Džordž Vašington, vođa revolucije General Džordž Vašington predvodio je američku vojsku do pobede tokom Revolucionarnog rata. Uprkos tome što je imao malo praktičnog iskustva u upravljanju velikim, konvencionalnim armijama, Vašington se pokazao kao sposoban i otporan vođa američkih vojnih snaga tokom Revolucionarnog rata. George Washington Vol 4 Leader of the Revolution Douglas Southall Freeman 1981. tvrde korice 736 str. odlično očuvana MAJ.21/5

Povez: tvrd sa zlatotiskom Br. strana: 382 Format: 26,5 34 Bogato opremljena kolor i crno-belim fotografijama, štampano na kunstdruku! NAPOMENA: Jedini nedostatak kod knjige je blago uprljana naslovna strana, što se vidi i na fototgrfaiji! Drugih nedostataka nema! Юбилейное издание к 175-летию Бородинского сражения. Большое количество цветных иллюстраций, популярный текст позволяют четко и зримо представить историю Отечественной войны 1812 года и проследить буквально по часам весь ход грандиозной Бородинской битвы. Для широких кругов читателей.

Stanje:kao novo Izdato:Istorijski projekat Srebrenica,Beograd Korica:meka Pismo : ćirilica Masakr u Srebrenic:dokazi,kontekst,politika 2011 Srpske žrtve Srebrenice 1992-1995 2012 Srebrenička podvala 2013 Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- G 2 -----

Banjaluka Miljko Šindić Monografija Banjaluka 1970g. Tvrd povez,veci format,ilustrovana,odlicno ocuvana. vr395

Pola vijeka klerikalizma u Hrvatsko Nova knjiga 1986 1119 strana odlična očuvanost

RIMSKA CIVILIZACIJA - Pierre Grimal Oblast: Svetska i antička istorija Izdavač: Jugoslavija Opis: Beograd 1968, tvrdi povez sa omotom, stanje vrlo dobro str. 537, ilustracije, latinica ISTORIJA JEDNE CIVILIZACIJE I.Legenda i stvarnost prvih vremena, II.Od Republike do carstva, IZABRANI NAROD III.Život i Običaji, IV.Zakon, V.Osvajači, VI.Umetnost RIM U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU VII.Rim, kraljica gradova, VIII.Veliki gradovi carstva, 229 crno-beloh reprodukcija, 29 karata i crteža, Hronološka tabela, Rečnik imena i pojmova, K.S.N. O. ANTIK P. 3

K028

Divna Đurić Zamolo GRADITELJI BEOGRADA 1815-1914 Predgovor: Aleksandar Kadijević Predgovor: Bodin Jovanović Izdavač MGB, Beograd 2011. Obim: XIV + 432 strana Format: enciklopedijski, 29 cm. Tvrdi uvez u boji, obilje ilustracija u boji, masni papir. Stanje: odlično, kao novo.

Sa posvetom (mislim da je autor, al ne mogu garantovati). Mek povez. Format: 14.5x20.5 cm Broj stranica: 332 Godina izdanja: 2008. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.

Fantastična monografija. Ivo Andrić, Zuko Džumhur, Ico Mutevelić. Ima posvetu. Tvrd povez. Zaštitni omot. Format: 22x27 cm Broj stranica: 162 Godina izdanja: 2004. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.

UNAC od najstarijih vremena do kraja XVI veka Milovan Nikolašević Унац од најстаријих времена до краја XVI века Bosansko GRAHOVO....PREODAC...Šatorsko jezero...DRVAR...UNA...Unac...izvor reke Unca...KRAJINA....Dinara..... Аутор:Милован Николашевић Едиција: Наука ISBN: 978-86-7396-857-5 Димензије: 16х23 cm, 192 стр. Повез: броширано, фотографије Година: 2023. Аутор прати историју Унца у Босни и Херцеговни од праисторије, доласка Илира и Римљана, римске управе, преко сеобе Словена у Византију, затим сеобе Срба и Хрвата, до османске управе. Изложени су природно-географски оквир Унца, привредни развој те области, као и етничке и верске прилике. Bosansko GRAHOVO....PREODAC...Šatorsko jezero...DRVAR...UNA...Unac...izvor reke Unca...KRAJINA....Dinara.... Bosansko GRAHOVO....PREODAC...Šatorsko jezero...DRVAR...UNA...Unac...izvor reke Unca...KRAJINA....Dinara..... Knjiga je NOVA..... -------------------------------- M

