kristijan Andersen, u društvu šarene družine iz zemlje domaćina (jedan priučeni prevodilac, jedan rabadžija i jedan mladi bedelus Liceuma u Kragujevcu), preduzeto je sa namerom da se stranac iz velikog sveta uveri u postojanje demonskih sila u zaostaloj kneževini na razmeđi Orijenta i Zapada. Istovremeno, ovaj roman je, kako kaže sam pisac, priča o tome kako stranci vide nas i kako mi gledamo na njih, nekad i sad. „Roman Ðavo i mala gospođa inspirisan je istinitim slučajem iz 1835. godine – serijom zverskih ubistava u Kragujevcu za koje je optužen mitski čovek-pas ’Psoglavi’ – ali i činjenicom da je Andersen negde u to vreme zaista posetio našu zemlju. Kada se priči doda ljubavnica Miloša Obrenovića Jelenka Herbez (’mala gospođa’ iz naslova), jedna od najintrigantnijih istorijskih figura tog perioda, dobijamo mešavinu istorijskog i pikarskog romana začinjenu elementima komedije i strave...“ Ðorđe Bajić

Drugi deo trilogije Njegova mračna tkanja. U najužem izboru za Karnegijevu nagradu. „Pravo remek-delo inteligentnog, maštovitog pripovedanja.“ Mail on Sunday Vil ima dvanaest godina i upravo je ubio čoveka. Sada je ostao sam, u bekstvu je i odlučan da sazna istinu o nestanku svog oca. A onda kroz prolaz u vazduhu zakoračuje u drugi svet, gde pronalazi saputnika – neobičnu, divlju devojčicu koja se zove Lajra. Kao i Vil, i ona ima zadatak koji mora da izvrši po svaku cenu. Ali svet Ćitagace je neobičan i negostoljubiv. Smrtonosne spektre koje jedu duše haraju njegovim ulicama, dok se u visini, na nebu, čuje lepet krila udaljenih anđela. A u tajanstvenoj Anđeoskoj kuli krije se najvažnija tajna Ćitagace – predmet za koji bi ljudi sa mnogih svetova bili spremni da ubiju da bi ga se dočepali... „Vanserijski... sve što vam preostaje jeste da nastavite da čitate u nadi da se nikada neće završiti.“ Scotsman

Nagrada Žensko pero. Sećanje nije zapečaćena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo uvek isti sadržaj; ono preobražava prošlost, upisujući mu sadašnje znanje, iskustvo i osećajnost. Zato priču o prošlom (a svaki trenutak je već prošlost; prokletstvo vremena je upravo u tome što retko uspevamo da uhvatimo i proživimo trenutak, neponovljivost i punoću sadašnjosti, bez tereta prošlosti i neizvesnosti budućnosti), dakle govor o bilo čemu, treba uzeti sasvim uslovno, kao mešavinu malo nehotičnih laži, malo stvarnog zaborava, malo dodvoravanja vlastitoj taštini, i sasvim malo iskrenosti, sve stopljeno u pitku cafe creme, u koju umesto šećera sipamo gomilu spletki. „Autorka, filozofski obrazovana, primenila je nov književni postupak: poglavlja romana počinju definicijom i analizama nekog ključnog filozofskog stava, pa nas pisac iz tog esejističkog razmatranja neposredno uvodi u aktuleni životni tok, ostvarujući tako prirodnu i ubedljivu vezu između mudrosti i iskustva... Junakinja romana traga za pravom i istinskom ljubavlju, odričući se iluzorne sreće da bi postala slobodna i integralna ličnost.“ Izvod iz obrazloženja žirija povodom dodele nagrade Žensko pero

