dečje novine, korice min. pohabane po ivicama, neki primerci potpisani, jedna sveska žvrljana po zadnjoj korici, po 34 str.,meki povez,22cm, š s58

Prvi deo trilogije Kraljica Preveo Aleksandar Nedeljkovic Izdavac - Polaris, Beograd Godina - 1993. Knjiga u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 20 cm,411 str. (99)

Lepo očuvano Dva broja Soko Kraljevine Jugoslavije je bila jedinstvena viteška organizacija čiji je cilj bio fizičko i moralno vaspitanje jugoslovenskih državljana. Osnovan je početkom decembra 1929.[1] Slovenački član Sokola Boris Gregorka. Muška sokolska kapa sa srpskom kokardom. Ženska sokolska kapa. Uvod Uredi Osnivanje u Češkoj Uredi Sokolstvo kao ideologija i kao društveni nacionalistički pokret je nastalo polovinom 19. veka na teritoriji Austrijskog carstva. U krugovima češke buržoazije razvila se ideja o stvaranju jedne panslovenske države. Ističući svoju pripadnost velikoj slovenskoj zajednici, u želji da se odvoje od Austrijske carevine i pruže otpor germanizaciji, češki intelektualci, na čelu sa Miroslavom Tiršom, materijalno potpomognuti sredstvima češkog veletrgovca Jandrika Fingera, osnovali su 1862. godine „Gimnazijsko društvo praško”, iz koga je izrastao Sokolski pokret, sportskog karaktera, ali sa ideološkom suštinom da će ugušiti i pobediti „zlo samo onaj narod čiji članovi budu telesno i moralno krepki”.[2] Dodatak imenu društva „Sokol”, nastao je na predlog Tiršovog bliskog saradnika Emanuela Tonera, kome se dopala simbolična predstava najboljih osobina junaka u obliku ptice sokola, kakvu je upoznao u srpskim epskim narodnim pesmama, koje je sakupio i objavio Vuk Karadžić i koje su u drugoj polovini 19. veka imale veliku popularnost u Evropi.[3] Godine 1868. Tirš je izdao „Temelje telesnih vežbi”, u kojima je zajedno sa svojim saradnicima, češkim filozofima, izradio gimnastičku terminologiju. Naredne 1869. nastalo je i „Gimnastičko društvo za gospođe i devojke”. Iste godine je nastao Češki sokolski savez, a zatim i stručni časopis „Soko”.[4] Sokolski gimnastički sistem su činili njegova organizacija, ideologija, sokolska vaspitna metodika, stručni kadrovi, sokolska prosveta i sokolska stručna štampa.[5] Pokret se proširio i na druge slovenske teritorije, zapadnoevropske zemlje i SAD.[2] Slovenija Uredi Među Južnim Slovenima, sokolske principe, kao kod Čeha su najpre 1862. godine prihvatili u Sloveniji, osnivanjem društva „Južni Sokol”, u Ljubljani, a čija su pravila prihvaćena tek neredne 1863. godine. Tadašnje vlasti su zabranile rad ovog društva. Već 1868. osnovano je novo „Telovadno društvo Sokol”, zatim „Žensko telovežbeno društvo” (1901), „Slovenačka sokolska zvezda” (1905) „Sveskovenska sokolska zvezda” (1908).[6] Hrvatska Uredi Hrvati su sokolsku ideju prihvatili par godina nakon Slovenaca. Ideja o osnivanju sokolskog društva je potekla od članova pevačkog društva „Kolo”. U Zagrebu je 1867. osnovano odeljenje za gimnastiku, pod nazivom „Hrvatski soko”, a osnivač i vođa je bio Franjo Hokman. Od 1878. je izlazio mesečni časopis „Sokol”, prvi sokolski list na teritoriji Jugoslavije, koji je izdavan narednih godinu dana. U Zagrebu je 1884. sagrađena sokolana. Nakon toga je započeo brži razvoj sokolstva na teritoriji Hrvatske današnje, osnovani su „Primorski soko” i Savez hrvatskih sokolskih društava na Sušaku (1904), Sokolsko društvo „Dubrovnik” u Dubrovniku (1904), „Srpski soko” u Zagrebu (1905).[7] Bosna i Hercegovina Uredi Plakat povodom drugog spleta krajiških sokola i pobratima u Banjoj Luci, 1918 U Foči je 1883. Risto Jeremić, tada student medicine, osnovao srpsko sokolsko društvo, čiji je cilj bio fizičko i moralno uzdizanje u borbi protiv alkoholizma. Austrougarske vlasti su ga odmah zabranile i uništile sprave za vežbanje. Tek deset godina kasnije osnovani su viteško društvo „Obilić” u [[Mostar[[u (1903), zatim Društvo „Dušan Silni”, u Sarajevu (1906), „Srpsko sokolsko društvo” u Tuzli (1908) i Srpska sokolska župa bosanskohercegovačka u Sarajevu (1910).[8] Godine 1909. pesnik Osman Đikić je osnovao „Muslimanski soko”, sa ciljem da se muslimanska omladina odvoji od hrvatskog sokola, anacionalnog karaktera. U Tuzli je društvo nosilo naziv „Islamski soko”. Na Sveslovenskom sletu u Pragu 1912. muslimani su učestvovali pod zastavom Kraljevine Srbije.[6] Vojvodina Uredi Gimnastika u Vojvodini započela je da se razvija nakon osnivanja Društva za jahanje, veslanje i gašenje požara (1872). Dve godine nakon toga je oformljen „Srpski soko”. Nastava gimnastike u Vojvodini je postala obaveza predmet Srpskoj velikoj gimnaziji u Novom sadu 1875. godine. U Vršcu je 1878. osnovano gimnastičko društvo, „Venac, koje je kasnije preminovano u „Srpski soko”, a zatim su osnovana i sokolska društva u drugim mestima u Vojvodini. Na inicijativu lekara Laze Popovića, osnovan je „Srpski soko” u Sremskim Karlovcima 1905. godine, koje je 1905. počelo sa aktivnijim radom. Godine 1906. osnovana je Fruškogorska župa, sa centrom u Sremskim Karlovcima. Nakon njihovog učešća na Hrvatskom svesokolskom sletu u Zagrebu, uspostavili su čvršću vezu sa ostalim sokolima, osnovali su sokolsku biblioteku sa arhivom, a zatim i list „Srpski Soko”.[9] Patrijarh srpski Georgije Branković je kupio za sokolanu jednu od najlepših kuća u Sremskim Karlovcima. Laza Popović je uspeo da objedini srpsko sokolstvo u jedan savez, ali pošto je njegov rad bio otežan zbog austougarskih vlast, centar srpskog sokolstva je prebačen u Beograd. LAza Petrović je ugasio časopis koji je izdavan u Sremskim Karlovcima, i u Beogradu je 1911. pokrenuo „Srpski Sokolski glasnik”. U sokolske vežbe je uvrstio i srpske narodne junačke igre.[10] Makedonija Uredi Na teritoriji Južne Srbije, odnosno makedonije sokolstvo je započelo osnivanjem društva „Dušan Silni” (1908).[7] Srbija Uredi U Kneževini Srbiji, u Beogradu Steva Todorović je na inicijativu svojih učenika, osnovao Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje.[11] 1857. godine. Po nastavnom planu koji je nosio naziv „Raspored predmeta za muške i ženske osnovne škole i uputstvo kako će se predavati”, koji je donet Zakonom od 17. septembra 1871. godine uvedeno je obavezno telesno vežbanje u sva četiri razreda osnovnih škola,[11] a Ukazom ministra prosvete u Srbiji je fiskultura postala obavezan predmet u srednjim školama školske 1878/1879. godine. Fizičko vaspitanje su tada propagirali oficiri, često u ulozi nastavnika, koji su u tu svrhu obučavani na posebnim kursevima.[12] Sokolsko društvo iz Mokranja kod Negotina Prednjački zbor u Negotinu 1931. godine Nastavak rada prvog društva koje je osnovao Steva Todorovića, osnivanje velikog gimnastičkog društva za decu i omladinu, sa centralom u Beogradu i ograncima u većim gradovima Srbije predložio je Vladan Đorđević. Tako je 1882. osnovano „Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje”,[13] a u narednih desetak godina su osnovana društva u mnogim gradovima Srbije.[13]Vojislav Rašić, koji je imao prilike da se upozna sa radom prvog češkog gimnastičkog društva, predložio je da se beograskom društvu doda naziv „Soko”,[13] pa je društvo 1892. dobilo naziv „Beogradsko gimnastičko društvo Soko”. Ovo društvo se uključilo u sokolski pokret, ali je radilo po švedskom gimnastičkom sistemu. Iste godine Rašić je osnovao Beogradsko gimnastičko društvo „Dušan Silni ”, koje se više oslanjalo na srpsku prošlost. Odnosi između dva beogradska društva su bili jako loši, a borba se vodila preko štampe. Na predlog zaštitnika oba društva, princa Đorđa, kao i pod uticajem Jozefa Šajnera, starešine Češke sokolske zajednice u Pragu, ova dva društva su se ujedinila u Savez srpskih sokolskih društava „Dušan Silni” na Cveti 1908. godine. Sokolski pokret u Kraljeivini Srbiji, u to vreme jedinoj nezavisnoj zajednici slovenskih naroda, povezao se od tada sa Sokolima u Pragu, Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Pomorju, Sloveniji, Hrvatskoj, Slavoniji, Krajini i Dalmaciji.[14] Orkestar Sokolske čete Negotina 1931. godine Vlada Kraljevine Srbije, posebno ministar prosvete Ljubomir Jovanović, kasnije osnivač Župe Beograd, pridavali su veliki značaj sokolskom pokretu u prvoj deceniji 20. veka.[14] Nakon svesokolskog sleta u Pragu 1907. godine, na kome su prisustvovali i delegati iz Kraljevine Srbije, Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije je uputilo zahtev sokolskoj opštini u Pragu, da pošalje svoje „prednjake” (članove osposobljene da obučavaju druge), koji bi u Srbiji širili sokolske ideje i radili na fizičkom vaspitanju. Devetorica prednjaka su iz Praga stiglo u Srbiju 1911. godine i oni su raspoređeni u Beograd, Valjevo, Kragujevac, Kruševac, Niš, Pirot, Požarevac, Užice i Šabac.[12] Tokom Aneksione krize, Sokoli su optuživani za velikosrpsku propagandu.[7] Oko 1912. Srpski Sokoli su se organizovali u župe: Fruškogorska u Sremu, Dalmatinsku, Krajišku, Savez srpskih sokolskog društva „Dušan Silni” u Srbiji, i bosanskohercegovačku. Nakon sleta u Zagrebu 1911. su istupali zajedno pod istom sokolskom zastavom i organizovali u Sveslovenski sokolski savez.[6] Osnivanje Uredi Uoči Prvog svetskog rata, 18. juna 1914. godine u Zagrebu je održan tajni sastanak predstavnika tadašnje Slovenačke sokolske Zvezde, Hrvatskog Sokolskog saveza i Srpskog sokolskog Saveza.[15] Kao predstavnik srpskih sokola iz Srbije, Đura Paunković je na ovom sastanku održao značajan govor, u kome je predložio da se osnuje jedan Jugoslovenski sokolski savez, koji bi obuhvatao sve Južne Slovene, bez obzira da li žive u Srbiji, Austrougarskoj ili Bugarskoj.[16] Nakon rasprave, predlog je jednoglasno usvojen.[16] Ujedinjenje je trebalo da se proklamuje na prvom Jugoslovenskom sokolskom sletu u Ljubljani predviđenom za Vidovdan, deset dana kasnije, kada bi se dogovorili i o zajedničkim kostimima, vođama, sedište saveza. Ideja je bila da se dogovore Austrougarske vlasti, verovatno saznavši za zakazani slet su zabranile dolazak srpskih Sokola iz Srbije, zbog čega je odlučeno da se slet ne održi, slet se najverovatnije ne bi održao ni zbog Sarajevskog atentata, kao i ratnih događaja koji usledili.