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bogato ilustrovano! Istorija Srba Vladimira Ćorovića je sintetički pregled srpske prošlosti. Ovo delo imalo je dramatičnu sudbinu. Nije objavljivano više od pola veka. Nakon što je završio Istoriju Jugoslavije Ćorović je otpočeo pisanje ovog dela koje je izdavaču Petru Petroviću predao marta 1941. a poginuo je 17. aprila iste godine. Izdavač se nije usudio, zbog rata, da delo objavi. Petrović je znao da se Ćorović zamerio Nemcima i kao istoričar i kao političar pa nije bio spreman da rizikuje sopstvenu bezbednost. Nakon rata objavljivanje dela su sprečavali zvaničnici i priučeni istoričari. Delo je konačno prvi put objavljeno 1989. godine i imalo je više izdanja. Nije bilo lako odrediti naslov jer ga autor nije ostavio: predlagao je (još pre rata) Istorija srpskog naroda ili Srbi (politička i kulturna istorija) a redakcija BIGZ-a se odlučila za naslov Istorija Srba. Pristup Vladimira Ćorovića istovetan je u ovom delu kao i u Istoriji Jugoslavije: on prošlost srpskog naroda sagledava sa stanovišta integralnog jugoslovenstva. Isticao je doba saradnje, zajedničkog života i borbe Jugoslovena. Istovetna stremljenja i zbližavanja nalazi u dalekoj prošlosti a ističe grupisanje plemena oko Ljudevita Posavskog. Knjiga je podeljena na sedam nejednakih celina: Prodiranje Slovena i njihovo naseljavanje na Balkansko poluostrvo, Prve srpske države, Država Nemanjića i njeno rasulo, Srbi između Turaka i Mađara, Turski zamah, Pod tuđinskom vlašću i Novo doba (od Prvog srpskog ustanka do Drugog svetskog rata). Za ključne tačke u periodizaciji srpske istorije uzeo je Kosovsku bitku i Prvi srpski ustanak. Pre svega je prikazivao političku prošlost srpskog naroda i njegov odnos sa susednim balkanskim narodima. Po njegovim rečima sudbina Srba povezna je sa sudbinama tri velike sile: Vizantije, Ugarske i Turske. Prošlost Srba sagledavao je u širokom okviru međunarodnih zbivanja. Pratio je i kulturnu istoriju ali je njoj posvetio manje pažnje. Ćorović kaže da je ovom knjigom imao nameru da prikaže ulazak srpskog naroda u zajednicu evropskih naroda i: ... nađe ono što je bitno i trajno srpsko, što je bilo pozitivno i konstruktivno. Istorija treba da pokaže koje su to unutrašnje vrednosti... što su uspele da nas održe. Prvo izdanje iz 1989. godine, prema originalnom rukopisu Vladimira Ćorovića priredili su istoričari Rade Mihaljčić i Radoš Ljušić

nove

Knjiga je odlicno ocuvana Svet masona - slobodnih zidara je svet rigoroznih pravila, prikrivenih postupaka i neprocenjive moći. Kao takav, oduvek je u fokusu pažnje i interesovanja, izazivajući brojne dileme i predrasude. Naša izdanja, koja su napisali eminentni stručnjaci za masone i njihove ciljeve i ideje, su beskompromisni odgovor na sva vaša pitanja. Autor: Anri Tor Nuges Prevod: Dolores Kalođera-Petrović ISBN: 86-505-0114-1 Format: 21 cm Strana: 256 Povez: Broširan Izdavač: Evro Book Godina: 2003.

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp9.4

Autor: Vladimir Ćorović Format: 17x25 Povez: tvrd Br. strana: 881 Nanovije izdanje `Istorija Srba` Vladimira Ćorovića, veoma lepo i bogato opremljena! U ovoj knjizi dat je jasno sažet pregled Istorije Srba od vremena njihovog naseljavanja na Balkan pa sve do pred sam početak Drugog svetskog rata. Ovo delo predstavlja celoviti sintetički pregled srpske prošlosti koja iz pera ovog našeg darovitog i marljivog istoričara biva sasvim razumljiva i manje upućenim čitaocima.