Dobitnik British Fantasy Award za najbolji horor roman godine i američke nagrade RUSA. Oni te nikad ne ostavljaju... Godine 1975. u pustinji u Arizoni dogodio se masakr koji je šokirao svet. Hram poslednjih dana, kult čije su mistične tajne i paranormalna iskustva o kojima se govorkalo ležali skriveni iza prošlosti pune ubistava, seksualne izopačenosti i hapšenja, doživeo je svoj krvavi kraj posle jedne noći ritualnog nasilja. Ali priča time nije završena. Kajl Frimen je nezavisni filmski reditelj bez novca i bez mnogo izbora. Zato je ugrabio priliku kad mu je ponuđeno da snimi dokumentarac o zlokobnom kultu i njegovoj misterioznoj predvodnici. Dok putuje od Londona preko Pariza do Arizone, prateći trag Hrama poslednjih dana, progone ga neobični događaji, vantelesna iskustva, jezivi predmeti i noćni posetioci. Konačno otkriva užasne tajne zbog kojih je kult umro kako bi ih sačuvao ‒ ali da li je prekasno da pobegne od njegovog užasnog zaveštanja? „Ljubiteljima horor filmova dopašće se ovaj omaž ukletim mestima, bićima sa onog sveta i ritualima koji su krenuli po zlu.“ Publishers Weekly „Vešto osmišljen i pametno napisan paranormalni horor o opsesiji i megalomaniji, seksu i moći.“ Kirkus Reviews

Zapamti da je moć iluzije toliko jaka da publika veruje u nju bez ikakve sumnje i bez želje da je otkrije i razobliči trik. Zapamti da sve stvari imaju svoje lice i svoje naličje, sve zavisi kako na to gledaš... Ako je deda mađioničar koji je napisao knjigu o svom zanimanju, ako je tata veliki mađioničar i ako majka vodi radnju sa rekvizitima za izvođenje trikova, šta bi drugo jedan dečak želeo da postane? On se trudi da bude dobar mađioničar, ali dedin unuk više je „dedin duduk“. Međutim, pošto je najavio svoj nastup s ocem na školskoj priredbi, dečak čini sve ne bi li održao dato obećanje i izveo najveći trik: vratio tatu u okrilje svoje porodice. Pažljivo istkana saga o emotivnom sazrevanju i nežna priča o prijateljstvu, porodici i odrastanju neće vas ostaviti ravnodušnim.

Šestostruki dobitnik nagrade Hugo i trostruki dobitnik nagrade Nebula. Kultni serijal u novom prevodu zbog kojeg možemo da kažemo da su „Hronike Ambera“ prvi put adekvatno predstavljene. Serijal Hronike Ambera je klasik fantastike. Sastoji se od deset delova objavljivanih između 1970. i 1991. godine. Ovaj tom sadrži prva dva romana: Devet prinčeva Ambera i Puške Avalona. Amber je jedini stvaran svet, a svi ostali svetovi njegovi su odrazi – tek Senke, kojima pripadnici kraljevske loze Ambera mogu da barataju, da ih menjaju, kreću se među njima i možda ih i stvaraju. Kraljevsku porodicu, međutim, rastržu ljubomora i sumnja. Nestanak patrijarha Oberona samo je još pojačao međusobne sukobe i trvenja. Presto je ostao prazan, naslednik nije proglašen i čini se da bi ga ma ko od pretendenata mogao prigrabiti za sebe. Hronike počinju na Zemlji u Senkama – našoj Zemlji – u bolnici, gde se jedan čovek oporavlja od automobilske nesreće. Pati od amnezije, ali svejedno ga progone sećanja na jedan grad i teraju ga da istražuje: ko je, šta je, kako je tu dospeo i šta se zapravo dešava. „Vanserijski vrsna fantastika.“ The Washington Post Book World „Pripovedač bez premca! Stvarao je živopisne, egzotične i nezaboravne svetove; retko koji u ovom žanru mogu se meriti s njima.“ Džordž R. R. Martin

Dobitnik Nobelove nagrade. Tertulijano Maksimo Afonso, profesor istorije u srednjoj školi, igrom slučaja otkriva da ima dvojnika u liku glumca Antonija Klara. Posle podrobnog istraživanja i ispitivanja svih okolnosti u životu glumca, Tertulijano uviđa da nije u pitanju samo sličnost, nego da su dva čoveka identična, počev od najmanjih fizičkih odlika do datuma rođenja, pa odlučuje da ga pozove i upozna sa tom poražavajućom činjenicom. Pred oba junaka postavlja se sada egzistencijalno pitanje: ko je original, a ko duplikat? Pošto su rođeni istog dana, obojica počinju da se pitaju kako izgleda žena ili verenica onog drugog? Glumac, koji je mnogo perfidniji nego profesor istorije, zbog neprijatne okolnosti o postojanju svog dvojnika planira da se osveti Tertulijanu zloupotrebljavajući sličnost kod njegove devojke. Ali time se njihovi planovi ni izdaleka ne iscrpljuju... Neobična Saramagova priča nije nova jer kao motiv koristi topos dvojnika poznat još od Epa o Gilgamešu i Plautovog Amfitriona pa sve do Diminog Čoveka sa gvozdenom maskom ili Dvojnika Dostojevskog. Ali kod portugalskog nobelovca ovaj motiv razvija se do alegorije o čovekovom identitetu u savremenom svetu. Uprkos Saramagovom originalnom pravopisu i dugim rečenicama, čitaoci će uživati u jednom iznenađujućem romanu sa elementima trilera, koji se čita bez daha. „Napetost i tenziju glavnog zapleta Saramago i u ovom romanu prekida brojnim ironičnim komentarima, ispunjenim pronicljivim zapažanjem i suptilnim, provokativnim humorom na račun ljudske prirode.“ Bob Korbet „Saramago ispoljava istovremeno Kafkinu ledenu distancu, Selinovu veselu okrutnost i Beketov razigran, neobuzdan stil.“ Džon Banvil, Sunday Book Review

