ГРАДАЦ 14 / 15 1977 Издаје ДОМ КУЛТУРЕ ЧАЧАК ТРГ УСТАНКА 1 Главни и одговорни уредник ТОМИСЛАВ ЂУРЂИЋ ОВАЈ БРОЈ ГРАДЦА посвећен је стваралаштву некадашњих и садашњих ученика и професора Гимназије `Филип Филиповић`, у Чачку !!! У партизанским и пролетерским јединицама или на одговорним функцијама током НОР-а налазило се 720 њених ученика. У току рата погинуло их је 378, а 2О бораца који су седели у клупама Чачанске гимназије, проглашено је за народне хероје ... ! ............................................................ БРОЈ 14 - 15, ЈАНУАР - АПРИЛ 1977. ГОДИНЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ БРОШ ЋИРИЛИЦА 152 СТРАНЕ НА ПОЛЕЂИНИ ЗАДЊИХ КОРИЦА МАЛА МРЉА ДОБРО ОЧУВАНО, ОЧИГЛЕДНО НИЈЕ НИ ОТВАРАНО НИ ЧИТАНО, само што је од времена и стајања добило патину !!! КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК !!!!!!!!!! Р е т к о *************

Tepisi i staze.

LED Foto Ram (sa kredom) Ova daska je odlična za privlačenje pažnje na vaše najdraže uspomene i sjajno deluje kao tabla raspoloženja. Karakteristike: Dimenzije: 40 cm x 30 cm x 2 cm, U pakovanju dolazi kreda za pisanje po tabli, Napajanje: 2 AA baterije, Zemlja uvoza: Velika Britanija, Zemlja porekla: Kina.

dečje novine, korice min. pohabane po ivicama, neki primerci potpisani, jedna sveska žvrljana po zadnjoj korici, po 34 str.,meki povez,22cm, š s58

Prodajem očuvanu radnu stolicu za dečiju sobu u roze boji. Moze da se podešava po visini, ima točkiće. Visina 100cm, širina 48cm, dubina 43cm.Extra udobno sedište.

Dušek Ortosky za bebe 140x70 cm Karakteristike: Dimenzija: 140x70 cm Sky cell pena 2 cm Džepno jezgro 10 cm Sky cell pena 2 cm Zaštitno platno Yuflin Skidajuća štepana navlaka sa antialergijskom zaštitom Navlaka se skida i pere na 40 stepeni

Dušek Memosky sa džepnim jezgrom za decu 140x70 cm Karakteristike: Dimenzija: 140x70 cm Sky cell pena 2 cm Džepno jezgro 10 cm Memory pena 2 cm Zaštitno platno Yuflin Skidajuća štepana navlaka sa antialergijskom zaštitom Navlaka se skida i pere na 40 stepeni Napomena: rok za izradu 3-4 radna dana

Dušek Dream 2 u 1 za decu 140x70x17 cm Dušek debljine 17 cm je kombinacija memori pene od 2 cm i poliuretankse pene 15 cm. Sadrži antialergijsku i antibakterijsku navlaku koja se može skidati i prati. Karakteristike dušeka: Kombinacija memori pena 2 cm, fleksibilna poliuretanksa pena 13 cm, koflin 2 cm Jedna strana - zimska strana (ima sloj koflina) Materijal: antialergijska i antibakterijska navlaka koja se može prati na 40'C Ispunjava uslove: SRPS D.E2.103 i D.E2.103/1 NApomena: Rok za izradu 3 do 4 radna dana

DELO Novembar 1974 Godina XX broj 11 FENOMENOLOGIJA danas UMETNOST ............................................................. Uređivački odbor Časopisa: DRAGOŠ KALAJIĆ itd. !!!!!!! BROŠ LATINICA Od 1283-1453 STRANE Pažnja !!!!!!!!1 NERASEČENE STRANICE KOLEKCIONARSKI PRIMERAK !!!!!!!!!!!1

Držači tepih staza na stepeništu, – potpuno izrađeni od inox-a – prohroma, (nema grebanja i ljuštenja farbe nakon 3 meseca) – imamo i smolepljive držače – bez bušenja gazišta – laka montaža i olakšano skidanje tepiha za pranje – klik sistem – vrhunska završna obrada – brušeno mat ili visoki sjaj, – za staze šire od 1.6 metra dobijate i dodatni srednji držač – izrada po meri, šaljemo brzom poštom u Srbiji i u inostranstvo vrlo brzo. – proizvođačka cena – višestruko nagrađeni za dizajn i kvalitet, – uloga im je da drže tepih zategnutim, a time vas čuvaju od pada i povrede – ugrađeni su u brojne državne objekte vlade Srbije, ambasade, diplomatsko naselje Beograd, muzeje, privredne objekte, hotele, kao i privatne objekte kod nas i u inostranstvu Na našem sajtu pogledajte još zanimljivih proizvoda. Izdvajamo ležaljke za 3 osobe i roštilji web site: www.reberg.rs e mail: [email protected] fb, instagram: @reberg.rs +381 64 123 6955