[16] Nakon Prvog svetskog rata i stavaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ponovo su se sastali predstavnici plemenskog sokolstva, na sednici od 26. januara 1919. u Zagrebu, na kome su ostvarena odluka o ujedinjenju u Sokolski Savez Srba Hrvata i Slovenaca, doneta još na tajnom sastanku od 18. juna 1914, što je zatim svečano proglašeno na Vidovdan iste 1919. godine, na sokolskom saboru u Novom Sadu.[15] Naredne 1920. godine savez je promenio ime u Jugoslovenski sokolski savez.[7] Nakon uvođenja diktature, donet je Zakon o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije”.[17] Za starešinu je izabran prestolonaslednik Petar II Karađorđević, a njegovi zamenici su bili Engelbel Gangl i Đura Paunković.[17] Prema tom zakonu sva postojeća društva morala su da se ujedine ili bi u suprotnom bila ukinuta. Kralj Aleksandar je sokolstvo uveo u državne institucije, školu i vojsku, a praktično čitava državna administracija imala je za cilj širenje jugoslovensnstva kroz sokolstvo.[17] Savez je postao član saveza „Slovenskog sokolstva” i Međunarodnog gimnastaičkog saveza.[17] Organizacija Uredi Sokolski dom u Zrenjaninu, delo arhitekte Brašovana Cilj Sokola je bio da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane Kraljevine Jugoslavije, a sve to uporednim vaspitanjem tela i duše po odomaćenom Tiršovom sokolskom sistemu.[18] Član Sokola je mogao biti svaki „dorastao i neporočan“ državljanin, a postojala su i deca sokoli i sokolski priraštaj. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije postojalo je šest nivoa sokolske organizacije[19]: Savez — vrhovni organ na nivou države, podređen Ministarstvu za fizičko vaspitanje naroda. Udruživala je sve sokolske župe Kraljevine Jugoslavije, a njeno sedište je bilo u Beogradu.[20] Župa — udruživala je više sokolskih društava i imala sa sedište u privrednom i kulturnom centru regiona Društvo — osnovna mesna organizacija koja je neposredno vršila odgajivanje svih sokolskih pripadnika svoga područja. Obično je obuhvatalo jedan grad sa okolnim selima Četa — obično u seoski sredinama Bratstvo — najmanje 6 članova Povereništvo — najmanje 3 člana Sokolskim društvom je upravljala društvena uprava, koja se sastojala iz starešine društva, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odseka, načelnika i načelnice, 5—10 članova i njihovih zamenika i 3—5 revizora računa i njihovih zamenika. Sokolskom župom je upravljala uprava župe, koja se sastojala iz starešine, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odbora, načelnika i načelnice, sekretara, blagajnika, 5—10 članova i njihovih zamenika i 5 revizora i njihovih zamenika.[21] Sokolski savez Uredi Sokolskim savezom je upravljala Uprava koja se sastojala od starešine, pet podstarešina, načelnika, načelnice, po tri njihova zamenika, predsednika prosvetnog odbora, 15—25 članova i 7—11 njihovih zamenika i 5—7 revizora i njihovih zamenika. Upravu Sokolskog saveza je imenovao i razrešavao ministar prosvete i ministar vojske i mornarice u saglasnosti sa predsednikom Ministarskog saveta. Starešina Sokolskog saveza je bio naslednik prestola Petar Karađorđević. Starešina i Uprava su upravljali celokupnim radom Sokola Kraljevine Jugoslavije i predstavljali celokupno sokolstvo. Savetodavni organi za proučavanje i rešavanje načelnih pitanja bili su: Glavna skupština, Odbor delegata župa i Odbor načelnika župa.[22] Program Sokolske Petrove petoljetke je sprovođen u periodu koji se trebao završiti kraljevim sticanjem punoletstva 6. septembra 1941.[23] Sokolane Uredi Sokolana je prostorija u kojoj se redovno održavaju vežbe članova društva. Kao glavno stecište članova, trebalo je da obezbedi mogućnost vežbanja i u zimskim uslovima, bez opasnosti po zdravlje. Još na samom početku sokolskog pokreta su uspostavljena određena pravila za izgradnju sokolana. Sokolane je trebalo da budu dovoljno prostrane, tako da svaki vežbač ima 4—5 m². Osim toga sokolane su bile površine najmanje 54 m² i visine 4—5 m.[24] Za letnje mesece predviđena su vežbališta na vazduhu. Pod vežbališta je pravljen od nabijene zemlje, drveta ili nasipanog peska na dubinu 30—40 cm.[24] Bilo je poželjeno da u sokolani postoje i prostorije za presvlačenje i kupališta za tuširanje.[24] Vremenom su u prioritetne sokolske građevine uvršćena i sletišta. Prilaz sletištu je morao da ima dobrar raspored ulaza, tako da se učesnici mogu podeliti od gledališta, pre ulaza u sletište, a na ulazu u zbiralište razdeliti na muške i ženske učesnike.[25] Sokolski objekti su bili izuzetno popularni i predstavljali su ideale panslovenskog kulturnog i sportskog pokreta. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije je izgrađeno preko 150 sokolskih objekata. Na teritorijama sa srpskom većinom građeni su objekti sa elementima moravskog stila inspirisan na arhitekturi iz 14. i 15. veka, u Sloveniji neogotička remniscencija, kao dom u Taboru, dok je u Makedoniji preovlađivao orijentalni stil. Sredinom četvrte decenije 20. veka, pod uticajem moderne, objekti su izgubili folklornu dekoraciju i postali su funkcionalnalniji.[26] Jedan od najznačajnijih graditelja sokolskih domova je bio Momir Korunović.[26] Bio je nadzorni arhitekta na svim sokolskim domovima u Jugoslaviji i predsednik građevinsko-umetničkog odseka Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Izradio je projekte za dvadeset sedam od čega je realizovano šesnaest projekata, među njima sokolski domovi u Prokuplju, Avtovcu, Visokom (1935), Jagodini (1935), Staroj Pazovi (1931), Loznici (1931) , Bijeljini (1929), Uroševcu (1929), Užicu, Kumanovu (1931), Sokolsku vežbanicu pri Drugoj muškoj gimnaziji u Makedonskoj ulici (1924), Sokolsko sletište - drveni stadion za Svesokolski slet (1930), Sokolski dom na Čukarici (1934), „Matica” u Deligradskoj ulici (1935) u Beogradu.[26] Značajan arhitekta sokolskih domova je i profesor Josip Driak, koji je uradio nacrt za sportski stadion u Zagrebu, tada najveće sokolsko sletište u Jugoslaviji, najveća građevina posvećena telesnom vežbanju u Jugoistočnoj Evropi. Izgrađena je 1934. povodom 60 godina Hrvatskog sokola, 30 godina od osnivanja Saveza hrvatskih sokolskih društava, 20 godina Jugoslovenskog sokolskog saveza i 10 godina Saveza Sveslovenskog Sokolstva. [27] Sokolski sletovi Uredi Najznačajnije sokolske manifestacije su bili sokolski sletovi. Njihov cilj je bio da se kroz telesno vežbanje obeleži masovnost sokolskog pokreta. Održavali su se održavali na nivou jednog sokolskog okružja, jedne sokolske župe, na nivou jedne države ili jedne od njenih regija (pokrajinski sletovi) ili na međunarodnom nivou, takozvani sveslovenski sokolski sletovi, koji su se tradicionalno održavali u Pragu.[28] Često se dešavalo da se sletovi održavaju na dane velikih crkvenih praznika, kao što su Vaskrs, Vidovdan, Duhovi i drugi. Osim gimnastičkih vežbi, na sletovima su organizovani svečani defilei, bakljade, koncerti i drugo.[28] Prvi Jugoslovenski svesokolski slet je održan u Ljubljani od 23. jula do 16. avgusta 1922. godine i imao je međunarodni karakter.[29] Drugi Jugoslovenski svesokolski slet je održan od 8. do 30. juna 1930, u Beogradu.[30] Među najbolje sletove Jugoslovenskog Sokola spada pokrajinski slet održan u Ljubljani 28—29. juna 1933.[30] Članstvo Uredi Članovi svih sokolskih organizacija su se, bez obzira na uzrast, uključujući i decu međusobno nazivali sa „brate” ili „sestro”, oslovljavali sa „ti” i pozdravljali sa „zdravo”.[31] Sokoli su propagirali jednakost polova. Smatrali su da žene imaju ista prava da postanu učitelji i prednjaci, s tim da su žene obučavale ženske članove, a muški muške članove. Muški i ženski članovi su mogli obavljati iste funkcije u sokolskoj hijerarhiji. [31] Ipak, smatrali su da bi u slučaju rata uloga žena bila drugačija u odnosu na muškarce, odnosno da se brinu o deci, ishrani stanovništva i vojske.[31] Vojska Uredi Godine 1940. Sokolstvo je transformisano u organizaciju vojnog karaktera iz dva razloga. Kao nacionalna organizacija, njen cilj je bio odbrana države Jugoslavije, s obzirom da joj je pretila opasnost od napada Sile Osovine. Drugi razlog su bili unutrašnja odbrana od napada i masovnih progona pripadnika Sokola na teritoriji Banovine Hrvatske, gde su se najjače osetile posledice Poslanice katoličkog episkopata protiv Saveza Sokola od 8. januara 1933. godine.[32] Tokom čitave 1940. godine beleženi su progoni i napadi na sokolske radnike iz Imotskog, Nove Gradiške, Splita, Zagreba i drugih mesta, oduzimani su im odbornički mandati, a sokolski učitelji su prebacivani u zabačena sela Banovine Hrvatske, daleko od većih mesta.[32] Sokolstvo se u vreme vlade Milana Stojadinovića, koncentrisala na teritoriju Srbije, a kasnije je vlade Dragiše Cvetkovića počela da naoružava organizaciju, kao protivtežu Hrvatskoj seljačkoj zaštiti.[32] Još krajem marta 1940. godine Savezna uprava Sokola je objavila pripravno stanje, sa ciljem da se delatnost jugoslovenskog sokolstva usmeri na narodnu odbranu, vojno-odbrambene akcije u sprečavanja „Pete kolone” u Jugoslaviji.[32] Predviđano je organizovanje Sokolstva u Jugoslovensku nacionalnu vojsku i u tom smislu je intenziviran rad na uspostavljanju novih sokolskih jedinica.[32] Prema pravilniku Saveza i inače su kandidati koji su želeli da uživaju povlastice odsluženja skraćenog vojnog roka obučavani da rukuju oružjem i bacaju bombe. Međutim, ratno stanje je zahtevalo veću predvojničku obuku. U tom smislu, otkazivane su manifestacije, koje su mogle da oduzimaju vreme u pripremama za vojno-odrambeni rad, a svim jedinicama je izdata direktiva hitnog oformljavanja streljačkog odseka i održavanja vojne obuke na redovnim časovima.[33] Galerija Reference Literatura Vidi još