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Nosila je laku, providnu bluzu koja je dopuštala da se vidi početak njenih grudi, široku jaknu koja je lepršala u ritmu njenih pokreta i čizmice s visokom štiklom boje cigle. Dosta dugo je posmatrala statuu nepoznatog psa na ulazu i melanholično je požalila što ima „tako komplikovan život“, jer bi inače volela da usvoji kucu. Upamtio sam to: to će biti poklon za njen rođendan, ako otkrijem kad je. Rikardo je zaljubljen u nevaljalu devojčicu. Pedesetih godina 20. veka, kao tinejdžer, voli je u Limi, kada je uletela u njegov život jednog leta i nestala bez objašnjenja. I dalje je voli kad se pojavi kao revolucionarka u Parizu šezdesetih godina, kasnije kao gospođu Ričardson, suprugu bogatog Engleza, i ponovo kao ljubavnicu čudnog japanskog biznismena u Tokiju. Koliko god da je loša prema njemu, osuđen je da je voli. Prateći Rikardov život iseljenika tokom njegovih romansi sa ženom s hiljadu lica, Vargas Ljosa je stvorio očaravajuću, epsku ljubavnu priču o moći opsesije koja menja život.

Dobitnik Nobelove nagrade. „Jednako provokativno kao i Limeni doboš.“ New York Times Tinejdžera Joakima Malkea priroda je obdarila pozamašnom adamovom jabučicom. Kada se jednoga dana crna mačka prikrade i skoči na njegovu izbočinu na vratu veliku poput miša, ovaj incident će odrediti Malkeovu sudbinu. Izopšten, ne samo zbog svoje telesne mane nego i zbog svoje genijalnosti, natprirodne sposobnosti dugog ronjenja, istančanog osećaja za etiku i prerane zrelosti, Malke ulaže ogromne napore da izvede niz neverovatnih podviga koji će čak dovesti do toga da postane nacionalni heroj. Ali cena koju će ovaj izuzetni pojedinac platiti sistemu zbog svojih vrlina biće previsoka. Virtuozno napisana, novela Mačka i miš puna je duhovitih epizoda, u čijoj se pozadini krije potresna priča o pokušaju da se sačuva ljudsko dostojanstvo u strahotama totalnog rata i politike koja je do njega dovela. „Ginter Gras je najoriginalniji savremeni pisac.“ Džon Irving „Briljantno napisana priča.“ Saturday Review

Posetite http://martasmart.com/ Pridružite se Marti u velikoj zagonetnoj avanturi! Ovoga puta ona će vas povesti na let balonom do skrivenog rečnog arhipelaga prepunog misterioznih prepreka i izazova, nepredvidivih likova i skrovitih kapija koje otvaraju samo tačni odgovori na teško dokučive zagonetke. Na tom putu zelenokosa devojčica će steći opasnu, moćnu suparnicu i u borbi sa njom morati da zaviri unutar sebe i tu otkrije jednu veliku tajnu, koju nikada ranije nije uspevala da prepozna. Rešenja se mogu čitati samo pomoću ogledala, a neočekivani kraj ove knjige, prvi put u istoriji pisanog slova, nateraće vaš um da donese jednu odluku, nezavisno od onoga šta svesno želite! Serijal knjiga o Marti Smart višestruko je nagrađivan najprestižnijim priznanjima iz oblasti književnosti za decu i mlade i još uvek doživljava nova izdanja i prevode na druge jezike.

