Клифорд Симак: ЛУТКА СУДБИНЕ Издавач: SIDGWICK & JACKSON, Лондон, 1973.год. Меки повез, 189 страна, енглески језик. Очуваност приказана на фотографијама. РЕЂЕ У ПОНУДИ. Kliford Simak (1904-1988) jedan je od pisaca pokretača promena u žanru naučne fantastike. Karijeru je započeo 1931. godine pričama u tada isplativom maniru palp spejs-opera, ali već u prvoj polovini 40-tih piše priče u kojima odstupa od važećih paraliterarnih obrazaca i ulazi u ozbiljnu, umetničku književnost; od 1944. do 1947. štampao je sedam priča koje će sabrati (uz dodatak osme priče iz 1951) u svoj svakako najbolji i najpoznatiji roman “Grad” (objavljen 1952, s tim da je epilog napisao 1973). U pitanju je široko, sugestivno zamišljena saga o budućnosti Zemlje u kojoj ljudi više nisu „glavni junaci”, već su ih u toj ulozi „zamenili” psi sposobni da govore, razmišljaju na nivoima filozofije i etike, i grade svoju civilizaciju (koju će ugroziti i uništiti civilizacija mrava). Izuzetna atmosfera, na momente bajkovite začudnosti, duboka humanost, visoko poetski stil (u kome pisac nije skliznuo u patetiku - čemu je, inače, bio sklon) i intrigantna pitanja, karakterišu “Grad”, koji je nesporno remek-delo naučne fantastike ali i svekolike književnosti. “Grad” je deo Simakove labave trilogije sazdane od romana “I ovo nanovo” iz 1950. odine i “Prsten oko Sunca” iz 1953, u kojima razrađuje teme odnosa ljudi i androida, honomacije i alternativnih stvarnosti. Ove knjige ustoličile su Simaka među najznačajnije pisce tog vremena; istovremeno su označile i njegovu prepoznatljivu temu - pastoralnu američku farmu sa srednjeg zapada SAD, iskrene ljude i prostodušni život koji se tamo odvija kao svojevrsni ideal življenja, sukobljen sa napretkom koji ne donosi uvek samo dobrobit; ovoj temi pisac će se neprestano vraćati. Tako je u noveli “Veliko prednje dvorište” (1958) na farmi mesto spoja sa paralelnim svetom, a u nagrađivanom romanu “Tranzitna stanica” (1963) usamljeni farmer je čuvar tajne galaktičke stanice-kapije za svemirska putovanja. Za pola veka spisateljske karijere Simak je napisao 40-tak romana i zbirki priča, okušavajući se s različitim uspehom na gotovo svim žanrovskim temama, odnosno mešajući naučnu fantastiku sa epskom ili bajkama (ali i odlazeći u eksperimente kao u romanu “Lutka sudbine” iz 1971). Proza mu je bila lepršava, šarmantna i pitka, što je doprinelo njegovoj velikoj popularnosti kod čitalaca. Илија Бакић

