Autor : Dragan KLAIĆ priredio Izdavač : Dom kulture - Čačak ; 1982.god. Stanje : Veoma dobro(4)

Izdavac : Prosveta Godina : 1976 Povez : mek Stranica: 157 Stanje : očuvana Sadrzaje iz kojih se sastoji prikazani su na slikama.

priredio Radovan Vučković Srpska književna zadruga 1999 360 strana očuvanost 5

Socijalna istorija umetnosti i književnosti 1-2 Arnold Hauzer Izdavač: Kultura, Beograd 1966 tvrd povez, strana (486+527)+ilustracije, 24cm, stanje: Veoma dobro.

AUTOR: Stanislav Vinaver NASLOV: Zanosi i prkosi Laze Kostića, numerisan primerak br. 124 IZDAVAČ: Forum GODINA: 1963. POVEZ: tvrd NAPOMENA: nekoliko stranica blago podvlačene grafitnom olovkom (KB:203)

U odličnom stanju.

Izdanje 1925. Teks mestimično podvlačen.

U odličnom stanju.

odlično očuvana nema podvlačenih, cepanih i sl strana, preko 1500str, tvrd povez kao na slici

Nas jezik,godina VII.Izdavac Lingvisticko drustvo u Beogradu,1940 godine.Tvrd povez,301 strana,cirilica.Veoma dobro ocuvana.

Svjetlost Sarajevo Biblioteka Krugovi Tvrd povez; strana 290; 270x200mm Očuvano

Tvrd povez, većeg formata. 24cm x 16cm Stara književnost. Autor Slobodan Kalezić. Nova knjiga, 314. strana, ćirilica.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Svjetlost - Sarajevo, 1989. god. Tvrd povez, zlatotisk, 27 cm. 290 str. Istraživač se prihvatanjem studioznog izučavanja uspona i pada jedne u poređenju sa drugom civilizacijom nedvosmisleno stavlja u, ne toliko pretenciozan, koliko mučan i rizičan položaj, tim pre ako je reč o davno minulim civilizacijama koje nam izgledaju utoliko nepojmljivim ukoliko su dalje od našega, logičkog razumevanja prirodnih i društvenih pojava.Takvo je istraživanje otežano i činjenicom da je neobično teško utvrditi šta je u nekoj kulturi autohtono, a šta pozajmljeno i asimilovano, što vremenom u nepovrat izgubljeno, što pak drugim kulturama u nasleđe ostavljeno.

Gramatika spanskog jezika,autor dr.Vojmir Vinja,izdavac Skolska knjiga Zagreb 1985 na 460 strana.

Savremeni srpskohrvatski jezik I-II / M.Stevanović Naučna knjiga,drugo izdanje,tvrd povez Knjiga I /uvod/fonetika/morfologija/657 strana, 1970. Knjiga II /sintaksa/944 strane,1974.

Naslov:Teorijska misao o književnosti Priređivač: Petar Milosavljević Izdavač: Svetovi- Posebna izdanja Godina izdanja: 1991, 646 str. Povez: Broširan Latinica Stanje 4 knjiga ima posvetu autora slika 2 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija

U ovoj knjizi sakupljeno je osamdesetak članaka objavljenih u NIN-ovoj rubrici „Jezik“ u razdoblju od 2006. do 2011. godine. Podeljeni su na pet delova prema tematici. Tvrdo koričeno, izdanje Prometej. Nova, nekorišćena

