Milica Jakovljević Mir Jam Sve one vole ljubav Meki povez Ovo je prva zbirka neobjavljenih pripovetki Mir-Jam. Sledeći svoj impuls za ljubavlju, Mir-Jam je ovom zbirkom dala portrete devojaka i mladića iz različitih društvenih slojeva koje objedinjuje čeznja za samostalnošću, čime je u svoje priče unela i socijalnu problematiku.

KNJIGA JE NOVA NECITANA CEPELIN, 2022 NOVO DOPUNJENO IZDANJE U četiri priče autorka gradi psihološke profile svojih junaka, pišući o ljubavi, prijateljstvu, izdaji i duboko ponire u ljudsku svest, te daje odgovore na pitanja koja često sami sebi postavljamo, za čijim odgovorima žudimo. Da li je istina put ka svetlosti, za kojim tragaju junaci novele `Ispovest ratne lude` ili je novi ponor u kome će se naći Ivana i Marija nakon Senadove ispovesti? Zašto je jedno pismo promenilo život mladog poštara do te mere da više i nije svestan onoga što čini? (`Poštar`). Šta se dogodilo Aleksandri kada neprekidno ponavlja da on nije `nikad dovoljno mrtav`, otkriva Angelina u istoimenoj noveli i, konačno, čitaoca stavlja pred težak test: u istinitoj priči o ženi koja je doživela teško psihičko i fizičko zlostavljanje u porodici, o njenoj volji, borbi i želji da nastavi život...

Geopoetika, 2006. Vrlo dobro stanje

BEOGRADSKA ČARŠIJA: Ljubiša Nikolin Naslov Beogradska čaršija : druga knjiga priča / Ljubiša Nikolin Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1995 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Tersit ; Novi Sad : Budućnost, 1995 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 313 str. : ilustr. ; 20 cm Sadržaj S a d r ž a j: Reči unapred (5-6) Prolog (7-8) Srpski kraljevi čelika (9-63) Bekstvo u Carigrad (65-95) Uramljena menica (97-155) Trgovčeva kći (157-206) Pero zlatne ptice (207-253) Kandilo (255-305) Dodatak (307-313). ISBN (Broš.) Posveta autora, odlično očuvana knjiga.

Stanislav Krakov Crveni Pjero i druge novele Tvrdi povez Izdavač Filip Višnjić OPIS: - Ancora, ancora - Osveta - Crveni Pjero - Tajna - Onaj koji ostaje - Legenda o ženi - Priča o mumiji - Žena iz izgubljene ulice - Pobednik - Kestenje - Čovek sa ostrva - Saputnik - Šahovski turniri - Lov na kockare - Alhimičar - Revolucionar - Medičijevska Venera - Čudo sv. Gavrila - Doživljaj sujevernog čoveka, ili gospođa u kupatilu - Tri Hrista vojvode Stefana - Priča o mladome Gospodinu Hilendarskom - Strasni bez Jefimije gospođe - Kako sam se ubio - Let mašte i gvozdenih krila sabrao Gojko Tešić

London 2007, mek povez, očuvana, posveta na predlistu i potpis na zadnjem listu, 21 cm, 406 strana, težina oko 530 gr

izbor, predgovor i bilješke Denzil Romero Svjetlost 1985 348 strana očuvanost 5-

Sebastian Sava Gor - Noć slomljenih strela , autorsko izdanje . Posveta autora, kao nova