cena: 4.950,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 11,000 kg Deklaracija Kol: Opis i namena proizvoda Noćni ormarić JENSLLEV hrast Noćni ormarić je mali komad namještaja obično smešten uz ili pored kreveta. Njegova svrha je pružiti praktično rešenje za čuvanje predmeta, kao i prostor za stavljanje stvari koje želite imati pri ruci tokom noći, kao što su knjige, svjetiljke, budilice, naočale ili telefon. Materijal: Noćni ormarić se izrađen od iverice boje hrasta Veličina: Veličina noćnog ormarića Širina: 41 cm, Visina: 57 cm, Dubina: 33 cm i idealnih za smeštaj pored kreveta Noćni ormarić poseduje jednu fioku i dve police Stil noćnog ormarića može se prilagoditi ukupnom dizajnu spavaće sobe. Pravi izbor ormarića ovisi o osobnim preferencijama, stilu spavaće sobe i potrebama za praktičnost. Važno je da noćni ormarić bude funkcionalan i estetski ugodan kako bi doprinio opuštajućem ambijentu spavaće sobe. Karakteristike proizvoda Materijal: HDF (ploča visoke gustine), melamin, iverica, plastika Veličina nakon montaže: Širina: 41 cm, Visina: 57 cm, Dubina: 33 cm Potrebno montirati Veličina pre montaže: Širina: 41 cm, Dužina: 32 cm, Visina: 57 cm Boja: hrast

Sto sklopivi beli 48x48x66 Šifra proizvoda: MB-174697

ODLICNO OCUVANI moze pojedinacno Brojevi: 803 do 808, 814, 847, 849, 851, 853, 854, 856, 857, 860 do 874, 877 do 886, 888 do 894, 896 do 899, 901 do 909, 912, 914, 915

E L L E + E L L E BODY SRBIJA / CRNA GORA / BOSNA I HERCEGOVINA MAJ 2021 R e f e r e n c e 1. Prava JA KATARINA SHARON 2. SRPSKA MODA IZMEĐU MITA I STVARNOSTI 3. ŽENSKI GLAS SE SADA ČUJE ........................................................ Pažnja !!!!!!! POSVETA MINE ABRAMOVIĆ, jedne od najpoznatijih domaćih šminkerki koju je put odveo u Ameriku ... BROŠ LATINICA 194 STRANA

