Format: 13x20 cm Broj strana: 334 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2010. Autostoperski vodič kroz galaksiju Daglasa Adamsa Šesti deo trilogije Urnebesan nastavak galaktičkih lutanja zlosrećnog Zemljanina Artura Denta. Vaseljena je velika tamo napolju, nesmotrenima se može dogoditi gotovo bilo šta – i obično tako i bude. Spakujte svoj peškir! Taman kada je konačno uspeo da se vrati kući, na Zemlju, Artur Dent shvata da nije izmakao sudbini – Vogoni su se takođe vratili s namerom da ovog puta unište našu planetu u ovom ali i u svim alternativnim univerzumima. Artur je primoran ponovo da beži. Igrom slučaja sa svojim prijateljima naći će se na intergalaktičkom vikinškom brodu čiji je vlasnik Vovbager Beskonačno Produženi – besmrtnik sa samoubilačkim nagonom i savršenim talentom za vređanje ostatka sveta. I tako se autostoperska odiseja nastavlja… Oin Kolfer je uspeo da ispuni nimalo lak zadatak: da okupi najbizarniju galaktičku svima već dragu družinu koju sačinjavaju nezaposleni bogovi, predsednik galaksije, zaljubljeni zeleni tuđin, razdražujući računar i najmanje jedan ogromni kotur sira i da savršeno oživi neverovatan i jedinstven humor Daglasa Adamsa. trp

Филип Хозе Фармер: ДВЕРИ ВРЕМЕНА Издавач: ЈУГОСЛАВИЈА, Београд, 1980.год. Меки повез, 159 страна, латиница. Очувано као на фотографијама. `Filip Hoze Farmer ušao je 1952. godine na velika vrata u naučnu fantastiku detaljno opisujući, u priči «„LJubavnici”,» seksualni odnos čoveka i vanzemaljke! Time je, na zgražanje čistunaca i uprkos protivljenju nekoliko urednika, koji su odbili da priču objave, porušio dotadašnje žanrovske tabue, koji su zabranjivali pisanje o seksu između ljudi, a kamoli o odnosu između vrsta. Farmer je 1961. priču proširio u istoimeni roman, koji je potom dobio još dva nastavka: «„Žena na dan”» i „«Rastinjak đavo”,» koji, međutim, nisu dorasli početnom delu; a sledila je i serija priča na istu temu. Ovakvo postupanje – pravljenje serijala – definitivna je karakteristika Farmerovog pisanja. Tokom svoje karijere vodio je čak 8 serijala, od kojih je najznačajniji onaj o Svetu-reci, svetu koga deli ogromna reka a koji su stvorili vanzemaljci i na njemu oživeli sve ljude, od praistorije do 21. veka, koji su ikada živeli na Zemlji. Junaci koji krstare svetom-rekom su istorijske ličnost (ser Barton, istraživač Afrike iz 19. veka, Mark Tven, Sirano De Beržerak, Alisa Plezens po čijem liku je Kerol stvorio «„Alisu u zemlji čuda»”, Herman Gerin, «Crveni» Baron Fon Rihtofen, engleski kralj DŽon Lakland i mnogi drugi). Serija počinje romanom „«Idite ka svojim rasutim telima”» iz 1971, za kojim slede «„Znameniti rečni brod”» (1971), „«Tamni projekat»” (1977), „«Svet-reka i druge priče”» (1979), „«Magični lavirint”» (1980), „«Rat na Svetu-reci: zatomnjena proza»” (1980), „«Bogovi Sveta-reke”» (1983), „«Reka večnosti»” (1983). Farmerovo izmeštanje istorijskih likova u neverovatno okruženje, konstruisanje međusobnih susreta, sukoba i psiholoških dilema, zabavno je, intrigantno i u potpunosti u tradiciji posmodernističke literature. Farmer je na identičan način oživljavao i vodio u zajedničke avanture Tarzana i Doka Sevidža u romanima «„Neznana gozba” (1968) i „«Gospodar drveća/Ludi goblin” (»1970). Tarzan se pojavljuje i u seriji o «Oparu», u romanima „«Poslednji dar vremena»” (1972), „«Hadon drevnog Opara»” (1974), „«Let za Opar” (1976). Seriju „«Svet porekla»” o superiornim tehnološkim bogovima koji se poigravaju sa nižim vrstama, čine «„Tvorac vaseljene” (1965), „«Dveri stvaranja” (1966), „«Privatni kosmos” (1968), «„Iza zidina Tere”» (1970). Među više od 60 knjiga koje je potpisao svojim imenom ili pseudonimima (jedan je i Kilgor Trout, lik iz romana Kutra Vonegata), nalaze se i sjajne priče kakva je „«Jahači purpurne nadnice”», zatim knjige priča - najpoznatija je „«Dole, među crnom bandom i drugo»” (1971), romani „«Drugi dnevnik Fileasa Foga” (1973), „«Isus na Marsu»” (1979), nekoliko horor i erotskih romana, kao i knjige ‘ozbiljne’ literature. Farmer je u gotovo svim delima svež, spreman na provokaciju i poigravanje, što dokazuje njegov veliki, neobuzdani talenat i temperament.` Илија БАкић

Филип Хозе Фармер:ДВЕРИ ВРЕМЕНА Издавач:ЈУГОСЛАВИЈА,Београд, 1980.год. Меки повез,159 страна, очувано. `Filip Hoze Farmer ušao je 1952. godine na velika vrata u naučnu fantastiku detaljno opisujući, u priči «„LJubavnici”,» seksualni odnos čoveka i vanzemaljke! Time je, na zgražanje čistunaca i uprkos protivljenju nekoliko urednika, koji su odbili da priču objave, porušio dotadašnje žanrovske tabue, koji su zabranjivali pisanje o seksu između ljudi, a kamoli o odnosu između vrsta. Farmer je 1961. priču proširio u istoimeni roman, koji je potom dobio još dva nastavka: «„Žena na dan”» i „«Rastinjak đavo”,» koji, međutim, nisu dorasli početnom delu; a sledila je i serija priča na istu temu. Ovakvo postupanje – pravljenje serijala – definitivna je karakteristika Farmerovog pisanja. Tokom svoje karijere vodio je čak 8 serijala, od kojih je najznačajniji onaj o Svetu-reci, svetu koga deli ogromna reka a koji su stvorili vanzemaljci i na njemu oživeli sve ljude, od praistorije do 21. veka, koji su ikada živeli na Zemlji. Junaci koji krstare svetom-rekom su istorijske ličnost (ser Barton, istraživač Afrike iz 19. veka, Mark Tven, Sirano De Beržerak, Alisa Plezens po čijem liku je Kerol stvorio «„Alisu u zemlji čuda»”, Herman Gerin, «Crveni» Baron Fon Rihtofen, engleski kralj DŽon Lakland i mnogi drugi). Serija počinje romanom „«Idite ka svojim rasutim telima”» iz 1971, za kojim slede «„Znameniti rečni brod”» (1971), „«Tamni projekat»” (1977), „«Svet-reka i druge priče”» (1979), „«Magični lavirint”» (1980), „«Rat na Svetu-reci: zatomnjena proza»” (1980), „«Bogovi Sveta-reke”» (1983), „«Reka večnosti»” (1983). Farmerovo izmeštanje istorijskih likova u neverovatno okruženje, konstruisanje međusobnih susreta, sukoba i psiholoških dilema, zabavno je, intrigantno i u potpunosti u tradiciji posmodernističke literature. Farmer je na identičan način oživljavao i vodio u zajedničke avanture Tarzana i Doka Sevidža u romanima «„Neznana gozba” (1968) i „«Gospodar drveća/Ludi goblin” (»1970). Tarzan se pojavljuje i u seriji o «Oparu», u romanima „«Poslednji dar vremena»” (1972), „«Hadon drevnog Opara»” (1974), „«Let za Opar” (1976). Seriju „«Svet porekla»” o superiornim tehnološkim bogovima koji se poigravaju sa nižim vrstama, čine «„Tvorac vaseljene” (1965), „«Dveri stvaranja” (1966), „«Privatni kosmos” (1968), «„Iza zidina Tere”» (1970). Među više od 60 knjiga koje je potpisao svojim imenom ili pseudonimima (jedan je i Kilgor Trout, lik iz romana Kutra Vonegata), nalaze se i sjajne priče kakva je „«Jahači purpurne nadnice”», zatim knjige priča - najpoznatija je „«Dole, među crnom bandom i drugo»” (1971), romani „«Drugi dnevnik Fileasa Foga” (1973), „«Isus na Marsu»” (1979), nekoliko horor i erotskih romana, kao i knjige ‘ozbiljne’ literature. Farmer je u gotovo svim delima svež, spreman na provokaciju i poigravanje, što dokazuje njegov veliki, neobuzdani talenat i temperament.` Илија БАкић

