Matko Meštrović : SVIJET SVIJEST I ZAVISNOST - Informacija, ekonomija i razvoj, Svijet kao komunikacijski proces, Društveni kapital nije isto što i podruštvovljeni kapital , August Cesarec, Zagreb, 1983., str. 334. Hrvatski jezik, latinica, broširano s ovitkom. Očuvanost 4. Meštrović, Matko, hrvatski povjesničar umjetnosti i društveni teoretičar (Brna na Korčuli, 12. XI. 1933). Diplomirao (1958) i doktorirao (1978) temom Teorija dizajna na Filozofskome fakultetu u Zagrebu. Radio na Radio-televiziji Zagreb, bio ravnatelj Zavoda za kulturu Hrvatske (1987–92), profesor na Interfakultetskom studiju dizajna (1991–94), znanstveni savjetnik u Ekonomskom institutu (1993–2005). Bio je član umjetničke skupine Gorgona, jedan od osnivača i glavnih teoretičara novih tendencija (1961) i član uredništva časopisa Bit International (1968–72). Zauzima se za unaprjeđivanje industrijskog oblikovanja i oblikovne kulture; bavi se problemima suvremenoga društvenog razvoja. Glavna djela: Obrisi bez obrasca (1978), Teorija dizajna i problemi okoline (1980), Svijet, svijest i zavisnost (1983), Roba i sloboda (1995), Vrijeme zbilje (2002), Prema novom usmjerenju (2011).

Ognjen Pribićević - Vlast i opozicija u Srbiji Radio B92 iz 1997 169 str. Odlicno ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta --------- 26082019

Stojan Cerović je bio srpski novinar. Rođen je u Titogradu 9. jula 1949. godine. Diplomirao je na grupi za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 1973. godine. Magistrirao je Kliničku psihologiju 1985. na Univerzitetu u Beogradu. Radio je kao asistent na niškom Filozofskom fakultetu u periodu od 1974. do 1986. godine. Od 1986. radio je kao dopisnik Radio Frans Internasional iz Beograda. Jedan je od osnivača nedeljnika Vreme 1990. godine. Bio je kolumnista i predsednik Upravnog odbora nedeljnika Vreme. Knjiga izabranih tekstova Stojana Cerovića pod naslovom Bahanalije objavljena je 1993 u Beogradu. Prevod na švedski pojavio se 1994. godine. Druga knjiga Stojanovih tekstova, Izlazak iz istorije1999-2004 objavljena je 2004. godine. Stojan Cerović dobio je novinarsku stipendiju Neiman fondacije na univerzitetu Harvard, gde je proveo akademsku godinu 1993/94. Objavljivao je tekstove u mnogim evropskim listovima i časopisima. Predavao je na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, tokom jeseni 1999. Tokom 2000. bio je Senior Fellow na Američkom institutu za mir (USIP) u Vašingtonu. Dobitnik je domaćih novinarskih nagrada Dušan Bogavac 1991. i Jug Grizelj 1996. Stojan Cerović bio je jedan od osnivača i prvi predsednik Centra za antiratnu akciju (1991-1993). Stojan Cerović umro je 21. marta 2005. u Parizu posle teške bolesti. Njegov otac Komnen, bio je učesnik Narodnooslobodilačkog rata i proglašen je za narodnog heroja. Jugoslavija - Političke prilike/ 47 članaka... Otimači maršalske palce, U zamci rodoljublja, Podrumi Sarajeva, S Pala u Beograd (General Ratko Mladić bio je poslednja nada ratnog preduzeća zvanog Velika Srbija), Pandurska država, Akrep iz kutije (Nacija, stanje duha), Gorski vijenac belog luka, Policijska politika, Udba kao sudba... Karikature Predrag Koraksić Corax Mek povez, pečat instituta, 243 str, 21 cm Nekorišćena, prednja korica savijena (videti sliku)