ISTORIJA SRPSKOG NARODA knjiga V 1-2 OD PRVOG USTANKA DO BERLINSKOG KONGRESA 1804-1898 Izdavac: SRPSKA KNJIZEVNA ZADRUGA Beograd 1994. Cvrst povez 571+495 str.

Stanje knjiga perfektno, kao nove! Autor: Vladimir Dedijer Godina izdanja: 1978. Prosveta, Beograd 530 i 408 strana Dimenzija knjiga: 18x25cm Tvrd povez

LAROUSSE MONO MANJANA BEOGRAD 2008g. 238str. veci format HC PREDNJA KORICA OSTECENA PRI IVICI OSTATAK VEOMA DOBAR

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sto i pedeset godina od smrti Lasla Karačonjija Beodranskog autor priča priču o ovom torontalskom velikom županu kroz više od devedeset dokumenata. U pitanju su novinski napisi nemačkih listova i njihov verni prevod, ali i napisi iz srpskih listova da bi se stekla objektivna istorijska slika. Autor je znalački kontroverznu istorijsku ličnost stavio u istorijski kontekst. prof. dr Aleksandar Kasaš (iz recenzije) Knjiga „Laslo Karačonji i njegovo doba: Torontalska biografija u svetlu novinskih natpisa 1854–1869.“ istoričara dr Filipa Krčmara vredno je ostvarenje u najboljoj tradiciji kritičke istoriografske škole. Posle dugo vremena reč je o jednom od najvažnijih profesionalnih doprinosa istoriji Novog Miloševa u kome je svoj posed imao torontalski veliki župan Laslo Karačonji Beodranski. Ipak, monografija Filipa Krčmara svojim istraživačkim dometima značajno prevazilazi lokalnu ili zavičajnu istoriju i saznajnim rezultatima predstavlja važan prilog proučavanju istorije Habzburške monarhije. Istraživati i pisati biografiju najznačajnijeg predstavnika doma Karačonji značilo je biti dobar poznavalac i dati važan doprinos istraživanju istorije Banata i Ugarske u postrevolucionarnoj epohi druge polovine 19. veka. Briljantan poznavalac habzburške i evropske istorije 19. veka, Filip Krčmar se i pre ove knjige potvrdio kao pouzdan istraživač i u srpskoj istoriografiji nepreveziđeni poznavalac istorije Torontalske županije. Navedena monografija o Laslu Karačonjiju je samo jedan rukavac njegovih opsežnijih istraživanja. Vizuelno odlično opremljena, stilski besprekorno napisana, knjiga „Laslo Karačonji i njegovo doba”, autora dr Filipa Krčmara, predstavlja hvale vredan i u srpskoj istoriografiji redak istraživački i interpretativni iskorak u proučavanju istorije Habzburške monarhije. Praveći balans i sintezu makroistorije i mikroistoije, uklapajući Banat u šire tokove evropske i habzburške istorije, Krčmar je dao ne samo istraživački, već i metodološki uzor u istraživanju prošlosti 19. veka na ovim prostorima. Srpska istoriografija je u Krčmaru i do sada imala savesnog i pouzdanog istraživača, ali je knjigom o Laslu Karačonjiju i Banat u 19. veku dobio svoga najrelevantnijeg proučavaoca na zadovoljstvo naučne javnosti, ali i šire čitalačke publike zainteresovane za kritički utemeljenu i metodološki proverljivu sliku (o) prošlosti. dr Milivoj Bešlin (iz recenzije) Filip Krčmar (Zrenjanin, 28. decembar 1984) srpski je istoričar. Biografija Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Zrenjaninu. Diplomirao je na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 2008. godine, gde je završio master studije 2010. godine i doktorirao 2016. godine sa disertacijom Torontalska županija 1860-1918.[1] Oblast naučnog istraživanja su mu zavičajna istorija i istoriografija Banata, istorija Zrenjanina, kulturna istorija Habzburške monarhije i istorija podunavskih Švaba. Pored zaposlenja u Istorijskom arhivu u Zrenjaninu, član je Društva za proučavanje Jugoistočne Evrope u 18. veku iz Graca i Komisije za istoriju i kulturu Nemaca Jugoistočne Evrope iz Tibingena. Autor je više stalnih postavki i tematskih izložbi, kao i više desetina bibliografskih jedinica (monografije, priručnici, katalozi, članci, rasprave, prikazi itd).