Dobitnik Ninove nagrade za 2014. godinu. Dobitnik Nagrade za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka u Srbiji za 2015. godinu. Svako ponekad poželi da bude neko drugi, ali šta ako dobije priliku za to? Albert Vajs je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spase od sigurne smrti. Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je umalo usvojila. Mnogo godina kasnije, na jednoj od konferencija o Drugom svetskom ratu na kojima učestvuje, Vajs lutajući noću njujorškim ulicama nailazi na „Kuću sećanja i zaborava“. U jednoj od prostorija ovog neobičnog zdanja pohranjeno je nepregledno istorijsko pamćenje. Albert u jednom ekranu može da kao na filmu vidi scene stradanja svojih roditelja i Elijahovog nestanka za koji se oseća krivim, jer je mlađi brat bio poveren njemu na čuvanje. Ogromni bol koji je osetio jače no ikad može da nestane ako on u sledećoj prostoriji ove čudesne kuće izbriše sopstveno pamćenje ili, čak, iščezne poput svog rođaka, čuvenog iluzioniste Hudinija (Erika Vajsa). Hoće li Albert iskoristiti poslednju šansu da promeni svoj identitet u skladu sa rečima jednog svog prijatelja i sunarodnika „Pamćenje je strašnije od svakog zaborava“ ili će odlučiti da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire? Pisana u prepoznatljivom stilu uglednog autora, Kuća sećanja i zaborava je jedan od najautentičnijih romana novije srpske književnosti.

Dobitnik Nobelove nagrade. Poslednji rukopis portugalskog nobelovca. Artur Paz Semedo je računovođa u čuvenoj kompaniji za proizvodnju oružja, zaljubljenik u svoj posao i vatreni obožavalac teškog naoružanja, velikih kalibara i dugih cevi, ambiciozan činovnik koji više od svega želi da iz tričavog odeljenja za municiju i lako oružje pređe u artiljerijski sektor. Nasuprot Arturu, njegova žena s kojom se razišao zakleti je pacifista, koja je promenila ime Berta u Felicija da njeno ime ne bi podsećalo na proslavljenu, bolje reći ozloglašenu nemačku haubicu iz I svetskog rata kojoj su tepali Debela Berta. Kada u filmu Nada, po romanu Andrea Malroa, koji je gledao u lokalnom bioskopu, Artur Semedo otkrije da su tokom građanskog rata u Španiji, u jednoj fabrici u Milanu, streljani radnici koji su sabotirali izradu haubica, on shvata da mu se pruža jedinstvena prilika da napreduje, pa ceo slučaj iznosi svom šefu i dobija dozvolu da u arhivu kompanije istraži vezu ove sabotaže sa svojom voljenom kompanijom... Početak poslednje Saramagove uzbudljive alegorije o trgovini oružjem sadrži još niz rukavaca i zapleta zamišljenih da razobliče ovu moćnu industriju koja postoji koliko i ljudska vrsta. Nažalost, kada već počnemo da se zabavljamo neponovljivim Saramagovim likovima i događajima upletenim u roman, bićemo surovo prekinuti... piščevom smrću. Poslednji i jedini nedovršeni Saramagov roman Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače, koji je dobio naslov po stihu jednog starog portugalskog pesnika, objavljen je u oktobru 2014. godine uz jedan osvrt i nenadmašne ilustracije književnog nobelovca Gintera Grasa i nekoliko propratnih tekstova Saramagovih mlađih savremenika i pisaca. Oni na osoben način i ovim nesvakidašnjim povodom približavaju čitaocima poslednje delo portugalskog velikana i nude svoje viđenje njegovog nedovršenog rukopisa.