Lepo očuvano Dva broja Soko Kraljevine Jugoslavije je bila jedinstvena viteška organizacija čiji je cilj bio fizičko i moralno vaspitanje jugoslovenskih državljana. Osnovan je početkom decembra 1929.[1] Slovenački član Sokola Boris Gregorka. Muška sokolska kapa sa srpskom kokardom. Ženska sokolska kapa. Uvod Uredi Osnivanje u Češkoj Uredi Sokolstvo kao ideologija i kao društveni nacionalistički pokret je nastalo polovinom 19. veka na teritoriji Austrijskog carstva. U krugovima češke buržoazije razvila se ideja o stvaranju jedne panslovenske države. Ističući svoju pripadnost velikoj slovenskoj zajednici, u želji da se odvoje od Austrijske carevine i pruže otpor germanizaciji, češki intelektualci, na čelu sa Miroslavom Tiršom, materijalno potpomognuti sredstvima češkog veletrgovca Jandrika Fingera, osnovali su 1862. godine „Gimnazijsko društvo praško”, iz koga je izrastao Sokolski pokret, sportskog karaktera, ali sa ideološkom suštinom da će ugušiti i pobediti „zlo samo onaj narod čiji članovi budu telesno i moralno krepki”.[2] Dodatak imenu društva „Sokol”, nastao je na predlog Tiršovog bliskog saradnika Emanuela Tonera, kome se dopala simbolična predstava najboljih osobina junaka u obliku ptice sokola, kakvu je upoznao u srpskim epskim narodnim pesmama, koje je sakupio i objavio Vuk Karadžić i koje su u drugoj polovini 19. veka imale veliku popularnost u Evropi.[3] Godine 1868. Tirš je izdao „Temelje telesnih vežbi”, u kojima je zajedno sa svojim saradnicima, češkim filozofima, izradio gimnastičku terminologiju. Naredne 1869. nastalo je i „Gimnastičko društvo za gospođe i devojke”. Iste godine je nastao Češki sokolski savez, a zatim i stručni časopis „Soko”.[4] Sokolski gimnastički sistem su činili njegova organizacija, ideologija, sokolska vaspitna metodika, stručni kadrovi, sokolska prosveta i sokolska stručna štampa.[5] Pokret se proširio i na druge slovenske teritorije, zapadnoevropske zemlje i SAD.[2] Slovenija Uredi Među Južnim Slovenima, sokolske principe, kao kod Čeha su najpre 1862. godine prihvatili u Sloveniji, osnivanjem društva „Južni Sokol”, u Ljubljani, a čija su pravila prihvaćena tek neredne 1863. godine. Tadašnje vlasti su zabranile rad ovog društva. Već 1868. osnovano je novo „Telovadno društvo Sokol”, zatim „Žensko telovežbeno društvo” (1901), „Slovenačka sokolska zvezda” (1905) „Sveskovenska sokolska zvezda” (1908).[6] Hrvatska Uredi Hrvati su sokolsku ideju prihvatili par godina nakon Slovenaca. Ideja o osnivanju sokolskog društva je potekla od članova pevačkog društva „Kolo”. U Zagrebu je 1867. osnovano odeljenje za gimnastiku, pod nazivom „Hrvatski soko”, a osnivač i vođa je bio Franjo Hokman. Od 1878. je izlazio mesečni časopis „Sokol”, prvi sokolski list na teritoriji Jugoslavije, koji je izdavan narednih godinu dana. U Zagrebu je 1884. sagrađena sokolana. Nakon toga je započeo brži razvoj sokolstva na teritoriji Hrvatske današnje, osnovani su „Primorski soko” i Savez hrvatskih sokolskih društava na Sušaku (1904), Sokolsko društvo „Dubrovnik” u Dubrovniku (1904), „Srpski soko” u Zagrebu (1905).[7] Bosna i Hercegovina Uredi Plakat povodom drugog spleta krajiških sokola i pobratima u Banjoj Luci, 1918 U Foči je 1883. Risto Jeremić, tada student medicine, osnovao srpsko sokolsko društvo, čiji je cilj bio fizičko i moralno uzdizanje u borbi protiv alkoholizma. Austrougarske vlasti su ga odmah zabranile i uništile sprave za vežbanje. Tek deset godina kasnije osnovani su viteško društvo „Obilić” u [[Mostar[[u (1903), zatim Društvo „Dušan Silni”, u Sarajevu (1906), „Srpsko sokolsko društvo” u Tuzli (1908) i Srpska sokolska župa bosanskohercegovačka u Sarajevu (1910).[8] Godine 1909. pesnik Osman Đikić je osnovao „Muslimanski soko”, sa ciljem da se muslimanska omladina odvoji od hrvatskog sokola, anacionalnog karaktera. U Tuzli je društvo nosilo naziv „Islamski soko”. Na Sveslovenskom sletu u Pragu 1912. muslimani su učestvovali pod zastavom Kraljevine Srbije.[6] Vojvodina Uredi Gimnastika u Vojvodini započela je da se razvija nakon osnivanja Društva za jahanje, veslanje i gašenje požara (1872). Dve godine nakon toga je oformljen „Srpski soko”. Nastava gimnastike u Vojvodini je postala obaveza predmet Srpskoj velikoj gimnaziji u Novom sadu 1875. godine. U Vršcu je 1878. osnovano gimnastičko društvo, „Venac, koje je kasnije preminovano u „Srpski soko”, a zatim su osnovana i sokolska društva u drugim mestima u Vojvodini. Na inicijativu lekara Laze Popovića, osnovan je „Srpski soko” u Sremskim Karlovcima 1905. godine, koje je 1905. počelo sa aktivnijim radom. Godine 1906. osnovana je Fruškogorska župa, sa centrom u Sremskim Karlovcima. Nakon njihovog učešća na Hrvatskom svesokolskom sletu u Zagrebu, uspostavili su čvršću vezu sa ostalim sokolima, osnovali su sokolsku biblioteku sa arhivom, a zatim i list „Srpski Soko”.