NOVINE SRPSKE 1900/ 1903= Reprint Marta 1995 Vecernje Novosti 1995 Specijalno Izdanje srednje ocuvano SA SLIKE Robu saljem preporucenom tiskovinom Ptt uracunat u cenu

Prelom broj 1, casopis skole za istoriju i teoriju umetnosti Beograd, 2001. Mek povez, strana 268 Dobro ocuvano

Broj strana: 278. Polaris, Beograd, 1994. Prevod: Goran Skrobonja Dan Simmons The Hollow Man Osvežena kod knjigovezca Den Simons je rođen 1948. u gradiću Piorija. Odrastao je u više malih gradova američkog Srednjeg zapada. Jedan od njih, Brimfild, poslužio je kao inspiracija za imaginarni Elm Hejven, mesto u kom se odvija radnja dva Simonsova romana – Leto noći i Ukleta zima. Kao student, Simons je dobio najviša univerzitetska priznanja za literarni i novinarski rad. Po diplomiranju se zaposlio kao nastavnik i na tom poslu ostao sledećih osamnaest godina u različitim mestima ruralnih delova Amerike. Dobitnik je nekoliko nagrada za prosvetni rad, uključujući i Nastavnik godine države Kolorado. Prvu priču Simons je objavio 1982, dana kada se rodila njegova kći. Godine 1987. u potpunosti se posvetio pisanju i od tada veći deo vremena provodi u planinskoj kolibi na 3000 metara visine, u Stenovitim planinama. Jedan je od malobrojnih pisaca današnjice čiji rad obuhvata toliko žanrova – od fantastike, horora i trilera, preko istorijskih romana do mejnstrim fikcije. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika i objavljena u preko trideset zemalja. Mnoge Simonsove priče i romani pretočeni su u filmske scenarije ili su planu za adaptaciju, uključujući serijal Hiperion, Darvinovu oštricu, Reka Stiks teče uzvodno, Kraj gravitacije i Teror. Poznate su i Uspon Endimiona, Drud, Strvinarska Uteha Središnica Završnica...