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2012. „Ovaj svoj možda najkontemplativniji roman, inspirisan budističkim shvatanjem da ’umor od života i smrti (tj. od stalnog reinkarniranja) nastaje zbog preteranih želja’, Mo Jen je napisao za svega četrdeset tri dana, i to četkicom na tradicionalnom kineskom papiru. Priču pripoveda nekadašnji zemljoposednik koji je streljan za vreme zemljišne reforme 1950. godine. Ne želeći da prizna da je izvršio bilo kakav zločin osim da je bio bogat, on se redom reinkarnira u magarca, vola, svinju, psa i majmuna koji su svedoci društvenih promena nastalih u njegovom zavičaju tokom narednih pedeset godina. Konačno, u noći dočeka novog milenijuma on će se ponovo roditi kao hemofilično dete koje će u petoj godini svog života ispričati ukućanima dugu zemljoposednikovu priču koju smo prethodno pročitali. U pogledu narativne tehnike, Mo Jen se u velikoj meri oslanjao na formu klasičnog kineskog romana podeljenog na poglavlja-epizode, kao i na narodne priče. S druge strane, ova maštovita, crnohumorna hronika kineske istorije druge polovine XX veka obiluje i postmodernističkim sredstvima, kao što je metafikcijsko poigravanje koje ima za cilj da pokaže da je istina mnogostruka i složena.“ Mirjana Pavlović „Izuzetno vizionarski i inovativan roman prožet ogoljenim emocijama... Snažna, okrutna i složena priča.“ The New York Times Book Review „Ova priča neprekidno drži čitaočevu pažnju: pisac majstorski prepliće paralelne tokove radnje i reminiscencije i na veoma komičan način predstavlja se kao sredovečni pripovedač i karijerista čijim se verzijama važnih događaja ne može verovati. Istovremeno crna komedija i rableovska satira, koja u ovom romanu povremeno podseća i na Sternovog Tristrama Šendija, roman Umoran od života i smrti neprekidno drži pažnju i iznenađuje čitaoca neobuzdanim humorom i višeznačnim porukama.“ Kirkus Reviews

Dobitnik Nobelove nagrade! Zašto smo oslepeli, Ne znam, možda ćemo jednog dana to otkriti, Hoćeš da ti kažem šta ja mislim, Reci, Mislim da nismo oslepeli, mislim da smo slepci, Zar slepci koji vide, Slepci koji znaju da gledaju, ali ne vide. Saramagov roman-alegorija Slepilo, pisan opet jedinstvenim i svedenim pravopisom, razgolićuje ljudske reakcije u okolnostima iznenadne epidemije slepila. Kako se talas slepila neobjašnjivo širi, društvo se raspada, a pojedinci, u borbi za opstanak, otvoreno ispoljavaju „animalne“ crte svog karaktera. Iza ove prilično mračne slike ljudske prirode skriva se i Saramagova groteskna karikatura diktatorskih režima, kakav je sredinom prošlog veka zahvatio i Portugaliju, i kakav se povremeno uspostavlja u zemljama širom sveta. Kamijeva Kuga, Velsova novela Zemlja slepih, Kafkin Proces ili Goldingov Gospodar muva, Domanovićev Vođa ili Pekićevo Besnilo – samo su neke od znamenitih umetnički uspelih alegorija kojima se na izuzetan način pridružuje i ovaj Saramagov roman, njegovo najčitanije delo, secirajući psihologiju mase i fenomen vođe na primerima epidemija, ideologija i zaslepljenosti svake vrste. „Paradoksalno, slepilo u Saramagovom romanu je alegorija o nesposobnosti da se vidi. Šta tačno treba da vidimo, šta Saramago, kao čovek i pisac koji je prošao kroz diktature i revolucije, strahuje da zapravo gledamo a ne vidimo – nalazi se na svakoj stranici ove knjige i ne može se prepričati.“ Endru Miler, The New York Times