[9] Patrijarh srpski Georgije Branković je kupio za sokolanu jednu od najlepših kuća u Sremskim Karlovcima. Laza Popović je uspeo da objedini srpsko sokolstvo u jedan savez, ali pošto je njegov rad bio otežan zbog austougarskih vlast, centar srpskog sokolstva je prebačen u Beograd. LAza Petrović je ugasio časopis koji je izdavan u Sremskim Karlovcima, i u Beogradu je 1911. pokrenuo „Srpski Sokolski glasnik”. U sokolske vežbe je uvrstio i srpske narodne junačke igre.[10] Makedonija Uredi Na teritoriji Južne Srbije, odnosno makedonije sokolstvo je započelo osnivanjem društva „Dušan Silni” (1908).[7] Srbija Uredi U Kneževini Srbiji, u Beogradu Steva Todorović je na inicijativu svojih učenika, osnovao Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje.[11] 1857. godine. Po nastavnom planu koji je nosio naziv „Raspored predmeta za muške i ženske osnovne škole i uputstvo kako će se predavati”, koji je donet Zakonom od 17. septembra 1871. godine uvedeno je obavezno telesno vežbanje u sva četiri razreda osnovnih škola,[11] a Ukazom ministra prosvete u Srbiji je fiskultura postala obavezan predmet u srednjim školama školske 1878/1879. godine. Fizičko vaspitanje su tada propagirali oficiri, često u ulozi nastavnika, koji su u tu svrhu obučavani na posebnim kursevima.[12] Sokolsko društvo iz Mokranja kod Negotina Prednjački zbor u Negotinu 1931. godine Nastavak rada prvog društva koje je osnovao Steva Todorovića, osnivanje velikog gimnastičkog društva za decu i omladinu, sa centralom u Beogradu i ograncima u većim gradovima Srbije predložio je Vladan Đorđević. Tako je 1882. osnovano „Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje”,[13] a u narednih desetak godina su osnovana društva u mnogim gradovima Srbije.[13]Vojislav Rašić, koji je imao prilike da se upozna sa radom prvog češkog gimnastičkog društva, predložio je da se beograskom društvu doda naziv „Soko”,[13] pa je društvo 1892. dobilo naziv „Beogradsko gimnastičko društvo Soko”. Ovo društvo se uključilo u sokolski pokret, ali je radilo po švedskom gimnastičkom sistemu. Iste godine Rašić je osnovao Beogradsko gimnastičko društvo „Dušan Silni ”, koje se više oslanjalo na srpsku prošlost. Odnosi između dva beogradska društva su bili jako loši, a borba se vodila preko štampe. Na predlog zaštitnika oba društva, princa Đorđa, kao i pod uticajem Jozefa Šajnera, starešine Češke sokolske zajednice u Pragu, ova dva društva su se ujedinila u Savez srpskih sokolskih društava „Dušan Silni” na Cveti 1908. godine. Sokolski pokret u Kraljeivini Srbiji, u to vreme jedinoj nezavisnoj zajednici slovenskih naroda, povezao se od tada sa Sokolima u Pragu, Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Pomorju, Sloveniji, Hrvatskoj, Slavoniji, Krajini i Dalmaciji.[14] Orkestar Sokolske čete Negotina 1931. godine Vlada Kraljevine Srbije, posebno ministar prosvete Ljubomir Jovanović, kasnije osnivač Župe Beograd, pridavali su veliki značaj sokolskom pokretu u prvoj deceniji 20. veka.[14] Nakon svesokolskog sleta u Pragu 1907. godine, na kome su prisustvovali i delegati iz Kraljevine Srbije, Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije je uputilo zahtev sokolskoj opštini u Pragu, da pošalje svoje „prednjake” (članove osposobljene da obučavaju druge), koji bi u Srbiji širili sokolske ideje i radili na fizičkom vaspitanju. Devetorica prednjaka su iz Praga stiglo u Srbiju 1911. godine i oni su raspoređeni u Beograd, Valjevo, Kragujevac, Kruševac, Niš, Pirot, Požarevac, Užice i Šabac.[12] Tokom Aneksione krize, Sokoli su optuživani za velikosrpsku propagandu.[7] Oko 1912. Srpski Sokoli su se organizovali u župe: Fruškogorska u Sremu, Dalmatinsku, Krajišku, Savez srpskih sokolskog društva „Dušan Silni” u Srbiji, i bosanskohercegovačku. Nakon sleta u Zagrebu 1911. su istupali zajedno pod istom sokolskom zastavom i organizovali u Sveslovenski sokolski savez.[6] Osnivanje Uredi Uoči Prvog svetskog rata, 18. juna 1914. godine u Zagrebu je održan tajni sastanak predstavnika tadašnje Slovenačke sokolske Zvezde, Hrvatskog Sokolskog saveza i Srpskog sokolskog Saveza.[15] Kao predstavnik srpskih sokola iz Srbije, Đura Paunković je na ovom sastanku održao značajan govor, u kome je predložio da se osnuje jedan Jugoslovenski sokolski savez, koji bi obuhvatao sve Južne Slovene, bez obzira da li žive u Srbiji, Austrougarskoj ili Bugarskoj.[16] Nakon rasprave, predlog je jednoglasno usvojen.[16] Ujedinjenje je trebalo da se proklamuje na prvom Jugoslovenskom sokolskom sletu u Ljubljani predviđenom za Vidovdan, deset dana kasnije, kada bi se dogovorili i o zajedničkim kostimima, vođama, sedište saveza. Ideja je bila da se dogovore Austrougarske vlasti, verovatno saznavši za zakazani slet su zabranile dolazak srpskih Sokola iz Srbije, zbog čega je odlučeno da se slet ne održi, slet se najverovatnije ne bi održao ni zbog Sarajevskog atentata, kao i ratnih događaja koji usledili.