Vekovima nakon pada Prvog galaktičkog carstva sudbina čovečanstva nalazi se u rukama Golana Treviza, bivšeg savetnika Prve Zadužbine. Nažalost, on je odabrao kolektivni um galaksije kao najbolju alternativu za budućnost koja treba da prevaziđe haos. Sa sumnjom u svoj izbor, Treviz odlučuje da sazna kako je izgledala prošlost i kreće na putovanje u potragu za legendarnom domovinom čovečanstva – Zemljom, u nadi da će tamo pronaći odgovore za svoju dilemu. Ali Zemlja je izgubljena već hiljadama godina i niko ne može zasigurno da kaže gde se ona nalazi, i da li uopšte više postoji, a svi podaci o njoj izbrisani su iz galaktičkih biblioteka. Društva koja Treviz tokom putovanja upoznaje polako postaju tema obimnog dijaloga o sudbini čoveka koji vodi sa svojim saputnikom Blisom. Treviz naslućuje da mu se odgovori koje bude pronašao uopšte neće svideti... Zadužbina i Zemlja, završna knjiga serijala Zadužbina i hronološki poslednja, napisana je četiri godine nakon romana Na rubu Zadužbine. Na rubu Zadužbine i Zadužbina i Zemlja napisane su više od trideset godina nakon čuvene trilogije Zadužbina. Isak Asimov (1920–1992) jedan je od najvećih pisaca naučne fantastike u istoriji. Poznat je po svojim serijalima o Zadužbini i robotima, koje je u kasnijem periodu života spojio u jedinstven ciklus, kao i po nizu izvanrednih samostalnih romana i priča. Povez knjige : broširani Strana : 512 Format : 14,5 x 20,5 cm Pismo : latinica

Okrutan rat između dve Zadužbine najzad je okončan. Naučnici Prve Zadužbine izvojevali su pobedu i sada se okreću davnoj zamisli Harija Seldona, psihoistoričara i matematičara, da izgrade novo carstvo na ruševinama starog. Ali kolaju glasine da Druga Zadužbina nije uništena, kao što se mislilo, i da preživeli planiraju osvetu. Dva prognana građanina Zadužbine – odmetnuti savetnik i ostareli istoričar – kreću u potragu za mitskom planetom Zemljom... i dokazom da Druga Zadužbina i dalje postoji. U međuvremenu, neko – ili nešto – izvan Zadužbina kao da upravlja događajima ne bi li ih uskladio sa sopstvenim kobnim namerama. Uskoro će obe Zadužbine uvideti da se ubrzano kreću u pravcu tajanstvenog sveta po imenu Gea, i konačne i šokantne sudbine koja ih čeka na kraju univerzuma. Knjiga Na rubu Zadužbine je nastavak trilogije Zadužbina, a napisana je više od trideset godina nakon čuvene trilogije Zadužbina. Isak Asimov (1920–1992) jedan je od najvećih pisaca naučne fantastike u istoriji. Poznat je po svojim serijalima o Zadužbini i robotima, koje je u kasnijem periodu života spojio u jedinstven ciklus, kao i po nizu izvanrednih samostalnih romana i priča. Povez knjige : broširani Strana : 512 Format : 14,5 x 20,5 cm Pismo : latinica

Nekada davno, anđeo i đavo staviše ruku na srce i započeše apokalipsu. Dva sveta su na ivici nemoralnog i žestokog rata. Putem zapanjujuće obmane, Karu preuzima kontrolu nad pobunom himera, odlučna u nameri da tok te pobune odvuče dalje od pravca slepe osvete. Budućnost počiva u njenim rukama. Kada brutalni anđeo imperator dovede svoju vojsku u svet ljudi, Karu i Akiva su napokon spojeni – ne u ljubavi, već u privremenom savezu protiv zajedničkog neprijatelja. To je uvrnuta verzija njihovog davno zamišljenog sna, i oni se nadaju da bi ona mogla da otvori put kojim će njihovi narodi krenuti napred, a možda i oni sami. Ali uz još veće pretnje na horizontu, da li su Karu i Akiva dovoljno jaki da opstanu među bogovima i čudovištima? Bestseler Njujork tajmsa , trilogija Ćerka magije stiže do zapanjujućeg završetka dok – po ulicama Rima, pećinama Kirina i dalje – ljudi, himere i serafimi streme, vole i umiru u epskom pozorištu koje nadilazi dobro i zlo, ispravno i pogrešno, prijatelje i neprijatelje. I znenađujući prikazi, novi likovi, višestruke ljubavne priče i neprestani preokreti u zapletu neće razočarati brojne fanove Tejlorove. − Booklist Format: 140 x 200 mm Broj strana: 540 Pismo: Latinica Povez: Mek

Kira Navarez je sanjala o novim svetovima. Sada se obrela u noćnoj mori! Tokom rutinske istraživačke misije na nenastanjenoj planeti, ksenobiolog Kira Navarez pronalazi vanzemaljski artefakt. Isprva ushićena, Kira počinje da oseća užas kada drevna prašina oko nje počne da se kreće. Kad rat krene da besni među zvezdama, Kira se otiskuje na odiseju preko cele galaksije koja će joj pružiti nova saznanja i iz korena je izmeniti. Prvi kontakt nije ni približno onakav kakvim ga je zamišljala. I dok se Kira suočava sa sopstvenim strahovima, Zemlja i njene kolonije na pragu su uništenja. Kira je možda poslednja šansa koju čovečanstvo ima... Nakon devet godina od poslednjeg romana iz ciklusa Nasleđe, Kristofer Paolini donosi nam izvrsno zrelo ostvarenje u domenu naučne fantastike. „Inteligentno napisan, jak naučnofantastični roman, pun velikih ideja.” – Adrijan Čajkovski, pisac Dece vremena „Živopisan i inteligentno osmišljen svet. Topla preporuka za sve ljubitelje serijala Prostranstvo, Džejmsa S. A. Korija.” – Booklist „Roman koji će vas oduševiti vanzemaljskim divotama – i strahotama svemira.” – Newsweek Povez knjige : broširani Strana : 432 Format : 14,5 x 20,5 cm Pismo : latinica

Šestostruki dobitnik nagrade Hugo i trostruki dobitnik nagrade Nebula. Serijal Hronike Ambera je klasik fantastike; sastoji se od deset delova, objavljivanih između 1970. i 1991. U ovom tomu sadržani su deveta knjiga, Vitez Senki , i deseta, Princ Haosa . Ovim se završava serijal romana o Amberu. Merlin ima pune ruke posla. Valja pronaći Koral i saznati šta se desilo Luku, a niz znakova kao da odjednom nagoveštava kako Korvin, njegov otac, možda ipak nije mrtav. No umesto da rešava ova pitanja, Merl protiv volje biva uvučen u igre moćnika dva pola magije, amberskog Nacrta i haoskog Logrusa. Ove Sile mešaju mu se u život i trude se da ga prisile na izbor: Amber ili Dvorovi, Jednorog ili Zmija. Merlin sve dublje zapada u zamršene spletke i kontraspletke oba sveta, dok neki kuju zaveru da ga, protivno njegovoj želji, postave na presto Haosa. „Zelazni barata rečima kao da je i sam čarobnjak.“ Filip Hoze Farmer „Spoj političkih intriga, uzbudljivih pustolovina, čarobnjačkih dvoboja i moderne tehnologije.“ Library Journal „Rodžer Zelazni je prvo i pre svega bio pesnik, uvek. Njegove reči su pesma.“ Džordž R. R. Martin Format: 13x20 cm Broj strana: 456 Pismo: Latinica Povez: Mek