Svi romani u jednoj knjizi. Travnička hronika, Na Drini ćuprija, Gospođica, Prokleta avlija „Ja sam na putovanja trošio ne samo novac i vreme nego i snagu živaca i mašte, jer u putovanja treba uračunati i duge, uglavnom izlišne pripreme u mašti i u stvarnosti... A koliko sam se u tim putovanjima trošio, vidi se najbolje po tome što sam za vreme dva velika rata (1914–1918. i 1941–1944), kada sam bio prisiljen da sedim na jednom mestu, napisao gotovo najveći deo svojih radova.“ Ivo Andrić U mladu jugoslovensku književnost posle Prvog svetskog rata Ivo Andrić je ušao kao zapažena pesnička pojava zbirkama Ex Ponto i Nemiri, koje je uglavnom napisao tokom godina tamnovanja u šibenskom i mariborskom zatvoru 1914–1915, potom u vreme konfinacije u Zenici i Ovčarevu do 1917. i najzad tokom lečenja u zagrebačkoj Bolnici milosrdnih sestara do kraja rata i ujedinjenja južnoslovenskih naroda. Pošto je u periodu između dva rata, uglavnom putujući i seljakajući se po Evropi kao diplomata Kraljevine Jugoslavije, objavljivao samo pripovetke, tokom Drugog svetskog rata, u tišini svoje iznajmljene samačke sobe u Prizrenskoj ulici u Beogradu, napisao je svoja tri od ukupno četiri romana, Travničku hroniku (završen aprila 1942), Na Drini ćupriju (završen decembra 1943) i Gospođicu (decembra 1943 – oktobra 1944). Roman-novelu Prokleta avlija objavio je 1954. godine. Za svoj celokupni opus Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, „za epsku snagu“, kako stoji u obrazloženju o dodeli nagrade, „kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje.“ Osim što su složene i duboke književne studije različitih događaja i junaka sa balkanske istorijske pozornice od srednjeg veka do drugog svetskog rata, ova remek-dela srpske književnosti istovremeno su i trajni literarni spomenik gradovima Travniku, Višegradu, Beogradu i Istanbulu, koji su uglavnom bili žarišne tačke Andrićevog života i čitavog njegovog pripovednog dela.

Prvi deo ovog Ćosićevog romana-reke uvodi čitaoce u predigre Prvog svetskog rata, politička i vojna previranja u Evropi i raspoloženje srpske Vlade, vojske i naroda u trenutku opšte mobilizacije usled austrougarske objave rata. Upoznajući nas sa porodicom Katić iz Prerova, glavnim nosiocima radnje ove ratne epopeje, pisac prepliće njihove sudbine na fonu prelomnih događaja koji su određivali sudbinu srpskog naroda pre tačno sto godina: malu zemlju u srcu Balkana zahvata sveopšti ratni vihor u kojem će njeni žitelji doživeti možda nasvetlije i najtragičnije trenutke u svojoj novijoj istoriji... „Dobrica Ćosić je Vremenom smrti podigao spomenik srpskom narodu postradalom u Velikom ratu. Ova knjiga-spomenik će ostati kao trajno sećanje na Vreme Smrti, najtačniji naziv za Veliki rat, godine umiranja, nestajanja našeg naroda, pod senkom krsta koja nas i danas skriva od Vremena Života.“ Dušan Kovačević „Srpski Rat i mir!“ Publishers Weekly

Andrićeva nagrada Maco, da li ti je bilo lepo? Ja da te peglam a ona da te gužva. Šta je s tom večerom? Polazeći od rečenica istrgnutih iz svakodnevnih dijaloga, knjiga Maco, da l’ me voliš Ljubice Arsić virtuoznim ritmom nalik našem neurotičnom dobu ponire u muško-ženske odnose onda kad u njima zamre strast a probudi se razum, kad se nežni ljubavni cvrkut pretvori u riku. U ulozi moderne Šeherezade koja dobro poznaje arhetip balkanskih žena, autorka plete priče začinjene erotskim zanosom, maničnom veselošću ali i gorčinom nastalom kad prođe iluzija, o svetu u kojem se muškarci i žene iščekuju i traže, sudaraju, mimoilaze i opet nalaze. Velike istine u svakodnevnim rečenicama izgovaraju pesnici i prodavačice, svekrve i muze, domaćice i šefovi, svi podjednako prožeti iskonskom potrebom za dodirom drugog ljudskog bića: „Ti bi se samo svađala.“ – „Važniji su ti prijatelji od mene.“ – „Baš sad si morao da opereš ruke kad sam izribala lavabo.“ Čitalac se, u začaranom krugu, susreće sa nečim dobro poznatim i doživljenim a opet novim i neobičnim. Među likovima skiciranim vernije od iscrpnih portreta tradicionalnog romana uzdiže se glavni junak: rat polova. Da li se u njegovoj suštini krije čovekovo traganje za savršenstvom? Nije li on samo drugo ime za ljubav?