odlično stanje 21 x 14 cm mek povez 472. strane

Lepo očuvano „Njegove pripovesti bile su prve koje sam čitao, a verovatno će biti i poslednje.“ – Horhe Luis Borhes Razum čoveka nam kazuje već da je život neprekidna borba za opstanak, i izgleda da to mišljenje imaju i razumna bića na Marsu. Njihov svet se već uveliko ohladio, dok je naš svet još uvek pun života, ali je nastanjen samo onim što oni smatraju nižim stvorenjima. Ratni pohod na Zemlju je jedini izlaz iz opasnosti koja kod njih prelazi s kolena na koleno. Zastrašujuća rasa Marsovaca pustoši London i hrani se ljudskim žrtvama dok se njihova proždrljiva vegetacija, crveni korov, širi po uništenoj planeti. Ljudska vojska im se suprotstavlja svojim tehnološki slabijim oružjem, dok se panika širi među stanovnicima prestonice. Velsov klasik o invaziji vanzemaljaca Rat svetova jedan je od najvažnijih romana naučne fantastike i jedno od prvih dela koja su opisala sukob ljudske rase sa vanzemaljskom. Popularnost ovog romana ne jenjava već skoro 125 godina zbog uzbudljive radnje i izuzetno naprednih autorovih razmišljanja koja prevazilaze granice žanra. Priznat kao otac naučne fantastike, uticajan kritičar društva usmeren na budućnost, Herbert Dž. Vels je u svakom pogledu značajna figura svetske kulturne baštine. „Izuzetno poštujem Velsov stvaralački genij.“ – Žil Vern „Rat svetova je pravi klasik. Ako ga do sada niste pročitali, onda je vreme da to učinite.“ – sfreviews.net „U čitavoj ʼvavilonskoj biblioteciʼ ljudske proze malo je knjiga koje bolje od ove dokazuju nespornu stvaralačku energiju, širinu vizije i talenat.“ Herbert Džordž Vels[1][2] (engl. Herbert George Wells; Bromli, 21. septembar 1866 — London, 13. avgust 1946) je bio engleski novinar, sociolog, istoričar i književnik najviše poznat po svojim delima naučne fantastike kao što su Vremenska mašina, Rat svetova, Nevidljivi čovek i dr.[3] Plodan u mnogim žanrovima, napisao je na desetine romana, kratkih priča i dela društvenih komentara, istorije, satire, biografije i autobiografije. Njegov rad obuhvata i dve knjige o rekreativnim ratnim igrama. Vels se sada najbolje pamti po naučnofantastičnim romanima i često ga nazivaju „ocem naučne fantastike“, zajedno sa Žil Vernom i izdavačem Hjugom Gernsbakom.[4][5][a] Tokom svog života, međutim, bio je najistaknutiji naprednim stajalištima, čak proročanski društveni kritičar koji je svoje književne talente posvetio razvoju progresivne vizije na globalnom nivou. Kao futurista, napisao je brojna utopijska dela i predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije i nečega što podseća na Svetsku mrežu.[6] Njegova naučna fantastika zamišljala je putovanje kroz vreme, invaziju vanzemaljaca, nevidljivost i biološki inženjering. Brajan Oldis je Velsa nazvao „Šekspirom naučne fantastike“, dok ga je američki pisac Čarls Fort smatrao „divljim talentom“.[7][8] Vels je činio svoja dela uverljivima unoseći uobičajene detalje uz jednu izuzetnu pretpostavku - nazvanu „Velsov zakon“ - što je novelo Džozefa Konrada da ga 1898. nazove „realistom fantastike“.[9] Njegova najznačajnija naučnofantastična dela uključuju Vremeplov (1895), koji je bio njegov prvi roman, Ostrvo doktora Moroa (1896), Nevidljivi čovek (1897), Rat svetova (1898) i vojnu naučnu fantastiku Rat u vazduhu (1907). Vels je četiri puta bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.[10] Velsovo najranije specijalizovano obrazovanje bilo je u oblasti biologije, a njegovo razmišljanje o etičkim pitanjima odvijalo se u specifično i fundamentalno darvinističkom kontekstu.[11] On je takođe je bio otvoreni socijalista od malih nogu, često (ali ne uvek, kao na početku Prvog svetskog rata) simpatizirajući pacifističke stavove. Njegovi kasniji radovi postajali su sve više politički i didaktički, a pisao je malo naučne fantastike, dok je ponekad u službenim dokumentima naznačio da je njegovo zanimanje novinar.[12] Romani poput Kipsa i Istorije gospodina Polija, koji opisuju život niže srednje klase, doveli su do sugestije da je on dostojan naslednik Čarlesa Dikensa,[13] ali je Vels opisao niz društvenih slojeva i čak pokušao, u Tono-Bungahz (1909), dijagnozirati englesko društvo u celini. Vels je bio dijabetičar i saosnivač je dobrotvorne organizacije Dijabetičarske asocijacije (danas poznate kao Dijabetes UK) 1934.[14] Biografija[uredi | uredi izvor] Rodio se u porodici radničke klase. Školovao se do 1879, kad roditelji više nisu bili u mogućnosti da ga finansiraju, pa je postao tapetarski pomoćnik. Taj posao mu se nije svideo, pa je bio srećan kada ga je majstor otpustio 1883. Radio je kao pomoćni učitelj u osnovnoj školi, pa je sa osamnaest godina dobio stipendiju i počeo da studira biologiju. Na univerzitetu se ističe znanjem, ali i interesovanjem za reformu društva kroz ideje socijalizma i platonizma. Izgubio je stipendiju i posvetio se pedagoškom radu. Relativno kasno je počeo da piše. Bio je politički aktivan u socijalističkim krugovima, ali je vremenom postao marginalna politička ličnost. Zanimljivo je da se smatra začetnikom stonih ratnih društvenih igara. Ženio se dva puta, prvi put sa sestričnom Izabel Meri Vels, 1891. godine, a drugi put sa Ejmi Ketrin Robins, 1895. godine, sa kojom je imao dva sina. Poznate su njegove brojne vanbračne avanture kao i vanbračna deca. Njegov savremenik je bio Žil Vern. U Velsovim delima poenta je bila na posledici upotrebe pronalazaka, i to najčešće mračnim. Njegov roman prvenac bio je Vremeplov koji se bavi potpuno novom idejom putovanja kroz vreme i negativnom utopijom daleke budućnosti.[15] Nepotpun spisak dela[uredi | uredi izvor] Vremeplov (The Time Machine) (1896) Ostrvo doktora Moroa (The Island of Dr. Moreau) (1896) Nevidljivi čovek (The Invisible Man) (1897) Rat svetova (The War of The Worlds) (1898) Ljudi poput bogova (Men Like Gods) (1923) Obrisi budućnosti (The Shape of Things to Come) (1933)

STANISLAW LEM - THE STAR DIARIES Orbit, 1978 275 str. Meki povez. Ima potpis vlasnika. Stranice pozutele, ima par fleka pri kraju knjige.