IA APV, Nikola Petrović, korice izbledele, odlično stanje tabaka, str.,tvrdi povez,24cm, š x30

Кажу, када човјек остане без ичега: дома, завичаја, ближњих, пријатеља, материјалних и духовних вриједности које су његови преци генерацијама стварали, његовали, љубоморно чували и баштинили, остану само сјећања. А са смрћу, за коју, опет неки кажу, да је једина животна извјесност, нестану и сјећања. Нестане све, остане голо ништа. Размишљајући како да насловим странице које слиједе, сјетим се да су у Бенковцу, средином шездесетих година прошлога вијека, изашла два броја „Бенковачке хронике”, магазина за историју, друштвена и културна питања. Моји записи и сјећања, током писања, зачуђујућом брзином, како то најчешће и бива, постадоше много шире и дубље штиво, од првобитне замисли, и у добром дијелу срушише, ипак, уже ограде једне породичне и бенковачке хронике, прикључивши себи, малу историју бенковачког краја кроз минула два и по вијека, и многе кључне историјске догађаје на нашем дијелу Балкана, који су снажно и болно утицале на мој Бенковац и моју породицу.

Arhipelag Gulag 3 1918. – 1956. Autor: Aleksandar Solženjicin Izdavač: Akademska knjiga, Novi Sad Godina izdanja 2019. Zaštitni omot Tvrde korice Latinica Broj strana: 409 str. Format 24 cm Stanje odlično Sve što vas zanima pitajte pre kupovine TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA HELENIC FRUITS G

07038) LENJIN politički portret 1 i 2 , Dmitrij Volkogonov , Službeni list Beograd 1997 , 2 knjige , tvrd povez, format 18 x 24,5 cm , ćirilica, 370 + 376 strana