Autor - osoba Muhić, Ferid, 1943- = Muhić, Ferid, 1943- Naslov Štit od zlata / Ferid Muhić Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik hrvatski, srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Skopje : Tabernakul, 1991 (Skopje : Nova kniga) Fizički opis 158 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Milošević, Nikola, 1929-2007 = Milošević, Nikola, 1929-2007 Napomene Tiraž 1000. Tamni sjaj Muhićeve proze / Nikola Milošević: str. 1-3. Štit od zlata vraća nas drevnim Keltima (a možda i bogumilima) – njihovim hrabrim ratnicima koji odlazeći u rat ostavljaju po jedan kamen na gomilu, a uklanjaju ga dolazeći te tako od onih što su poginuli ostaje mogila netaknutih kamenova... Taj ratnik koji se ne bi vratio, e taj bi bio pravi gubitnik, jer je otišao bez Štita od zlata još jedar i težak, još mlad sa bezbroj čestica što su kroz radost, kroz dodire sa svijetom, mogle preći u sjaj... Autor se u ovoj priči divi podvigu čovjeka, divi se ljepoti zbog ljepote same, i veliča otpor svemu onome što nas drži zatvorene, što nam je prokleto /za/dato u raznim rešetkama i zatvorima oko nas... MUHIĆ, Akademik prof. dr. Ferid je jedna od najmarkantnijih ličnosti u Bošnjaka, i jedan od najvećih živih filozofa Balkana, univerzitetski profesor, pjesnik, kritički analitičar, redovni profesor novovjekovne filozofije i savremene filozofije i filozofske antropologije na Univerzitetu „Kirilo i Metodije” u Skoplju, profesor po pozivu Univerziteta iz Malezije i više zapadnoevropskih univerziteta. Rođen je 8. juna 1943, na visokim Rudinama, selo Mahoje, zaseok Zuber, srce Bosne i vršica njenog stasitog bora. Muhić piše o filozofiji i ljudskim naravima, o svojim putovanjima diljem svijeta i planinarenjima, o konjima, psima i čovjekovu susretu sa prirodom. Na bivšem eksjugoslavenskom prostoru objavio je više stotina priloga, eseja, pjesama, naučnih rasprava, polemičkih ogleda. Najviše na bosanskom i makedonskom jeziku. Od knjiga posebno ističemo: Kritički metodi, Filozofija ikonoklastike, Motivacija i meditacija, Štit od zlata, Šum Bosne, Ne zaboravi Bosno, Revolucija i dominacija, Dim ugarka snova, Falco peregrinus, Ruža duše, Sto koraka iznad, Makedonija, catena mundi… Mislilac hladne glave i vruća srca. MG47 (K)

JU HUA KINA U DESET REČI Pogovor - Zoran Skrobanović Prevod - Zoran Skrobanović, Mirjana Pavlović Izdavač - Geopoetika izdavaštvo, Beograd Godina - 2018 270 strana 20 cm Edicija - Intimna geografija ISBN - 978-86-6145-303-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Narod Vođa Čitanje Pisanje Lu Sjun Nejednakost Revolucija Korenje Plagijat Obmana ``Kad u ovoj knjizi pišem o onome što boli Kinu, ja pišem o sopstvenom bolu, jer bol Kine je i moj bol.` - Ju Hua U Kini u deset reči, Ju Hua nam pripoveda o trenucima iz sopstvene prošlosti ali i o momentima iz istorije svoje zemlje koji su u značajnoj meri definisali kinesku sadašnjost. Na sebi svojstven način, a ne treba zaboraviti da je reč o jednom od najvećih živih kineskih pisaca, Ju Hua u ovom delu dovodi u pitanje linearni istorijski razvoj i pripoveda o fragmentima stvarnosti iz različitih razdoblja koji se međusobno prepliću i određuju. Odabrane reči Ju Huau služe da makar delimično osvetli složeni kaleidoskop savremenog kineskog društva i ukaže na protivurečnosti koje su sa sobom donele ogromne društvene promene. Autor vešto spaja lične uspomene i razmišljanja sa sećanjima na ključne trenutke u istoriji cele nacije. Zahvaljujući tome što on uporno nastoji da, uprkos svim zabranama i cenzuri, oživi događaje koji su izbrisani iz kolektivnog sećanja, njegova dela ne predstavljaju samo vrhunska književna ostvarenja, već i hrabre rodoljubljem nadahnute činove koji ga izdvajaju od ostalih savremenih kineskih književnika. U najboljoj tradiciji rodonačelnika kineskog modernizma, velikog pisca Lu Sjuna, kojem je posvećeno i jedno od poglavlja Kine u deset reči, Ju Hua smatra da je dužnost pisca da govori o društvenim poremećajima i nepravdama, čak i ako zbog toga mora da ispašta. - Zoran Skrobanović Iz Pogovora` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Rad 1979 409 strana očuvanost 5

