Ova izvanredna knjiga plod je saradnje vrsnih naučnika, filozofa biologije i inženjera specijalizovanog za veštačku inteligenciju. Na intesantan i primamljiv način analizirali su mnoge segmente po kojima se životinje i mašine mogu upoređivati sa ljudskim bićima. Nakon sintetičkog pregleda sposobnosti životinja i mašina da uče, razvijaju savest, osećaju bol ili emocije, grade kulturu ili moral, autori detaljno objašnjavaju šta je to što nas povezuje. Proučavaju naš odnos prema njima i načine na koje nam one pomažu da mislimo… Uzbudljivo štivo koje istražuje ljudsku prirodu kroz prizmu najnovijih naučnih dostignuća. Čitaj dalje

Onaj ko teče uzvodno, ušće mu je u izvoru. U ovoj knjizi su sakupljene misli – dopisnice i pisma sebi i drugima. Tako je nastao nesvakidašnji dnevnik pesnika, stvaraoca koji nas je naučio da „u svemu valja imati mere, pa i u sopstvenoj smrti“. I kada ostavlja beleške sebi, i kada piše o delima vajara Jovana Soldatovića, i kada ostavlja niz „parafraza“, Antić nas svakom svojom rečenicom podseća zašto je nemoguće živeti hrabro u ovom svetu bez njegovog poetskog žara. Nemoj da kriviš pretke. Poniznost nije nasledna. Čitaj dalje

Tvorac višestruko nagrađivanog podkasta Hardcore History. Apokaliptični trenuci, od propasti civilizacije bronzanog doba do nuklearnih katastrofa koje su za dlaku izbegnute. Da li teška vremena rađaju jače ljude? Može li čovečanstvo da se nosi sa snagom oružja koje je stvorilo a da se ne uništi? Da li će tehnologija uvek napredovati ili može doći do nazadovanja? Da li nas čeka sudbina prethodnih era koje su se završavale krahom civilizacije? Da li će naš svet u ruševinama biti lokalitet za buduće arheologe? Niko ne zna tačne odgovore na ta pitanja, ali niko ne ume da pruži interesantnije odgovore od Dena Karlina, koji nam kroz svoj pogled na apokaliptične trenutke iz prošlosti nudi okvir za razmišljanja o iskušenjima budućnosti. Originalnim, smelim i nekonvencionalnim pristupom istoriji autor povezuje prošlost i budućnost na živopisan i zadivljujući način, poziva nas da zaronimo u uspone i padove civilizacija i da se zapitamo kuda idemo. U isto vreme bavi se najvažnijom temom: opstankom ljudi od propasti kultura bronzanog doba do izazova atomske ere i pandemija koje kao Damoklov mač vise nad čovečanstvom. „Savršeni misaoni eksperiment. Autor raspravlja o mogućem, realnom kraju sveta s dubokim uvidima i originalnošću.“ - Los Angeles Times „Karlin se usredsređuje na najdramatičnije i najopasnije trenutke u istoriji, obogaćujući ih živopisnim anegdotama.“ - Times Čitaj dalje

Klimatska teorija Milutina Milankovića je, zbog svog velikog slaganja sa eksperimentalno utvrđenim podacima, naišla na veliko uvažavanje u svetu osamdesetih godina proteklog veka. Osim preciznog utvrđivanja klimatskih promena tokom poslednjih milion godina, ova teorija je utvrdila cikluse širenja i smanjivanja ledenih kapa tokom proteklih ledenih doba. Time je ona omogućila utvrđivanje promene klimatskih uslova posle maksimuma poslednjeg ledenog doba i realne okvire za nastanak „gnezda civilizacije“. Te zone ne odgovaraju nekim uvreženim mišljenjima kod današnjih istoričara, već stvaraju okvir za realnije zasnovanu sliku drevne istorije čovečanstva, u kojoj dominantnu ulogu imaju Podunavlje i Balkan. Čitaj dalje