2010: Druga Odiseja - Artur Klark Izdavač: Kontrast Broj strana: 346 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 x 14 cm Godina izdanja: 2022 Prevela s engleskog: Nikola Matić NOVA knjiga!!! Devet godina nakon kraha Diskaverijeve misije na Jupiteru, američko-sovjetska ekspedicija kreće u susret napuštenom svemirskom brodu, kako bi pretražila i ispitala memorijske blokove pobunjenog, „psihotičnog” računara HAL 9000, ne bi li se ustanovilo šta je pošlo po zlu... I šta se dogodilo sa komandantom Dejvom Boumenom. Bez najave, kineska ekspedicija uputiće se ka istom cilju, a misija se pretvara u mahnitu trku za dragocenim informacijama sa Diskaverija o zagonetnom monolitu koji kruži oko Jupitera. Uz to, u međuvremenu, biće koje je nekada bilo Dejv Boumen – jedini čovek koji je otkrio misteriju monolita – kreće na svoju misiju ka Zemlji, i šalje neobična upozorenja. Njegovo putovanje može se pokazati kao najvažnije: nešto bitno treba da se desi, iako nije jasno ko i sa kojim ciljem stoji iza toga što crni monolit, umnožavajući se gotovo unedogled, povećava masu Jupitera, transformišući ga u zvezdu... U drugom delu kultnog serijala SF žanra, Artur Č. Klark još jednom pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, a pitanju čovekovog mesta u Univerzumu pristupa sa kosmičkim zamahom, i sa neuporedivom veštinom razvezivanja mnogih čvorišta filozofije i nauke pripovedačkom veštinom žanrovskog klasika.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! „Prelep“ roman koji je inspirisao film sa Dejvidom Bouvijem u glavnoj ulozi, od finaliste Nebula nagrade (Njujork tajms). Čovek koji je pao na Zemlju priča priču o Tomasu Džeromu Njutnu, vanzemaljcu prerušenom u čoveka koji dolazi na Zemlju u misiji da spase svoj narod. Razorena nuklearnim ratom, njegova matična planeta, Antea, više nije pogodna za stanovanje. Njutn sleće u Kentaki i počinje da patentira tehnologiju Antheana — skupljajući bogatstvo koje mu je potrebno da napravi svemirski brod koji će na Zemlju dovesti poslednjih tri stotine preživelih od Anteana. Ali umesto pomoći koju traži, on pronalazi samo samouništenje, potonuće u alkoholizam i napuštanje svog svemirskog broda, u ovoj potresnoj priči o ljudskom stanju hvaljenog autora Ptice rugalice. David Bowie Volter Stoun Tevis (28. februar 1928 — 9. avgust 1984) je bio američki romanopisac i pisac kratkih priča. Njegove knjige poslužile su kao inspiracija za tri filma i televizijsku seriju. Rođen je u San Francisku, Kalifornija. Kao dete odrastao je u San Francisku, u blizini okeana i parka Golden Gate. Kada je imao deset godina, roditelji su ga stavili u kliniku na godinu dana dok su se vratili u Kentaki, gde su dobili zemljište u okrugu Medison. Sa jedanaest godina, Volter je sam putovao širom zemlje da bi se ponovo spojio sa svojom porodicom. Drugi svetski rat i Kentaki Pri kraju Drugog svetskog rata, sa sedamnaest godina, služio je na Pacifiku kao pomoćnik mornarice na USS Hamiltonu. Nakon što je otpušten, završio je srednju školu za modele 1945. godine i upisao se na Univerzitet u Kentakiju gde je diplomirao englesku književnost i studirao kod A. B. Gathrie Jr.-a, autora romana Veliko nebo. Dok je bio tamo, radio je u sali za bilijar i objavio priču o toj igrici za Gatrijev razred. Nakon diplomiranja, služio je kao pisac za odeljenje za autoput u Kentakiju i predavao časove nauke, engleskog i fizičkog vaspitanja u srednjim školama u predgrađu Kentakija (Science Hill, Havesville, Irvine i Carlisle). Kasnije je počeo da radi na Univerzitetu Severni Kentaki. Svojom prvom ženom Džejmi Grigs oženio se 1957. godine i zajedno su ostali dvadeset sedam godina. Trka Časopisi Tevis je napisao više od dvadesetak kratkih priča za različite časopise. „The Big Hustle“, njegovu priču o bazenu za Collier`s (5. avgust 1955), ilustrovao je Denver Gilen. Takođe je objavljivao kratke priče u The American Magazine, Bluebook, Cosmopolitan, Eskuire, Galaki Science Fiction, Plaiboi, Redbook i The Saturdai Evening Post. romane Nakon svog prvog romana, The Hustler (Harper & Rov, 1959), napisao je Čovek koji je pao na Zemlju, koji je 1963. objavio Gold Medal Books. Predavao je englesku književnost i kreativno pisanje na Univerzitetu Ohajo (u Atini, Ohajo) od 1965. do 1978. godine, gde je dobio MFA. Dok je predavao na Univerzitetu u Ohaju, Tevis je primetio da književni nivo studenata alarmantno opada. Ovo zapažanje mu je dalo ideju za pticu rugalicu (1980, objavljenu na španskom od Editorial Impedimenta 2022), smeštenu u sumorni Njujork 25. veka. U predstavi, stanovništvo opada, niko ne zna da čita, a roboti vladaju dezorijentisanim ljudima. Pošto je natalitet veoma nizak, kraj vrste se predstavlja kao mogućnost. Tevis je 1980. nominovan za nagradu Nebula u kategoriji najboljeg romana za pticu rugalicu. Tokom jednog od svojih poslednjih televizijskih intervjua, otkrio je da je PBS jednom planirao da napravi produkciju Ptice rugalice kao nastavak njegovog filma The Lathe of Heaven iz 1979. godine.,,

Treća knjiga u proslavljenom serijalu o Majlsu Vorkosiganu. Na planeti Barajar fizički nedostaci su društveno neprihvatljivi. Majls ima briljantan um, jedva 165 cm visine, preveliku glavu, izuzetno krte kosti i žarku želju da upiše vojnu akademiju. Pošto već na početku padne fizički deo prijemnog ispita za vojnu akademiju, Majls odlazi na Beta koloniju gde istog dana završava sa obveznicom koju ne može da pokrije, vlasništvom nad teretnim brodom spremnim za staro gvožđe i depresivnim pilotom alkoholičarom na grbači. Kako bi nadoknadio novčane gubitke, Majls odlučuje da preveze jedan tovar na Tau Verde IV. Posao je lak, a ponuđen novac popriličan. Problem je što se isplata dobija po isporuci, a odredište je usred ratne zone krcate vojnicima i plaćenicima. Događaji se otimaju kontroli, a jedino što Majlsovu družinu održava u životu jesu njegova lukavost, tvrdoglavost, brzo razmišljanje – i činjenica da je već uzeo zalet. „Čast i dužnost su od životne važnosti za Majlsa, ali on je rođen da bude spletkaroš. I nikad ne odustaje... Čitao sam knjige o njemu iznova i iznova.“ Stiv Džekson, tvorac GURPS-a „Ako volite vojni SF, obožavaćete knjigu, a ako ne volite vojni SF, možda ćete je svejedno obožavati, jer žanr je ovde zaista najmanje važan... Tako je dobra jer je za oko devedeset posto dublja nego što biste očekivali... Uvek vas iznenadi, nikad nije predvidiva, gotovo nikada ono što očekujete.“ Džo Volton, spisateljica naučne fantastike

Od jednog od vodećih britanskih pisaca dolazi zajedljiva satira o zemlji zasnovanoj na nihilizmu i vladi koja je poludela Pet ljudi je krenulo iz izmišljene zemlje Kronacije u susednu republiku Nihilon, zaduženo da napišu vodič do jedine nihilističke države na svetu. Krećući se pet različitih ruta - biciklom, brodom, vozom, avionom i automobilom - dogovaraju se da se sastanu u prestonici. Nihilon je zemlja u kojoj je poštenje zabranjeno, vožnja u pijanom stanju je obavezna, a nihilizam dominira. Pet istraživača je poslato usred ovog haosa da sastave novi vodič o neobičnoj, neistraženoj zemlji i njenom svemoćnom vođi, predsedniku Nilu. Adam, Benjamin, Jakuiline, Edgar i Ričard pokušavaju da prikupe informacije — ali se nađu da ih je zahvatila nacija okrenuta naglavačke. Dok se kreću do glavnog grada kroz veštačku maglu koju je stvorio predsednik Nil da bi dezorijentisao svoj narod, pisce zaustavljaju obični građani za koje brzo otkrivaju da im se ne može verovati. Adam slučajno započinje kopneni rat, Bendžamin je primoran da kupi auto, a Žakilina otkriva da je pljačka ne samo legalna, već i podsticana. Istraživači, koji su stigli kao turisti, otkriće da je, iako je lako ući u Nihilon, mnogo, mnogo teže pobeći. Alan Silitoe, autor bestselera Usamljenosti trkača na duge staze, prelazi na neistraženu teritoriju u ovoj komičnoj distopiji koja je pametna koliko i zadivljujuća. PAN BOOKS 1971 286 str. dobro očuvana exlibris