„Mekdonald je jedan od najboljih SF pisaca na svetu. Neustrašiv, briljantan, mudar – u isto vreme vas prosvetljuje i neizmerno zabavlja.“ – Kim Stenli Robinson JEDAN OD ZMAJEVA JE MRTAV. Pala je Korta helio , jedna od pet porodičnih korporacija koje vladaju Mesecom. Njena blaga podelili su brojni neprijatelji, a preživeli su se razbežali. Prošlo je osamnaest meseci. Preostala deca senjore Korti, Lukasinjo i Luna, pod zaštitom su moćne porodice Asamoa, dok je Robson, u šoku jer je prisustvovao očevoj nasilnoj smrti, sada štićenik – praktično talac – Makenzi metala . A poslednji naslednik Lukas nestao je s površine Meseca. Samo gospa Sun, udova Taijanga , podozreva da Lukas Korta nije mrtav, i još važnije – da je i dalje jedan od glavnih igrača. Najzad, Lukas je oduvek bio Spletkaroš, pa čak ni u smrti neće prezati ni od čega kako bi povratio sve i izgradio novi i moćniji Korta helio . Ali Korta heliju su potrebni saveznici, a da bi ih pronašao, odbegli sin će se drznuti na nemoguće putovanje – na Zemlju. U nestabilnom lunarnom okruženju, proračunate odanosti i političke mahinacije svake porodice dosežu zenit u njihovim najplodonosnijim zaverama usred erupcije pravog rata. „Svaki Mekdonaldov lik iz čije vizure pratimo priču je human, fascinantan i povremeno uznemirujuće realističan, a Sunčev sistem 22. veka dočaran je čudesno.“ – Publishers Weekly „Borbe i osveta koje slede žešće su i komplikovanije od svega u Igri prestola dok se iz stranice u stranicu smenjuju velikodušni postupci sopstvenog žrtvovanja i ledene surovosti, hrabri juriši i odbrana do poslednjeg čoveka, kukavičluk i pohlepa.“ – Boing Boing

Furiozna završnica sage o Pet Zmajeva. RAT ZA MESEC BESNI. NJEGOV ISHOD ODREDIĆE SUDBINU CELOG ČOVEČANSTVA. Stotinu godina u budućnosti, vodi se rat između Pet Zmajeva – pet porodica koje kontrolišu vodeće industrijske kompanije na Mesecu. Svaki klan čini sve što je u njegovoj moći da se uzvere na vrh lanca ishrane – ugovorenim brakovima, korporativnom špijunažom, otmicama i masovnim ubistvima. Domišljatim političkim manipulacijama i pukom snagom volje Lukas Korta se diže iz pepela i grabi kontrolu nad Mesecom. Može ga zaustaviti jedino njegova sestra Arijel, briljantna lunarna pravnica. Prisustvujte konačnoj borbi Zmajeva za apsolutnu vlast u finalu trilogije Luna Ijana Mekdonalda od koje će vam zastati srce. „Munjevito brzo, neumoljivo i nemilosrdno! Dok čitamo završne stranice trilogije Luna , shvatamo da nad ovom pričom brižno bde Hajnlajnov, Besterov i Herbertov duh, a ponekad i Sterdženov i Dilejnijev. Sa ovakvim kumovima trilogija je samo mogla da budem divnam divlja i pomalo zastrašujuća.“ – Locus

3001 : KONAČNA ODISEJA - Artur Klark Izdavač: STUBOVI KULTURE Beograd Godina izdanja: 1997. Povez: broš Broj strana: 294 Pismo: latinica Stanje: dobro