Đuro Kovačević : REKVIJEM ZA SOCIJALIZAM - Ima li socijalizam budućnosti? , Stručna knjiga / Univerzitetska riječ 1989, str. 209. Očuvanost 3 ; na nekoliko stranica ima podvlačenja hemiskom. Ђуро Ковачевић (Велика Греда, 14. август 1943 — Жабљак, 21. јул 2011) био је историчар, политиколог и песник. Ђуро Ковачевић је рођен 14. августа 1943. године у Великој Греди, Банат, Србија. Гимназију је завршио у Зрењанину, а Правни факултет на Универзитету у Београду, где је и докторирао 1976. године, са тезом „Политичка елита и савремено грађанско друштво“. Непосредно пред студентске демонстрације, 1968, као постдипломац изабран је за председника Савеза студената Југославије, са којим је започело његово активно ангажовање у политици.[1] Заступао је тезе либерала, који су се залагали за више тржишта у економској, и више демократије у политичкој сфери. Међутим, тезе либерала се нису уклапале у пројекат југословенског друства тадашњег председника Југославије, Јосипа Броза Тита. Био је један од најмлађих и најперспективнијих припадника тадашње српске политичке елите. Са непуних тридесет година, налазио се у најужем руководству Социјалистичког савеза, тада најмасовније политичке и друштвене организације у земљи. Тих година се посебно ангажовао на припремама новог Устава. Настојао је да се идеје и ставови српског руководства управо нађу у том највишем законском акту државе. Када је почео обрачун са српским либералима, нуђена му је изгледна политичка каријера, међутим он је понуду одбио, с обзиром да је то било противно његовим моралним и политичким начелима, па се тада повукао са политичке сцене. У бурном периоду између студентских демонстрација и пада либерала, у оквиру Београдског универзитета и Универзитетског одбора савеза студената, учествовао је у оснивању Студентског културног центра (СКЦ). У истом периоду је учествовао и у покретању угледног, вишедеценијског часописа „Идеје“ , који је значајно утицао на научну и културну сцену. Године 1990. трансформисао је Институт за раднички покрет, у коме је радио већ извесно време у Институт за европске студије у Београду. Од 1990. до 2002. године био је и директор ове институције. Заједно са професором Светозарем Стојановићем, Ђуро Ковачевић је основао Српско–амерички центар 2002. године. Овај центар је 2009. године прерастао у Центар за националну стратегију(ЦЕНС). Организовањем скупова, трибина, форума и различитих пројеката, чланови ове организације су упућивали на неопходност промишљања положаја Србије у савременом свету. Од 2006 до 2009. године, био је члан Програмског одбора Радио-телевизије Србије (РТС). Аутор је више десетина научних студија објављених по разним часописима из области политичке теорије, политичке социологије и политичке историје. У последње две деценије живота, посебно се бавио проблемима глобализације, транзиције, европских интеграција, сломом социјализма, кризом и распадом Југославије. Објавио је четири књиге, а пета која је у тренутку смрти била у припреми, није изашла. Током целе радне каријере, објављивао је краће текстове у недељницима и дневној штампи. Дао је бројне интервјуе и уцествовао у многим радио и ТВ емисијама. Био је чест гост на другом и трећем програму Радио Београда, као и на другом програму Радио телевизије Београд . Паралелно са научним радом, Ђуро Ковачевић се бавио песништвом. Објавио је пет збирки поезије.