MOJ OTAC OKO SOKOLOVO , Blagoje Matić , Beograd 1998 , jegova fotografija ušla je u udžbenike, arhive, muzeje, knjige iz istorije, ukrašavala je bine i pozornice, pozivnice za razne skupove, omote knjiga („Solunci govore” Antonija Đurića, „Moj otac Oko Sokolovo” Blagoja Matića) i gramofonskih ploča („Marš na Drinu”). On je postao simbol nepokornosti, herojstva i nepobedivosti, odanosti narodu i otadžbini. Dugo se nije znalo ko je junak sa slike koja je obišla svet, a ni on sam punih pedeset godina nije znao da njegova ratna slika kruži po svetu. Sada se već zna da je reč o Draguti nu Matiću, ratniku iz Zaplanja, najpoznatijem izviđaču srpske vojske, koga su, u vreme dok se nije znalo ko je na slici, prozvali Oko Sokolovo, ili su ispod slike pisali: „Voj- ni izviđač snimljen negde na Drini pred povlačenje srpske vojske preko Albanije.” Sve o njemu javnost je saznala nakon što je njegov sin Blagoje Matić, dopisnik „Politike” iz Niša, sedamdesetih godina prošlog veka, napisao knjigu „Moj otac – Oko Sokolovo”, koja je objavljena 1998. godine povodom 80-godišnjice proboja Solunskog fronta. Istim povodom, ispred opštinske zgrade u Gadžinom Hanu otkriven je spomenik koji je osvetio vladika niški Irinej, sadašnji patrijarh. Zanimljivo je da i sam Blagoje dugo nije znao da je junak Oko Sokolovo u stvari njegov otac. Dragutin Matić rođen je 10. januara 1888. godine kao najmlađe čedo, šesto po redu, od oca Peše i majke Nevene, u zaplanjskom selu Kaletinac, u podnožju Suve planine. Rano je ostao bez majke, a potom i bez oca, pa je brigu o njemu preuzeo najstariji brat Đorđe, zbog čega su ga zvali Dragutin Đorin. Predanje kaže da Matići vode poreklo iz okoline Prizrena, a u Zaplanje su se doselili posle Kosovskog boja. Pre nego što će poći u vojsku, a zatim u ratove koji su se ređali jedan za drugim, Dragutin se mlad oženio Krunom Ranđelović iz obližnjeg Sopotinca. Do polaska u vojsku imao je četvoro dece, a po završetku vojevanja dobio je i sina Blagoja, koji će napisati knjigu i približiti javnosti život najslavnijeg ratnog izviđača. Početkom 1910. godine otišao je na odsluženje vojnog roka u Beograd. Regrutovan je u tada najelitniji rod – konjicu, jer su u porodici čuvali konje, a kasnije je prekomandovan u pešadiju. Jahao je rame uz rame sa princom Đorđem Karađorđevićem, za koga je govorio da je „šašavo hrabar”. U vojsci ga je zatekao Prvi balkanski rat, nastavio je u Drugom balkanskom, a potom je izbio i Prvi svetski rat. Evo kako Blagoje beleži očevo svedočenje: – Završimo sa Turcima „loše-crno”, prođe Kumanovska, prođe Bitoljska bitka. Čekam, veli, civilno odelo. Ali, opet ratna truba: rat sa Bugarima. I njih, reče, sredimo. Opet bez civilnog odela. Dolazi Prvi svetski rat – Cer, Kolubara. Albanija, Krf, Solun, Kajmakčalan... Gazilo se preko ljudi, ukrštali su se točkovi kuhinja i lafeta, kola i topovi, konji su se propinjali i međusobno ujedali gotovo podivljali od šibanja i draža vozača, često se nije moglo ni napred, ni nazad. Dragutin Matić, dete bez detinjstva, dečak bez dečakovanja, momak bez momkovanja. Čuvar ovaca, koza, goveda, konja. Onda pečalbar. Pa vojnik i ratovanja, ratovanja. Dve godine vojnik konjanik, sedam godina ratnik. Dragutin pet decenija nije znao da je njegova fotografija obišla svet. Prisećao se da se pred polazak na zadatak oko njega motao neki novinar koga su vojnici zvali Rušnjak, zbog ruskog imena, slikao ga i otišao. – A on, taj ratnik Oko Sokolovo nije ni znao da je snimak uspeo, da je fotograf reporter preživeo i da je njegov ratni lik ovekovečen. I tek posle pedeset godina od fotografisanja – ratnik vidi sebe. Iznenadi se, zanemi, zaćuti, filmskom brzinom kroz misli mu prelete ratni dani, drugovi, gladovanja, ranjavanja... Jest, to sam ja, zaista me slikao – piše njegov sin Blagoje u knjizi „Moj otac Oko Sokolovo”. Na glavi ima srpsku šajkaču, obučen je u vojnički šinjel, naoružan puškom s bajonetom. Slika je stigla čak i do Japana. Japanski psiholog sačinio je studiju o psihofizičkoj napregnutosti ovog ratnika. Iz njegovog pogleda video je kako nepismeni srpski seljak hoće da prodre u tajne velikog manevra neprijatelja i da o tome obavesti svoju komandu. Dragutin Matić vratio se iz rata oko Božića 1919. godine i nastavio da se bavi zemljoradnjom i drugim seljačkim poslovima. Išao je i u pečalbu, bio je ciglar i ćeramidžija. Živeo je skromno, svoje ratne zasluge nije isticao, niti je od države tražio neke privilegije. Njegova ratna odlikovanja nisu sačuvana. Plašeći se Bugara, njegova žena Kruna je po izbijanju Drugog svetskog rata 1941. godine spakovala odlikovanja i dokumenta u drveni sanduk koji je zakopala u pesak pored reke i sanduk je nestao. Slavni junak Dragutin Matić, poznat kao Oko Sokolovo, umro je u rodnom Kaletincu 1970. godine, desetak dana pred 83. rođendan. mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , ćirilica, ilustrovano, 202 strane , potpis i posveta autora