Knjiga Problem povećanja ljudske energije je proizašla iz serije članaka koje je Nikola Tesla objavio za potrebe jednog uglednog američkog časopisa 1900 godine. Tesla se praktično ali i filozofski osvrće na razne probleme sa kojim se suočava čovečanstvo i već tada vizionarski razmišlja o alternativnim i ekološkim izvorima energije. Knjiga je pisana za široku javnost i čitalac će uživati u jedinstvenom načinu kreativnog razmišljanja ovog nenadmašnog genija. Aktuelan i danas, više nego ikada, Tesla u knjizi predviđa uspon primene aluminijuma, daje prikaz ideja za dobijanje azota za povećanje plodnosti obradivog zemljišta, za efikasniju proizvodnju gvožđa, za korišćenje energije Sunca, vetra itd. Ono o čemu i naučna i laička javnost najviše polemišu su svakako Tesline zamisli bežičnog prenosa električne energije, proizvodnje motora koji sam radi, uspostavljanja komunikacije sa drugim civilizacijama u kosmosu itd. Za razliku od nekih drugih velikana iz edicije Graditelji čovečanstva poput Tolstoja i Gandija koji su, razočarani posledicama industrijskog i materijalnog razvoja, zagovarali povratak prirodi i drevnim načinima jednostavnog života i rada, Tesla je je verovao da će nauka pa i njegov rad omogućiti opšte blagostanje ljudskog roda. Čitaj dalje

Vasiona, atomska fizika, evolucija (popularna nauka) - u sedamnest beležaka Ivan Draganić je sastavio malu enciklopediju modernih znanja u skoro svim disciplinama egzaktnih nauka našeg doba. Čitaj dalje

50 IDEJA koje bi stvarno trebalo da znate: NAUKA vodi vas kroz najveća pitanja i najsloženije koncepte prirodnih nauka, koje kao da brzinom svetlosti osvajaju teritorije novih saznanja, a pritom ćete saznati sve i o brzini svetlosti. Uz to, ovde ćete otkriti: Šta je Veliki prasak. Kako je nastao život na Zemlji. Šta je Fermaov princip, a šta Šredingerova mačka. Šta nam sve kvantna mehanika kazuje o univerzumu. Šta je specijalna, a šta opšta teorija relativnosti, da li je moguća veštačka inteligencija, šta je tektonika ploča, a šta su ledena doba, i da li na drugim planetama ima života. Krećući se od osnovnih saznanja o atomima i molekulima i Njutnovih zakona fizike, preko strukture Zemlje i osnovnih elemenata života, tamne materije i energije do najnovijih dostignuća nanotehnologije i kloniranja, ova knjiga doprinosi da čitavi naučni svetovi postanu dostupni i razumljivi. Sa svojih pedeset jezgrovitih, pronicljivih i ilustrovanih eseja koji obuhvataju fiziku i astronomiju, nauke o našoj planeti, biologiju, hemiju, psihologiju i informacione tehnologije, 50 IDEJA koje bi stvarno trebalo da znate: NAUKA istražuje i njihovu međusobnu povezanost kao i uticaj na naš život i predstavlja idealan uvod u pitanja koja nas sve fasciniraju Čitaj dalje

Knjiga Dnevni leptiri Zasavice prikazuje aktuelno stanje biodiverziteta dnevnih leptira Zasavice, ali i pruža osnov za monitoring ove grupe insekata, kao i celokupnog živog sveta na ovom prostoru. Posebnu vrednost studije cini deo koji se odnosi na zaštitu faune dnevnih leptira Zasavice. Autori su izdvojili osam vrsta leptira uvrštenih u najvažnije evropske i nacionalne liste zašticenih vrsta, isticuci da su populacije ovih vrsta na Zasavici vrlo brojne i stabilne, što garantuje njihov opstanak. - Dr LJiljana Andus Čitaj dalje