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! PONOVNO DOBRO DOŠLI U MNOGE SVETOVE ČASTI Ladi Dame Honor Harrington — kapetan broda, admiral, Steadholder i Duchess — provela je decenije braneći Zvezdano Kraljevstvo Mantikora od svih učesnika. Usput je postala legenda poznata kao `Salamander` zbog svoje navike da uvek bude tamo gde je najžešća vatra. . . a takođe i nacionalni bestseler (Pepeo pobede: #7, The Vall Street Journal). Ali to je veliki univerzum, a Honorovi postupci utiču na mnoge živote, a ne na sve ljude. I njihovi postupci utiču na nju — lekcija koju „gospođa Midshipman Harrington“ uči godinama pre nego što se uzdigne u komandni čin kada očajnička bitka protiv „pirata“ koji nisu baš onakvi kakvi izgledaju počinje njenu briljantnu karijeru. Bliže kući, u „Menjaču svetova“, tajna koju su vanzemaljske mačje drveće čuvale od svojih ljudskih prijatelja stotinama godina uskoro će izaći na videlo. . . i potpuno promeniti odnos između dve vrste zauvek. U međuvremenu, Erik Flint se bavi sa „From the Highlands“. Čast ne može biti svuda, pa kada Narodna Republika Haven pokuša da izvede političko ubistvo na Zemlji, Anton Zilvicki — muž jednog od najcenjenijih vojnih mučenika Kraljevstva Zvezda, i otac mlade žene koja je očito odbačena stari blok — zakorači u provaliju . . . i koristi priliku da usput poravna neke stare račune. I konačno, Esther McKueen i Oscar Saint-Just se bore za svoj konačni sukob u Noveau Paris u `Nightfall`.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Roger Two Hawks, američki Iriquois Indijanac, oboren je iznad Ploestija u Rumunjskoj pred kraj Drugog svjetskog rata; samo je Navigator, O`Brien, preživio s njim. Tada su, začudo, bili u stranoj zemlji, gdje se nije govorio nijedan poznati jezik 20. stoljeća, gdje se činilo da ljudi žive u drugom vremenu, gdje su ljudi nosili lukove i strijele. Tada je došlo do spoznaje: nekako su ušli u paralelni svemir, kroz privremeno otvorena vrata u atmosferi. Nekako, moraju izaći; a onda je O`Brien bio mrtav Filip Hoze Farmer Filip Hoze Farmer ušao je 1952. godine na velika vrata u naučnu fantastiku detaljno opisujući, u priči «„LJubavnici”,» seksualni odnos čoveka i vanzemaljke! Time je, na zgražanje čistunaca i uprkos protivljenju nekoliko urednika, koji su odbili da priču objave, porušio dotadašnje žanrovske tabue, koji su zabranjivali pisanje o seksu između ljudi, a kamoli o odnosu između vrsta. Farmer je 1961. priču proširio u istoimeni roman, koji je potom dobio još dva nastavka: «„Žena na dan”» i „«Rastinjak đavo”,» koji, međutim, nisu dorasli početnom delu; a sledila je i serija priča na istu temu. Ovakvo postupanje – pravljenje serijala – definitivna je karakteristika Farmerovog pisanja. Tokom svoje karijere vodio je čak 8 serijala, od kojih je najznačajniji onaj o Svetu-reci, svetu koga deli ogromna reka a koji su stvorili vanzemaljci i na njemu oživeli sve ljude, od praistorije do 21. veka, koji su ikada živeli na Zemlji. Junaci koji krstare svetom-rekom su istorijske ličnost (ser Barton, istraživač Afrike iz 19. veka, Mark Tven, Sirano De Beržerak, Alisa Plezens po čijem liku je Kerol stvorio «„Alisu u zemlji čuda»”, Herman Gerin, «Crveni» Baron Fon Rihtofen, engleski kralj DŽon Lakland i mnogi drugi). Serija počinje romanom „«Idite ka svojim rasutim telima”» iz 1971, za kojim slede «„Znameniti rečni brod”» (1971), „«Tamni projekat»” (1977), „«Svet-reka i druge priče”» (1979), „«Magični lavirint”» (1980), „«Rat na Svetu-reci: zatomnjena proza»” (1980), „«Bogovi Sveta-reke”» (1983), „«Reka večnosti»” (1983). Farmerovo izmeštanje istorijskih likova u neverovatno okruženje, konstruisanje međusobnih susreta, sukoba i psiholoških dilema, zabavno je, intrigantno i u potpunosti u tradiciji posmodernističke literature. Farmer je na identičan način oživljavao i vodio u zajedničke avanture Tarzana i Doka Sevidža u romanima «„Neznana gozba” (1968) i „«Gospodar drveća/Ludi goblin” (»1970). Tarzan se pojavljuje i u seriji o «Oparu», u romanima „«Poslednji dar vremena»” (1972), „«Hadon drevnog Opara»” (1974), „«Let za Opar” (1976). Seriju „«Svet porekla»” o superiornim tehnološkim bogovima koji se poigravaju sa nižim vrstama, čine «„Tvorac vaseljene” (1965), „«Dveri stvaranja” (1966), „«Privatni kosmos” (1968), «„Iza zidina Tere”» (1970). Među više od 60 knjiga koje je potpisao svojim imenom ili pseudonimima (jedan je i Kilgor Trout, lik iz romana Kutra Vonegata), nalaze se i sjajne priče kakva je „«Jahači purpurne nadnice”», zatim knjige priča - najpoznatija je „«Dole, među crnom bandom i drugo»” (1971), romani „«Drugi dnevnik Fileasa Foga” (1973), „«Isus na Marsu»” (1979), nekoliko horor i erotskih romana, kao i knjige ‘ozbiljne’ literature. Farmer je u gotovo svim delima svež, spreman na provokaciju i poigravanje, što dokazuje njegov veliki, neobuzdani talenat i temperament.

Herbert Džordž Vels Ostrvo doktora Monroa Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Edvard Prendik se, posle brodoloma u južnim vodama Tihog okeana, zatiče na palubi broda koji prevozi životinje i čiji ga kapetan ostavlja na neobičnom ostrvu kojim vlada ozloglašeni doktor Moro. Prendik se seća da je već čuo za istaknutog londonskog fiziologa koji je morao da pobegne iz Engleske pošto se saznalo za njegove grozomorne eksperimente s vivisekcijom. Prendik se na pacifičkom ostrvu susreće s novim mračnim tajnama tog devijantnog despota, kao i s neobičnim, grotesknim stvorenjima koja se šunjaju po džungli. Ubrzo će, suočen s košmarom u sebi i oko sebe, biti prisiljen da spasava sopstvenu glavu… Ovo rano delo H. Dž. Velsa svrstano je među romaneskne klasike engleskog jezika i poslužilo je kao inspiracija za nekoliko nezaboravnih filmova, ali kada se, 1896. godine, pojavilo pred čitaocima, kritičari su ga dočekali na nož, proglasivši ga zastrašujućim i bogohulnim. Oni su želeli da čitaju o nauci kojom se Vels bavio u svojoj prvog knjizi, Vremeplovu, a ne o njenim mogućim zloupotrebama i užasima. Iako je ova čudesna priča smišljena kao komentar na evoluciju, božansku kreaciju i trvenje između ljudske prirode i kulture, savremeni čitaoci, upoznati s genetskim inženjeringom, ostaće zadivljeni Velsovim predviđanjem etičkih pitanja koja niču kada se govori o stvaranju „inteligentnijih“ ljudskih bića ili vraćanju u život izumrlih vrsta. Takva tumačenja dela dodaju novu težinu Prendikovim avanturama na Moroovom ostrvu izgubljenih duša, a pritom ne kvare užitak čitanja ovog i dalje živog i napetog štiva.

Odlican primerak... Bestseler Njujork tajmsa, knjiga koja je postala fenomen i pre nego što je objavljena. „Pretpostavljam da će na kraju neko ipak naći ove beleške. Možda za sto godina... Samo da se zna: nisam umro šestog sola. Ostatak posade je svakako mislio da sam skončao i ne mogu da ih krivim. Možda će zbog moje smrti proglasiti Dan nacionalne žalosti, možda će na mojoj stranici Vikipedije pisati: Mark Vatni je jedini čovek koji je umro na Marsu. I verovatno će biti u pravu. Zato što ću sigurno umreti ovde. Onda, da vidimo... Odakle da počnem?“ Mark Vatni, astronaut iz misije Ares, sticajem nesrećnih okolnosti ostao je na Marsu, a posada njegovog broda ubeđena je da je Mark skončao na Crvenoj planeti. Ali Vatni je odlučio da se ne preda... „Oštroumna, duhovita i napeta priča, s pravom merom štreberskog entuzijazma.“ Kirkus rivju „Briljantno... himna ljudskoj pronicljivosti [i] najautentičniji, najuzbudljiviji naučnofantastični roman u poslednjih mnogo godina.“ Volstrit džurnal „Kada vam dvoje ljudi koji se ne poznaju preporuče istu knjigu, nema sumnje da na nju treba obratiti pažnju... Sjajna knjiga, vrhunska u svom žanru.“ Njujork tajms „Napeta od početka do kraja, priča u kojoj se nije potkralo ni jedno jedino zrnce neuverljivosti. Nemoguće je oteti se utisku da bi ono što je opisano u Marsovcu moglo uistinu da se desi.“ Patrik Li, autor Begunca, bestselera Njujork tajmsa Premijera filma Marsovac u režiji Ridlija Skota, sa Metom Dejmonom u glavnoj ulozi zakazana je za novembar 2015. godine.

Bestseler Njujork tajmsa, knjiga koja je postala fenomen i pre nego što je objavljena. „Pretpostavljam da će na kraju neko ipak naći ove beleške. Možda za sto godina... Samo da se zna: nisam umro šestog sola. Ostatak posade je svakako mislio da sam skončao i ne mogu da ih krivim. Možda će zbog moje smrti proglasiti Dan nacionalne žalosti, možda će na mojoj stranici Vikipedije pisati: Mark Vatni je jedini čovek koji je umro na Marsu. I verovatno će biti u pravu. Zato što ću sigurno umreti ovde. Onda, da vidimo... Odakle da počnem?“ Mark Vatni, astronaut iz misije Ares, sticajem nesrećnih okolnosti ostao je na Marsu, a posada njegovog broda ubeđena je da je Mark skončao na Crvenoj planeti. Ali Vatni je odlučio da se ne preda... „Oštroumna, duhovita i napeta priča, s pravom merom štreberskog entuzijazma.“ Kirkus rivju „Briljantno... himna ljudskoj pronicljivosti [i] najautentičniji, najuzbudljiviji naučnofantastični roman u poslednjih mnogo godina.“ Volstrit džurnal „Kada vam dvoje ljudi koji se ne poznaju preporuče istu knjigu, nema sumnje da na nju treba obratiti pažnju... Sjajna knjiga, vrhunska u svom žanru.“ Njujork tajms „Napeta od početka do kraja, priča u kojoj se nije potkralo ni jedno jedino zrnce neuverljivosti. Nemoguće je oteti se utisku da bi ono što je opisano u Marsovcu moglo uistinu da se desi.“ Patrik Li, autor Begunca, bestselera Njujork tajmsa Premijera filma Marsovac u režiji Ridlija Skota, sa Metom Dejmonom u glavnoj ulozi zakazana je za novembar 2015. godine.

Naslov: Helikonija proleće Autor: Brajan Oldis Izdavač: Beograd : Zoroaster Pismo: latinica Br. strana: 337 Format: 20 cm Povez: meki Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) lepo očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju` i odlično su povezani međusobno i sa koricama; na par mesta na koricama ima tragova savijanja. Radnja romana: nakon duge i oštre zime na Helikoniji počinje proleće. Ljudska rasa, koja se skrivala tokom hladnih dana, izlazi iz pećina i počinje ponovo da gradi civilizaciju. Međutim, otkrivaju da planetu dele sa ratobornim fagorima, stvorenjima nalik minotauru. Fagori napadaju ljudska plemena i uzimaju ih za robove... Plodni britanski pisac Brajan Oldis, koji je iza sebe ostavio preko 80 knjiga i 40 antologija - „veliki starac” naučne fantastike - u mnogome je doprineo oblikovanju žanra još od prvog romana „Non-stop” (1958) o svemirskom brodu koji se otrgao kontroli, čime je najavio jednu od svojih stalnih tema: sudar haosa i grupe ljudi rešenih da se bore sa njim. Bio je poznat i po delima ”Staklenik”, „Jedno doba”¸„Bosonog u glavi” a naročito trilogiji ”Helikonija” iz prve polovine osamdesetih za koju je njegov agent rekao da je premostila jaz „između klasične naučne fantastike i savremene književnosti”. Pogledajte sve knjige iz žanra naučna fantastika koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1&Pretraga=nau%C4%8Dna+fantastika&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