59882) Kapija 3 Susret sa Hičijima , Frederik Pol , Prosveta Beograd 1985 , Saga je počela u KAPIJI, otkrićem čudesnih artefakata zagonetne rase Hičija i grozničavim upiranjem protagoniste da se izvuče iz beznađa jednog košmarnog sveta. saga je nastavljena u romanu S ONE STRANE PLAVOG OBZORJA DOGAĐANJA, gde je protagonista već jedan od najmoćnijih ljudi Zemlje, ali njegovi košmari sada imaju novu dimenziju: ni manje ni više nego crnu rupu. Konačno tu je i finale sage, SUSRET SA HIČIJIMA, čiji već naslov obećava pravu kulminaciju… mek povez, format 11,5 x 21 cm , latinica, 328 strana

ODLICNO OCUVANI SF CASOPISI POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1

Viktor Peljevin KGBT + Meki povez Danas najpoznatiji živi ruski pisac nove generacije, poznat je po romanima Omon Ra, Život insekata, Čapajev i Praznina, Generacija P. . . Kod nas su objavljena sva njegova važnija dela. Preveden je na sve glavne svetske jezike, pa i na kineski, hindu i japanski. Ikona mladih ljudi, živi po budističkim manastirima u Nepalu, Južnoj Koreji, Kini i Japanu. KGBT + je najnoviji Peljevinov roman, ovenčan pohvalama književne kritike kao jedan od najboljih u njegovom obimnom opusu. Junak romana KGBT + specifična je vrsta muzičke zvezde budućnosti, koji izvodi tzv. „zaboj“, a zaljubljen je u devojku koja je android-sikario. . . „Živimo samo onda kad nešto radimo prvi put. Čudo i jeste u tome što mi zapravo sve i uvek radimo prvi put, pošto se svet stalno menja zajedno s nama. Ali o tome ne razmišljamo. Umesto nas počinje da živi sećanje na to kakvi smo bili juče. Mi prepuštamo svoju vlast nad stvarnošću navici i tonemo u san. Nestajemo. Često na ceo život. Čini se da smo živi, ali pristajemo da umremo, jer je tako sigurnije. . . To i jeste jedina smrt koja postoji. A život je samo ono što se dešava prvi put. Svaki put kada, ne plašeći se bola, otvaramo slepljene kapke i udišemo oštri vazduh nečeg novog. . . “ „U ćeliji su sa mnom bili Čehov, Tolstoj, Čajkovski, Žukov (onaj maršal) i Gagarin. Uzgred, kada se u svojim zatvorskim zabojima pozivam na Tolstoja, najčešće se ima u vidu moj virtuelni sused iz ćelije. Svi su oni stalno spavali na gornjim krevetima. Mene su rotirali po donjim. . . . Jutro je počinjalo time što je Gagarin, koji je ležao na gornjem krevetu, ludački vikao: „Stigli smo!“ I prasnuo bi u smeh. Budila se cela ćelija (u stvari samo ja, naravno, ostalo je bilo laža). Moji susedi su svoje nezadovoljstvo zbog nastupanja novog dana izražavali u sebi svojstvenom stilu – Tolstoj je aristokratski psovao, Čehov je skidao cviker i brisao ga ćebetom, Žukov je šaputao nešto o kaznenom bataljonu, a Čajkovski počinjao da falšira melodiju iz jednog od svojih komada. . . “ KGBT + autor ilustracije na koricama Tatsijuki Tanaka ( 1965-)

Saksija Tara široka fi40 h44 sa podsaksijom MOKA Široka saksija s prečnikom od 40 cm i visinom od 44 cm pruža dovoljno prostora za različite vrste biljaka. Ova vrsta saksije, koja izgleda kao pleteni ratan, može biti odličan izbor za razne biljke u bašti ili unutar doma. Evo nekoliko ideja za biljke koje možete saditi u njoj: Cvjetnice: Saksijsko cveće poput begonija, petunija, surfinija ili kamenika može uneti boju i živost na vašu terasu ili u unutrašnjost vašeg doma. Zelene biljke: Razne vrste filodendrona, pothosa, sanseverije ili boston paprati mogu lepo izgledati u ovakvoj saksiji. Ove biljke su obično prilagodljive i lako se održavaju. Sukulenti i kaktusi: Ako volite biljke koje zahtevaju manje održavanja, sukulenti i kaktusi su odličan izbor. Oni dolaze u različitim oblicima i bojama i mogu dodati suptilan šarm. Biljke začinskog bilja: Ako volite kuvanje, razmislite o sadnji biljaka začinskog bilja poput bosiljka, majčine dušice, ruzmarina ili peršuna. Ove biljke su korisne u kuhinji i doprinose mirisima u prostoru. Cvetoči grmovi: Manji cvetoči grmovi, kao što su lavanda ili hortenzija, mogu dodati predivne cvetove i mirise na vaš prostor. Bambus ili trska: Za dodavanje visine i elegantnosti, možete razmotriti sadnju bambusa ili trske. Ove biljke takođe mogu stvoriti prirodnu barijeru ili zasenčenje. Minijaturna voća ili povrće: Ako imate dovoljno svetlosti, razmislite o sadnji minijaturnih vrsta voća ili povrća kao što su mini paradajz, jagode ili paprike. Sukulenti i biljke za zatvorene prostorije: Za unutrašnje prostorije, birajte biljke koje dobro uspevaju u uslovima niskog svetla, poput sukulenata, fikusa, mirte ili ljubičica. Uvek je važno prilagoditi izbor biljaka uslovima okoline, nivou svetlosti i klimatskim uslovima u kojima se saksija nalazi. Osim toga, ne zaboravite na pravilno zalivanje, prihranjivanje i održavanje odgovarajuće drenaže kako biste osigurali zdrav rast vaših biljaka. Sve saksije možete pogledati na linku.