[16] Nakon Prvog svetskog rata i stavaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ponovo su se sastali predstavnici plemenskog sokolstva, na sednici od 26. januara 1919. u Zagrebu, na kome su ostvarena odluka o ujedinjenju u Sokolski Savez Srba Hrvata i Slovenaca, doneta još na tajnom sastanku od 18. juna 1914, što je zatim svečano proglašeno na Vidovdan iste 1919. godine, na sokolskom saboru u Novom Sadu.[15] Naredne 1920. godine savez je promenio ime u Jugoslovenski sokolski savez.[7] Nakon uvođenja diktature, donet je Zakon o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije”.[17] Za starešinu je izabran prestolonaslednik Petar II Karađorđević, a njegovi zamenici su bili Engelbel Gangl i Đura Paunković.[17] Prema tom zakonu sva postojeća društva morala su da se ujedine ili bi u suprotnom bila ukinuta. Kralj Aleksandar je sokolstvo uveo u državne institucije, školu i vojsku, a praktično čitava državna administracija imala je za cilj širenje jugoslovensnstva kroz sokolstvo.[17] Savez je postao član saveza „Slovenskog sokolstva” i Međunarodnog gimnastaičkog saveza.[17] Organizacija Uredi Sokolski dom u Zrenjaninu, delo arhitekte Brašovana Cilj Sokola je bio da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane Kraljevine Jugoslavije, a sve to uporednim vaspitanjem tela i duše po odomaćenom Tiršovom sokolskom sistemu.[18] Član Sokola je mogao biti svaki „dorastao i neporočan“ državljanin, a postojala su i deca sokoli i sokolski priraštaj. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije postojalo je šest nivoa sokolske organizacije[19]: Savez — vrhovni organ na nivou države, podređen Ministarstvu za fizičko vaspitanje naroda. Udruživala je sve sokolske župe Kraljevine Jugoslavije, a njeno sedište je bilo u Beogradu.[20] Župa — udruživala je više sokolskih društava i imala sa sedište u privrednom i kulturnom centru regiona Društvo — osnovna mesna organizacija koja je neposredno vršila odgajivanje svih sokolskih pripadnika svoga područja. Obično je obuhvatalo jedan grad sa okolnim selima Četa — obično u seoski sredinama Bratstvo — najmanje 6 članova Povereništvo — najmanje 3 člana Sokolskim društvom je upravljala društvena uprava, koja se sastojala iz starešine društva, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odseka, načelnika i načelnice, 5—10 članova i njihovih zamenika i 3—5 revizora računa i njihovih zamenika. Sokolskom župom je upravljala uprava župe, koja se sastojala iz starešine, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odbora, načelnika i načelnice, sekretara, blagajnika, 5—10 članova i njihovih zamenika i 5 revizora i njihovih zamenika.[21] Sokolski savez Uredi Sokolskim savezom je upravljala Uprava koja se sastojala od starešine, pet podstarešina, načelnika, načelnice, po tri njihova zamenika, predsednika prosvetnog odbora, 15—25 članova i 7—11 njihovih zamenika i 5—7 revizora i njihovih zamenika. Upravu Sokolskog saveza je imenovao i razrešavao ministar prosvete i ministar vojske i mornarice u saglasnosti sa predsednikom Ministarskog saveta. Starešina Sokolskog saveza je bio naslednik prestola Petar Karađorđević. Starešina i Uprava su upravljali celokupnim radom Sokola Kraljevine Jugoslavije i predstavljali celokupno sokolstvo. Savetodavni organi za proučavanje i rešavanje načelnih pitanja bili su: Glavna skupština, Odbor delegata župa i Odbor načelnika župa.[22] Program Sokolske Petrove petoljetke je sprovođen u periodu koji se trebao završiti kraljevim sticanjem punoletstva 6. septembra 1941.[23] Sokolane Uredi Sokolana je prostorija u kojoj se redovno održavaju vežbe članova društva. Kao glavno stecište članova, trebalo je da obezbedi mogućnost vežbanja i u zimskim uslovima, bez opasnosti po zdravlje. Još na samom početku sokolskog pokreta su uspostavljena određena pravila za izgradnju sokolana. Sokolane je trebalo da budu dovoljno prostrane, tako da svaki vežbač ima 4—5 m². Osim toga sokolane su bile površine najmanje 54 m² i visine 4—5 m.[24] Za letnje mesece predviđena su vežbališta na vazduhu. Pod vežbališta je pravljen od nabijene zemlje, drveta ili nasipanog peska na dubinu 30—40 cm.[24] Bilo je poželjeno da u sokolani postoje i prostorije za presvlačenje i kupališta za tuširanje.[24] Vremenom su u prioritetne sokolske građevine uvršćena i sletišta. Prilaz sletištu je morao da ima dobrar raspored ulaza, tako da se učesnici mogu podeliti od gledališta, pre ulaza u sletište, a na ulazu u zbiralište razdeliti na muške i ženske učesnike.[25] Sokolski objekti su bili izuzetno popularni i predstavljali su ideale panslovenskog kulturnog i sportskog pokreta. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije je izgrađeno preko 150 sokolskih objekata. Na teritorijama sa srpskom većinom građeni su objekti sa elementima moravskog stila inspirisan na arhitekturi iz 14. i 15. veka, u Sloveniji neogotička remniscencija, kao dom u Taboru, dok je u Makedoniji preovlađivao orijentalni stil. Sredinom četvrte decenije 20. veka, pod uticajem moderne, objekti su izgubili folklornu dekoraciju i postali su funkcionalnalniji.[26] Jedan od najznačajnijih graditelja sokolskih domova je bio Momir Korunović.[26] Bio je nadzorni arhitekta na svim sokolskim domovima u Jugoslaviji i predsednik građevinsko-umetničkog odseka Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Izradio je projekte za dvadeset sedam od čega je realizovano šesnaest projekata, među njima sokolski domovi u Prokuplju, Avtovcu, Visokom (1935), Jagodini (1935), Staroj Pazovi (1931), Loznici (1931) , Bijeljini (1929), Uroševcu (1929), Užicu, Kumanovu (1931), Sokolsku vežbanicu pri Drugoj muškoj gimnaziji u Makedonskoj ulici (1924), Sokolsko sletište - drveni stadion za Svesokolski slet (1930), Sokolski dom na Čukarici (1934), „Matica” u Deligradskoj ulici (1935) u Beogradu.[26] Značajan arhitekta sokolskih domova je i profesor Josip Driak, koji je uradio nacrt za sportski stadion u Zagrebu, tada najveće sokolsko sletište u Jugoslaviji, najveća građevina posvećena telesnom vežbanju u Jugoistočnoj Evropi. Izgrađena je 1934. povodom 60 godina Hrvatskog sokola, 30 godina od osnivanja Saveza hrvatskih sokolskih društava, 20 godina Jugoslovenskog sokolskog saveza i 10 godina Saveza Sveslovenskog Sokolstva. [27] Sokolski sletovi Uredi Najznačajnije sokolske manifestacije su bili sokolski sletovi. Njihov cilj je bio da se kroz telesno vežbanje obeleži masovnost sokolskog pokreta. Održavali su se održavali na nivou jednog sokolskog okružja, jedne sokolske župe, na nivou jedne države ili jedne od njenih regija (pokrajinski sletovi) ili na međunarodnom nivou, takozvani sveslovenski sokolski sletovi, koji su se tradicionalno održavali u Pragu.[28] Često se dešavalo da se sletovi održavaju na dane velikih crkvenih praznika, kao što su Vaskrs, Vidovdan, Duhovi i drugi. Osim gimnastičkih vežbi, na sletovima su organizovani svečani defilei, bakljade, koncerti i drugo.[28] Prvi Jugoslovenski svesokolski slet je održan u Ljubljani od 23. jula do 16. avgusta 1922. godine i imao je međunarodni karakter.[29] Drugi Jugoslovenski svesokolski slet je održan od 8. do 30. juna 1930, u Beogradu.[30] Među najbolje sletove Jugoslovenskog Sokola spada pokrajinski slet održan u Ljubljani 28—29. juna 1933.[30] Članstvo Uredi Članovi svih sokolskih organizacija su se, bez obzira na uzrast, uključujući i decu međusobno nazivali sa „brate” ili „sestro”, oslovljavali sa „ti” i pozdravljali sa „zdravo”.[31] Sokoli su propagirali jednakost polova. Smatrali su da žene imaju ista prava da postanu učitelji i prednjaci, s tim da su žene obučavale ženske članove, a muški muške članove. Muški i ženski članovi su mogli obavljati iste funkcije u sokolskoj hijerarhiji. [31] Ipak, smatrali su da bi u slučaju rata uloga žena bila drugačija u odnosu na muškarce, odnosno da se brinu o deci, ishrani stanovništva i vojske.[31] Vojska Uredi Godine 1940. Sokolstvo je transformisano u organizaciju vojnog karaktera iz dva razloga. Kao nacionalna organizacija, njen cilj je bio odbrana države Jugoslavije, s obzirom da joj je pretila opasnost od napada Sile Osovine. Drugi razlog su bili unutrašnja odbrana od napada i masovnih progona pripadnika Sokola na teritoriji Banovine Hrvatske, gde su se najjače osetile posledice Poslanice katoličkog episkopata protiv Saveza Sokola od 8. januara 1933. godine.[32] Tokom čitave 1940. godine beleženi su progoni i napadi na sokolske radnike iz Imotskog, Nove Gradiške, Splita, Zagreba i drugih mesta, oduzimani su im odbornički mandati, a sokolski učitelji su prebacivani u zabačena sela Banovine Hrvatske, daleko od većih mesta.[32] Sokolstvo se u vreme vlade Milana Stojadinovića, koncentrisala na teritoriju Srbije, a kasnije je vlade Dragiše Cvetkovića počela da naoružava organizaciju, kao protivtežu Hrvatskoj seljačkoj zaštiti.[32] Još krajem marta 1940. godine Savezna uprava Sokola je objavila pripravno stanje, sa ciljem da se delatnost jugoslovenskog sokolstva usmeri na narodnu odbranu, vojno-odbrambene akcije u sprečavanja „Pete kolone” u Jugoslaviji.[32] Predviđano je organizovanje Sokolstva u Jugoslovensku nacionalnu vojsku i u tom smislu je intenziviran rad na uspostavljanju novih sokolskih jedinica.[32] Prema pravilniku Saveza i inače su kandidati koji su želeli da uživaju povlastice odsluženja skraćenog vojnog roka obučavani da rukuju oružjem i bacaju bombe. Međutim, ratno stanje je zahtevalo veću predvojničku obuku. U tom smislu, otkazivane su manifestacije, koje su mogle da oduzimaju vreme u pripremama za vojno-odrambeni rad, a svim jedinicama je izdata direktiva hitnog oformljavanja streljačkog odseka i održavanja vojne obuke na redovnim časovima.[33] Galerija Reference Literatura Vidi još