Naslov: Djelo Meše Selimovića u književnoj kritici Izdavač: Oslobođenje Mesto: Sarajevo Godina: 1985. Vrsta: Zbornik. Obim: 483. str. SADRŽAJ: I Razija Lagumdžija - Predgovor II Midhat Begić - Istraživanje ljudskih osobina Radovan Vučković - Meša Selimović (Sjećanja i eseji) Miroslav Egerić - Duh i čin III Muharem Pervić - Derviš i pesnik Razija Lagumdžija - Poetska univerzalnost i misaona savremenost - temeljan biljeg Selimovićevog romana Derviš i smrt Svetozar Koljević - Apstraktna istorija u Dervišu i smrti Midhat Begić - Derviš i smrt Ivan V. Lalić - Roman o čoveku i smrti Saša Vereš - Zatvoreni krug Zvonimir Mrkonjić - Roman dileme Nazif Kusturica - Arabeska o `Dervišu` Predrag Palavestra - Kritičko značenje alegorijske forme Predrag Protić - Derviš i smrt Meše Selimovića IV Tomas J. Batler - Književni stil i poetska funkcija u romanu Derviš i smrt (prevod sa engleskog) L. Aninski - Meša Selimović i njegova knjiga o čoveku (prevod sa ruskog) N. B. Jakovljeva - Problem slobode i bunta u romanima Meše Selimovića (prevod sa ruskog) Laurand Kovacs - Suptilnost romana (prevod sa francuskog) V Risto Trifković - Tri novele i tri romana M. Selimovića Branko Milanović - U zamci sećanja Zoran Gluščević - Meša Selimović: Magla i mjesečina Milosav Marković - Tvrđava Janez Rotar - Misaoni i narativni slojevi u strukturi Selimovićeve Tvrđave (prevod sa slovenačkog) Kasim Prohić - Tvrđava (iz knjige: Činiti i biti) Radovan Vučković - Problem romana Ostrvo Dejan Đuričković - Opasnost Kruga VI Jovan Vuković - Meša Selimović o Vuku i našem jeziku Asim Peco - U funkciji djela (Turcizmi u romanu Derviš i smrt) VII Ljubomir Zuković - Selimovićev odnos prema usmenoj književnosti Radomir Ivanović - Mnogoglasan odjek vremena (Doprinos M.S. nauci o književnosti) Miodrag Petrović - Ivo Andrić i Meša Selimović VIII Radovan Popović - Životopis Meše Selimovića IX Mira Miljanović - Bibliografija Napomena: KNJIGA JE U ZAISTA JAKO DOBROM STANJU (KAO ŠTO SE I JASNO VIDI NA SLIKAMA). JEDINA MANA JOJ JE ŠTO IMA POSVETU NA PRVOJ (PRAZNOJ) STRANICI. SVE OSTALO JE U ODLIČNOM STANJU, BEZ TRAGOVA KORIŠĆENJA. Ukoliko imate neka pitanja, kontaktirajte u INBOX. SREĆNA KUPOVINA!

Sa blagim znacima korišćenja.

Postmoderna srpska fantastika Sava Damjanov Str 357 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Polazeći od Milorada Pavića čiji je «”Hazarski rečnik”», za mnoge, obrazac totalne fantastike, Damjanov u svoj izbor uvodi još 21 pisca, sa po jednom pričom. Sledi po jedna priča sledećih autora Borislav Pekić, Danilo Kiš, Filip David, Jovica Aćin, Miodrag Vuković, David Albahari, Velimir Ćurguz Kazimir, Milenko Pajić, LJiljana Jokić Kaspar, Svetislav Basara, Vasa Pavković, Radoslav Petković, LJubica Arsić, Predrag Marković, Mihajlo Pantić, Miki Šepard, Mileta Prodanović, Nemanja Mitrović, Vladimir Pištalo, Goran Petrović, Sreten Ugričić, Divna Vuksanović