Ocisceni orasi 17kg cena

Firentinski dublet 1 i 2 Izdavač: Laguna, Beograd Format: 20 X 13 cm Povez: Meki Pismo: Latinica Kategorije: Domaci autori / Fantastika Firentinski dublet – Sfumato Goran Skrobonja, Ivan Nešić Godina izdanja: 2020 Broj strana: 272 „Knjiga koja se ne ispušta iz ruku. Istorija se vratila da ostane s nama.“ Vasa Pavkovic Godina 1889. Posle nekoliko mirnih meseci London ponovo drhti od straha: Trbosekova ubistva su se nastavila, a Skotland jard ne uspeva da pronade krvolocnog pocinioca. Pomoc može da ponudi samo jedan covek – isti onaj koji je, deset godina ranije, srpskoj policiji pomogao da pronade i uhvati serijskog ubicu Savu Savanovica. Covek po imenu Milovan Glišic. Ali kralj Milan I Obrenovic ima za Glišica još jedan zadatak. U Londonu slavnog pisca ceka misija od cijeg ishoda ne zavisi samo sudbina srpske i britanske krune vec sudbina citavog sveta, misija u kojoj kljucno mesto zauzimaju beležnice dvojice najvecih umetnika renesanse, Leonarda i Mikelandela, iz vremena kada su nakratko radili zajedno u Firenci, poznatije pod nazivom Firentisnki dublet. „Skrobonja i Nešic majstorski povezuju tajnu istoriju, stimpank i horor u zavodljivu književnu majstoriju u kojoj ce uživati svaki ljubitelj fantastike. Sugestivna naracija zasnovana na poznavanju perioda o kome se piše, intrigantan zaplet i privlacni likovi grade duhovito i zabavno štivo za istinsko citalacko uživanje.“ Dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanovic „Pred kraj XIX veka kakav (ne) poznajemo, markantni srpski pisac Milovan Glišic, zahvaljujuci dosetljivosti i spretnosti, rešava misteriozna serijska ubistva u okolini Valjeva i usred Londona. Uzbudljivo štivo rafiniranog stila iz pera domacih majstora istorijskog trilera.“ Ilija Bakic Firentinski dublet 2 – Kjaroskuro Goran Skrobonja, Ivan Nešić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 432 „Knjiga koja vraća radost čitanja!“ – dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović Zagonetni napadac na Milovana Glišica iz Beograda i iz Orijent ekspresa stradao je u obracunu sa piscem i detektivima Skotland jarda u pušionici opijuma, ali to lovcima na Trboseka nije od velike pomoci. Po nalogu kraljice Viktorije, grupi se pridružuju operativci iz novoosnovane britanske tajne službe, kao i japanski emisar koji zna kako izgleda stranica sa simbolima iz nestale Mikelandelove polovine Firentinskog dubleta. Za dešifrovanje piktograma, grupa angažuje slavnu arheološkinju madam Djelafoa da bi potom, u trenutku nesmotrenosti, Glišic dospeo u šake otmicara kcerke kralja Milana. U pripovesti koja se proteže kroz cetiri milenijuma, on konacno saznaje šta je svrha Dubleta i kolika se opasnost nadvila nad citavim svetom. „Uzbudljivi, vratolomni slalom kroz paralelne stvarnosti širom zemaljskog šara do viktorijanskog Londona, od fantastike do živopisnih fakata, od kraljevskih audijencija do prebiranja po mulju, preko intriga i zavera do konacnog obracuna...“ – Ilija Bakic „Skrobonja i Nešic dižu zavesu – sve je spremno za veliku završnicu njihove uzbudljive postmoderne sage. Igraci su postavljeni poput šahovskih figura i potezi se redaju sve brže i brže – do krešenda u kome ce se zatresti temelji pozorišta koje su pisci u cetiri ruke zajedno izgradili i u kome se tako nadahnuto preplicu realno i fiktivno, istorijske cinjenice i bogato popkulturno naslede žanra.“ – Ðorde Bajic ***Nekorišćeno***

odlično stanje tvrd povez 22 x 15 cm 157 strana

Knjiga je potpuno nova Varleski kralj i njegovi plemići oteli su Rigantima zemlju, slobodu i kulturu. Iz njihove drevne prestonice vlada okrutni Mojdart, a magija zemlje je gotovo u potpunosti nestala. Samo na krajnjem severu Crni Riganti žive slobodno. Njihov najveći ratnik i zaštitnik je Kalin Ring, Gavranovo Srce, koji se sprema za dan kada će Mojdartova vojska doći da ih uništi.

Vilijem Gibson - Agencija Miba Books, 2020 mek povez latinica broj strana 427 format 20 x 14 cm NOVA knjiga!!! Veriti Džejn, nadarena „šaptačica aplikacijama“, preuzima posao da testira beta verziju novog proizvoda: digitalni asistent kom se pristupa preko naočara sasvim običnog izgleda. „Junis“, razoružavajuće nalik ljudskom biću, veštačka je inteligencija koja ima lice, deliće prošlosti i oštroumno poznavanje borbene strategije. Shvatajući da njeni tajnoviti novi poslodavci još uvek i ne znaju koliko je Junis moćna i koliko vredi, Veriti odlučuje da je najbolje da to i ne saznaju. Vek kasnije u Londonu, u potpuno drugom vremenu, Vilf Neterton radi među pljačkašima i moćnicima, preživelima spore i nezaustavljive apokalipse pod imenom „džekpot“. Vilf vidi ono što Veriti i Junis ne mogu – njihovu verziju džekpota, koji je tu iza ugla, i ulogu koje obe imaju u njemu.