36052) PLAĆENIK , Loiz Mekmaster Bižol , Laguna Beograd 2010 , Treća knjiga u proslavljenom serijalu o Majlsu Vorkosiganu. Na planeti Barajar fizički nedostaci su društveno neprihvatljivi. Majls ima briljantan um, jedva 165 cm visine, preveliku glavu, izuzetno krte kosti i žarku želju da upiše vojnu akademiju. Pošto već na početku padne fizički deo prijemnog ispita za vojnu akademiju, Majls odlazi na Beta koloniju gde istog dana završava sa obveznicom koju ne može da pokrije, vlasništvom nad teretnim brodom spremnim za staro gvožđe i depresivnim pilotom alkoholičarom na grbači. Kako bi nadoknadio novčane gubitke, Majls odlučuje da preveze jedan tovar na Tau Verde IV. Posao je lak, a ponuđen novac popriličan. Problem je što se isplata dobija po isporuci, a odredište je usred ratne zone krcate vojnicima i plaćenicima. Događaji se otimaju kontroli, a jedino što Majlsovu družinu održava u životu jesu njegova lukavost, tvrdoglavost, brzo razmišljanje – i činjenica da je već uzeo zalet. „Čast i dužnost su od životne važnosti za Majlsa, ali on je rođen da bude spletkaroš. I nikad ne odustaje... Čitao sam knjige o njemu iznova i iznova.“ Stiv Džekson, tvorac GURPS-a „Ako volite vojni SF, obožavaćete knjigu, a ako ne volite vojni SF, možda ćete je svejedno obožavati, jer žanr je ovde zaista najmanje važan... Tako je dobra jer je za oko devedeset posto dublja nego što biste očekivali... Uvek vas iznenadi, nikad nije predvidiva, gotovo nikada ono što očekujete.“ Džo Volton, spisateljica naučne fantastike mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 408 strana

Odlično Očuvana kao Nova Kategorije: Naučna fantastika / Serijal Majls Vorkosigan Format: 13x20 cm , 350 grama Broj strana: 408 strana O knjizi Treća knjiga u proslavljenom serijalu o Majlsu Vorkosiganu. Na planeti Barajar fizički nedostaci su društveno neprihvatljivi. Majls ima briljantan um, jedva 165 cm visine, preveliku glavu, izuzetno krte kosti i žarku želju da upiše vojnu akademiju. Pošto već na početku padne fizički deo prijemnog ispita za vojnu akademiju, Majls odlazi na Beta koloniju gde istog dana završava sa obveznicom koju ne može da pokrije, vlasništvom nad teretnim brodom spremnim za staro gvožđe i depresivnim pilotom alkoholičarom na grbači. Kako bi nadoknadio novčane gubitke, Majls odlučuje da preveze jedan tovar na Tau Verde IV. Posao je lak, a ponuđen novac popriličan. Problem je što se isplata dobija po isporuci, a odredište je usred ratne zone krcate vojnicima i plaćenicima. Događaji se otimaju kontroli, a jedino što Majlsovu družinu održava u životu jesu njegova lukavost, tvrdoglavost, brzo razmišljanje – i činjenica da je već uzeo zalet. „Čast i dužnost su od životne važnosti za Majlsa, ali on je rođen da bude spletkaroš. I nikad ne odustaje... Čitao sam knjige o njemu iznova i iznova.“ Stiv Džekson, tvorac GURPS-a „Ako volite vojni SF, obožavaćete knjigu, a ako ne volite vojni SF, možda ćete je svejedno obožavati, jer žanr je ovde zaista najmanje važan... Tako je dobra jer je za oko devedeset posto dublja nego što biste očekivali... Uvek vas iznenadi, nikad nije predvidiva, gotovo nikada ono što očekujete.“ Džo Volton, spisateljica naučne fantastike KuA

Sarajevo, 2009. 126 strana. Nekorišćena knjiga. Priča romana `Strašni` fokusirana je na usamljenog posljednjeg dinosaura kojem su nakon milijuna godina `genske zalihe pri kraju`, pa mu padne na pamet vratiti se na planetu Novih s kojima je njegova vrsta vodila rat do istrebljenja. Uz pomoć tipičnih tehnoloških pomagala, poput svemirskog broda, teleportacijskih kanala i sl., ali i ponešto obične sreće, postat će neželjeni imigrant koji živi u strahu od otkrivanja. U međuvremenu doživjet će pokoje prijateljstvo, ljubavno-seksualni odnos, završiti u zatvoru, no sve skupa neće mnogo pomoći u mijenjaju istine koje je itekako svjestan - kako je on samo vlastiti potomak, `samo sjećanje na samog sebe`. Njegova pozicija nepripadanja ni jednoj ni drugoj civilizaciji, odnosno pitanje njegovog identiteta zapravo je usađeno u temelj Jarkova romana, dok su sve ostale formalne odlike žanra - tehnološka dostignuća i superiornost Novih tek pozadina na kojoj se kristalizira priča o posljednjem dinosauru koji pati od duboke depresije. Sraz civilizacija, njihov sukob u kojem je pobijedio (navodno) nadmoćniji i sva ta SF čuda i paralelne stvarnosti, kojim se poslužio Jarak, mamac su za žanrovsku publiku, no ne mogu se oteti dojmu kako je Jarkov posljednji dinosaur sudbinom vrlo blizak likovima njegove nežanrovske proze. Princip je isti, sve su ostalo formalne nijanse. U svakom slučaju, nakon `Strašnog` Jarak si je posve sigurno priskrbio i publiku koju do sada nije imao, što će možda proširiti recepciju i ostale njegove proze, a ovaj će roman svakako ostati zabilježen kao iznenađujući izlet u druge vode koji je završio posve uspješno.

Zločin doktora Kerna : [fantastični roman] / Aleksandar Beljajev ; Omotni naslov Zločin Dr-a Kerna roman Novi Sad : Progres, [196?], Fizički opis 154 str. ; 15 cm Zbirka Mala knjiga / Progres, Novi Sad Kor. i hrpt. stv. nasl.: Zločin Dr-a Kerna. Beljaev, Aleksandr Romanovič, 1884-1942 = Беляев, Александр Романович, 1884-1942 Očuvanost 4-. ALEKSANDAR BELJAJEV Period između dva svetska rata u SSSR-u, na polju naučne fantastike, često se određuje i kao `period Beljajeva` jer je Aleksandar Romanovič Beljajev (1884-1942) ubedljivo bio, među čitaocima, najpopularniji pisac ovog žanra. Prvom pričom, «Glava gospodina Douela», objavljenom 1925.g. (koja će 1937.g. biti proširena u istoimeno roman), započeo je Beljajev svoju karijeru u kojoj će objaviti 70-tak knjiga, među kojima je i 10-tak naučno fantastičnih. Sva njegova žanrovska dela bazirana su na naučnim saznanjima odnosno hipotezama i njihovoj `razradi` koja podrazumeva oživljavanje i ugradnju u svakodnevni život u budućnosti. Tako je tema prve priče i potonjeg romana eksperiment sa odvajanjem žive glave od tela; kako označava samo ime romana «Čovek-amfibija» iz 1928.g. reč je o stvaranju posebne vrste čoveka koji može da živi i u vodi i na suvom; ovaj roman otvara autorevu omiljenu temu naučnog poboljšavanja čoveka, sa svim prednostima i problemima koje ona donosi a koja je osnov romana «Čovek koji je izgubio lice» (1929), «Laboratorija dubive» (1928), «Čovek koji je našao svoje lice» (1940), «Arijel - leteći čovek» (1941). Roman «Borba u eteru» (1928) razmatra probleme otkrivanja i upotrebe raznih vidova energije, «Vazdušni brod» (1934) opisuje buduće načine putovanja, «Podvodni zemljoradnici» (1930) otkrivaju nove metode rešavanja problema povećane potrebe za hranom. Osim `ovozemaljske` budućnosti, Beljajev je spekulisao sa otiskivanjem čoveka u svemir; u romanima «Skok u ništa» (1933) i «Zvezda Kec» (1936) predstavljene su ekspedicije hrabrih kosmonauta. Romani «Gospodar sveta» (1929) i «Prodavac vazduha» (1929) otkrivaju piščev strah pred mogućim manipulacijama i zloupotrebama moćne nauke, sposobne da donese blagostanje ali i uništi svet odnosno trajno porobi neke narode ili klase. Beljajev je, osim naučno fantastične proze, pisao i tekstove o odnosu nauke i ovog žanra što ga čini i jednim od prvih teoretičara ovog vida literature u Sovjetskom Savezu. Čitav opus Beljajeva, kao i svih ostalih pisaca u SSSR-u tog vremena, bio je pod direktnom kontrolom državnih cenzora koji su `brinuli` da knjige budu na partijskoj liniji i bez njihovog odobrenja ni jedna knjiga nije mogla biti štampana. Ispunjenje tih zadataka značilo je da su negativci uvek kapitalisti, njihovi političari i nemoralni naučnici, kojima je jedini cilj da izrabljuju radnike i unište socijalizam. S druge strane, čistota i dobronamernost bili su rezervisani za hrabre i požrtvovane sovjetske radnike i intelektualce. Kada bi se ispoštovali svi zadati obrasci, piscima nije, nakon idelološke agitacije, ostajalo previše prostora za pravu literaturu. Ipak, romani Beljajeva, ma koliko bili pojednostavljeni, sa veštačkim, beskrvnim likovima, uspevaju da se nametnu čitaocima kako svojom naučnom utemeljenošću (u širokom nizu disciplina, od medicine i bilogije do atomske fizike) tako i pažljivo vođenom radnjom i zanimljivim predviđanjima (pojedina su se ostvarila, druga je tehnologija prevazišla; otuda su neki romani potpuno nezanimljivi, kao npr. oni o putu u svemir a po tome su slični romanima iste tematike tako znamenitog pisca kakav je Artur Klark). Proteklo vreme potvrdilo je veliki značaj Beljajeva za stasavanje i razvoj sovjetske (a samim tim i svetske) naučne fantastike.