Mnogo casopisa Kolubara - vidi slike Pored caspopisa Kolubara ima i drugih casopisa vezanih za JP EPS, Kolubaru, Lazarevac, Obrenovac JP EPS Energija, Prave, Sindikalac, Kolubara, Plan - Projekt , Lazarevacke novosti, Odjek, Glas Tamnave, TOPS Godine od 2007 do danas preko 300 komada kljucne reci za pretragu cica glisa cika glisa cice glise cike glise slikovnica slikovnice bojanka bojanke za dete za decu knjiga knjige zabava ucenje pouce edukativne edukativna drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri knjiga, knjige, bajke, za decu, pepeljuga, princ, princeza pepeljuga avantura avanture pustolovine decije knjige decija knjiga za dete za decu bajke junaci junak deciji decji dete deca princeza princeye princeya princeye nostalgija sfrj croatia hrvatska jugoslavija bajka bajke prica price yugoslavia volt disni dizni diyni pustolovina drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri pikom kreativni centar pikoma kreativna radionica pirot narodna biblioteka srbije cudo od slatkisa public prakticum zivotinja zivotinje sa zivotinjama jasna ignjatovic bubamara leptir mrav pcela puz glista pauk jez naucimo ucimo ucenje kljucne reci za pretragu cica glisa cika glisa cice glise cike glise slikovnica slikovnice bojanka bojanke za dete za decu knjiga knjige zabava ucenje pouce edukativne edukativna drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri knjiga, knjige, bajke, za decu, pepeljuga, princ, princeza pepeljuga avantura avanture pustolovine decije knjige decija knjiga za dete za decu bajke junaci junak deciji decji dete deca princeza princeye princeya princeye nostalgija sfrj croatia hrvatska jugoslavija bajka bajke prica price yugoslavia volt disni dizni diyni pustolovina drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri pikom kreativni centar pikoma kreativna radionica pirot narodna biblioteka srbije cudo od slatkisa public prakticum zivotinja zivotinje sa zivotinjama jasna ignjatovic bubamara leptir mrav pcela puz glista pauk jez naucimo ucimo ucenje drvo drva godisnje doba godisnja doba leto jesen zima prolece lisica buba mara ptica pticica creative center igracka igracke toy toys boja i oblik krug trougao kvadrat romb elpisa bambiji pozarevac bambija o bambiju monoimanjana suma u sumi slikovnica slikovnice vozilo vozila za decu za bebe dodir culo dodira dodirom ucenje dodiri meda mede medved medvedi kupanje kupatilo se kupaju nody noddy nodijeve avanture nodijeva avantura crtani fil crtani filmovi kuce kucici kuce pas psi gara kerce pasce zivotinja zivotinje domace domaci stara stare ylatokosa ceska slovacka praska knjiyevnost knjizevnost cehoslovacka preskolko vrtic obdaniste modela model a pedagoski rad vaspitna grupa uloga vaspitaca vaspitac teme projekti programiranj centri interesovanja mladji uzrast bajke medved medvedi simic pesmice recitacije recitacija zmaj konjanik riznica pemice pesma pesmica kljucne reci za pretragu cica glisa cika glisa cice glise cike glise slikovnica slikovnice bojanka bojanke za dete za decu knjiga knjige zabava ucenje pouce edukativne edukativna drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri knjiga, knjige, bajke, za decu, pepeljuga, princ, princeza pepeljuga avantura avanture pustolovine decije knjige decija knjiga za dete za decu bajke junaci junak deciji decji dete deca princeza princeye princeya princeye nostalgija sfrj croatia hrvatska jugoslavija bajka bajke prica price yugoslavia volt disni dizni diyni pustolovina drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri pikom kreativni centar pikoma kreativna radionica pirot narodna biblioteka srbije cudo od slatkisa public prakticum zivotinja zivotinje sa zivotinjama jasna ignjatovic bubamara leptir mrav pcela puz glista pauk jez naucimo ucimo ucenje kljucne reci za pretragu cica glisa cika glisa cice glise cike glise slikovnica slikovnice bojanka bojanke za dete za decu knjiga knjige zabava ucenje pouce edukativne edukativna drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri knjiga, knjige, bajke, za decu, pepeljuga, princ, princeza pepeljuga avantura avanture pustolovine decije knjige decija knjiga za dete za decu bajke junaci junak deciji decji dete deca princeza princeye princeya princeye nostalgija sfrj croatia hrvatska jugoslavija bajka bajke prica price yugoslavia volt disni dizni diyni pustolovina drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri pikom kreativni centar pikoma kreativna radionica pirot narodna biblioteka srbije cudo od slatkisa public prakticum zivotinja zivotinje sa zivotinjama jasna ignjatovic bubamara leptir mrav pcela puz glista pauk jez naucimo ucimo ucenje drvo drva godisnje doba godisnja doba leto jesen zima prolece lisica buba mara ptica pticica creative center igracka igracke toy toys boja i oblik krug trougao kvadrat romb elpisa bambiji pozarevac bambija o bambiju monoimanjana suma u sumi slikovnica slikovnice vozilo vozila za decu za bebe dodir culo dodira dodirom ucenje dodiri meda mede medved medvedi kupanje kupatilo se kupaju nody noddy nodijeve avanture nodijeva avantura crtani fil crtani filmovi kuce kucici kuce pas psi gara kerce pasce zivotinja zivotinje domace domaci stara stare ylatokosa ceska slovacka praska knjiyevnost knjizevnost cehoslovacka bajka bajke ya decu dete vulkan vulkani vulkancic vulkancici car carevi klasika hans kristijan andersen andersenove hansa kristijana andersena krojac krojaci prevarant prevaranti knjiga knjige prica price vulkan vulkancic ruzno pace ucim i igram se hans kristajan andersen public prakticum more morske zivotinje delfin delfini kokoska kokoske koka koke mudra mudre kristine kristinina jpj jrj yemun edizioni larus bergamo italija italy italia prosveta nis snezno kraljevstvo ana i elsa elya elza casopis ya za fanove moji popos pop serija ya za sakupljanje vodic vodici magic box magicbox patrolne sape mastarija vitezovi i princeze biblija u stripu kviz zima u mom kraju aktivnosti za decu predskolskog uzrasta zabavnici alisa press pres vesti stvaralac aim suzi bojanka bojanke zadatak zadaci uradi sam nalepnica nalepnice drustvena igra drustvene igre kw kwh elektroprivreda srbije srbija rb rudarski basen kolubara kostolac tent energija energije sindikat sindikalac ugalj uglja rudar rudari rudarski elektricna energija kolubarac kolubarci rudarstvo slika slike fotografija fotografije layarevca lazarevca vreoci vreoca istorija istorije rudarsko rudarski o rudarima sopic sopica obrenovac obrenovca kostola kostolca novina novine prica price o lazarevcu obrenovcu vreocima vreocanin vreocani selo sela kolubarski kraj lajkovac lajkovcu lajkovca tamnava tamnave ub uba ubu polje b polje c polje d barosevac barosevca bela zgrada poloitika politicki rudarstvo u srbiji srbija zurnal zurnali arhivska gradja arhivske gradje politika redakcija redakcije umetnost umetnicki energija energije elektricna elektricne struje masine masina ugalj uglja ugljari ekologija ekologije ekologiji uglju hidro djerdap magazin magazini bager bagera glodar glodara uprava uprave sindikat kolubare sindikati sindikala sindikalci rudarski basen bazen povrskinski kop povrsinski kopovi prerada prerade literatura literatire teks tekstovi fotos fotosi ilustroveni ilustrovana ilustrovani ilustracija poplava poplave 2013 2014 2015 2016 ilustrovani interviju intervijui ilustracije zeleznicki transport tent pro ten tenta kolubara usluge usluga sve o kolubari kolubarski kolubarska kolubarsko lazarevacki lazarevacka lazarevacko radnik radnicki fk fudbalski klun rukometni rk rudaski rudarska rudarsko rudarski radnicki radnicka radnicko radnika toplane srbije toplana srbije odjeci project projects projekt projekti novost novine kragujevac kragujevca

Korice neznatno oštećene, samam knjiga u vrlo dobrom stanju. Kolevka / Artur Klark, Džentri Li ; preveli Žika Bogdanović, Mirjana Živković Jedinstveni naslov The Cradle. scc Vrsta/sadržaj type of material roman Jezik srpski Izdavanje i proizvodnja Beograd : Polaris, [199?] (Zemun : Metem) Fizički opis 324 str. ; 21 cm Zbirka Biblioteka Polaris. Serija naučne fantastike Polaris Napomene Prevod dela: The Cradle / Arthur C. Clarke & Gentry Lee Сер Артур Чарлс Кларк (енгл. Sir Arthur Charles Clarke; Мајнхед, 16. децембар 1917 — Коломбо, 19. март 2008) је био британски писац и проналазач. Уз Ајзака Асимова сматра се најпознатијим писцем научне фантастике, али за разлику од њега Кларк се чврсто држи науке и њених реалних домета и хипотеза. Главне теме његових романа и прича су истраживање космоса, мора и времена, место човека у васиони и последице људских контаката са ванземаљским интелигенцијама. Рођен је у Мајнхеду у Самерсету у Енглеској. После средње школе, пошто није имао пара да плати универзитетско образовање, запослио се као ревизор у једном министарству. Током Другог светског рата служио је у РАФ-у као специјалиста за радаре и учествовао је у изградњи првих система за рано узбуњивање и аутоматско навођење пилота са земље. Његова једина не-научно-фантастична књига Glide Path базирана је на том раду. После рата завршио је Краљевски Колеџ у Лондону и магистрирао математику и физику 1948. Оженио се Американком Мерилин Мејфилд у јуну 1953. али су се већ у децембру исте године развели. Како је сам касније рекао `То је био кључни доказ да ја нисам за брак. Али мислим да сваки човек то мора да проба барем једном у животу`. Његов највећи допринос науци је идеја да би геостационарни сателити могли да се користе као комуникациони релеји. У његову част, Међународна астрономска унија назвала је геостационарну орбиту (42.000 km) Кларковом орбитом. Године 1951, написао је кратку причу Стражар (енгл. The Sentinel) коју је послао на једно БиБиСи-јево такмичење. Прича је одбијена на том такмичењу и комисија ју је оценила веома лошом. Међутим, 1964. ће та прича постати главна инспирација за дело и филм које је написао заједно са Стенлијем Кјубриком - 2001: Одисеја у свемиру (премијерно приказан 1968). Иако се на корицама књиге не налази Кјубриково име а на шпици филма под редитељ не стоји и Кларково, сам Кларк је често говорио да би на књизи морало да стоји: `Написали Артур Кларк и Стенли Кјубрик“ а на филму „Режирали Стенли Кјубрик и Артур Кларк“. Од 1956. године живи у Коломбу у Шри Ланки. 1988. константовано је да болује од пост поли синдрома и од тада је везан за инвалидска колица. Британска краљица Елизабета II га је 1998. године прогласила витезом. Преминуо је 19. марта 2008.[1] Погледи О религији Тема религиозности и духовности се појављује у многим списима Артура Кларка. Говорио је: „Сваки пут до знања је пут до Бога – или Стварности, која год реч вам је дража“.[2] О себи је говорио да је „фасциниран концептом Бога“. Ј. Б. С. Халдане је, нешто пре своје смрти, нагласио Кларку у приватном писму да би Кларк требало да добије награду из теологије јер је тек један од неколицине који су написали нешто ново у том пољу, и у наставку је чак написао да би Кларк представљао претњу, да његови списи нису садржали више контрадикторних теолошких становишта.[3] Када је ступио у британско Краљевско ратно ваздухопловство, Кларк је инсистирао да на (војним идентификацијским) плочицама ипак буде обележен као пантеиста, а не као што је уобичајено – Енглеска црква.[4] У есеју „Кредо“ из 1991. је написао за себе да је логички позитивиста још од десете године.[3] За шриланчанске новине „Острво“ је 2000. изјавио „Не верујем у Бога нити у загробни живот`[5] и изјаснио се као атеиста.[6] Био је почасни лауреат хуманиста на Међународној академији за хуманизам.[7] Такође се изјашњавао као „крипто-будиста“, инсистирајући на томе да будизам није религија.[8] У ранијем животу је показао мало интересовања за религију, нпр, неколико месеци након венчања је открио да му је супруга презвитеријанац. Чувена Кларкова реченица, која се често цитира је „Једна од највећих трагедија човечанства је што је религија киднаповала морал“.[8] Такође су цитиране његове речи у вези са религијом 2004. у часопису „Популарна наука“ „Најзлокобнији и најупорнији од свих умних вируса. Треба да га се отарасимо што пре.`[9] У тродневним „дијалозима о човеку и његовом свету“ са Аланом Вотсом је навео да је био пристрасан у борби против религије и да није могао да опрости религијама неспособност да временом спрече зверства и ратове.[10] У осврту на дијалог, у ком је још јасније нагласио „човечанство“, у претпоследњој епизоди емисије „Мистериозни свет“ имена „Чудна небеса“, рекао је: „Понекад помислим да је универзум заправо машина направљена да непрестано изненађује астрономе“. При крају те исте епизоде, у последњем сегменту, у ком се говорило о Витлејемској звезди, Кларк је навео да је његова најомиљенија теорија[11] да би то могао бити пулсар. С обзиром на то да су пулзари откривени у временском интервалу између писања кратке приче „Звезда“ 1995. и прављења „Мистериозног света“ 1980. и с обзиром на најновије откриће пулсара ПСР Б1913+16, Кларк је рекао „Како романтично, ако и сада можемо да чујемо умирући глас звезде који је најавио хришћанску еру.`[11] Кларк је оставио писане инструкције за сахрану, које гласе: „Апсолутно ниједан религијски ритуал било које врсте који се односи на било коју религијску веру не сме да има везе са мојом сахраном“.[12] О паранормалним феноменима Кларк је раније у својој каријери био опчињен паранормалним и навео је да је то била инспирација за његов роман „Крај детињства“. Цитирајући гомилу обећавајућих тврдњи о паранормалном које су касније оповргнуте, Кларк је описао како је његова ранија отвореност према паранормалном прерасла у „готово апсолутни скептицизам“ до његове биографије из 1992. године.[4] Током интервјуа, и 1993. и 2004 – 2005, говорио је да не верује у реинкарнацију, јер не постоји механизам који би то омогућио, мада је често и наводио .`Увек парафразирам Џ. Б. С. Халдана: Универзум није само чуднији више него што замишљамо, чуднији је више него што можемо да замислимо.`.[13][14] Назвао је идеју о реинкарнацији фасцинантном, али је преферирао коначност у постојању. Кларк је веома познат и по тв серијама које су се бавиле истраживањем паранормалних феномена –Артур Кларков мистериозни свет- (1980), -Артур Кларков мистериозни универзум- (1985) и -Артур Кларков свет чудесних моћи- (1994) – што је резултирало пародијом у једној од епизода серије `The Goodies`, у којој је Кларков шоу отказан након тврдње да Кларк - не постоји.