U zadnjih 24 sata uništeno je više od 100.000 hektara tropskih šuma. Punih 13 miliona tona otrovnih hemikalija ispušteno je u našu životnu sredinu. Više od 45.000 ljudi je umrlo od gladi, od kojih je 38.000 dece; više od 130 vrsta biljaka i životinja izumrlo je delovanjem čoveka. I sve to se dogodilo u zadnjih 24 sata. Na osnovu istraživanja koje su sprovele Ujedinjene Nacije,u proslom veku je unisteno polovina svetskih obradivih površina, isto tako i 50% svetskih šuma,a 80% pašnjaka i 40% kopnene površine Zemlje trpi zbog degeneracije tla, dok je 70% glavnih morskih izvora ribe zatrto. I sve to je samo vrh ledenog brega… Čitaj dalje

Darvinov svet je nastao usled prirodnog odabira, pa je samim tim rezultat jednog groznog, bezpoštednog i primitivnog procesa u kome slabiji činioci bivaju poraženi i uništeni, dok oni jači uspevaju da prežive i da se prilagode uslovima svoga okruženja, pa je samim tim njihova budućnost osigurana. Radovi Čarlsa Darvina su dali naučnu podlogu pobornicima rasizma i podršku stvaraocima koji su tvrdili da su pojedine jače rase predodređene da budu gospodari, dok druge slabije, moraju biti sluge „višim“ rasama, one su „niže“ i njima sleduje uništenje. Upoređujući Darvinove nalaze u biologiji, društvene nauke su ustanovile pojam „Socijalnog Darvinizma“ koji se zasniva na sasvim pogrešnom tumačenju Darvinovih nalaza. U stvari, nikada nije ni postojala naučna podloga za pojavu rasizma. Darvin je u stvari govorio da se prirodna selekcija ne odnosi na pojedine rase, već na pojedine jedinke unutar neke vrste, uvek u svojim radovima naglašavajući tu činjenicu. Čitaj dalje

Neobične priče o čudesnim materijalima koji oblikuju svet stvoren ljudskom rukom. „Izvanredna priča o materijalima u kojoj i običan beton izgleda kao dijamant.“ - Financial Times Zbog čega je staklo providno? Zašto su elastični materijali rastegljivi? Zašto se na čokoladi pojave beličaste mrlje kada se zagreje, pa ponovo ohladi? Zbog čega se dijamant i grafit, dve alotropske modifikacije ugljenika, ponašaju potpuno različito? Odgovarajući na ova pitanja autor otkriva zapanjujuće tajne na kojima počiva naš fizički svet. Miodovnik istražuje materijale s kojima dolazi u dodir svakog jutra, od čelika u nožiću brijača, preko porcelana šoljice za čaj do pene u patikama. Puna fascinantnih priča o inženjerskim čudima koja prožimaju naše živote, knjiga Skriveni svet oko nas navešće vas da posmatrate stvari oko sebe na potpuno nov način. „Autor prepliće šaljive crtice iz svog života sa subatomskim ponašanjem čestica kako bi objasnio inženjerske podvige koji su nam doneli samurajske katane, nebodere, bilijarske kugle, pa čak i čokoladu. U svakom pogledu pametna knjiga.“ - Discovery „Knjiga Skriveni svet oko nas pretvara naizgled banalne predmete iz svakodnevnog života u izvor beskonačnog čuđenja, snova i mogućnosti.“ - Salon.com „Fascinantan uvod u nauku o materijalima, Miodovnikova zarazna ljubopitljivost i dar objašnjavanja inspirišu čitaoce da se bolje zagledaju u stvari oko sebe.“ - Publishers Weekly „Misija koja nas ponovo upoznaje s čudima materije od koje je načinjen naš život“ - Guardian Čitaj dalje

Studija obuhvata veliki broj podataka o hidrogeološkim istraživanjima u okviru tercijarnih basena Srbije i njihovu interpretaciju u pogledu raspoloživih rezervi i kvaliteta podzemnih voda kao i mogućnosti korišćenja (vodosnabdevanje, mineralne i termalne vode). Čitaj dalje