Ursula K. le Gvin - Grobnice Atuana Prevela s engleskog: Mirjana Kefer Kontrast, 2018 mek povez latinica broj strana 196 format 20,5 x 14,5 cm NOVA knjiga! Drugi nastavak serijala „Zemljomorje` govori o devojčici Tenar, koja postaje nova sveštenica božanstva Bezimenih. Time će ona sve stvari koje su joj dragocene u životu staviti na test, čak i svoje ime. Jer ona postaje Arha, čuvarka zloslutnih Grobnica Atuana. Istovremeno, u mračne lavirinte grobnica stiže i mladi čarobnjak Ged, koji će pokušati da ukrade najveće bogatstvo Grobnice – prsten Eret-Akbe. U tami isprepletanih hodnika, kojima se ka samospoznaji može večito tumarati, pronalaženje vere u sebe i čuvanje nade u postojanje dobra na svetu postaje jedina svetlost koja će obasjati put ka površini. Maestralna stilistička veština i sjajna stvaralačka zamisao Ursule le Gvin ilustruju kakvu snagu mogu imati ubeđenja, ali i gde je granica nakon kojih moramo početi da ih preispitujemo.

Ursula K. le Gvin - Tehanu Prevela s engleskog: Mirjana Kefer Kontrast, 2020 mek povez latinica broj strana 216 format 20,5 x 14,5 cm NOVA knjiga! Pre mnogo godina, mlada sveštenica Tenar i moćni čarobnjak Ged zajedno su pobegli iz zlokobnih Atuanskih grobnica. Ona je sada farmerova udovica koja je izabrala jednostavna zadovoljstva običnog života. On je slomljeni starac koji je izgubio magijske moći. U mladosti su pomogli jedno drugome u mračnim i opasnim trenucima. Sada moraju ponovo udružiti snage kako bi pomogli drugom u nevolji – zagonetnom detetu čija sudbina tek treba da se otkrije… Ursula Le Gvin u ovom romanu sa posebnom pažnjom istražuje razlike između muške i ženske moći i magije i dragocenu prirodu tradicionalno ili stereotipno ženskih osobina, postupaka i sposobnosti. U ovom svetu ženama nije dozvoljeno da budu čarobnice, a muške sposobnosti i ponašanja smatraju se superiornim. Ipak, u četvrtoj knjizi Zemljomorja čitaocima se otkriva zapanjujuća, silovita moć koja može označiti i početak uspostavljanja ravnoteže. Prvobitni podnaslov romana Tehanu, objavljenog čak 18 godina nakon prvog troknjižja, glasio je “Poslednja knjiga Zemljomorja”. Sva je prilika, međutim, da autorka nije mogla a da ne razreši neke od otvorenih i nedovršenih misterija sveta Zemljomorja – godine 2000. objaviće Drugi vetar, knjigu kratkih priča čije će radnje i uzbudljivi junaci iznova premrežiti ovaj čudesni arhipelag.

Ursula le Gvin - Leva ruka tame Preveo s engleskog: Darko Tuševljaković Kontrast, 2019 mek povez latinica broj strana 270 format 20,5 x 14,5 cm NOVA knjiga! Leva ruka tame objavljena je pre pedeset godina, ali značaj i upečatljivost ovog romana isti su kao i 1969. godine. A možda i snažniji: čini se da nam je više nego ikad potrebna priča o dva bića koja uče da razumeju ono drugo uprkos kulturološkim preprekama i stereotipima seksualnosti. Genli Aj ne veruje svom glavnom savezniku u Getenu. Ne polazi im za rukom da komuniciraju bez zazora, čak i kad prilike u kojima se nalaze počnu da se pogoršavaju. Svetlost je leva ruka tame, a tama je desna ruka svetlosti... „Leva ruka tame je jedan od romana koji, u tradiciji remek-dela klasične književnosti, svakim novim čitanjem otkrivaju čitaocu nešto novo; jedan je od romana koji se rado čitaju u raznim uzrastima i životnim periodima, i pritom svaki put ostavljaju jedinstveni, zaokruženi utisak. Leva ruka tame je društveno angažovan roman, politički roman, misaoni eksperiment, filozofski roman, avanturistički roman – i samim tim što jeste toliko toga, on izmiče jasnoj klasifikaciji, stoji sam za sebe u moru lepe književnosti nastale u drugoj polovini minulog veka, kao deo širih arhipelaga, ali ipak samostalan, dovoljno snažan da ne mora da traga za identitetom u gomili.“ - iz predgovora Darka Tuševljakovića

Filip K. Dik - Ubik Preveo s engleskog: Nikola Jordanov Kontrast, 2018 mek povez latinica broj strana 229 format 20,5 x 14,5 cm NOVA knjiga! Ubik je roman Filipa K. Dika iz 1969. godine, koji će postati jedan od njegovih najpoznatijih i najuspešnijih dela. Magazin Time ga je uvrstio na listu od 100 najvažnijih romana napisanih od 1923, ocenivši ga kao “duboko uznemiravajuću egzistencijalnu horor priču, košmar za koji nikada nećemo biti sigurni da smo se iz njega probudili.” Radnja romana se odvija 1992. godine u Severnoameričkoj konfederaciji, gde su već učestala putovanja na Mesec, a uticajne organizacije zapošljavaju ljude koji rade na blokiranju parapsiholoških moći telepata, kako bi očuvali privatnost. Jednu od njih vodi junak po imenu Ransiter, uz pomoć svoje preminule žene Ele, koja se nalazi u stanju “poluživota”, što je oblik egzistencije koji omogućava ograničenu svest i sposobnost komunikacije nakon smrti.