Opis Osnovni materijal je univer debljine 18mm, a frontovi se zaštićuju ABS trakom debljine 1-2mm. Korpusi se rade u beloj boji, dok se frontovi rade u velikom broju dezena. Vrata imaju horizontalno otvaranje, a u gornjem položaju ih zadržavaju amortizeri. Ovo je viseći element i projektovan je tako da se može kombinovati sa svim elementima iz kuhinjskog programa “NOVA”. Dimenzije: L=30cm, B=32cm H=72cm. *Za sve eventualne greške u cenama, dimenzijama, bojama i grafičkom prikazu, Basic line DOO se unapred izvinjava. Proizvođač zadržava pravo promene cena o čemu će kupci biti obavešteni u salonu nameštaja i prodajnim mestima.

NOVINE SRPSKE 1900/ 1903= Reprint Marta 1995 Vecernje Novosti 1995 Specijalno Izdanje srednje ocuvano SA SLIKE Robu saljem preporucenom tiskovinom Ptt uracunat u cenu

Opis Korpusi se rade od univera debljine 18mm u beloj boji, dok se frontovi rade od medijapana oplemenjenog raznim dezenima folija i dubljenim šarama. Ovaj element je projektovan tako da se može kombinovati sa svim elementima iz kuhinjskog programa “MEDIJAPAN”. Predviđen je za ugradnju žičane korpe sa teleskopskim klizačima kao ostava. Cena je izražena bez radne ploče. Dimenzije: L=20cm, B= 60cm, H=86cm. *Za sve eventualne greške u cenama, dimenzijama, bojama i grafičkom prikazu, Basic line DOO se unapred izvinjava. Proizvođač zadržava pravo promene cena o čemu će kupci biti obavešteni u salonu nameštaja i prodajnim mestima.