U ovoj knjizi autor istražuje u osnovi filozofske teme vezane za napredak i položaj čovečanstva na našoj planeti i u Univerzumu! Otuda pisac razmatra najsavremenija dostignuća nauke i tehnologije, razmišlja o prirodi inteligencije i mogućnosti postojanja drugih civilizacija. Analizira mogućnosti kontakta naše i drugih kosmičkih civilizacija i mogućnost da čovečanstvo jednog dana osvoji druge svetove, van Sunčevog sistema. Autor razmatra i mogućnosti nadsvetlosnih brzina polazeći od tekovina kvantne mehanike, svojstva elementarnih čestica tahiona, još uvek nedokazanih čestica koje imaju pretpostavljenu nadsvetlosnu brzinu. Ova knjiga nije samo ekstrapolacija na osnovu nauke i svega onog što znamo, već živ i maštovit i uzbudljiv pogleda na mogući put kojim bi se moglo uputiti čovečanstvo. Pišući u drugom delu knjige o mogućim budućnostima, Rendulić nam pomaže da razumemo i našu sadašnjost, ali i mnoge fenomene koji prate savremenu nauku i tehnologiju i socijalna kretanja. Spomenimo na kraju odnos autora prema savremenoj nauci, naročito prema fizičkim teorijama. Nauka za pisca ove knjige očigledno nije cilj sama po sebi. Kada se knjiga pročita i okrene poslednja strana, čini se da je za pisca nauka ponavjiše pogled na jedinstveno biće — kosmos. Jezikom nauke služi se da opiše prirodu tog bića i mesto čoveka u njemu. Čitaj dalje

Knjiga Irealistička književnost Stojana Đorđića predstavlja prvi pokušaj književnoistorijskog sagledavanja srpske književnosti na razmeđu 20. i 21. veka, pre svega glavnih evolutivnih tokova i promena na osnovu kojih se taj period može izdvojiti kao zasebna celina. Autor polazi od šireg društveno-istorijskog konteksta i promena u svetu i kod nas (rušenje Berlinskog zida, pad komunizma, ratovi na prostorima bivše Jugoslavije i njen raspad, proces društveno-ekonomske tranzicije), nudi argumente za vremensko razgraničenje i opisuje poetičke promene u srpskoj književnosti toga doba – od kojih su najvažnije slabljenje postmodernizma, napuštanje mimetičke poetike i prelazak na irealističku književnost. Izdvaja proces estetizacije i jačanja autonomije književnosti kao okosnicu kontinuiteta srpske književnosti tokom celog 20. veka, prati glavne inovacije u umetničkom nadahnuću, senzibilitetu i postupcima oblikovanja i, najzad, naznačuje najzapaženije umetničke domete srpskih pisaca od 1990. do 2010. godine. U svom pristupu, Đorđić pokušava da održi kontinuitet s najboljom tradicijom srpske književne istoriografije, na koju se najviše oslanja i u koju unosi izvesne inovacije, kao što su književnokritička argumentacija i konkretizacija umetničkih značenja i estetskih kvaliteta u odabranim književnim ostvarenjima, te prebacivanje težišta sa standardnih književnoistorijskih strukturnih jedinica (epohe, pravci i pisci) na poetičke promene i pojedinačna književna dela, koja ujedno postaju ključni predmet istraživanja, saznavanja i vrednovanja književne istorije. Čitaj dalje