Rad, Reč i misao, 1990. Drugo izdanje jedne od ključnih knjiga crnog talasa, dopunjeno nekolicinom pripovedaka iz knjige Mladići iz Raške, iste stilsko-tematske celine. Pogovor Tiodor Rosić Odlično očuvana, praktično nekorišćena. Od izlaska knjige Bugarska baraka, pa sve do danas, priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa – kaže Mihajlo Pantić. Od prvog izdanja prošlo je pedeset godina, a autor ističe da je Bugarska baraka “nastala na vetru studentskih događaja 1968”. Posle te revolucionarne godine, ništa u svetu, ni u svetu literature, nije moglo biti isto. Paradigmatično je: Semjuel Beket 1969. dobija Nobelovu nagradu za književnost, Bora Ćosić je laureat Ninove nagrade, a u toj godini su objavljena tri dela, koja postaju opitni kamen srpske literature: roman Lepa Jelena Josića Višnjića, i pripovedne zbirke Refuz Mrtvak Vidosava Stevanovića i Bugarska baraka Milisava Savića. U trenutku objavljivanja, ova dela su imenovana kao stvarnosna ili crna proza. Za jedne, destruktivni akt uperen ka lepoj literaturi i još lepšoj, bukoličkoj društvenoj stvarnosti. Za druge, autentični dokaz da literatura mora i može biti Bugarska baraka je, najpre, otvorila bezdane ljudske tuge, svedenosti na golu egzistenciju, obesmišljenost i gorčinu. U svetu zadimljenih kafana, promajnih baraka, memljivih soba, musavih prozorskih okana, prljavih ulica, obitavaju nevoljnici, koji smislenost i ne vide, i ne traže. Surovo bitisanje budi najmračnije porive, pa je u Bugarskoj baraci zlo, naizgled, temeljni princip sveta. U poratnoj Raški (a to može biti i bilo koji grad u bilo kom dobu onečovečenja), Tanatos vlada u strahotnom obliku: iz čoveka se projavljuje animalno, zaumno i podzemno. Nema milosti, jer je i svet nemilosrdan prema čoveku. To je devastiranje dotadašnjeg harmoničnog, umilnog, umivenog kazivanja o svetu stvorenom po meri čoveka, najboljem od svih svetova. To je i “otpor prema svima književnim postupcima, oblicima i žanrovima koji pretpostavljaju, sami po sebi, utvrđeni poredak književnih i životnih vrednosti”, smatra V. Ribnikar. Ovakva destruktivna snaga se sakupila, sublimirala, kao zmija sklupčala na ljudsko srce, pa u literaturu banula kroz jezik koji je direktan i opor, životan i grub, ponekad crnohumoran i lascivan – kroz “stilizaciju niskih, divljih formi (polupismena pisma, raznorazne hronike – pa i one sa klozetskih zidova, sanovnici, birokratski formulari i drugi potrošni, dokumentarni material)”, objašnjava autor. U Bugarskoj baraci, kao i u drugim delima crnog talasa srpske proze, nije se banalno oponašao realistički postupak, već se transponovao u nove oblike, travestirajući ili eksplicitno parodirajući socijalistički realizam, podsećajući na najbolje teme što ih je dotad srpska literatura iznedrila: “Vuk sa dokumentarnom prozom (njegova maestralna tajna građa o vladavini kneza Miloša), Bora Stanković s Božjim ljudima, Bulatović s Đavoli dolaze, Mihailović s Tikvama, Tišma s zbirkama priča Krivice i Nasilja”. Autor je svesno izabrao mimetički princip literarnog delanja, duboko uveren da se, u tom trenutku, ne može drugačije pokazati snaga književnosti. Između etike i estetike, literature i života, bilo je svrsishodnije odabrati stvarnost, pokazati hrabrost „da se suoči sa svim vidovima svog doba, i da to suočenje izdrži, ne srozavši se u beznađe“, kako misli LJ. Jeremić. Junaci Barake jesu dugo zagledani u ponor, i ponor je zagledan u njih, ali se upravo u tom bezdnu najpre i najsnažnije čezne za svetlošču. Dublji, univerzalni smisao Barake, impliciran je upravo u ideji pojedinačne, lične, autentične nesreće čovekove. Svikla na opšte slike pošasti, destrukcije, pada u zlo, ljudska vrsta postaje empatična i osvešćena tek kad spozna individualnu patnju. Bugarska baraka je tada, kao i sada, ispunila intenciju pisca. Literatura je, pokazao je Savić, dovoljno jaka i važna, da se o njoj promišlja kao mogućoj meni sveta, da se zbog nje lome koplja neistomišljenika, da se izazovu vrtoglavice i nesanice onih, koji su živeli drugačiji život i lepu literaturu. Srpska književnost je u proteklih pola veka prošla zanimljiv put meandara i mena. Nastajala su dela čije se poetike razlikuju toliko, kao da ne pripadaju istom leksičkom kodu, zemlji, tradiciji. Kraj XX veka je pripao postmodernoj, profesorskoj literaturi, kako kaže Savić. Ali, “niko nema prava da od pisca traži – pojednostavljeno rečeno – da ostane slep i gluv za kapitalna pitanja i suštinske teme ovog vremena”, kaže autor, te je početak ovog veka malo, divno čudo: u literaturu se vraćaju postupci i ideje stvarnosne, crnotalasne proze. Iako još u omami dekonstrukcije, intertekstualnosti, metatekstualnog – srpska književnost ponovo kreće za onim, što je Bugarska baraka pre pola stoleća već učinila; poseže za životom u svim pojavnostima, realijama koje nisu konstrukcija, već istinski pad u svet po sebi. Ponovo je živa potreba da se jezikom raskrili Biće, da se istinski imenuje zlo i sve njegove emanacije. Literatura je tako iznova postala svesna sebe i sopstvene moći. Ana Stišović Milovanović Milisav Savić (Vlasovo, 15. april 1945) srpski je prozni pisac, književni istoričar i prevodilac. Biografija Gimnaziju je završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku“, a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876-1878“. U braku je sa našom proslavljenom glumicom Aleksandrom Nikolić, sa kojom ima sina Strahinju, takođe ima i ćerku Mirjanu Savić Udovičić iz prethodnog braka. Bio je urednik „Studenta“ (1968—70) i „Mladosti“ (1970—72), glavni i odgovorni urednik „Književni reči“ (1972—1977) i „Književnih novina“ (1980—82). U izdavačkom preduzeću „Prosveta“ radio je od 1983. do 2004. godine, najpre kao glavni i odgovorni urednik a potom kao direktor. Bio je predsednik Srpske književne zadruge 2000-2001. Obavljao je dužnost ministra-savetnika u Ambasadi Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije, u Rimu od 2005. do 2008. godine. Bio je i predavač srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti na Londonskom univerzitetu (1987/88), Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju (Albani, 1985/87), Univerzitetu u Firenci (1990/92) i Univerzitetu u Lođu (1999/2000). Od 2010. godine do 2014. godine bio je redovni profesor Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Član je Srpskog književnog društva.[1] Romani su mu prevedeni na grčki, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, rumunski. Autor je leksikona „Ko je ko – pisci iz Jugoslavije“ (1994). Objavio je više knjiga prevoda sa engleskog i italijanskog. Priredio je antologije savremene američke pripovetke „Psihopolis“ (1988), savremene australijske pripovetke „Komuna te ne želi“ (1990), „Savremena italijanska pripovetka“ (1992), te „Modernu svetsku mini priču“ (sa Snežanom Brajović, 1993). Sastavljač je i antologije „Najlepše srpske priče“ (izbor, predgovor, komentari, 1996). Nagrade Nagrada lista „Mladost”, za knjigu priča Bugarska barka, 1970. Nagrada lista „Mladost”, za roman Ljubavi Andrije Kurandića, 1973. Andrićeva nagrada, za knjigu priča Ujak naše varoši, 1977. Ninova nagrada, za roman Hleb i strah, 1991; vratio je 1992. Nagrada „Miroslavljevo jevanđelje”, za roman Ožiljci tišine, 1997. Nagrada Prosvetinog Antiratnog sajma knjiga, za roman Ožiljci tišine, 1999. Nagrada „Dušan Vasiljev”, za knjigu Rimski dnevnik, priče i jedan roman, 2009. Nagrada „Laza Kostić”, za roman Princ i serbski spisatelj, 2009. Nagrada „Ramonda serbika”, 2010. Nagrada „Stefan Prvovenčani”, 2011. Nagrada „Veljkova golubica”, 2012. Nagrada „Milovan Vidaković”, 2014. Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014. Nagrada „Grigorije Božović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014. Nagrada „Vidovdanski vitez”, 2015.[2] Nagrada Vukove zadužbine, za roman La Sans Pareille, 2015.[3] Nagrada „Meša Selimović”, za roman La Sans Pareille, za 2015. Nagrada „Borisav Stanković”, za roman La Sans Pareille, 2016. Kočićeva nagrada, za roman La Sans Pareille, 2016. Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, za roman La Sans Pareille, 2016.[4] Nagrada „Dejan Medaković”, za knjigu Epska Srbija, 2017. Nagrada „Tronoški rodoslov”, 2018. Bagdalin prsten „Despot Stefan Lazarević”, 2019.[5] Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2020. Dela Knjige pripovedaka „Bugarska baraka“ (1969); Jubilarno izdanje sa komentarima i prilozima za istoriju i poetiku crne proze (2019)[6] „Mladići iz Raške“ (1977) „Ujak naše varoši“ (1977) Romani „Ljubavi Andrije Kurandića“ (1972) „Topola na terasi“ (1985) „Ćup komitskog vojvode“ (1990) „Hleb i strah“ (1991) „Ožiljci tišine“ (1996) „Princ i serbski spisatelj“ (2008) „Čvarčić“ (2010) „La sans pareille“ (2015) „La sans pareille“, english editon, translated by Persida Bošković (2017) „Doktora Valentina Trubara i sestre mu Valentine povest čudnovatih događaja u Srbiji“ (2018) Pepeo, pena, šapat (2020) Druga dela Književno-istorijska studija „Ustanička proza“ (1985) „Sećanje i rat“ (2009) „Dolina srpskih kraljeva“, dvojezično izdanje (2014) `Epska Srbija` (2017) Bandit i profesor, intervjui Milisava Savića, izbor i predgovor dr Ana Stišović Milovanović (2020) Multižanrovske knjige „Fusnota“ (1994) „30 plus 18“ (2005) „Rimski dnevnik, priče i jedan roman“ (2008) „Ljubavna pisma i druge lekcije“ (2013) „Mali glosar kreativnog pisanja“ (2015) „Od Čampar bara do kasine Valadije“ (2018)