Naziv: Uvod u dijalektički materijalizam Autor: A. Thalheimer Izdavač: Naučna biblioteka, Zagreb Godina izdanja: 1933 Povez: Tvrd Stanje kao na slikama. Vidljivi znaci korišćenja i podvlačenja stranica. Korice su pohabane. Opis: August Thalheimer (18. ožujka 1884. - 19. rujna 1948.) bio je njemački marksistički aktivist i teoretičar. Bio je član Njemačke socijaldemokratske stranke prije Prvog svjetskog rata. Uređivao je Volksfreund, jedno od stranačkih novina, a od 1916. radio je na Spartakusbriefeu, službenom listu Nezavisne socijaldemokratske stranke (USPD). Thalheimer je postao jedan od osnivača Komunističke partije Njemačke (KPD) i priznat je kao njezin glavni teoretičar. Uređivao je Rote Fahne i rukopise koje je Franz Mehring ostavio neobjavljene nakon njegove smrti. Thalheimer je bio dio lokalne vlade u Württembergu i bio je ministar financija tijekom krize 1923. On i Heinrich Brandler bili su okrivljeni za posljedice i pozvani u Moskvu 1924. Tamo je radio za Comintern i Institut Marx-Engels. Godine 1927. Thalheimer je održao niz predavanja na moskovskom sveučilištu Sun Yat-sen koja su tada objavljena kao udžbenik iz filozofije (engleski prijevod pojavio se kao Uvod u dijalektički materijalizam, New York, 1936). Također je radio s Buharinom na nacrtu programa Kominterne. Nelagoda s vodstvom Ernsta Thälmanna natjerala ga je da se vrati u KPD u Njemačkoj 1928. Međutim, godinu dana kasnije, on i Brandler su izbačeni iz KPD -a te su nastavili formirati Oporbu Komunističke partije (KPO). KPO je kritizirao vanjsku politiku Sovjetskog Saveza, ali ne i njegovu unutarnju politiku. Thalheimer je izjavio: `Ne želimo donijeti zaključak da, budući da je politika Kominterne pogrešna, mora slijediti da je i politika Rusije pogrešna`. (Gegen den Strom, 4/1931) Thalheimer je podržavao/prisilnu kolektivizaciju i stahanovizam. Thalheimer je otišao u egzil u Pariz od 1932. Početkom 1935. Thalheimer je počeo pisati redovitu kolumnu o međunarodnim vijestima za Workers Age, službene novine Komunističke partije SAD -a (opozicija), na čijem je čelu Jay Lovestone. Thalheimer je otišao u Barcelonu, Španjolska, 1936. Ovdje se uključio u raspravu s Andrésom Ninom zbog osude Radničke stranke marksističkog ujedinjenja (POUM) prvog moskovskog suđenja. Ubrzo se ponovno vratio u Francusku kako bi radio u KP -u u egzilu. U srpnju 1937., kada su staljinisti uhitili šest pripadnika KPO -a u Barceloni, izdao je zajedničku izjavu s Brandlerom: `Preuzimamo na sebe svako političko i osobno jamstvo za naše uhićene suborce. Oni su antifašisti i revolucionari, nesposobni za bilo koju akciju koja bi se mogla protumačiti kao veleizdaja Španjolske revolucije.`

Udo Ulfkote je sedmnaest godina radio za dnevni list Frankfurter algemajne cajtung. Te nemačke novine mogu da se, po svom značenju u javnosti, uporede u Srbiji, recimo, sa Politikom. Ove novine, poznatije kao FAC, glavni su organ nemačke političke i finansijske elite. Knjiga Kupljeni novinari se bavi istraživanjem skrivenih mehanizama upravljanja medijima, korupcije i laganja u javnim poslovima. 400 str.

Naslov: Krv boje benzina Urednik: Fatmir Alispahić Izdavač: Tuzla : Radio Kameleon, 1996 Pismo: latinica Br. strana: 410 Format: 24 cm Povez: meki, zaštitni omot Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama; na (praznom) predlistu posveta autora.

H.DŽ.VELS RAT SVETOVA Meki povez 6/14 H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”.

Neo – F - Roman Sa posvetom autora Izdavač: Solaris, Novi Sad, 2023 Broširano, 262 strane Milivoj Anđelković (Beograd, 1940) srpski je književnik, dramaturg, esejista, novinar i urednik.[1] Jedan deo opusa mu je posvećen romanima i fantastici, neoavangardi (signalistički pokret) i elektronskoj interaktivnoj književnosti. Drugi deo opusa je esejističke i kulturološke prirode, a objavljuje ga u knjigama, na Internetu, u feljtonima i na radio-programu.