Autor bestselera Sedam kratkih lekcija iz fizike. „Duboko – i neverovatno čitko – zaranjanje u fundamentalnu prirodu vremena, napisano sa dovoljno šarma i poetičnosti da obuzme maštu.“ Financial Times Zašto pamtimo prošlost, ali ne i budućnost? Šta to znači da vreme „teče“? Da li mi postojimo u vremenu, ili vreme postoji u nama? Roveli nas poziva da razmotrimo pitanja o prirodi vremena koja i dalje podjednako zbunjuju fizičare i filozofe. Svi mi doživljavamo vreme, ali što više toga naučnici saznaju o njemu, to je ono sve misterioznije. Mi ga smatramo jednoobraznim i univerzalnim, mislimo da se ono postojano kreće iz prošlosti u budućnost, mereno časovnicima. Roveli ruši te pretpostavke jednu po jednu, otkrivajući čudan univerzum u kojem vreme na najfundamentalnijem nivou nestaje. On objašnjava kako teorija kvantne gravitacije pokušava da shvati i podari smisao tako dobijenom pejzažu sveta bez vremena. Preplićući zamisli iz filozofije, nauke i književnosti, on sugeriše da naša percepcija protoka vremena zavisi od tačke gledišta, i da se bolje razume na osnovu strukture našeg mozga nego na osnovu fizičke vaseljene. Poredak vremena nudi duboko inteligentan, kulturološki bogat, nov pristup misterijama vremena. „Iz poglavlja u poglavlje Roveli pokazuje kako je savremena fizika poništila uobičajeno poimanje vremena.“ New York Times Book Review „Niko ne piše o kosmosu kao Roveli, a njegova nova priča o vremenu je elegantna i lucidno ispripovedana, bilo da otkriva činjenice ili se upušta u romantične filozofske spekulacije o prirodi vremena.“ Washington Post „Pred vama je novi Stiven Hoking... Poredak vremena je neverovatna knjiga.“ Sunday Times Čitaj dalje

„Čudesno!“ – Ričard Dokins „Jedna od najbolje napisanih knjiga o fizici.“ – Popular Science Osnovno čudo nauke, kojim se bavi ova knjiga, jeste u tome što matematičke formule naškrabane na parčetu papira ili tabli mogu da predvide postojanje nečega što niko nije ni slutio da postoji. Autor nam donosi priču o čarobnjacima: fizičarima koji su, služeći se matematikom, predvideli postojanje dotad nepoznatih planeta, crnih rupa, nevidljivih polja sile, mreškanja u tkivu prostorvremena, subatomskih čestica i antimaterije. Ta čarolija fizike je tako čudesna da čak i privrženici nauke jedva mogu da poveruju u nju: stvarni svemir ima matematičkog blizanca, koji mu je slika i prilika u svemu. Markus Čon nas vodi od središta učenosti u Parizu i Kembridžu, preko opservatorija u Berlinu i Kaliforniji i bunkera ispod nuklearnih reaktora do džinovskih tunela ispod švajcarsko-francuske granice da bi nam pokazao kako je to kad znate nešto o svemiru što nije znao niko pre vas. I dok saznajemo prirodu otkrića elektromagnetne sile, gravitacionih talasa ili neuhvatljivog neutrina svako će pronaći svoj odgovor zašto je matematika u stanju da razotkriva tajne prirode. „Izuzetno poučno i zanimljivo.“ – Times „Pravo uživanje od početka do kraja.“ – BBC Sky at Night Magazine „Čon pokazuje da fizika može da bude očaravajuća, zabavna i da vam ulepša život.“ – Prospect Magazine Čitaj dalje

Magični tekst Dejvida Suzukija i Vejna Grejdija, ispunjen mnoštvom detalja, obogaćen je živim, originalnim ilustracijama Roberta Bejtmana. Rezultat je otkrovenje, pozdrav upućen samom životu. Čitaj dalje

Transnacionalne kompanije preuzimaju sve resurse uzgoja hrane na zemlji i nekritički primenjuju genetsku manipulaciju sa isključivim ciljem da povećaju profit kompanija. Tako proizvedena hrana je dokazano štetna po ljudsko zdravlje. Šta raditi i kako se organizovati protiv ove savremene pošasti saznajte iz ove dragocene knjige. Čitaj dalje

moć našeg noćnog putovanja Ovo je knjiga o nauci i prošlosti; to je priča o tome kako su ranije kulture zaboravljale snove, i kako ih konačno ponovo otkrivamo. Dok budete saznavali koliko je vaš unutrašnji život živopisan dok spavate, verovatno ćete poželeti češće da pamtite snove. Pitanja su stara stolećima, ali nova istraživanja u nauci i psihologiji - u sprezi sa prastarim i mističnim verovanjima - bacaju novo svetlo na značenje i svrhu snova. Čitaj dalje