Filip K. Dik - Povratak Timotija Arčera Kontrast, 2019 mek povez latinica broj strana 245 format 20,5 x 14,5 cm NOVA knjiga! Povratak Timotija Arčera ne zahteva od čitaoca da suzbije nevericu, i teško da se može smatrati naučnofantastičnim delom bez predznaka „duhovno“, budući da poseže u prostore zagrobnog postojanja i smisla života. Mada se ne nastavljaju jedan na drugi na način kako je to uobičajeno u trilogijama, odnosno zajedničkim likovima, zapletom ili lokalitetima, tri romana – Valis, Prodor božanskog i Povratak Timotija Arčera – celinom čine duboke i kompleksne tematske veze. Ispripovedana iz perspektive Ejndžel Arčer, po Diku mnogo pametnije i racionalnije osobe od njega samog, priča o biskupu Timotiju Arčeru bolna je i iskrena potraga za odgovorima u zamagljenim područjima ludila, paranoje, nepouzdanih sećanja i varljive percepcije. Autentičnim fildikovskim iskustvom roman polako dovodi protagoniste i čitaoce do bespogovornog zaključka da pravo ispunjenje donose jedino prijateljstvo i ljubav. Mladen Jakovljević

Filip K. Dik - Da li androidi sanjaju elektronske ovce? * Preveo s engleskog: Mladen Jakovljević Roman po kome je snimljen `Blade Runner`. Kontrast, 2017 mek povez latinica broj strana 226 format 20,5 x 14,5 cm NOVA knjiga! Jedno od najpoznatijih SF dela svih vremena govori o ključnom egzistencijalnom pitanju: šta je to ljudskost i da li je za nju potrebno nešto više od mesa i kostiju. Filip K. Dik je objavio ovaj roman 1968. Napisao ga je neverovatnom brzinom i njime potvrdio svoj status jednog od najvećih autora naučne fantastike. Radnja romana je smeštena u postapokaliptični San Francisko. Nakon velike nuklearne katastrofe, znatan deo životinjskih i biljnih vrsta nestao je zbog radijacije. Zamenili su ih androidi, sofisticirani oblici veštačkog života. Posao glavnog junaka romana, Rika Dekarda, jeste da lovi i ubija odmetnute humanoidne androide. Ali u tom lovu neminovno mora doći i do (samo)preispitivanja ljudskosti... Ovaj roman je imao svoju filmsku adaptaciju – 1982. godine, Ridli Skot je po motivima ove knjige režirao film Blade Runner, koji se pridružio panteonu kultnih ostvarenja SF umetnosti.

Laguna 2005, mek povez, vrlodobro stanje, 436 strana, težina oko 470 gr

Naslov: Grad ogledala Autor(i): Džastin Kronin Izdavač: Laguna Mesto: Beograd Godina: 2017 Povez: mek Strana: 832 Format: 13x20 cm Pismo: Latinica Stanje knjige: odlično očuvano - kao nova