40098) MOLEKULI , Ivan Tokin , Samizdat B92 Beograd 2015 , Molekuli su zbirka priča Ivana Tokina objavljivanih u periodu od 2009. do 2015. godine, kao i do sada neobjavljenih priča. Većina njih pisana je za City Magazine. Fotografije koje prate priče nastajale su u mnogo kraćem periodu, uglavnom su snimane mobilnim telefonom i raspoređene su u knjizi nasumično, osim nekih, koje su baš tamo gde bi trebalo da budu. „...Izašao sam iz reke i nastavio da hodam. Shvatio sam da sam patike ostavio tamo gde sam ih izuo. A mogao sam da ih nosim u levoj ruci, i tako da hodam. Kao žene u filmovima, kad hodaju u letnjim haljinicama koje lete oko njihovih butina, u haljinicama sa nestašnim bretelama, koje daju dramatičan doprinos lepoti leta. Kao neka takva žena, zgodna, sa sandalicama okačenim o kažiprst i srednji prst desne ruke. To sam mogao, ali sam zaboravio patike. Ali sam mogao i da zamišljam da sam bosa žena u letnjoj haljini. Hodala sam lako po travi i nisam se ničemu čudila. Blag letnji vazduh mi je mazio butine, kosa mi se lagano njihala u ritmu hoda, prstići na stopalima su mi se grčili u tačno određenim fazama koraka, a onda se opuštali i stopalo se vraćalo u svoj idealan oblik. Gledala sam u svoja stopala u travi. Bela koža, ljubičasti noktići i zelena trava okolo. Spustila sam se do reke, zgazila hrabro u mulj i uživala. Mekana, masna i vlažna zemlja mi je hladila stopala, u prljavoj reci je lebdeo odraz mog tela, a kad se nagnem, i lica. Pomislila sam – najlepša sam leti. Pas se nije čudio. Pas se prema meni ponaša isto i kad sam veliki muškarac u zelenom duksu i kad bosa hodam po travi. Pas se očigledno odlično razume u život.“ odlomak iz priče Leto Ivan Tokin rođen je 1971. godine. Autor je romana Najnormalniji čovek na svetu. Radi kao kopirajter u advertajzing agenciji New Moment. Živi u Beogradu. Nada se najboljem. mek povez, format 14 x 20 cm , ilustrovano, latinica, 284 strane