„Vedra i zabavna istorija situacija u kojima su ljudi spektakularno grešili.“ - Telegraph Uzbudljivo putovanje kroz najkreativnije i najrazornije budalaštine u ljudskoj istoriji Mi moderni ljudi hodamo ovom zemljom već sedamdeset hiljada godina i prešli smo veliki put. Umetnost, nauka, kultura, trgovina, sve su to naša postignuća – u evolutivnom lancu ishrane mi smo istinski pobednici. No, iskreno govoreći, to nije uvek bila mirna plovidba, a povremeno – samo ponekad – uspeli smo stvarno, potpuno i neverovatno da zeznemo stvar do kraja. Od Lusi, naše pramajke koja je pala s drveta i poginula do kampanje protiv četiri pošasti predsednika Mao Cedunga; od austrijske vojske koja napada samu sebe jedne pijane noći do vodeće svetske supersile koja za predsednika bira zvezdu televizijskog rijalitija – s priličnom sigurnošću možemo reći da kao vrsta nismo baš sazreli s godinama. Prema tome, kada sledeći put pomislite da ste se zaista negde opako izblamirali, neka vas ova knjiga podseti da je moglo biti mnogo gore. „U mračna vremena ohrabruje nas priča o tome da smo oduvek bili gomila neznalica i glupaka.“ - Stjuart Heritidž „Ako gledate vesti i pitate se kako ljudska vrsta može neprestano toliko da greši, ova knjiga pruža veoma zabavan odgovor.“ - Mark Votson, komičar „Ako je Hararijev Sapijens svedočanstvo ljudske mudrosti, ova istorija neuspeha nas podseća na to da smo mi ljudi uglavnom idioti.“ - Greg Džener Čitaj dalje

Kako nas je Zemlja stvorila „Prvoklasna i vrlo važna knjiga.“ - Guardian „Ovo uzbudljivo delo o Velikoj istoriji moguće je uporediti sa Sapijensom Juvala Noe Hararija.“ - Sunday Times Opsednuti velikim vođama, moćnim narodima i odlučujućim ratovima, često previdimo na koje načine je sama Zemlja odredila našu sudbinu. Tela su nam, neizbežno, sazdana od zemaljskih elemenata: naši krv, znoj i suze stvoreni su od Zemljinih stena; naša kosa nastala je od vulkanskih ostataka. Pre mnogo eona silovito pucanje Zemljine kore na istoku Afrike dovelo je do „naglih oscilacija klime između velike vlažnosti i velike suše“. Tok ljudske evolucije zauvek se promenio. Naši preci su se prilagođavali nestabilnom okruženju tako što su sve inventivnije koristili tada dostupnu tehnologiju i sve više međusobno sarađivali. Kraj poslednjeg ledenog doba omogućio je prelazak sa nomadskog na poljoprivredni način života. Moćni vetrovi na našoj planeti u potpunosti su odredili smer istraživanja u doba velikih otkrića, a i danas mogu da se povuku jasne paralele između rasporeda pojedinih geoloških oblasti i raspoloženja birača na izborima. U knjizi posvećenoj tome „kako nas je Zemlja stvorila“, Luis Dartnel analizira poslednju milijardu godina u nameri da objasni zbog čega je naša planeta „glavni protagonista u oblikovanju priče o čoveku“. „Briljantan prikaz istorije, ne samo naše vrste već čitavog sveta. Dok analizira kako su stvaranje kontinenata i klima uticali na kretanje ljudi, Dartnel uspeva da sagleda širu sliku – i objasni nam zbog čega je ona važna.“ - Piter Frankopan, autor knjige Putevi svile „Autor razume geologiju, geografiju, antropologiju, fiziku, hemiju, biologiju, astronomiju i istoriju. I to je već ozbiljno postignuće, ali ono što ga izdvaja jeste jasan, logičan i zabavan način na koji govori o prepletenosti ovih disciplina. Fantastično!“ - Times „Dartnel je pronašao savršeni odnos nauke i istorije. Ova knjiga neće uzdrmati samo naša preduverenja o prošlosti, već bi trebalo da nas navede da vrlo pažljivo razmislimo o budućnosti čovečanstva.“ - Mail on Sunday Čitaj dalje