Reč ZAUVARI, koju sam uzeo za naslov ove knjige, nastala je u mom detinjstvu. Igrao sam se, gradeći svoju kraljevinu od kamenčića, piljaka, lešnika, oblutaka, iverja, pruća i drugog sitnog materijala, koji sam skupljao i čuvao, znajući da će mi jednoga dana biti ZAUVAR, od koristi, makar i male. Kraljevinu sam svakodnevno dograđivao i opremao ispod Velike Lijeske, nedaleko od Gustog Liješća, u Krševima, dok su ovce i goveda, koje sam čuvao, ležali u hladovini. Nazvao sam je ZAUVARI, od glagola UVAR, korist, i priloga ZAUVAR, korisno. Kraljevina Zauvari je bila moja dragocena bajkovita igračka, pomoćnica u odrastanju i razumevanju sveta i života. Ni sad ne znam zašto sam odlučio da bude kraljevina, a ne republika. Možda zato što sam voleo bajke i šah. I u bajkama i na šahovskoj tabli kraljevi su glavni. Bilo je sasvim prirodno i demokratski da ja budem Kralj, uprkos svakodnevnom negodovanju mog dvojnika Tomislava, koji nije birao sredstva da me omalovaži, smišljajući protestne slogane, poput onog: Naš je Kralj glup ko malj! Ova knjiga je autobiografska u onoj meri u kojoj može da se tiče svakog deteta i svakog odraslog čoveka, roditelja, koji će u mojoj kraljevini prepoznati svoju. Posle šezdeset godina, u meni Zauvari živi kao simbol srećnog odrastanja, metafora koja mi pomaže u velikoj meri da proniknem i shvatim univerzalne fenomene i tajne detinjstva. Put do Kraljevine Zauvari danas je prava avantura, kroz koju deca postaju ljudi, a ljudi deca. Ljubivoje Ršumović

„Džon Vord je... dar mladim čitaocima koji uživaju u jeziku isto koliko i u magiji i uzbudljivim avanturama.“ – Nika Hofman, Škola Krosrouds, Santa Monika, Kalifornija Pošto su rešili Alhemičarevu tajnu, Džejk, Helen i njen otac Džerald de Hevilend otkrili su Kamen tuge i dostigli čudesan i zapanjujući vrhunac u Podzemnoj palati u Istanbulu. Usled strašnih događaja, ovoga puta su se odvojeno zatekli u nepoznatoj zemlji, ne sećajući se jasno šta im se ranije desilo. Dve neobično poznate osobe traže od Džejka da odnese Helen jedan paket – što bi bio jednostavan zadatak kad bi samo mogao da je pronađe. Međutim, umorna od dosadnog puta koji vodi pravo, Helen skreće u mračnu šumu. U međuvremenu, revolucija se oseća u vazduhu, a instinkt Džeralda de Hevilenda za sticanje koristi govori mu da je došao trenutak o kome je jedino mogao da sanja – samo ukoliko podrži pravu stranu. Međutim, u Carstvu iluzija ništa nije onako kao što izgleda. Džejkov zadatak postaje duga i teška borba da spasi Helen. A želi li ona zaista da bude spasena? I ima li Džerald de Hevilend kontrolu nad događajima, ili je samo pion u tuđim rukama, koji će biti žrtvovan kada više ne bude od koristi? Kad predivo stvarnosti počne da se odvija, a neverovatni događaji da se nižu, svako mora krenuti svojim putem. Ipak, svi putevi vode u Grad pustoši, gde se sve završava kosmičkom borbom između Dobra i Zla. Treći i poslednji deo Sudbine kamena priča je o opasnim zgodama, političkim intrigama i istrajnoj ljubavi.

Naslovni junak ovog dvotomnog romana, kralj srednjovekovne države Olar, smeo je, lukav, neumoljiv i vrlo uspešan vladar, ali nije u stanju da voli. Ove mogućnosti ga, po nalogu njegove majke kraljice Lukave, lišava državni vrač i učitelj, kako bi Gudu u vladanju imao što manje prepreka. Međutim, ako mu je u ratovima pomogao da znatno proširi granice kraljevine koju je nasledio od svog oca Volodiosa, nedostatak osećanja se okrenuo protiv Gudua ubrzo pošto se on oženio lepoticom, detinjastom princezom. U pozadini jedne osujećene ljubavi rađaju se nežna osećanja između kraljevog brata i princeze, čiji likovi svedoče da je i u mraku srednjovekovlja bilo svetlosti. Izvanredno poznavanje srednjeg veka, kao i istančan osećaj za radnju, ali i za najintimnije potrebe ljudi sputanih stegom vladanja ili bar njenom blizinom, doneli su 2007. godine akademiku Ani Mariji Matute, najnagrađivanijoj španskoj spisateljici, prestižnu Nacionalnu nagradu za književnost.