HISTORIJSKA ČITANKA 1, 2 - Miljenko Jergović Izdanje: VBZ Zagreb, 2006./2008. F: 12x20 cm O: 220+171 str Mek povez, latinica Knjiga je potpuno N O V A. Kultna knjiga Miljenka Jergovića – subjektivna povijest jednog vremena, zemlje i grada... Ova knjiga ne govori o stvarnim događajima, nego o sjećanju na stvarne događaje i o strategiji zaboravljanja. U njoj postoje krivo zapamćena imena i godine, neki su gradovi postali drugim gradovima, a s novčanica su nestala lica zeničkih topioničara i pojavila se lica husinskih rudara. Vjerojatno postoji neko pravilo prema kojem čovjek pamti i zaboravlja, ali budući da su priče o sjećanju obično historija ili fikcija, izbjegavamo misliti o takvim pravilima. `Historijska čitanka` nije ni historija, ni fikcija, nego je popis onoga što još uvijek postoji kao inventar jedne posve subjektivne povijesti grada, zemlje i vremena. Kao i svaki popis, tako bi i ovaj trebao težiti preciznosti. On ništa ne uljepšava, ne obrađuje i ne osmišljava, nego nabraja, sve dok ima što nabrajati. U njemu ima ponavljanja, i onih emocija kojih bi se sramila svaka ozbiljna priča o vremenu, ali ih se ne srame porodični albumi s fotografijama. `Historijska čitanka` zapravo je porodični album jer se čovjek uvijek familijarizira s ljudima u vremenu koje je prošlo i koje si želi objasniti. * * * Prva ukoričena Historijska čitanka objavljena je 2000. godine. Nakon nje je kolumna u Danima izlazila još nešto više od godinu dana. Ugasila se, iako tema nije bila iscrpljena. Ali jest autor. Još od prvih kolumni su u redakciju, te na moju zagrebačku i sarajevsku adresu, stizale čitateljske ispravke i nadopune, a katkad i pisma ispunjena prijekorom. Bilo je ljudi koji su smatrali da ružno i s podcjenjivanjem pišem o njihovim predratnim čaršijama, neki su u mojim pričama pročitali ironiju, mislili su da treba drukčije... U jednom tekstu povrijedio sam svoga mejtaškog obućara. Napisao sam da se njegova radnja nakon rata polako gasi. A on se trudio da je sačuva, i na kraju je radnju i održao, istu kakva je bila prije rata. Kada se izliže guma na peti, on i dalje sređuje stvar. A Sepetarevac je strm i opasan, pogotovo zimi. Taj je obućar prva i najbolja preventiva traumatološke klinike...

