BEOGRAD - 1963 - 212 STRANA, MEK POVEZ, ILUSTROVANO.

HUMANIZAM I RENESANSA U EVROPI Prosveta, Beograd 1991. 259 strana; broširan povez sa parafom vlasnika, očuvana knjiga

Milan Ćurčin u kontekstu srpske avangarde, Stojanka Milanović Službeni glasnik 2011, 296 strana Književna studija. Odlično očuvana knjiga mek povez

POETIKA MODERNOG - Miodrag Pavlović Vuk Karadžić` - Beograd 332 STR. TVRD POVEZ K.S.N. O.ANTIK. P. 3

Bez oštećenja

SV 11 21571) PRE MITA , Aleksandar Tišma, Glas Banjaluka 1989 ,književni eseji i kritike , biblioteka SVJEDOČANSTVA - Ustaški satnik i književnost, Erih Koš, Mihailo Lalić, Miklos Radnoti, Bajka o Kurtu Valdhajmu, Vladan Desnica, Odbrana smrtnosti, Krug Bezbožništva, Sa Todorom Manojlovićem u Zrenjaninu... mek povez, format 13,5 x 20 cm , latinica,135 strana

Voja Marjanović : BRANKO ĆOPIĆ DANAS , Književno društvo Sveti Sava 1996, str. 96. Književni eseji o Branku Ćopiću. Očuvanost 4-; ima posvetu od autora. Sadržaj na slici. Воја Марјановић (1934-2021), истакнути критичар у области литературе за децу

Vuk Filipović: POETIKA TRAJANJA, Jedinstvo Priština 1973, str. 390. Književne studije. Očuvanost 3+; ima potpis. Вук Филиповић (Становце, код Вучитрна, 30. август 1930 — Приштина, 24. мај 1990), српски књижевник, књижевни критичар, естетичар, ликовни уметник и професор Приштинског универзитета. Биографија Вук Филиповић је незаобилазно име у култури и књижевности на српском језику на Косову и Метохији. Основну школу похађао је у Бабином Мосту, Бресју и Приштини, а гимназију у Другој мушкој гимназији у Београду и Приштини. Дипломирао је југословенску књижевност на Филозофском факултету у Београду 1954. године. Докторирао је на истом факултету 1964. године на теми „Детињство у делу Боре Станковића“. Био је професор у гимназији „Иво Лола Рибар“ у Приштини (1954—1959), предавач на Вишој педагошкој школи и, од септембра 1960. до своје смрти, предавач и професор на Филозофском факултету у Приштини на предметима Теорија књижевности и Модерна српска књижевност 20. века. Иако му је крштено име било Вукашин, сва своја дела објавио је под именом Вук Филиповић. За време студија био је један од оснивача и први одговорни уредник студентског књижевног часописа „Видици“ (1953—1954) у Београду. Покретач је и главни и одговорни уредник часописа „Стремљења“ (1961—1977) у Приштини. Као студент у Београду објавио је тридесетак приповедака са темама из косовског живота у „Младом борцу“, „Младој култури“, НИН-у, „Нашем одјеку“, „Јединству``. Његов роман „Трагови“ (у рукопису) награђен је на конкурсу „Народне просвјете“ у Сарајеву 1957. године за југословенски роман. Тако је у књижевност ушао на велика врата. Покрајинско народно позориште у Приштини извело је његове драме: „Тамне одаје“ (Албанска драма, 1956) и „Снег и ватра“ (Српска драма, 1963). Приредио је две самосталне изложбе слика 1957. и 1960. године. Његова изложба била је прва самостална изложба слика на Косову и Метохији. Илустровао је и збирку песма Рада Николића „Сенке“, а бројне ликовне прилоге објавио у Јединству. Подстицао је и помагао младим ствараоцима на Космету да се афирмишу. Између осталог, као главни и одговорни уредник часописа Стремљења, у Приштину је из Ораховца за секретара часописа довео онда младог песника, потом романописца, Петра Сарића. Један је од покретача издавачке делатности Јединства 1961. године, у коме је доцније углавном и објавио све своје књиге. Започевши универзитетску каријеру на Филозофском факултету, Филиповић се посветио углавном теорији књижевности и књижевној критици, сасвим запоставивши уметничко стваралаштво, коме се после романа „Стрма обала“ (1961) није враћао. Дуго је најављивао роман „Летопис жегарски“, објавивши неколко краћих одломака у часопису „Стремљења“, но у његовој књижевној заоставштини рукопис није пронађен. Две његове драме, изведене у Покрајинском народном позоришту, до 1999. године, до бомбардовања СР Југославије од стране НАТО алијансе, налазиле су се у рукопису, прекуцаном на пелиру писаћом машином, у библиотеци позоришта, након чега им се губи траг. И сам аутор се за живота није потрудио да их објави, као што није међу корице сврстао ни своје приповетке расуте по часописима и листовима. Сличан немар испољио је и према својим ликовним делима, цртежима и сликама, које је углавном делио пријатељима. У књижевној критици Филиповић се најчешће бавио реинтерпретацијом књижевног дела. Под његову књижевно-критичку опсервацију најчешће су дошла дела писаца из врхова српске књижевности — Бора Станковић, Иво Андрић, Вељко Петровић, Милан Ракић, Владислав Петковић Дис, Растко Петровић, Момчило Настасијевић, Десанка Максимовић, Стеван Раичковић и други. О његовим делима писали су Велибор Глигорић, Димитрије Вученов, Бошко Новаковић, Сава Пенчић, Миодраг Друговац, Владета Вуковић и други бројни књижевни критичари. Вук Филиповић је био посебно даровит говорник који је знао да на своја предавања на факултету и књижевним трибинама привуче и оне којима књижевност није била професија. Био је члан Научног друштва Косова, које је потом прерасло у Академију наука и уметности Косова (АНУК), а у времену од 1986. до 1990. постао је и њен председник. У једном мандату био је и председник Савета академија наука и уметности СФР Југославије. Није се придружио српским, црногорским и муслиманским писцима и интелектуалцима 1986. године у протестима против албанске мајоризације на Косову, одбивши да потпише Отворено писмо о томе и јасно испољивши своје неслагање с њима на партијском састанку у Академији наука и уметности Косова. Уз све то ваља рећи да је Филиповић у приштинској чаршији важио и за својеврсног боема, а његово омиљено свратиште, у пролеће и јесен, била је чувена железничарска кафана „Иду дани“, у близини Железничке станице „Косово Поље“. Умро је у Приштини од цирозе јетре у шездесетој години живота.