Nulta tačka : prema TV seriji Dosijei X : po likovima koje je stvorio Kris Karter / Kevin Džej Anderson ; prevela sa engleskog Milica Krstanović. - Beograd : Radio B92, 1998 (Beograd : Zuhra). - 346 str. ; 19 cm. - (Biblioteka X) Prevod dela: The X Files: Ground Zero / Kevin J. Anderson. ISBN 86-7963-085-3 COBISS.SR-ID 62212620 Potpuno nov, nekorišćen primerak (IZ KNJIŽARE) Godina izdanja: 1998 Autor: Anderson, Kevin Džej Jezik: Srpski (latinica) Povez: Meki

DOMOVINA JE SLOBODA-Mihajlo Mihajlov DOMOVINA JE SLOBODA MIHAJLO MIHAJLOV(autor) Izdavač: RADIO B92 383.strane Disidentsko iskustvo, Zašto nisam razgovarao sa Hruščovom, Centralni zatvor, Sarajevo, Jugoslovenski građanski rat, Srbija, Od Zabele do Vašingtona, Rusija, Dostojevski, Lenjin, Dezintegracija Rusije, Haos i rasulo, Solženjicin, Ruska mafija, Vojske, granice i zastave, Američki socijalisti, Pogovor: Mirko Đorđević mg Ostali naslovi iz oblasti: Publicistika 1994; Broširani povez; Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` ------------------⭐️ D2

42334) RAT SVETOVA , Herbert Džordž Vels , Prosveta Beograd 1981 , H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. biblioteka Plava ptica knjiga 1. , tvrd povez, format 13,5 x 19,5 cm , zlatotisak, ilustrovano, ćirilica,245 strana

H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. Čuveni režiser Stiven Spilberg, 2005. snimio je film po romanu Rat svetova, u kome su u glavnim ulogama Tom Kruz, Dakota Fening, Tim Robins i Miranda Oto.

Autor: Božidar Đelić Povez: broširan Br. strana: 326 Format: 14,5x22,5 Kada će nam biti bolje? Na ovo pitanje Božidar Đelić, bivši ministar finansija, nudi čak 379 konkretnih odgovora. Sve ih je uvrstio u knjigu na kojoj je radio pune dve godine i koja je ugledala svetlost dana upravo pod tim nazivom – Kada će nam biti bolje. Od svih principa za koje se zalaže izdvaja dva za koja smatra da su najvažnija i četiri mere koje ocenjuje najnužnijim...

SAN O ARMAGEDONU , Herbert Džordž Vels , Authors & Artists Beograd 2008 Herbert Džordž Vels (1866–1946) jedan je od najpoznatijih pisaca naučne fantastike svih vremena. Njegova dela iz ove oblasti poznata su po vizionarskim opisima tehnoloških dostignuća kao i po opisima načina ratovanja koji će postati aktuelni tek u XX veku. Zbog toga su njegova dela obilato korišćena u drugim umetničkim oblastima (kao što su film i radio). mek povez, format 14,5 cm x 20,5 cm , latinica, 152 strane

59385) SAN O ARMAGEDONU , Herbert Džordž Vels , Authors & Artists Beograd 2008 Herbert Džordž Vels (1866–1946) jedan je od najpoznatijih pisaca naučne fantastike svih vremena. Njegova dela iz ove oblasti poznata su po vizionarskim opisima tehnoloških dostignuća kao i po opisima načina ratovanja koji će postati aktuelni tek u XX veku. Zbog toga su njegova dela obilato korišćena u drugim umetničkim oblastima (kao što su film i radio). Odlično očuvano , mek povez, format 14,5 cm x 20,5 cm , latinica, 152 strane