Knjige kao nove jedna ima potpis A3 1. Krhotine časti Ljudska vrsta se raširila svemirom. Putovanje brže od svetlosti kroz crvotočine u prostorno-vremenskom kontinuumu omogućilo je naseljavanje dalekih svetova; politički savez, ako je ikada postojao, odavno je raskinut; društveni sistemi, pa i istorije mnogobrojnih kolonijskih svetova često su ekstremno različiti, a posledica toga je stanje bremenito političkim zaverama i hladnim i oružanim ratovima. Kordelija Najsmit je naučnik sa Beta Kolonije, iz sveta nalik današnjim zapadnim demokratijama. Aral Vorksigan je oficir, pripadnik vojne kaste i aristokratije Barajara, sveta u kome vlada kvazifeudalizam i gde se bespoštedni unutrašnji sukobi smenjuju sa osvajačkim ratovima. Žena i muškarac, različiti po poreklu i odgoju, ne odolevaju snažnoj uzajamnoj privlačnosti, iako se najpre susreću kao protivnici u ratu svojih matičnih svetova, a zatim i kao saveznici u krvavoj borbi za vlast na Vorkosiganovoj rodnoj planeti. Ovaj roman je uvod u naučnofantastični svet Vorkosigana i Barajara, početak popularne i nagrađivane višegeneracijske sage koja, doslovno, premošćuje prostor i vreme. Bižolova je četvorostruki dobitnik nagrade Hugo i dvostruki dobitnik nagrade Nebula. 2. Barajar U drugom delu sage o Vorkosiganima Kordelija Najsmit, odmetnica gurnuta u brak sa najomraženijim neprijateljem svoga sveta, Koljačem Komara, prolazi kroz nova teška iskušenja kada njenog muža proglase za regenta i staratelja maloletnog naslednika carskog prestola Barajara. Slika barajarskog društva i istorije rasvetljava zašto ova tuđinka i došljakinja tvrdi da su Barajarci ludi. Iako pripada serijalu o Majlsu Vorkosiganu, Barajar je roman u kome Majls nije aktivni protagonist. Ovo je priča o tome zašto će Majls doći na svet osakaćen, zakržljalog rasta i lomnih kostiju i sa tim strašnim hendikepom morati da izbori mesto za sebe u okruženju koje prema takvima nema milosti. Dobitnik nagrade Hugo za SF roman godine. 3. Plaćenik Treća knjiga u proslavljenom serijalu o Majlsu Vorkosiganu. Na planeti Barajar fizički nedostaci su društveno neprihvatljivi. Majls ima briljantan um, jedva 165 cm visine, preveliku glavu, izuzetno krte kosti i žarku želju da upiše vojnu akademiju. Pošto već na početku padne fizički deo prijemnog ispita za vojnu akademiju, Majls odlazi na Beta koloniju gde istog dana završava sa obveznicom koju ne može da pokrije, vlasništvom nad teretnim brodom spremnim za staro gvožđe i depresivnim pilotom alkoholičarom na grbači. Kako bi nadoknadio novčane gubitke, Majls odlučuje da preveze jedan tovar na Tau Verde IV. Posao je lak, a ponuđen novac popriličan. Problem je što se isplata dobija po isporuci, a odredište je usred ratne zone krcate vojnicima i plaćenicima. Događaji se otimaju kontroli, a jedino što Majlsovu družinu održava u životu jesu njegova lukavost, tvrdoglavost, brzo razmišljanje – i činjenica da je već uzeo zalet. „Čast i dužnost su od životne važnosti za Majlsa, ali on je rođen da bude spletkaroš. I nikad ne odustaje... Čitao sam knjige o njemu iznova i iznova.“ Stiv Džekson, tvorac GURPS-a „Ako volite vojni SF, obožavaćete knjigu, a ako ne volite vojni SF, možda ćete je svejedno obožavati, jer žanr je ovde zaista najmanje važan... Tako je dobra jer je za oko devedeset posto dublja nego što biste očekivali... Uvek vas iznenadi, nikad nije predvidiva, gotovo nikada ono što očekujete.“ Džo Volton, spisateljica naučne fantastike 4. Vorska igra Nastavak Plaćenika i dobitnik nagrade Hugo. Majls Vorkosigan, tek diplomirao na Carskoj vojnoj akademiji, kao i svaki pitomac nada se da će biti raspoređen na svemirski brod. Pretpostavljeni, međutim, imaju druge zamisli. Majlsov odnos prema nadređenim oficirima je u najmanju ruku problematičan, no ako bez izgreda izdrži šest meseci u pešadijskoj bazi i pokaže da je nešto naučio, Majls se može nadati premeštaju u svemir. Tako se Majls zatiče u u ledenoj pustari, u ozloglašenoj ostrvskoj bazi Laskovski, gde po tradiciji završavaju pijanci, politički nepodobni ljudi i beznadežni oficiri čija je karijera pretrpela brodolom. Naravno, Majls ostaje dosledan sebi, odbija naređenja i zbog toga biva optužen za veleizdaju zbog čega ga šalju na drugi kraj galaksije. Tu će sresti Slobodne dendarijske plaćenike, otkriti pravu zaveru protiv svog rođaka, cara Gregora, i shvatiti da mora da ga spase kako bi izbegao sudbinu goru od smrti – da on sam postane gospodar Barajara. „...duhovito, svestrano, sa stilom...“ Locus „...ima sve što treba...“ Science Fiction Review „...izvanredno... zaslužuje najtoplije preporuke.“ Booklist „... sjajno... Bižolova spada među velikane epske i naučne fantastike.“ Rave Review

20 000 MILJA POD MOREM - Žil Vern Naslov originala: VINGT MILLE LIEUES SOUS LES MERS Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1963 Format: 19 X 11,5 cm. Povez: Meki Pismo: Ćirilica Broj strana: 296 Naucno-fantasticni roman francuskog pisca Žila Verna, u kom je predvidena izgradnja podmornice sa ljudskom posadom i osvajanje Južnog pola. Kada se Nautilus pojavio u moru, mnogi su mislili da je u pitanju morsko cudovište, sve dok se profesor Aronaks nije odvažio da, u društvu svog sluge Saveta i cudljivog, prostodušnog Neda Landa, konacno otkrije kakvo je cudo u pitanju. Našavši se u Nautilusu, pod rukovodstvom kontroverznog kapetana Nema, ekipa prelazi cudesnih 20 000 milja, upoznaje neslucene mogucnosti i karakteristike podmornice, kao i ocaravajuci život mora, a avantura koja ih prati na tom putu, ne dozvoljava da prekinete citanje ove genijalno osmišljene price. Žil vern je roden 1828, u Nantu, Francuska. Njegova porodica je posedovala bogatu pomorsku tradiciju, koja je prilicno uticala na njegovo pisanje. Kao decak, pobegao je od kuce da bi bio pomocnik na jednom trgovackom brodu, ali je uhvacen i vracen kuci. Godine 1847. odlazi u Pariz na studije prava. Tamo je, medutima, poraslo njegovo interesovanje za pozorište. Tokom 1850, njegov prvi komad je objavljen. Njegov otac je bio besan kada je cuo da Vern nece nastaviti studije prava, da mu je prestao slati novac. Tako je on morao da se izdržava prodajuci svoje price.Pošto je proveo puno vremena u biblioteci proucavajuci geologiju, inžinjerstvo i astronomiju, objavio je 1863. svoj prvi roman Pet nedelja u balonu. u godinama potom, objavljuje svoja najcuvenija dela: Put u središte zemlje (1864), Od Zemlje do meseca (1866), 20 000 milja pod morem (1870), Put oko sveta za 80 dana (1873), Misteriozno ostrvo (1874), Gospodar sveta (1904). Preminuo je 1905. godine u gradu Amnu. ***Očuvano***

Autor - osoba Klark, Artur Čarls, 1917-2008 Naslov Sastanak sa Ramom / Artur Klark ; preveo Branko Vučićević Jedinstveni naslov Rendezvous with Rama. srp Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija`, 1978 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 197 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Vučićević, Branko Zbirka Odabrana dela Artura Klarka ; 5 Kentaur : naučna fantastika. ǂSerija ǂIzbori iz opusa velikih majstora ISBN (Broš.) Napomene Prevod dela: Rendezvous with Rama Tiraž 10.000. Dobitnik Britanske nagrade za fantastiku, Memorijalne nagrade Džon V. Kembel i nagrada Hjugo, Nebjula, Lokus, Jupiter i Seiun za najbolji SF roman. Najpre se malo toga znalo o objektu koji se nezamislivom brzinom kretao Sunčevim sistemom. Astronomi su mu nadenuli ime Rama. Bio je ogroman, a težio je više od deset biliona tona. Onda je svemirska sonda potvrdila ono u šta niko nije hteo da veruje – Rama nije objekat nastao prirodnim putem. Neko ga je napravio, i reč je o svemirskom brodu. Istraživači Sunčevog sistema, kao i naučnici na Zemlji, počeli su da se spremaju za prvi susret čovečanstva sa vanzemaljskim oblikom života. Sama pomisao na to budila je najveće nade, ali i najcrnje strahove, jer niko ne zna ko su Ramanci niti zašto su došli. A sada je susret sa njima bio neizbežan – trebalo je samo proći kroz vrata vazdušne komore na Rami. Jedna od najboljih Klarkovih knjiga i suštinski roman o bliskom kontaktu, Susret s Ramom je klasik naučnofantastičnog žanra čija će aktuelnost svakom proteklom godinom biti samo sve veća. „Klark je fantastičan u svojoj sposobnosti da nas natera da iskusimo jezu kontakta sa onim vanzemaljskim, nepoznatim i nesaznatljivim. Ovo je vrhunac maštovitosti u naučnoj fantastici.“ – The New York Times Artur Č. Klark (1917–2008) već se dugo smatra jednim od najvećih pisaca naučne fantastike svih vremena. Pored slavnog romana 2001: Odiseja u svemiru, među najznačajnijim njegovim romanima su Kraj detinjstva, Rajski vodopadi, Susret s Ramom, Matica Zemlja, Pesme daleke Zemlje i drugi. Njegova dela su u svetu prodata u više od stotinu miliona primeraka. MG73 (N)