Čarls Darvin je mnogo pisao o izumiranju vrsta. Fosilna svedočanstva su bila dobro poznata u njegovo vreme i on je bio uveliko svestan činjenice da je većina biljnih i životinjskih vrsta koje su ranije živele izumrla. Zbog toga je uzrocima izumiranja posvetio zamašan prostor u svom ključnom delu Postanak vrsta (1859). Po Darvinu, izumiranje je bilo neizbežna posledica nastanka vrsta. Nove vrste se pojavljuju i takmiče sa živima. Jače vrste prežive, slabije izumru. On je ovo zamišljao kao postepeni proces u kom se fauna i flora polako menjaju, uvek se pomerajući u pravcu bolje prilagođenih formi života. Pomoću misaonog eksperimenta, u desetom poglavlju je utvrdio da bi drevnu faunu, kada bi mogla nekako biti vraćena u život, „sigurno potisnuli i istrebili...“ njeni živi naslednici. Prema tome, izumiranje vrsta je uslovljeno njihovom urođenom nesposobnošću da se takmiče s bliže srodnim vrstama. Drugim rečima, loši geni! Iako je Darvin uvažavao uticaj klimatskih promena i drugih prirodnih opasnosti, on je ovo video samo kao pojačavanje intenziteta takmičenja između vrsta, koje time ubrzava proces izumiranja. Nije ostavljao mesta za masovna izumiranja poput onog koje je uklonilo dinosauruse na kraju perioda krede, pre 65 miliona godina. Mada su ovakvi događaji bili dobro poznati Darvinu, on je smatrao da su oni iluzije koje odslikavaju nepotpunosti i praznine u nizu stena nastalih u različitim epohama. Darvin je ubedljivo iskazivao svoje viđenje uzroka izumiranja. U uvodu za Postanak napisao je da „prirodno odabiranje gotovo neizbežno prouzrokuje u velikoj meri izumiranje manje usavršenih oblika života...“ Ovo objašnjenje izumiranja vrsta bilo je dominantno u biologiji i geološkim naukama više od stotinu godina. Koliko su se samo okolnosti promenile! Sve više novih otkrića i njihove teorijske analize vode do stava da su vrste izumrle zbog izlaganja iznenadnim, retkim događajima koji prevazilaze njihova iskustva i zbog toga obično nisu predmet prirodne selekcije. To je sada definitivno pre stvar loše sreće nego loših gena. U ovoj knjizi težište sam stavio na upotrebu fosila u pronalaženju odgovora na suštinska pitanja o izumiranju. Da li je vrste uopšte lako uništiti ili moraju postojati zaista ekstremni uslovi da se eliminiše čitava vrsta? Je li neke vrste lakše ukloniti nego druge? Obezbeđuje li izumiranje konstruktivnu silu u istoriji života ili je ona samo negativna? Da li masovna izumiranja mogu stvarno strukturno uticati na evoluciju – ili ona nakon kraja epizode masovnih izumiranja jednostavno nastavlja tamo gde je stala? Da li bismo mi uopšte bili ovde da nije bilo masovnog izumiranja u kom su iščezli dinosaurusi? Jesu li udari kometa i asteroida važan element, kako velikih, tako i malih epizoda izumiranja? Ova i mnoga druga pitanja dovela su do mog konačnog pitanja: da li je ovo bezbedna planeta? Ovo je knjiga o istoriji života na Zemlji, o bezbroj preokreta koji su neobičnom putanjom doveli do nas. Pisana je u ubeđenju da je naše biološko poreklo barem podjednako značajno – i podjednako zanimljivo – kao i fizičko poreklo univerzuma. Najvažnije pitanje, kojem ćemo se iznova i iznova vraćati, glasi: da li je na milijarde vrsta izumrlo u geološkoj prošlosti zato što su bile manje prila­godljive (loši geni) ili zato što su se zatekle na pogrešnom mestu u pogrešno vreme (loša sreća)? Da li se vrste bore ili kockaju za opstanak? Ovo vodi delikatnijem pitanju: jesmo li mi ovde zbog prirodne superiornosti (palca postavljenog odvojeno od ostalih prstiju, velikog mozga i tako dalje) ili smo samo puki srećkovići? Drugim rečima, da li je evolucija života fer igra, kao što doktrina o opstanku najjačih tako izrazito implicira? U knjizi Izumiranje: loši geni ili loša sreća?, Dejvid Raup, jedan od najpoznatijih modernih paleontologa, odgovara na velika pitanja prirodnih nauka ispisujući nezaboravne stranice naučnopopularne literature. Ovo delo je ne samo koristan priručnik za sve koji se bave proučavanjem nastanka i razvoja života na Zemlji, već pre svega vodič kroz turbulentnu istoriju naše planete, a sa njom i čitavog kosmosa. Obiljem argumenata i primera Dejvid Raup čitaocima pruža uvid u logiku i metod naučnih otkrića koja su preinačila savremenu paleontologiju i razumevanje globalnih katastrofičkih rizika. Čitaj dalje