Fondacija za mir i rešavanje kriza Borisa Vukobrata, izbor iz istoimene radio emisije Doba razuma DOBA RAZUMA FONDACIJA ZA MIR I REŠAVANJE KRIZA ДОБА РАЗУМА ФОНДАЦИЈА ЗА МИР И РЕШАВАЊЕ КРИЗА 175 strana, sa fotografijama. Izdanje Centar za rešavanje kriza 1994. Odlicno ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta

59543) ČOVEK KOJI JE MOGAO DA ČINI ČUDA , Herbert Džordž Vels , Beograd 2008 , Herbert Džordž Vels (1866–1946) jedan je od najpoznatijih pisaca naučne fantastike svih vremena. Njegova dela iz ove oblasti poznata su po vizionarskim opisima tehnoloških dostignuća kao i po opisima načina ratovanja koji će postati aktuelni tek u XX veku. Zbog toga su njegova dela obilato korišćena u drugim umetničkim oblastima (kao što su film i radio). odabrane pripovetke, Vremeplov biblioteka fantastike ; odlično očuvano, mek povez, format 14,5 x 21 cm , ćirilica, 160 strana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Eng. Jezik! Daglas Adams The Restaurant at the End of the Universe Douglas Adams Suočavanje s uništenjem od strane ratobornih Vogona je čudno vrijeme za kozmički raseljenog Arthura Denta i njegove znatiželjne suborce dok jure svemirom pokretani čistom nevjerojatnošću - i očajnički traže mjesto za jelo. Među Arthurovim šarolikim suputnicima su Ford Prefect, dugogodišnji prijatelj i suradnik Vodiča za galaksiju za autostopere; Zaphod Beeblebrox, troruki, dvoglavi bivši predsjednik galaksije; Tricia McMilan, druga zemlja utočište koja je nestala (sada se zove Trillian); i Marvin, koji ništa i nikoga ne trpi rado. Daglas Adams (engl. Douglas Noël Adams; Kembridž, 11. mart 1952 — Santa Barbara, 11. maj 2001) je bio britanski radio-dramaturg i pisac, najpoznatiji po seriji knjiga Vodič kroz Galaksiju za autostopere. Za njegovog života, ovaj serijal je bio prodan u više od petnaest miliona primeraka. dams je rođen u Kembridžu i obrazovan u Brentvud školi u Eseksu, gde se sprijateljio s Grifom Džonsom. Adams je pohađao Koledž Svetog Jovana, gde je 1974. godine diplomirao englesku književnost. Neki od njegovih ranih radova su prikazani na televiziji Bi-Bi-Si 2 1974. godine. Uskoro ga je „otkrio“ Grejam Čepmen iz Monti Pajtona. Adams je napisao jedan od skečeva u 45. epizodi Letećeg cirkusa.[1] Adamsov rani rad na radiju uključuje skečeve u programima Berkis Vej i Njuz Hadlajns, a i bio je pisac jedne epizode programa Doktor on d gou. Autostoperski vodič kroz galaksiju Prema Adamsu, ideja za Autostoperski vodič kroz galaksiju je nastala kada je pijan ležao u polju u Insbruku u Austriji, gledajući zvezde. Lutao je noseći knjigu Vodič kroz Evropu za autostopere kada je naišao na grad gde niko nije pričao za njega razumljiv jezik. Kada se napio i otišao u polje da spava, bio je inspirisan nemogućnošću da komunicira sa ljudima iz tog grada. Autostoperski vodič kroz galaksiju je originalno nastao kao šestodelna radio serija na Bi-Bi-Si Radiju 4 1978. godine. Radio serija je bila osnova za seriju knjiga, koja je postala poznata kao „trilogija u pet nastavaka“, a kasnije i TV seriju.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Čedomir Čupić (Sivac, 1947) srpski je politikolog i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.[1] Široj javnosti postao je poznat 2001. godine, kada je postao član, a kasnije i predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije.[2] Biografija Gimnaziju je završio u Somboru, a nakon toga Fakultet političkih nauka u Beogradu, gde je magistrirao i doktorirao. Od 1972. godine do 1981. godine radio je kao novinar i urednik u redakciji Prvog programa Radio Beograda. Godine 1981. izabran je za asistenta-pripravnika na Fakultetu političkih nauka, a u zvanje redovnog profesora 2002. godine.[1] Jedan je od osnivača Skupštine Alternativne akademske obrazovne mreže, Udruženja profesora istraživača i stalni saradnik Beogradske otvorene škole.[2] Prvi politički angažman mu je bilo članstvo u Savetu Studentskog pokreta Otpor od 1998. do 2000. godine, a od 2000. do 2003. godine bio je član Saveta Narodnog pokreta Otpor i nosilac liste na izborima 2003. godine. Bio je član Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije od 2001. do 2003 godine, kao i predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije od 2009. godine i član tog tela do 2013. godine.[2] Autor je 8 knjiga, urednik više zbornika i autor preko 150 članaka, eseja i ogleda i preko 250 prikaza knjiga i zbornika iz društvenih nauka i filozofije.[1] Član je Skupštine slobodne Srbije.