Ilustrovani čovek Rej Bredberi Da je Ilustrovani čovek ostao u štampi otkako je objavljen 1951. je pošteno svedočanstvo o univerzalnoj privlačnosti dela Reja Bredberija. Tek njegova druga zbirka (prva je bila Mračni karneval, kasnije prerađena u Oktobarsku zemlju), to je čudesan, iako uglavnom mračan, jorgan naučne fantastike, fantazije i horora. U genijalnom okviru za otvaranje i zatvaranje knjige, Bredberi se predstavlja kao bezimeni pripovedač koji upoznaje Ilustrovanog čoveka - lutalicu čije je celo telo živo platno egzotičnih tetovaža. Ono što je još upečatljivije i sve više uznemirujuće je to što su ilustracije same po sebi magično žive i svaka nastavlja da razvija sopstvenu priču, kao što je `The Veldt`, u kojoj razorena deca igru virtuelne stvarnosti prebacuju preko ivice. Ili „Kaleidoskop“, srceparajući portret nasukanih astronauta koji se spremaju da ponovo uđu u našu atmosferu – bez prednosti svemirskog broda. Ili „Nulti sat“, u kojem su invazivni vanzemaljci otkrili najlogičnijeg saveznika – našu sopstvenu decu. Iako je većina napisana 1940-ih i 1950-ih, ovih 18 klasičnih priča će biti jednako jezivo efektivno za 50 godina od sada. --Stenli Viater Sadržaj: · Prologue: The Illustrated Man · ss * · The Veldt [“The World the Children Made”] · ss The Saturday Evening Post Sep 23 ’50 · Kaleidoscope · ss Thrilling Wonder Stories Oct ’49 · The Other Foot · ss New Story Magazine Mar ’51 · The Highway [as by Leonard Spalding] · ss Copy Spr ’50 · The Man · ss Thrilling Wonder Stories Feb ’49 · The Long Rain [“Death-by-Rain”] · ss Planet Stories Sum ’50 · The Rocket Man · ss Maclean’s Mar 1 ’51 · The Fire Balloons [“‘In This Sign...’”] · ss Imagination Apr ’51 · The Last Night of the World · ss Esquire Feb ’51 · The Exiles [“The Mad Wizards of Mars”] · ss Maclean’s Sep 15 ’49; F&SF Win ’50 · No Particular Night or Morning · ss * · The Fox and the Forest [“To the Future”] · ss Colliers May 13 ’50 · The Visitor · ss Startling Stories Nov ’48 · The Concrete Mixer · ss Thrilling Wonder Stories Apr ’49 · Marionettes, Inc. [Marionettes, Inc.] · ss Startling Stories Mar ’49 · The City [“Purpose”] · ss Startling Stories Jul ’50 · Zero Hour · ss Planet Stories Fll ’47 · The Rocket [“Outcast of the Stars”] · ss Super Science Stories Mar ’50 · Epilogue · aw * BANTAM 1972. 186 str. dobro očuvana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Klasik naučne fantastike, Stanislav Lem (1921-2006), svojevremeno je bio najpoznatiji po uspešnom proboju „Gvozdene zavese“, ideološke barijere Zapadnog-demokratsko-kapitalističkog sveta prema Istočnom-tiransko-socijalističkom svetu; njegovi izuzetni romani i vrhunska erudicija oduševili su kako pisce naučne fantastike tako i američku publiku – i to u zemlji koja je sebe narcisoidno smatrala svetskim centrom ovog žanra. Fascinacija je bila tolika da je jedno vreme „proturana“ priča da se iza ovog imena, u stvari, krije moćni kompjuter Lunar Excursion Module – skraćeno LEM. No, ljubav nije bila dugog veka: Lemovi stavovi iz studije „Fantastika i futurologija“ (1973), pre svih onaj da je američka žanrovska proza 1950-tih i 1960-tih „beznadežan slučaj sa izuzecima“ od „celih“ 1% produkcije (što je mnogo gore od tvrdnje Teodora Sterdžena da je 90% naučne fantastike „đubre“), toliko su naljutili kolege po peru da su ga izbacili sa mesta počasnog člana Udruženja američkih pisaca naučne fantastike i stavili na crnu listu nepoželjnih; zalaganjem nekolicine autora, na čelu sa Ursulom Legvin, koju godinu kasnije, Lemu je vraćeno članstvo čime su, makar i posredno, njegove tvrdnje priznate. Lem se od većine pisaca naučne fantastike s obe strane „Gvozdene zavese“ razlikovao po svom žanrovskom svetonazoru, odnosno po izostanku apriornog optimizma kada je reč o svemirskoj sudbini Čoveka i njegovoj vladavini Univerzumom. Istini za volju, u njegovim ranim delima ima oduševljeno-poletnih opisa savršenih društava i junačkih pohoda na druge planete ali su već humorno intonirane priče o Iljonu Tihom bile subverzija pozitivističkih kanona socijalističkog realizma koja je kulminirala u romanima „Solaris“ (1961), „Nepobedivi“ (1964) i „Glas gospodara“ (1968). U sva tri romana vrhunski primerci ljudske rase ne uspevaju da se izbore sa tajnama Kosmosa odnosno da nađu odgovore na zagonetke koje se pred njih postavljaju. Naučnici na svemirskoj stanici iznad planete Solaris tek naslućuju suštinu okeana-uma baš kao što naučnici na Zemlji, bez obzira na svu raspoloživu tehnologiju i teorijske postavke, ne mogu da shvate poruke iz svemira. U „Nepobedivom“ su „ljudske snage“ udvostručene: uz naučnike tu su i profesionalni kosmoplovci ali rezultat njihovih udruženih napora nije ni malo spektakularniji. Priča započinje kao varijacija prepoznatljivog obrasca: krstarica „Nepobedivi“ sleće na planetu Rigas III kako bi istražila šta se desilo sa krstaricom „Kondor“ koja se nije vratila sa zadatka. Kontinenti na planeti nemaju ni vegetacije ni životinjskog sveta dok u okeanima ima riba i algi; istraživači će pronaći geološke slojeve sa ostacima mašina kao i ruine veštačkih tvorevina nalik na ljudske gradove. Otkriće „Kondora“ biće poražavajuće: nema tragova velikog sukoba ali nema ni preživelih a unutrašnjost broda je neobjašnjivo demolirana… Potraga za odgovorima i objašnjenjima se nastavlja sve dok se ne iskristališe bizarna teorija: planeta je nastanjena ali ne biološkim nego mašinskim „životom“ odnosno minijaturnim „insektima“ „kristalićima“ koji formiraju oblake sposobne da „izbrišu“ pamćenje životinjama i ljudima i da unište elektronske mozgove robota, eliminišući tako pretnje svom postojanju. Oni su proizvod „mrtve evolucije“ koja je na planeti uništila kopneni biološki život ali i velike, specijalizovane mašine sa svog matičnog broda. Odbrana od napada oblaka odnosi ljudske žrtve a stradaće i „Kiklop“ najjače samohodno oružje koje krstarica ima. Da bi, uprkos nespornom porazu, koliko-toliko sačuvali svoj ponos, ljudi sa broda, pre nego što će odleteti u svoju bazu, čine očajnički pokušaj da pronađu izgubljene-beslovesne saborce, u skladu sa parolom da niko neće biti ostavljen na bojištu. Ipak, ime „Nepobedivi“ ukaljano je i obesmišljeno. Roman je bogat tehničkim (i pseudo tehničkim) terminima i detaljima koji potkrepljuju njegovu uverljivost. S druge strane, opisi su uzdržano-škrti što pojačava atmosferu „suve racionalnosti“ koja ne dozvoljava poetske „uzlete“ ali, sveukupno, gradi ubedljiv ambijent. Lem je hrabre naučnike i kosmonaute predstavio onako kako to odgovara antropocentričnim žanrovskim predstavama tog vremena (u skladu sa maksimom da u svemir ne lete budale) kao umne, obrazovane, trezvene, sposobne, disciplinovane, požrtvovane, i opremio ih je superionim tehnologijama: od „osluškivača grobova“ (aparata koji otkriva poslednje misli poginulog) do moćnih zaštitnih polja sile, lasera, svakojakih robota i, konačno, bacača antimaterije! Dakle, sve što se samo poželeti može u osvajačkom pohodu na Svemir je na krstarici. Ali, Univerzum je beskrajno velik i domišljat a njegove su tajne iznenađujuće. Čak i ako su ljudi u stanju da ih otkriju to ne znači da mogu da se nose sa njima, da mogu da ih pobede ma koliko samoljubivi bili. Uloga Čoveka Pobednika samo je fiksacija u ime koje će se počiniti mnoge besmislene stvari. Rohan, jedan od junaka romana, pita se zašto ne odlete sa planete pošto na njoj nema pravog protivnika kao što nema ni pravog života… No, ljudima su obrasci važni, ponekad važniji čak i od spasavanja sopstvenog života; iz tog razloga oni ne prezaju da personifikuju oblak kao jedinku-protivnika iako to nije jedna stalna već povremena, difuzna pojava sa neodredivim nivoom svesnosti (ili instinkta). Mada je „Nepobedivi“ napisan pre više od pola veka njegov doživljaj „kosmičke sudbine čovečanstva“ i danas je ubedljiviji od mnoštva dela o herojskim osvajanjima Svemira koja su brzo i lako potonula u zaborav. Lemova precizna slika mana i vrlina čoveka kao nesavršene i ograničene vrste duboko je uznemirujuća ali je, čini se, bliža objektivnoj istini (bez obzira na dobro mišljenje koje o sebi imamo). Rečju, „Nepobedivi“ je remek-delo naučne fantastike sa značajnim mestom u njenoj istoriji ali i sa intrigantnim intelektualnim potencijalnom koji i danas pleni pažnju. Stanislav Herman Lem (polj. Stanisław Herman Lem) je bio poljski književnik i pisac naučne fantastike. Rođen je 12. septembra 1921. godine u Lavovu (u današnjoj Ukrajini) u ljekarskoj porodici. Godine 1932. započinje gimnazijsko školovanje u Lavovu i maturira 1939. Od 1940. do 1941. studira na Medicinskom univerzitetu u Lavovu.[1] Posle njemačke okupacije Lavova 1942. počinje da radi kao mehaničar i zavarivač. Posle sovjetskog zauzimanja Lavova 1944. nastavlja studije medicine. Godine 1946. u okviru procesa repatrijacije sa porodicom se seli u Krakov. Iste godine piše prvu pripovijetku Čovjek s Marsa, koju u nastavcima štampa časopis Novi svijet doživljaja. Od 1946. do 1948. sarađuje sa krakovskim nedeljnikom Opšti nedeljnik, u kome štampa pjesme i priče. Od 1947. do 1950. godine radi kao mlađi asistent na Naučnom konzervatorijumu koji je vodio Mječeslav Hojonovski, saradnik mjesečnika Život nauke. Godine 1970. dobija nagradu Ministarstva inostranih poslova za popularizaciju poljske kulture u inostranstvu. Dvije godine kasnije postaje član komisije Poljske akademije nauka „Poljska 2000“. Godine 1973. dobija nagradu Ministarstva kulture i umjetnosti za književnost i postaje počasni član Udruženja pisaca naučne fantastike Amerike. Godine 1976. u Poljskoj dobija Državnu nagradu prvog stepena u oblasti književnosti. Počasni doktorat Vroclavske politehnike dobija 1981. Iste godine u Poljskoj je zavedena vojna uprava i Lem 1982. godine odlazi na godišnju stipendiju u Zapadni Berlin na Visenšaftkoleg. Od 1983. do 1988. godine živi u Beču. Godine 1988. vraća se u Poljsku, a 1991. dobija austrijsku nagradu „Franc Kafka“. Tri godine kasnije postaje član poljske akademije umjetnosti, 1996. dobija Orden sa bijelim orlom, a 1997. postaje počasni građanin Krakova. Godine 1998. dobija počasne doktorate Univerziteta u Opolu (Poljska), Lavovskog državnog medicinskog univerziteta (Ukrajina) i Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Umro je u Krakovu 27. marta 2006. godine. Po njegovom romanu Solaris snimljena su dva filma, Solaris, Andreja Tarkovskog (1972) i Solaris Stivena Soderberga (2002). Bibliografija Bolnica promjene (1948) Astronauti (1951) Neizgubljeno vrijeme (1955) Dijalozi (1957) Zvjezdani dnevnici (1957) Eden (1959) Istraga (1959) Dnevnik pronađen u kadi (1961) Povratak sa zvijezda (1961) Solaris (1961) Nepobjedivi (1964) Summa technologicae (1964) Kiberijada (1965) Visoki zamak (1966) Priče o piloti Piraksu (1968) Gospodarev glas (1968) Savršena praznina (1971) Uobražena veličina (1973) Kijavica (1976) Lokalna vizija (1982) Fijasko (1987) Mir na zemlji (1987) Tren oka (2000) Biblioteka Kentaur Naucna Fantastika