Opis Osnovni materijal je univer debljine 18mm, a frontovi se zaštićuju ABS trakom debljine 1-2mm. Korpusi se rade u beloj boji, dok se frontovi i radne ploče rade u velikom broju dezena. Ovaj element je projektovan tako da se može kombinovati sa svim elementima iz kuhinjskog programa “NOVA”. Postavljen je na plastičnim štelujućim nožicama i pogodan je za ugradnju žičane klizne korpe. Cena je izražena bez radne ploče. Dimenzije: L=20cm, B=60cm H=86cm. *Za sve eventualne greške u cenama, dimenzijama, bojama i grafičkom prikazu, Basic line DOO se unapred izvinjava. Proizvođač zadržava pravo promene cena o čemu će kupci biti obavešteni u salonu nameštaja i prodajnim mestima.

Opis Osnovni materijal je univer debljine 18mm, a frontovi se zaštićuju ABS trakom debljine 1-2mm. Korpusi se rade u beloj boji, dok se Frontovi rade u velikom broju dezena. Ovo je viseći element i projektovan je tako da se može kombinovati sa svim elementima iz kuhinjskog programa “NOVA”. Pogodan je za postavku iznad sudomašine širine 45cm. Cena je izražena bez radne ploče. Dimenzije: L=45cm, B=32cm H=72cm. *Za sve eventualne greške u cenama, dimenzijama, bojama i grafičkom prikazu, Basic line DOO se unapred izvinjava. Proizvođač zadržava pravo promene cena o čemu će kupci biti obavešteni u salonu nameštaja i prodajnim mestima.

Opis Osnovni materijal je univer debljine 18mm, a frontovi se zaštićuju ABS trakom debljine 1-2mm. Korpusi se rade u beloj boji, dok se Frontovi rade u velikom broju dezena. Vrata imaju horizontalno otvaranje, a u gornjem položaju ih zadržavaju amortizeri. Ovo je viseći element i projektovan je tako da se može kombinovati sa svim elementima iz kuhinjskog programa “NOVA”. Svojom visinom od 42cm daje mogućnost kombinacije sa elementima visine 30cm iz ovog programa sa kojima daje zbir visine 72cm, ili se može postaviti iznad kuhinjskog aspiratora. Dimenzije: L=60cm, B=32cm H=42cm. *Za sve eventualne greške u cenama, dimenzijama, bojama i grafičkom prikazu, Basic line DOO se unapred izvinjava. Proizvođač zadržava pravo promene cena o čemu će kupci biti obavešteni u salonu nameštaja i prodajnim mestima.

Opis Osnovni materijal je univer debljine 18mm, a frontovi se zaštićuju ABS trakom debljine 1-2mm. Korpusi se rade u beloj boji, dok se Frontovi rade u velikom broju dezena. Vrata imaju horizontalno otvaranje, a u gornjem položaju ih zadržavaju amortizeri. Ovo je viseći element i projektovan je tako da se može kombinovati sa svim elementima iz kuhinjskog programa “NOVA”. Svojom visinom od 30cm daje mogućnost kombinacije sa elementima visine 42cm iz ovog programa sa kojima daje zbir visine 72cm, ili se može postaviti iznad kuhinjskog aspiratora. Dimenzije: L=60cm, B=32cm H=30cm. *Za sve eventualne greške u cenama, dimenzijama, bojama i grafičkom prikazu, Basic line DOO se unapred izvinjava. Proizvođač zadržava pravo promene cena o čemu će kupci biti obavešteni u salonu nameštaja i prodajnim mestima.

Opis Osnovni materijal je univer debljine 18mm, a frontovi se zaštićuju ABS trakom debljine 1-2mm. Korpusi se rade u beloj boji, dok se frontovi i radne ploče rade u velikom broju dezena. Ovaj element je projektovan tako da se može kombinovati sa svim elementima iz kuhinjskog programa “NOVA”. Postavljen je na plastičnim štelujućim nožicama. Cena je izražena bez radne ploče. Dimenzije: L=30cm, B=60cm H=86cm. *Za sve eventualne greške u cenama, dimenzijama, bojama i grafičkom prikazu, Basic line DOO se unapred izvinjava. Proizvođač zadržava pravo promene cena o čemu će kupci biti obavešteni u salonu nameštaja i prodajnim mestima.

Opis Osnovni materijal je univer debljine 18mm, radi se u velikom broju dezena. Ovo je podgradni element i projektovan je tako da se može kombinovati sa svim elementima iz kuhinjskog programa “NOVA”. Predviđen je za dekoraciju kuhinje, a ujedno za odlaganje kuhinjskih začina i sličnih stvari. Dimenzije: L=80cm, B=30cm, H=15cm. *Za sve eventualne greške u cenama, dimenzijama, bojama i grafičkom prikazu, Basic line DOO se unapred izvinjava. Proizvođač zadržava pravo promene cena o čemu će kupci biti obavešteni u salonu nameštaja i prodajnim mestima.