NOLIT - 1979 - 244 STRANE, MEK POVEZ.

Vladimir Jovičić: ZAPISNIK, Izdavač časopis Ustvari Šabac 1966, str. 215. Književni eseji, recenzije, članci. Očuvanost 4-. Владимир Јовичић (Шабац, 1935-Владимирци, 2001) био је српски књижевник и политичар. Садржај Биографија Школовао се у Шапцу и Београду, где је на Филолошком факултету дипломирао и докторирао југословенску и светску књижевност. Поред уметничке прозе, објавио је и више монографија, студија, уџбеника, критика и огледа. Публиковао је у разним књижевним листовима и часописима читав низ есеја, расправа, полемика и чланака од којих су неки ушли у његова Изабрана дела од једанаест томова. Већина његових романа и приповедака је драматизована, сценски извођена и преведена готово на све значајније светске језике. Са преко тридесет објављених књига различитих жанрова, један је од најистакнутијих српских писаца. Као друштвено-политички радник био је ангажован у разним телима и комисијама Централног комитета СКЈ и ЦК СК Србије, где је био председник комисије за културу. Једно време 80-тих година обављао је дужност Републичког секретара (министар) за културу у Извршном већу (влада) СР Србије и био саветник тадашњег Председника Социјалистичке Републике Србије Ивана Стамболића, до његове смене 1987. године, после Осме седнице ЦК СК Србије.

KNJIŽEVNA KRITIKA broj 1 / januar - februar 1988, str. 164 Časopis za estetiku književnosti Temat : Savremenmi roman i tumačenja godina XIX Rad Beograd Sadržaj na slici Očuvanost 4.

S,Rakitić, prosveta, odlično stanje, 340str.,meki povez,21cm, š a12

Tvrd povez. Izdanje Nolit, Beograd, 1987. godine. Drugo, prerađeno i dopunjeno izdanje. Veoma dobro očuvana knjiga, 158. strana. goran kol, kruševac, 2024.