Žil Vern 20 000 milja pod morem Meki povez Bigz Lektira Svet voli da veruje u natprirodna bića. A more je upravo najpogodnije boravište za te džinove, prema kojima su zemaljske životinje, slonovi ili nosorozi, pravi kepeci. Strah i panika rastu nakon što mornari širom sveta počnu da opažaju misteriozno morsko čudovište. Zato posada broda Abraham Linkoln, u kojoj će se naći francuski naučnik Pjer Aronaks, njegov verni sluga Konsej i kanadski harpunar Ned Land, kreće na opasno putovanje kako bi ulovila ovu morsku neman. Ali nakon susreta sa zastrašujućim čudovištem postaje jasno da ovo nije životinja, kako se isprva mislilo, već podmornica Nautilus, kojom komanduje tajanstveni kapetan Nemo. Ovo pionirsko delo naučne fantastike, u kojem je opisano uzbudljivo podvodno putovanje Nautilusa od Atlantide do Južnog pola, već sto pedeset godina zaokuplja maštu ljubitelja avanturističkih priča. „Mi smo svi, na ovaj ili onaj način, deca Žila Verna.“ Rej Bredberi Žil Vern (franc. Jules Verne, IPA: /ʒyl vɛʁn/; Nant, 8. februar 1828 — Amjen, 24. mart 1905) bio je francuski romanopisac, pesnik i dramski pisac, najpoznatiji po svojim avanturističkim romanima i njegovom snažnom uticaju na književni žanr naučne fantastike. Rođen u Nantu, trebalo je da prati stope svoga oca i postane advokat, ali već od rane mladosti ga je više privlačilo pozorište i pisanje tekstova. Njegova saradnja sa izdavačem Pjerom Žilom Ecelom dovela je do stvaranja Neobičnih putovanja, veoma uspešne serije romana u kojoj su se nalazila dela kao što su Put u središte Zemlje, Dvadeset hiljada milja pod morem i Put oko sveta za osamdeset dana. Vern se, generalno, smatra glavnim književnim autorom u Francuskoj i većem delu Evrope, gde je imao veliki uticaj na književne žanrove avangardu i nadrealizam.[1] Međutim, njegova reputacija je značajno drugačija u anglofonim regionima, gde se često spominje kao pisac fantastike i knjiga za decu, ne samo zbog skraćenih i izmenjenih prevoda u koja su njegovi romani često preštampavani.[2] Žil Vern je drugi najprevođeniji autor na svetu, a nalazi se između engleskih pisaca — Agate Kristi i Vilijama Šekspira — ali je bio najprevođeniji autor tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Njegov doprinos žanru je bio takav, da se zajedno sa piscima Herbertom Džordžom Velsom i Hugom Gernsbekom, ponekad naziva jednim od „očeva naučne fantastike” Žil Gabrijel Vern je rođen 8. februara 1828. godine na ostrvu Fedo u Nantu, kao sin Pjera Verna i Sofi Alot de la Fije.[4] Otac Pjer je bio advokat, a majka Sofi poreklom iz brodograditeljske i brodovlasničke porodice. Majčina porodica ima delom škotsko poreklo, nakon što se jedan predak 1462. godine priključio gardi Luja XI, te dobio plemićku titulu za vernu službu kralju. S druge strane, očeva porodica je keltskog porekla, koja je dugo živela u Francuskoj.[5] Osim Žila, porodica Vern je imala još četvero dece — sina Pola, te kćerke Anu, Matildu i Mari.[6] Sa 8 godina, Žil Vern je počeo da pohađa „Sen Stanislas”, katoličku školu koja je odgovarala religijskim uverenjima njegovog oca. Nakon osnovnog obrazovanja, završio je srednju školu u Nantu, gde je dobio klasično obrazovanje, koje uključuje poznavanje grčkog i latinskog jezika, te retorike, pevanja i geografije.[7] Žil i njegova porodica dosta vremena su provodili na obalama reke Loare, na kojoj su posedovali vikendicu, u koju su njegov brat i on često dolazili. Na taj način, Žil je razvio interesovanje za putovanja i avanture. Godine 1839, pretpostavlja se da se Žil ukrcao na jedrenjak „Korali”, koji je putovao za Indiju. Nakon što je njegov otac to otkrio, sprečio je Žila, te ga nagovorio da mu obeća da će da putuje „samo u svojoj mašti”.[8] Sada je poznato da je to verovatno izmišljena priča Žilove nećake Margerit Alot de la Fije, njegovog prvog biografa, mada je moguće da je priča inspirisana stvarnim incidentom. Obrazovanje Nakon što je završio osnovno i srednje obrazovanje, Žil je, na nagovor oca, prosperitetnog advokata, otišao u Pariz kako bi završio pravo.[9] Vern je stigao u Pariz 1848. godine, u vreme političkih nemira, kada se desila Francuska revolucija. Žil je došao u grad neposredno pre izbora Napoleona III Bonaparte za prvog predsednika Republike.[10] U to vreme, Vern je napisao brojne sonete, te čak i par poetskih tragedija za pozorište lutaka. Godine 1848, stric Fransisk de Šatobur ga je uveo u književne krugove, gde je upoznao Dime — oca i sina; stariji Dima je posle imao veliki uticaj na Vernovo privatno i književno usmerenje.[11] Kada je otac shvatio da se Žil ne trudi oko studiranja prava, te da mu je pisanje draže, prestao je da mu šalje novac u Pariz. Nakon što je je potrošio svu ušteđevinu na knjige, nije imao više ni za hranu, što je izazvalo brojne tegobe — izazivajući mu stomačne poremećaje i fekalne inkontinencije, te nervne poremećaje, koji su kulminirali paralizom facijalisa.[12] Pored svih zdravstvenih i ličnih problema, Žil je u januaru 1851. godine uspeo da završi fakultet, te stekne zvanje advokata.[13] Iako sa zvanjem advokata, Žil je odlučio da se ne vrati ocu i radi u njegovoj kancelariji, već je ostao u Parizu. Počeo je da radi kao notar, a zatim kao sekretar u pozorištu „Lirik”.[14] Porodični život U maju 1856. godine, Vern je otputovao u Amjen, kako bi bio kum na venčanju jednog prijatelja, Ogista Lelarža. Verna je mladina porodica pozvala da ostane par dana kod njih, što je on prihvatio. Sprijateljio se sa svima, a najviše sa mladinom sestrom, Onorin de Vijan Morel, dvadesetšestogodišnjom udovicom koja je imala dvoje dece.[15][16] Nadajući se da će pronaći siguran izvor prihoda, kako bi mogao da se oženi sa Onorin pred sudom, Žil je prihvatio ponudu svog brata, te započeo posao posrednika.[17] Nakon što mu se finansijska situacija poboljšala, Vern je dobio naklonost Onorin i njene porodice, te su se venčali 10. januara 1857. godine.[18] Žil je u julu 1858. godine dobio ponudu — da bez ikakve naknade putuje brodom od Bordoa do Liverpula i Škotske. Putovanje, Vernovo prvo izvan Francuske, duboko ga je oduševilo, a on je na istom pisao romane.[19] Kasnije je išao u Stokholm, odakle je putovao u Kristijaniju i kroz Telemark.[20] Međutim, na putu kroz Dansku, u žurbi se vratio u Pariz, ali je ipak propustio rođenje Mišela, svog jedinog biološkog sina.[21] Poslednje godine Vern u samrtnoj postelji Iako je odrastao kao katolik, Vern je postao deist u poznim godinama.[22] Neki naučnici veruju da se njegova deistička filozofija ogleda u njegovim romanima, jer oni često uključuju pojam Boga ili božanskog proviđenja, ali retko se pominje koncept Hrista.[23] Dana 9. marta 1886. godine, kada se Vern vraćao kući, njegov dvadesetpetogodišnji nećak, Gaston, dva puta je pucao u njega iz pištolja. Prvi metak ga je promašio, ali ga je drugi pogodio u nogu; Žil je preživeo, ali je zbog hica u nogu do kraja života šepao. Ovaj incident se nije pročuo u medijima, ali Gaston je proveo ostatak života u jednoj ustanovi za mentalno obolele osobe.[24] Posle smrti svoje majke i prijatelja Ecela, Vern je objavljivao radove sa mračnijom tematikom. Godine 1888, Vern je ušao u politiku i bio je izabran za odbornika u grad Amjenu, gde je učestvovao u organizaciji koje su poboljšale život u gradu, te je na toj funkciji proveo oko petnaest godina.[25] Godine 1905, bolovao je od dijabetesa, koji mu je u potpunosti oduzeo vid, a preminuo je 24. marta u svom domu u Amjenu.[26] Godine 1863, Vern je napisao roman pod nazivom Pariz u 20. veku — o mladom čoveku koji živi u svetu staklenih nebodera, brzih vozova, automobila sa pogonom na gas, računara i globalnih komunikacionih mreža, ali i sa životom bez sreće. Roman ima tragičan kraj, a Ecel je mislio da će pesimizam romana uništi Vernov sjajan uspeh, te su odlučili da objavljivanje romana odgode na dvadeset godina. Vern je stavio rukopis u sef, u kom ga je 1989. godine pronašao njegov praunuk, koji ga je objavio 1994. godine. Bibliografija Najveći broj Vernovih dela spada u seriju romana pod nazivom Neobična putovanja, koja obuhvata sve njegove romane, osim dva — Pariz u 20. veku i Povratak u Britaniju, koja su objavljena posthumno 1989. i 1994. godine. Neki od njegovih romana su ostala nezavršena zbog njegove smrti, a mnoge od njih je posthumno prilagodio i prepisao njegov sin Mišel. Vern je, takođe, napisao mnoge drame, poeme, tekstove pesama, operska libreta i pripovetke, kao i razne eseje. Put oko zemlje za osamdeset dana - Žil Vern Žil Vern - 20.000 milja pod morem 1-2 Čudesni svet Đorđa Lobačeva Žil Vern - Delfin, najbrži brod na svetu Arhipelag u plamenu Jules Verne - Plivajuci grad Jules Verne (Žil Vern), Tajanstveni otok Žil Vern - Pet nedelja u balonu Žil Vern - Otkrivenje zemlje ŽIL VERN, SVET POD MOREM Žil Vern - Pet stotina miliona begeninih Dvadeset hiljada milja pod morem