Brajan Vilson Aldis je bio jedan od najvažnijih glasova u pisanju naučne fantastike danas. Svoj prvi roman napisao je dok je radio kao prodavac knjiga u Oksfordu. Ubrzo nakon toga napisao je svoje prvo delo naučne fantastike i ubrzo stekao međunarodno priznanje. Obožavan zbog svojih inovativnih književnih tehnika, evokativnih zapleta i neodoljivih likova, postao je Veliki majstor naučne fantastike 1999. Brajan Aldis je preminuo 19. avgusta 2017, neposredno nakon što je sa porodicom i najbližim prijateljima proslavio svoj 92. rođendan. AN ORBIT BOOKS 1974. 323 str. odlično očuvana

59331) OGLEDI O BEZBRIŽNOSTI , Svetlana Slapšak , Radio B92 Beograd 1994 , Srpski intelektualci, nacionalizam i jugoslovenski rat ; sadržaj : Srpske alternative: ima li ih? Kako je počelo, Književnost M.Pavića, Instantni i distantni disidenti, Republikanci, Pretorijanci, Udarac elitnom nacionalizmu, Lagum Svetlane Velmar-Janković, Ispostavljanje računa Dobrici Ćosiću, Kultura denuncijacije, Mrze li Amerikanci (i drugi) (nas) Srbe, Fijakerska logika na pilećim nogama: Željko Simić, Srpski pisci od davnina za ili protiv, Smrt jezika smrti, Nacionalna izdaja, O srpskim ratničkim tradicijama, Papa i K.Čavoški, Odgovor Čavoškom, biblioteka Apatridi , mek povez, format 13,5 x 19,5 cm , latinica, 206 strana

Perfektno očuvana knjiga. Izdavač: Književne novine, Beograd & Univerzitetska riječ, Nikšić 1990. 190 str težina: 211 gr ******************************* Knjiga koja je objavljena tik pre rata u Bosni i svojim sadržajem ukazuje na tenzije i budjenje fanatizma, nemire i anomalije u društvu, kulturi i politici. `Ponovo sam svakog ponedeljka, iz sedmice u sedmicu, od početka jula 1989. do jula 1990. godine, na Drugom programu Radio-Beograda, komentarisao zbivanja u jugoslovenskom društvu. To jednogodišnje praćenje dogadjaja na domaćoj društvenoj i kulturnoj sceni dobilo je dramatično ubrzanje, pa mi se učinilo da se ovi komentari, zbog njihove aktuelnosti, ne mogu odlagati. Objavljujem ih zato što smatram da su svedočenje o ovom našem nemirnom i opasnom vremenu.`