Isak Asimov - Trilogija o carstvu

Noć na galaktičkoj železnici - Kenđi Mijazava Izdavač: Tanesi, 2023 mek povez 122 strana latinica format 20 x 13 cm NOVA knjiga! Roman Noć na galaktičkoj železnici govori o fantastičnom putovanju dva druga, Đovanija i Kampanele, na takozvanoj „galaktičkoj železnici”. Električne veverice, naddimenzionalne vozne karte, svemirski fosili – ovaj roman može se smatrati i pretečom japanske naučne fantastike. Međutim, on je pun simbola tako postavljenih da teraju čitaoca na interpretaciju. Kako razumeti očiglednu hrišćansku simboliku kad se uporedi s Kenđijevom predanošću budizmu? Šta predstavljaju putnici i druge ličnosti koje Đovani i Kampanela susreću na putovanju? Šta predstavlja sama galaktička železnica? Jedino što se pouzdano može uočiti jeste sličnost sveta u ovom romanu i Kenđijevim pesmama. Kvaternarni prostor kome pripada železnica isti je onaj u kome svoje logičke „propozicije” predstavlja lirsko ja u pesmi „Mentalna skica”. „Perspektivni univerzitetski profesori” koji iz najviših slojeva atmosfere kopaju zaleđeni azot neodoljivo podsećaju na onog zauzetog profesora kog junaci sreću na Pliocenskoj obali. Pa ni Kenđijeva najpoznatija pesma „Ni po kiši, ni na vetru...”, koja se jasno razlikuje od onih iz „nadrealističkog” kruga, ne može se iz ovog poređenja izostaviti. Njena ljubav i humani¬zam kao da govore kroz Đovanija kad poželi da izgori poput sazvežđa Škorpije samo da bi „usrećio svakoga”... Kenđi Mijazava (1896-1933) rođen je u prefekturi Ivate kao najstariji sin Seiđiroa, trgovca i vlasnika zalagaonice, i majke Ići. Deda s majčine strane bio je jedan od najbogatiih trgovaca u njihovoj oblasti, zbog čega je Kenđi čitav život osećao grižu savesti. Diplomirao je 1918. godine na školi agrikulture u Morioki sa odličnim ocenama, ali dolazi u sukob sa ocem, koji je želeo da ga Kenđi nasledi u trgovačkom poslu. Kenđi počinje da piše svoje prve pesme i bajke. Krajem 1921. godine postaje profesor u školi agrikulture u Hanamakiju. Napušta školu i seli se na jedno od imanja koja su pripadala Mijazavama i počinje da obrađuje zemlju. Iste godine osniva privatnu školu i društvo, kroz koje pomaže seljacima u okolini i uči ih agrikult¬ri. Naposletku, usled teškog fizičkog rada, 1928. godine se razboljeva i vraća u porodični dom. Od tada pa do smrti, Kenđi se posvećuje pisanju i prepravljanju ranijih dela. U ovom periodu nastaje i njegovo najpoznatije delo Noć na galaktičkoj železnici. Izdavačka kuća Tanesi objavila je klasično delo japanske fantastike, roman Noć na galaktičkoj železnici Kenđija Mijazave. Roman je napisan 1927. godine, a objavljen je posthumno sedam godina kasnije. Prema tom delu 1985. godine snimljena je istoimena anima. Roman Noć na galaktičkoj železnici“ govori o fantastičnom putovanju dva druga, Đovanija i Kampanele, na takozvanoj „galaktičkoj železnici”. Električne veverice, naddimenzionalne vozne karte, svemirski fosili – ovaj roman može se smatrati i pretečom japanske naučne fantastike. Međutim, on je pun simbola tako postavljenih da teraju čitaoca na interpretaciju. Kako razumeti očiglednu hrišćansku simboliku kad se uporedi s Kenđijevom predanošću budizmu? Šta predstavljaju putnici i druge ličnosti koje Đovani i Kampanela susreću na putovanju? Šta predstavlja sama galaktička železnica? Jedino što se pouzdano može uočiti jeste sličnost sveta u ovom romanu i Kenđijevim pesmama. Kvaternarni prostor kome pripada železnica isti je onaj u kome svoje logičke „propozicije” predstavlja lirsko ja u pesmi „Mentalna skica”. „Perspektivni univerzitetski profesori” koji iz najviših slojeva atmosfere kopaju zaleđeni azot neodoljivo podsećaju na onog zauzetog profesora kog junaci sreću na Pliocenskoj obali. Pa ni Kenđijeva najpoznatija pesma „Ni po kiši, ni na vetru…”, koja se jasno razlikuje od onih iz „nadrealističkog” kruga, ne može se iz ovog poređenja izostaviti. Njena ljubav i humani­zam kao da govore kroz Đovanija kad poželi da izgori poput sazvežđa Škorpije samo da bi „usrećio svakoga”… Knjiga sadrži nekoliko pesama, takođe u prevodu s japanskog Mateje Matića, kao i nekoliko priča u prevodu Divne Tričković. Kenđi Mijazava (1896-1933) rođen je u prefekturi Ivate kao najstariji sin Seiđiroa, trgovca i vlasnika zalagaonice, i majke Ići. Deda s majčine strane bio je jedan od najbogatiih trgovaca u njihovoj oblasti, zbog čega je Kenđi čitav život osećao grižu savesti. Diplomirao je 1918. godine na školi agrikulture u Morioki sa odličnim ocenama, ali dolazi u sukob sa ocem, koji je želeo da ga Kenđi nasledi u trgovačkom poslu. Kenđi počinje da piše svoje prve pesme i bajke. Krajem 1921. godine postaje profesor u školi agrikulture u Hanamakiju. Napušta školu i seli se na jedno od imanja koja su pripadala Mijazavama i počinje da obrađuje zemlju. Iste godine osniva privatnu školu i društvo, kroz koje pomaže seljacima u okolini i uči ih agrikulturi. Naposletku, usled teškog fizičkog rada, 1928. godine se razboljeva i vraća u porodični dom. Od tada pa do smrti, Kenđi se posvećuje pisanju i prepravljanju ranijih dela. U ovom periodu nastaje i njegovo najpoznatije delo Noć na galaktičkoj železnici.