Kultni SF roman Barajar od Luis Bujol. Iz serijala Avanture Majlsa Vorkosigana. Izdanje Algoritma Zagreb, 2004, neotvorena, nova, meke korice, 450 str

BRUNO ŠULC Izdavač - Gradac, Čačak Broj 148-149 - 2003 228 strana 24 cm ISSN - 0351-0379 Uređivački odbor - Branko Kukić, Milosav Marinović, Milijan Milošević, Radojko Nikolić, Milenko Pajić Broj priredio - Branislava Stojanović SADRŽAJ: BRANISLAVA STOJANOVIĆ - Uz broj o Brunu Šulcu Iz prepiske STANISLAV IGNACI VITKJEVIČ - Intervju sa Brunom Šulcom BRUNO ŠULC - Aneksija podsvesti BRUNO ŠULC - Tragična sloboda BRUNO ŠULC - Podno Belvedera BRUNO ŠULC - Novi pesnik BRUNO ŠULC - Knjiga o ljubavi BRUNO ŠULC - Ferdidurke VITOLD GOMBROVIČ - Stvaralaštvo Bruna Šulca JEŽI JAŽEMBSKI - Uvod u Šulca VLADISLAV PANAS - Bruno od Mesije VLOĐIMJEŽ BOLECKI - Vitkaci – Šulc - Gombrovič ZORAN ĐERIĆ - Sinusoide Bruna Šulca JERG ŠULTE - „Bašta, pepeo“ kao komentar na „Prodavnice cimetove boje“ i „Sanatorijum pod Klepsidrom“ PETAR ESTERHAZI - Pohvala materiji ili Belika užasnutost u Drohobiču JEŽI FICOVSKI - Fantomi i realnost Uspomene, fikcije ALEKSANDER FJUT - Šulc kao književni junak MIRKO DEMIĆ - Ekspoze o romanu Ćilibar, med, oskoruša“ DRAGAN BOŠKOVIĆ - Šulc, jedinica za meru raspadanja JOVICA AĆIN - Mesijanija BRANISLAVA STOJANOVIĆ - Ko je ko u Šulcovom životu Šulcolozi i šulcoidi Hronologija života i rada Bibliografija U dobrom stanju, tekst bez podvlačenja Schulz Stanisław Ignacy Witkiewicz Witold Gombrowicz Jerzy Jarzębski Władysław Panas Jörg Schulte Jerzy Ficowski Aleksander Fiut

Četvrta knjiga iz serijala Malaške knjige Palih . „Spaja osećaj snage mita i dubine sveta sa do tančina opisanim likovima i uzbudljivim događajima.“ Majkl A. Stekpoul „Erikson stvara zaista epsko delo po obimu, i nema mu ravna po akciji i maštovitosti; u svojoj mitskoj viziji pridružuje se Tolkinu i Donaldsonu, a možda ih čak i prevazilazi.“ SF Site „Kao i svaki pravi arheolog, Erikson nastavlja da prekopava po istoriji i ruševinama Malaškog carstva i otkriva nam dosad neviđena bogatstva i anale koji prevazilaze sva očekivanja... ovo je pravo stvaranje mita, korišćenje fantastike zarad oživljavanja predanja i legendi raskošnih poput onih kakve nalazimo i unutar naše sopstvene kulture.“ Interzone „Višeslojna pripovest o magiji i ratu, odanosti i izdaji. Složeno predstavljeni likovi naseljavaju bogato i do tančina opisan svet u ovoj panoramskoj sagi... dopašće se ljubiteljima epske i vojne fantastike, kao i dosadašnjim čitaocima serijala.“ Library Journal „Sestre na dvoboju i svet što obiluje detaljima kakav je Erikson izgradio zaista nose celu knjigu... pravo uživanje i bez prethodnog poznavanja Malaške pripovesti.“ Booklist Format: 13x20 cm Broj strana: 520 Pismo: Latinica Povez: Mek

„Nikada se ranije kroz izvanredno maštoviti i živopisni svet o kojem nam kazuju pripovest iz Malaške knjige Palih nije ovako snažno ogledala naša savremena istorija, nikada ranije Erikson nije tako nedvojbeno jasno dao svoj stav o našem svetu kojim preovladava površnost i puki materijalizam kao u ovom, petom nastavku.“ SF Site „Majstor izgubljenih i zaboravljenih epoha, stvaralac drevnih epova.“ Salon.com „Epska priča koja vas nagoni da tražite još.“ Stiven R. Donaldson „Očaravajuće zanimljiv roman, kao i uvek posut humorom i fantastičnim ličnostima.“ SF Crowsnest Format: 13x20 cm Broj strana: 510 Pismo: Latinica Povez: Mek