Na putu ka zvezdama Mars je naš prvi veliki izazov. Ova knjiga govori o tome kako na jednom tako negostoljubivom mestu stvoriti potpuno Novi Svet. Kim Stenli Robinson jedan od najboljih živih pisaca SF-a, višestruko nagrađivan za svoja ostvarenja, sedamnaest godina je radio na knjizi i prevazišao okvire svog žanra. Koliko je ovaj `Rat i mir` SF-a uspešan ne samo u naučnoj postavci i neverovatnom zapletu, već i u tom dubokom oslikavanju likova govori i to da se za ekranizaciju knjige odlučio režiser `Titanika`. Zato pođite sa junacima ovog dela na put koji nas sasvim izvesno čeka u budućnosti. Povez mek strana 750 Pismo latinica odlično očuvana knjiga

Daglas Adams HOLISTIČKA DETEKTIVSKA AGENCIJA ima posvetu Privatni detektiv Dirk Džentil u Adamsovom maniru, dokazuje fundamentalnu povezanost svih stvari, rešava misteriozno ubistvo, pojede gomilu pica i spase ljudsku rasu od istrebljenja - besplatno. Umesto razbibrižnog teksta koji ne traži bilo kakva nestandardna predznanja, Adams sada svoje čitaoce stavlja na muke probijanja kroz neke od fundamentalnih postavki kvantne fizike, na čelu sa legendarnom Šredingerovom (ima je - nema je) mačkom, dodatno komplikujući stvari tako što se sa narečenim postavkama lako sprda, karikira ih i vitoperi. Dirk Džent lijeva vizija sveta, prostorvremena i traganje za odgovorima na probleme, od ubistva, nestanka mačke (kako Šredingerove tako i bilo koje druge) do pronalaženja duhova koji zaposedaju ljude ili rešavanja problema pojave konja u kupatilu univerzitetskog profesora koji to i nije, odnosno odglavljivanja, na skretanju hodnika, bespovratno zaglavljenog kauča, podrazumeva vrlo širok i temeljan uvid u razne nivoe stvarnosti (u sve četiri dimenzije pa i više ako treba - a treba!) Izdavač: Alnari, Beograd 2001; Daglas Adams (engl. Douglas Noël Adams; Kembridž, 11. mart 1952 — Santa Barbara, 11. maj 2001) je bio britanski radio-dramaturg i pisac, najpoznatiji po seriji knjiga Vodič kroz Galaksiju za autostopere. Za njegovog života, ovaj serijal je bio prodan u više od petnaest miliona primeraka. dams je rođen u Kembridžu i obrazovan u Brentvud školi u Eseksu, gde se sprijateljio s Grifom Džonsom. Adams je pohađao Koledž Svetog Jovana, gde je 1974. godine diplomirao englesku književnost. Neki od njegovih ranih radova su prikazani na televiziji Bi-Bi-Si 2 1974. godine. Uskoro ga je „otkrio“ Grejam Čepmen iz Monti Pajtona. Adams je napisao jedan od skečeva u 45. epizodi Letećeg cirkusa.[1] Adamsov rani rad na radiju uključuje skečeve u programima Berkis Vej i Njuz Hadlajns, a i bio je pisac jedne epizode programa Doktor on d gou. Autostoperski vodič kroz galaksiju Prema Adamsu, ideja za Autostoperski vodič kroz galaksiju je nastala kada je pijan ležao u polju u Insbruku u Austriji, gledajući zvezde. Lutao je noseći knjigu Vodič kroz Evropu za autostopere kada je naišao na grad gde niko nije pričao za njega razumljiv jezik. Kada se napio i otišao u polje da spava, bio je inspirisan nemogućnošću da komunicira sa ljudima iz tog grada. Autostoperski vodič kroz galaksiju je originalno nastao kao šestodelna radio serija na Bi-Bi-Si Radiju 4 1978. godine. Radio serija je bila osnova za seriju knjiga, koja je postala poznata kao „trilogija u pet nastavaka“, a kasnije i TV seriju. Polaris Naučna fantastika k60