U bilo kojem predstavljanju značaja i ugleda lingvističkog dela Aleksandra Belića, možda je najpriličnije ponoviti reči jednog od najpoznatijih srpskih naučnika, akademika i nekadašnjeg predsednika SANU, Pavla Savića, koji je rekao: „Više od pola stoleća Belić je bio vodeća ličnost naše jezičke nauke“. Studije filologije Belić je započeo u rodnom Beogradu, da bi ih nastavio u Moskvi i Odesi, gde je i diplomirao. Aleksandar Belić je doktorirao u Lajpcigu. Početkom veka, 1901. i 1904. godine, objavljena mu je na nemačkom jeziku disertacija o slovenskim sufiksima. Još pre toga ponuđena mu je katedra u Moskvi, ali on se još 1899. godine vratio u Beograd, gde je izabran za docenta na Visokoj školi. Već 1906. godine, nakon što je kratko bio vanredni, postao je redovni profesor Beogradskog univerziteta, i to za srpskohrvatski jezik, slovenske filologije i lingvistiku, što je dugo, kasnije i predavao. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1905., da bi već naredne, 1906. godine, postao i njen redovni član. Predsednik Akademije postao je 1937., i tu uglednu funkciju obavljao je čak 23 godine, do kraja svog života, pa je tako ostao upamćen i po tome što je bio predsednik sa najdužim stažom u njenoj istoriji. Za vreme njegovog vođstva Srpska kraljevska akademija je dva puta menjala ime, najpre u Srpska akademija nauka, i potom u Srpska akademija nauka i umetnosti, kako se i danas zove. Aleksandar Belić je bio član više akademija nauka: jugoslovenske, češke, slovačke, bugarske, bavarske. Bio je član naučnih društava u Lavovu, Pragu i Danskog kraljevskog društva, ali i počasni profesor moskovskog univerziteta „Lomonosov i Univerziteta u Glazgovu. Najvažnija dela su mu: Dijalekti istočne i južne Srbije; Dijalektološka karta srpskog jezika; Akcentske studije; O dvojini u slovenskim jezicima; Galički dijalekt; O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku (1941); Pravopis srpsko-hrvatskog jezika(1923) Izabrana dela Aleksandra Belića, u izdanju Zavoda predstavljaju važan doprinos razvoju srpske lingvistike i od izuzetnog značaja su za savremene srpske jezičke stručnjake, generacije studenata, profesora i jezikoslovaca. U isti mah ona na zaokružen način predstavljaju delo jednog od naših najvećih lingvista i srpskog naučnika koji je, kao retko ko u nas, imao međunarodni ugled i uticaj. Čitaj dalje

Dodatne informacije Pisac MILUTIN MILANKOVIĆ Izdavač ZAVOD ZA UNAPREĐIVANJE OBRAZOVANJA I VASPITANJA – BEOGRAD Izdanje 2009 Povez MEKI Strana 343 Stanje Dobro