Kada se Rubi probudila na svoj deseti rođendan, nešto u vezi s njom se promenilo. Nešto toliko zastrašujuće, da je nateralo njene roditelje da je zaključaju u garažu i pozovu policiju. Nešto što je poslalo u Tarmond, svirepi „rehabilitacioni kamp” Vlade. Možda je preživela tajanstvenu bolest koja je pokosila najveći deo američke dece, ali je, kao i ostatak preživelih, sa sobom nosila žig: zastrašujuće moći koje nije mogla da kontroliše. Sa svojih šesnaest godina, Rubi je jedna od opasnih. Kada se istina otkrije, Rubi jedva uspeva da se živa izvuče iz Tarmonda. U bekstvu je, očajnički tražeći jedino utočište za decu poput nje – Ist River. Priključuje se grupi dece koja su uspela da pobegnu iz svog logora. Lijam, njihov hrabri vođa, do ušiju se zaljubljuje u nju. Ali koliko god Rubi čeznula za njim, ne sme da rizikuje da mu se približi. Ne nakon onoga što se desilo njenim roditeljima. Kada konačno stignu u Ist River, ništa nije kao što izgleda, a ponajmanje misteriozni vođa kampa. Međutim, u priču su uključene i druge sile – ljudi koji ne prezaju ni od čega kako bi iskoristili Rubi u svojoj borbi protiv vlasti. Rubi će se suočiti sa užasnim izborom, koji će možda značiti da se odriče svoje jedine šanse da ima život kakav želi. Zastrašujući distopijski svet koji će vas zgrabiti i neće puštati. Rubi je heroina protiv svoje volje, jaka i ranjiva u isto vreme, koja će prirasti za srce čitaocima. Kirkus Reviews Format: 140 x 200 mm Broj strana: 384 Pismo: Latinica Povez: Mek

Četvrta knjiga iz serijala Malaške knjige Palih . U Severnom Dženabakisu, pljačkaška družina plemenskih ratnika spušta se s planina u niziju na jugu. Nameravaju da poseju smrt među omraženim nizijcima, ali za Karsu Orlonga to označava početak ispunjenja neverovatne sudbine. Nekoliko godina kasnije, pratimo događanja neposredno nakon Lanca pasa. Tavore, nova caričina vrhovna zapovednica, stiže u poslednje malaško uporište u Sedam gradova. Iako je tek odnedavno na tom položaju, mora da izbrusi dvanaest hiljada vojnika, mahom novih, ako se izuzme šačica veterana iz Koltejnovog legendarnog putešestvija, u silu sposobnu da zarati protiv hordi Ša’ikinog Vihora koje čekaju u samom srcu Svete pustinje. Ali čekanje nije uvek lako. Proročicini ratni poglavari upleli su se u borbu za moć koja preti i samoj duši pobune. Za to vreme Ša’ik pati – pohodi je to što vrlo dobro zna ko joj je neprijatelj: njena rođena sestra Tavore. I time počinje ovo novo zadivljujuće poglavlje čuvene Malaške knjige Palih Stivena Eriksona... „Svakako najbolji serijal epske fantastike u poslednjoj deceniji.“ SF SITE Format: 13x20 cm Broj strana: 510 Pismo: Latinica Povez: Mek

Prva knjiga iz serijala Vranino obeležje . „Knjiga godine!“ Fantasy Book Review Nadu, razum, ljudskost: Jad ih je sve odneo. Kapetan Galharou se pomirio s tim da će do kraja života juriti dezertere, izbegavati stvorenja koja vrebaju u Jadu, slušati tužno zavijanje rascepljenog neba i pijančiti dok se ne obeznani. Međutim, tetovaža vrane na njegovoj ruci oživljava ga i šalje na opasan zadatak. Jedna Tkalja fozgenske svetlosti otkrila je nedoslednosti u Redu eterskih inženjera zbog kojih je budućnost Dometa ugrožena. Samo ona može da protumači drevne formule što kriju tajnu jedinog oružja koje može uništiti Duboke kraljeve. Dodžarsko kraljevstvo se ponovo diglo na noge i horde osakaćenih ratnika spremaju napad na valengradske zidine... Roman Crno krilo Eda Makdonalda jeste mračna fantazija o odbrojanim danima jednog naroda. Ljudi se udružuju s vračevima, bore protiv čarobnjaka, kao i protiv izdajnika u sopstvenim redovima. Neobična stvorenja tame im povremeno pomažu, ali ta pomoć ima visoku cenu. Uprkos tome, glavni junak pokušava da se iskupi za davne greške iako je svestan da je verovatno prekasno za sve. Vrana širi crna krila već na prvoj stranici i uvlači čitaoca u nestvaran svet vradžbina, borbi i pohlepe, ali i izuzetne lepote, tananosti i hrabrosti, svet kojem je nemoguće odoleti. „Ed Makdonald je napisao mračan, sirov, spektakularan roman.“ Faith Hunter „Originalno, prepuno akcije i povremeno neverovatno smešno.“ Morning Star „Veoma upečatljiv prvi roman, čitaoce će oduševiti ovaj maštovit svet i odlična karakterizacija likova.“ SFF World Format: 13x20 cm Broj strana: 400 Pismo: Latinica Povez: Mek

Prvi roman trilogije Rat Crvene Kraljice. Tokom čitave svoje vladavine Crvena Kraljica se borila u dugom ratu, vodeći u tajnosti bitke protiv sila koje se kriju iza prestola i država, a ciljevi su joj bili nešto više od osvajanja zemalja i zadobijanja zlata. Njeno najveće oružje bila je Mučaljiva Sestra – većini nevidljiva, o kojoj skoro niko i ne priča. Unuk Crvene Kraljice, princ Džalan Kendet – pijanac, kockar i zavodnik – jedan je od onih koji mogu da vide Mučaljivu Sestru. Zadovoljan svojom ulogom nebitnog člana kraljevske porodice, Džal se pretvara da njegova grozna babuskera ne postoji. Ali rat protiv neupokojenih sve je bliže i Crvena Kraljica poziva svoju porodicu da brani državu. Džalan misli da to neće imati nikakvog uticaja na njegov život. Ali greši... Pobegavši iz smrtonosne klopke koju je postavila Mučaljiva Sestra, Džalanova sudbina biva magijski isprepletena sa sudbinom opakog Snorija ver Snagsona, severnjačkog ratnika. Njih dvojica polaze na putešestvije kako bi raskinuli te čini, usput se hvatajući ukoštac s kobnim opasnostima, lakim ženama i skorojevićkim kraljevićem po imenu Džorg Ankrat. Džalan s vremenom uviđa tračak istine: on i Severnjak su samo pioni – a Crvena Kraljica vlada tablom. „Lorensova epska fantastika je idealno štivo za svaki odmor – duhovita i kada je mračna, ispunjen osvetama i opasnim podvizima sa kojima naš junačko-kukavički dvojac mora da se izbori ne bi li spasao kraljevstvo i, naravno, svoju glavu.“ Washington Post „Uzbudljivi događaji i iskričavi dijalozi pretvorili su ovaj roman u pravi hit.“ Library Journal „Mark Lorens je osveženje koje smo na epskofantastičkoj sceni čekali već neko vreme.“ Piter V. Bret Format: 13x20 cm Broj strana: 448 Pismo: Latinica Povez: Mek

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a čak je i mit davno zaboravljen kada se Doba koje ga je iznedrilo ponovo vrati. U Trećem dobu, Dobu proročanstva, Svet i Vreme leže u skladu. Ono što je bilo, što će biti i što jeste još može da padne pod Senku. „Snažan roman široke i složene radnje.“ Locus „Pročitao sam ga za tri dana i već sam stao u red čekajući nastavak.“ Interzone „Veličanstvena saga herojske fantastike.“ De Camp Format: 13x20 cm Broj strana: 615 Pismo: Latinica Povez: Mek