SVJETLOST ,SARAJEVO 1976.GOD MEKI POVEZ 618 STR OCUVANO PONEGDE IMA MALO PODVLACENJA POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 VN

Tomislav Cvetković : ŠALJIVA NARODNA PRIPOVETKA VUKA KARADŽIĆA I VUKA VRČEVIĆA - Tipološki ogled , Нови Сад : Књижевна заједница Новог Сада ; Сомбор : Народна библиотека `Карло Бијелицки`, 1988, Fizički opis 160 стр. ; 19 cm Zbirka Едиција Нови Сад / [Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад] ; књ. 157 Predmetne odrednice Караџић, Вук Стефановић, 1787-1864 Врчевић, Вук, 1811-1882 Народне приповетке, српске шаљиве Očuvanost 3 ; malo pohabana.

Miloš Savković : OGLEDI / Савковић, Милош, 1899-1943 = Savković, Miloš, 1899-1943 Београд : Просвета, 1952 , Fizički opis 366 стр. ; 21 cm Поговор / Јанко Ђоновић: стр. 363-366. Predmetne odrednice Držić, Marin, 1508-1567 Gaj, Ljudevit, 1809-1872 Ignjatović, Jakov, 1824-1889 Lazarević, Laza, 1851-1890 Đalski, Ksaver Šandor, 1854-1935 Stanković, Borisav, 1875-1927 Zola, Émile, 1840-1902 Daudet, Alphonse, 1840-1897 Srpska književnost Hrvatska književnost Očuvanost 3.

KNJIŽEVNA KRITIKA 5 - 6 / septembar - decembar 1990, str. 120. Časopis za književna i estetička pitanja Rad Beograd Sadržaj na slici. Očuvanost 4.

Izdavač:VAJAT Beograd; 1998. Broj strana:120; meki povez Stanje očuvanosti: odlično i za korice i za knjižni blok

Francuski realizam u izboru i sa beleškama Dragiše Živkovića. Savremena skola, Beograd 1962. 115 str, meki povez, u dobrom stanju. kljucne reci knjiga knjige onore de balzak knjiizevnost istorija knjizevvnosti predgovor ljudskoj komediji fridrih engels pismo mis farknes balzak emil zola tereza reken pol lafarg

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 372

Srpska književnost u književnoj kritici. Srpska drama. Priredio Raško V. Jovanović. Nolit, Beograd, 1965. Tvrd povez sa zaštitnim motom. Očuvana, sa tragovima stajanja: požutela po ivicama, nema neprojatnog mirisa.

SKZ - 1970 - 311 STRANA

Srpska književnost u književnoj kritici. Savremena poezija. Priredio Sveta Lukić. Nolit, Beograd, 1965. Tvrd povez sa zaštitnim motom. Očuvana, sa tragovima stajanja: požutela po ivicama, nema neprojatnog mirisa.

Srpska književnost u književnoj kritici. Epoha romantizma. Priredio Zoran Glušćević. Nolit, Beograd, 1965. Tvrd povez sa zaštitnim motom. Očuvana, sa tragovima stajanja: požutela po ivicama, nema neprojatnog mirisa.

Živko Đurković: SARAJLIJA I NJEGOŠ, UNIREKS Nikšić 1992, str. 224. Književna studija. Očuvanost 3-; pohabana. Profesor Živko Đurković školovao se u Somini, Velimlju i Nikšiću. Završio je i Školu rezervnih oficira u Zadru, a Višu pedagošku školu na Cetinju, na grupi za srpski jezik i književnsot. U Skoplju je završio Filozofski fakultet, grupa srpski i makedonski jezik i jugoslovenske književnosti. Magistrirao je u Zagrebusa temom „Primjeri čojstva i junaštva Marka Miljanova“, a doktorirao u Beogradu na književnom djelu Ljubomira Nenadovića. Dr Živko Đurković prošao je sva zvanja u prosvjeti, a radio je kao učitelj, profesor srednjih i vanrednih škola, vanredni i redovni profesor Univerziteta, direktor osnovnh škola i direktor Prosvjetno-pedagoškog zavoda, bio je član Pedagoškog savjeta Crne Gore, kao i poslanik u dva saziva Skupštine Crne Gore Na Filozofskom fakultetu u Nikšiću predavao je Metodiku nastave jezika i književnosti i predmet Srpska književnost na Odsjeku za srpski jezik i književnost. Živko Đurković je objavio preko 250 stručnih i naučnih radova i 35 knjiga, među njima šest romana, šest knjiga ogleda i eseja, osam komparativnih studija izučavanja Njegoša, 14 monografija iz književnosti, istorije, etnologije i školstva, kao i jednu knjigu poezije. Dobitnik je nagrade „Zaloga“,„Marko Miljanov“ i nagrade Fonda Vukomana i Jelisavke Džaković. Član je Udruženja književnika Crne Gore.