Bookbridge Godina izdanja:: 2013. Broj strana: 271 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: A4 sitna oštećenja korica i knjiga je uredna i dobro očuvana Restoran Madera je tokom svojih 75 godina postojanja izrastao u kultno sastajalište beogradskih intelektualaca, političara, glumaca, sportista, novinara, a upravo je jedan od njih, Dobrivoje Bobi Janković inicirao i napisao knjigu “Šta kaže Madera” posvećenu svima onima koji su o ove kultne kafane napravili to što jeste.

Nikolaj Vasiljevič Gogolj Nos i druge priče Meki povez Novo dopunjeno izdanje. NIKOLAJ VASILjEVIČ GOGOLj 1809-1852 Ivan Fjodorovič Šponjka i njegova tetka Kočije • Nos • Šinjel • Nevski prospekt „Svi smo mi izašli iz gogoljevskog Šinjela.“ Fjodor Dostojevski Dostojevski je time mislio na pisce svog vremena i neizmeran uticaj Gogolja na sve njih. Ovo malo izdanje „Gogolja za ljubitelje“ počinje pričom Ivan Fjodorovič Šponjka i njegova tetka (1831), biserom rane Gogoljeve faze i pravim uvodom u roman Mrtve duše, nastavlja se u istom duhu pripovetkom Kočije (1835), da bi kulminiralo čudesnim delima iz petrogradskog opusa Nos (1832), Nevski prospekt (1835) i Šinjel (1941). Gogolj je pre svega poznat po svojoj drami Revizor (1835), možda najboljoj komediji koja je ikad napisana, i po velikom romanu Mrtve duše (1842). U izdavačkoj kući LOM objavljene su obe knjige.

Za Esme - Džerom Dejvid Selindžer Izdavač: LOM Godina izdanja: 2009 Broj strana: 186 Format: 21 cm Povez: Broširani Devet priča sabranih u knjizi „Za Esme“, izvor su svih Selindžerovih traganja i uvod u sagu o porodici Glas. Junaci su često rano sazrela deca, čija je osetljivost u snažnom sukobu sa emotivno praznim i materijalističkim svetom odraslih, kome pripadaju njihovi roditelji.

Fjodor Mihailovič Dostojevski Krotka Izdavač LOM Beograd Format 12 x 20 cm Broj strana 183 str Mek povez Jedan od najvećih pisaca i vizionara u istoriji, prestavljen je u ovom izdanju izborom iz prepiske `Pisma iz progonstva`, prikazom svog putovanja po Evropi `Zimske beleške o letnjim utiscima` i novim prevodom čuvene novele `Krotka`. Šta će mi sad vaši zakoni? Šta će mi vaši običaji, vaš moral, vaš život, vaša država, vaša vera? Neka mi sude vaše sudije, neka me izvedu pred sud, pred vaš javni sud, ja ću reći da ga ne priznajem...