Брајан Олдис: ХЕЛИКОНИЈА- Пролеће Издање преводилаца (Зоран Јакшић и Бранислав Бркић), Београд, 1988.год. Меки повез, 337 страна, латиница. Пристојно очувано. `Brajan Oldis Prvoborac novog talasa Ime i delo Brajana Oldisa (1925) višestruko je vezano za naučno-fantastičnu literaturu. Oldis je bio, uz Balarda, DŽuonsa, Bejlija i Plata, aktivni pripadnik tzv ’Novog talasa’, pokreta britanskih pisaca okupljenih, krajem 1960-tih, oko časopisa «„Novi svetovi»” (uređivao ga je Majkl Murkok), koji se zalagao za umetnički ambiciozniji pristup naučnoj fantastici i odmak od američkog palp manira. Slobodu u odabiru i tretiranju tema, odnosno u stilu kojim se piše, uprkos protivljenju tradicionalista, počeli su prihvatati i američki pisci, te je ’Novi talas’ dobio i ’filijalu’ u SAD i tako definitivno postavio više standarde u žanru, što je značilo i izlazak iz paraliterarnog geta i približavanje ’ozbiljnoj literaturi’. Oldis je takođe jedan od retkih istoričara i teoretičara naučne fantastike a njegove knjige «„Oblik daljih stvari”» (1970), „«Opijenost od milijardu godina”» (1973) i proširena varijanta „«Opijenost od bilion godina” (1986), „«Naučnofantastična umetnost” (1975), te „«Kartografi pakla”, sa Hari Harisonom (1975), značajan su doprinos stasavanju teorijskog pogleda na žanr. Rečenom treba dodati da je Oldis aktivan kritičar tekuće književne produkcije i priređivač brojnih antologija naučno fantastičnih priča. Pored svih navedenih aktivnosti Oldis je – i to pre svega – vrstan pisac romana i priča; njegova bibliografija broji gotovo 50 jedinica. Već prvim romanom «„Non-stop”», iz 1958, o višegeneracijskom svemirskom brodu koji se otrgao kontroli, Oldis najavljuje jednu od svojih stalnih tema: sudar haosa i grupe ljudi namernih da se bore sa njim. U «„Dugom popodnevu Zemlje” (1962), ljudi se, na Zemlji poremećene orbite, bore sa podivljalom vegetacijom koja preti da ih uguši (osnov romana je serija priča „«Staklenik”»). Roman „«Starina” (1964) opisuje umiranje ljudske civilizacije posle Trećeg svetskog rata. Roman «„Jedno doba»” (1967) nesputano varira temu putovanja kroz vreme i uvodi Oldisa u fazu novotalasnog eksperimenta, koje će doneti i remek-dela „«Izveštaj o verovatnoći” (1968) o brisanju granica subjektivnog i realnog, i „«Bosonog u glavi”» (1968) o psihodeličnom ratu u Evropi. U romanima „«Oslobođeni Frankenštajn»” (1973), „«Sat od osamdeset minuta»” (1974) i «„Moroovo drugo ostrvo»” (1980), Oldis ispisuje nove verzije klasičnih romana. Prva polovina 1980-tih donosi trilogiju «Helikonija» („«Helikonijsko proleće»” 1982, «„Helikonijsko leto” 1983, «„Helikonijska zima”» 1985), u kojoj je opisan svet nastanjem čudesnim, ljudskim i neljudskim bićima, koja se bore za opstanak. Oldis je autor i 15-tak zbirki priča; najpoznatije su «„Prostor, vreme” i „Natanijel: predviđanje” (1957), „«Drvo pljuvačke i druga neobična rastinja” (1966), „«Poslednja naredba i druge priča”» (1977), „«Novi dolasci, stari susreti: dvanaest priča” (1979). Oldisovo delo ostaje u istoriji naučne fantastike zahvaljujući nemirenju sa dotadašnjim žanrovskim konvencijama, dubokoj promišljenosti, nesputanosti i stilskim bravurama. (Илија Бакић)

Хари Харисон: БИЛ, ХЕРОЈ ГАЛАКСИЈЕ Издавач: НАРОДНА КЊИГА, Београд, 1987.год. Меки повез, 199 страна, латиница. Врло пристојно очувано. `Hari Harison (1925-2012) prvu naučno-fantastičnu priču objavljuje 1951. godine, da bi od 1955. odustao od svog dotadašnjeg zanimanja strip crtača i ilustratora i posvetio se u potpunosti pisanju, a potom i poslu urednika i antologičara. Ušavši u žanr bez prevelikih ambicija, bavio se različitim temama, uspevajući da njegova proza bude prepoznata kao `inteligentna pustolovna` naučna fantastika. Rečju, Harison je pisac koji svakako ne otkriva nove vizije, ali vešto barata žanrovskom nasleđem, ima korektan stil pisanja, a u ponekim knjigama uspeva da, na solidnoj zanatskoj osnovi, izgradi i dela koja staju rame uz rame sa vrhunskom naučnom fantastikom. Svakako najpoznatija Harisonovo delo je serija o `Pacovu od nerđajućeg čelika`, odnosno Sliperi DŽimi Digizu, kriminalcu koji je promenio tabor i, kao predstavnik zakona, pravi red širom svemira. Digizove avanture su, u najboljim izdanjima, vešto smišljenih zapleta, a sve knjige krasi veseli humor zbog koga su vrlo popularne među čitaocima. Seriju čine romani: `Pacov od nerđajućeg čelika` (1961), `Osveta Pacova od nerđajućeg čelika` (1970), `Pacov od nerđajućeg čelika spasava svet` (1972), `Pacov od nerđajućeg čelika traži tebe` (1978), `Pacova od nerđajućeg čelika za predsednika` (1982), `Pacov od nerđajućeg čelika je rođen` (1985), `Pacov od nerđajućeg čelika je regrutovan` (1987), `Pacov od nerđajućeg čelika peva bluz` (1994), `Vizije nerđajućeg čelika` (1992), `Pacov od nerđajućeg čelika ide u pakao` (1996), `Pacov od nerđajućeg čelika se pridružuje cirkusu` (1999). Harison je napisao i serije `Svet smrti` (u tri nastavka iz 1960, 1964, 1968), `Do zvezda` (`Svet doma` 1980, `Svet zvezda` i `Svet točka` iz 1981) i seriju `Raj` (Eden) o svetu u kome su dinosaurusi ostali primarna vrsta na Zemlji i izgradili civilizaciju u kojoj ima mesta i za ljude (`Zapadno od Raja` 1984, `Zima u Raju` 1986. i `Povratak u Raj` 1988). Od čak 30-tak do sada objavljenjih romana najpoznatiji su `Bil, galaktički heroj` (1965), koji je parodija na militantni roman `Vojnici svemirskog broda` Roberta Hajnlajna, zatim `Mesta, mesta!` (1966), mračna vizija prenaseljene planete (po ovom romanu snimljen je poznati film `Zeleni sojlent`), te `Transatlanski tunel, ura!` (1972). `Bil, galaktički heroj` je, zahvaljujući odobravanju publike, nastavio da skita po svakavim planetama i izaziva urnebesan smeh u seriji romana koje je Harison pisao sam i sa drugim autorima; posle `Planete robota robova` (1989) slede `Planeta flaširanih mozgova` (1990) napisana sa Robertom Šeklijem, `Planeta bezukusnog zadovoljstva` (1990) sa Dejvidom Bišofom, `Planeta zombi vampira` (1991) sa DŽekom Haldemanom, `Planeta hipika iz pakla` (1991) sa Dejvidom Bišofom, `Konačna besmislena avantura` (1992) sa Dejvidom Harisom. Svoje priče Harison je sabrao u osam zbirki od kojih su neke tematske: `Rat sa robotima` (1962) parodira priče Isaka Asimova o robotima, a `Jedan korak od Zemlje` (1971) sadrži priče o trenutnom prenosu materije na daljinu. Harison ostaje zapamćen kao pisac humorističke naučne fantastike, tog i dalje retkog a zahvalnog postupka, odnosno kao autor koji je umeo da, vrlo vispreno, razrađuje i dograđuje žanrovsku ikonografiju.` (Илија Бакић)