EN LEKI PRAVDA POMOĆNIKA - Imperijalni Radč: deo 1 MAČ POMOĆNIKA - Imperijalni Radč: deo 2 MILOST POMOĆNIKA - Imperijalni Radč: deo 3 Prevod - Zvezdana Šelmić Izdavač - Čarobna knjiga, Beograd Godina - 2019 346 + 350 + 330 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Beskrajni svet fantastike ISBN - 978-86-7702-685-1 978-86-7702-716-2 978-86-7702-717-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `JEDAN OD NAJBOLJIH NAUČNOFANTASTIČNIH ROMANA DRUGE DECENIJE XXI VEKA Nagrada „Hjugo“ 2014. za najbolji roman. Nagrada „Nebjula“ 2013. za najbolji roman. Nagrada „Lokus“ 2014. za najbolji debitantski roman. Nagrada „Artur Č. Klark“ 2014. za najbolji roman. Nagrada Britanske naučnofantastične asocijacije 2013. za najbolji roman. Pravda će sustići carstvo. Na udaljenoj ledenoj planeti, vojnik poznat kao Brek sve je bliže tome da ispuni svoj zadatak. Brek istovremeno predstavlja više od onoga kako deluje i manje od onoga što je bila. Pre mnogo godina bila je Pravda Torena – kolosalni svemirski brod i veštačka inteligencija koja kontroliše hiljade vojnika u službi Radča, carstva koje je pokorilo galaksiju. Jedan čin izdaje sve je to poništio, ostavivši je u samo jednom krhkom ljudskom telu. Ali ono će joj možda biti dovoljno da se osveti onima koji su je uništili. Pravda pomoćnika, inventivna i inteligentna svemirska opera, debitantski je roman novog smelog glasa u naučnoj fantastici i prva knjiga trilogije o svemiru Radča. „Neočekivano, neodoljivo i veoma kul.“ – Džon Skalzi` Vladar svemira Radča predao je Brek komandu nad brodom Milost Kalre i poslao je na jedino mesto na koje bi pristala da ode – na stanicu Athuk, gde se sestra poručnika On bavi hortikulturom. Athuk je kolonija anektirana pre oko šest stotina godina i sad je već sasvim civilizovana – ili bi trebalo da jeste. Ali nije sve onako mirno kako se čini. Stare podele i dalje izazivaju nevolje i veštačka inteligencija stanice Athuk nije zadovoljna takvom situacijom. Izgleda da su se i tuđini Presgeri zainteresovali za zbivanja na njoj. S tim što niko ne garantuje da je ta zainteresovanost dobronamerna. „Malo je pisaca koji naučnu fantastiku pišu kao En Leki. Malo je onih koji su ikad to mogli.“ – Džon Skalzi „Ovo je svemirska opera kakvu su čitaoci čekali.“ – NPR Books „Ambiciozna svemirska opera koja potvrđuje da Pravda pomoćnika nije bila slučajni pogodak... Ovo je knjiga koju bi svaki ozbiljan čitalac naučne fantastike trebalo da pročita.“ – RT Book Reviews Brek i njena posada moraju da se odupru starom i moćnom ne­prijatelju, gospodaru Radča, i da se izbore za pravo da odlučuju o svojim sudbinama. Vojniku poznatom kao Brek samo se za trenutak činilo da je sve pod kontrolom. Onda se, tokom pretrage stanice Athuk, pojavio neko ko ne bi smeo da postoji – neko ko bi mogao biti izbeglica s broda koji se tri hiljade godina krio izvan domašaja carstva. U međuvremenu, stiže glasnik iz tuđinskog i tajnovitog carstva Presgera, uporedo s neprijateljem Brek, nestabilnom i sasvim moguće ludom Anander Mijanai – vladarkom carstva koje je u ratu sa samim sobom. Anander je dobro naoružana i žestoko se nameračila na Brek. Ona bi mogla da pobegne sa svojim brodom i posadom, ali to bi sve na stanici Athuk ostavilo u strašnoj opasnosti. Brek smišlja očajnički plan. Izgledi nisu dobri, ali nju to nikad ranije nije sprečilo da dela. „Ova trilogija će postati SF klasik za mnoge generacije.“ – Library Journal` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ann Leckie Ancillary Justice Ancillary Sword Ancillary Mercy Imperial Radch

KRISTOFER PAOLINI U MORU ZVEZDA SNITI 1-2 Prevod - Miroslav Bašić Palković Izdavač - Čarobna knjiga, Beograd Godina - 2021 622 + 432 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Beskrajni svet fantastike ISBN - 978-86-7702-903-6 978-86-7702-904-3 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Kira Navarez je sanjala o novim svetovima. Sada se obrela u noćnoj mori! Tokom rutinske istraživačke misije na nenastanjenoj planeti, ksenobiolog Kira Navarez pronalazi vanzemaljski artefakt. Isprva ushićena, Kira počinje da oseća užas kada drevna prašina oko nje počne da se kreće. Kad rat krene da besni među zvezdama, Kira se otiskuje na odiseju preko cele galaksije koja će joj pružiti nova saznanja i iz korena je izmeniti. Prvi kontakt nije ni približno onakav kakvim ga je zamišljala. I dok se Kira suočava sa sopstvenim strahovima, Zemlja i njene kolonije na pragu su uništenja. Kira je možda poslednja šansa koju čovečanstvo ima... Nakon devet godina od poslednjeg romana iz ciklusa Nasleđe, Kristofer Paolini donosi nam izvrsno zrelo ostvarenje u domenu naučne fantastike. „Inteligentno napisan, jak naučnofantastični roman, pun velikih ideja.” – Adrijan Čajkovski, pisac Dece vremena „Živopisan i inteligentno osmišljen svet. Topla preporuka za sve ljubitelje serijala Prostranstvo, Džejmsa S. A. Korija.” – Booklist „Roman koji će vas oduševiti vanzemaljskim divotama – i strahotama svemira.” – Newsweek` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Christopher Paolini To Sleep In A Sea Of Stars