str. 16 urednik : milan kujundzic, novi sad , 1871 Milan Kujundžić Aberdar (Beograd, 28. februar 1842 — Beograd, 26. novembar 1893) bio je srpski filozof i političar. Rođen je u Beogradu kao Janićije ali je svoje ime posrbio u Milan. Nadimak Aberdar je dodao imenu i prezimenu po svojoj prvoj zbirci pesama.Reč `aberdar` označava vatreno oružje kojim se nagoveštava povoljna vest. To je i ime Karađorđevog topa iz Prvog srpskog ustanka. Roditelji su mu bili zanatlija Jovan Kujundžić „Valjevac” (1813-1877) i Anastasija - Nasta, ćerka predsednika suda Maksima Rankovića (1790-1843) i Stane (1788-1878). Njegova sestra Jelena - Jela (1844-1908) bila je udata za Stojana Novakovića. Brat po ocu bio je lekar i medicinski pisac Vojislav Kujundžić (1872-1946). Gimnaziju je učio u Beogradu i Pančevu, a upisao se na pravni odsek Liceja u Beogradu. Zbog turskog bombardovanja Beograda 1862. godine prekinuo je studije i postao konjički desetar. Nakon toga dobija stipendiju srpske vlade i odlazi da studira filozofiju u Beču, Minhenu i Parizu, a onda i na Oksfordu.Pre nego što je završio studije, 1866. godine ministar prosvete ga vraća u Srbiju da preuzme katedru filozofije na Velikoj školi. Bio je profesor filosofije na Velikoj školi dva puta: 1866-1867. i 1873-1882. godine. U javnom životu, on je sekretar Srpskog učenog društva (od 1873. do 1882), predsednik Narodne skupštine (od 1880. do 1885), ministar prosvete (1886-1887), poslanik u Rimu, urednik Mlade Srbadije i pesnik. Kao omladinac imao je važnu ulogu u Ujedinjenoj omladini srpskoj i bio urednik njenog organa Mlada Srbadija (1871-1872). Kao ministar prosvete i crkvenih dela, izdejstvovao je 1886. godine ukidanje dvaju srpskih pravoslavnih eparhija, Šabačke i Negotinske, što je bilo suprotno željama Svetog arhijerejskog sinoda i potrebama Pravoslavne crkve u Kraljevini Srbiji. Kada je 5. aprila 1887. godine kralj Milan Obrenović imenovao prvih 16 akademika Srpske kraljevske akademije, među njima je bio i Milan Kujundžić Aberdar. Učestvovao je u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. i zbog toga unapređen u majora, a kasnije i potpukovnika. Od brojnih odlikovanja koja je dobio, najznačajnija su: medalja obnovioca Srpske kraljevine, Takovski krst III stepena, orden Belog orla III stepena i Takovski krst IV stepena sa mačevima. Počeo je još u đačkom dobu da piše poeziju; objavio je dve zbirke pesama. Njegova najznačajnija filozofska dela su: Kratki pregled harmonije u svetu, Filozofija u Srba, Šta je i koliko u nas urađeno na lođici? i Ide li svet nabolje ili nagore?.

str. 56 urednik Antonije Hadžić, novi sad 1870 Antonije Tona Hadžić (Subotica, 20. novembar 1831 — Novi Sad, 17. januar 1916) bio je srpski dramaturg, pozorišni reditelj, urednik i činovnik. Hadžić je bio sekretar i predsednik Matice srpske, upravnik, dramaturg i reditelj Srpskog narodnog pozorišta i glavni urednik Letopisa Matice srpske. On je rođen od oca Save i majke Marije. U Subotici je pohađao osnovnu školu (1840—1843) i šest razreda gimnazije (1843—1850). Sedmi i osmi razred gimnazije završio je u Pešti. U istom gradu studirao je filozofiju (1850—1852) i pravo (1852—1857). Kao đak i student igrao je u srpskom diletantskom pozorištu, a bio je i predsednik srpskog omladinskog sruštva u Pešti „Preodnica“. Na Glavnoj skupštini 22. avgusta 1859. u Pešti izabran je za sekretara Matice srpske. Jedan od prvih zadataka na funkciji bio je da realizuje inicijativu ranijeg predsednika Matice Platona Atanackovića da Maticu preseli iz Pešte u Novi Sad, što je zajedno sa Alekcandpom Candićem i uradio 1864. godine. Na mestu sekretara ostao je do 1895, a potom je obavljao dužnost predsednika (1896—1911). Kao urednik Letopisa Matice srpske (1859—1869 i 1876—1895) bio je izuzetno agilan, a njegova uređivačka politika je odražavala sazrevanje političke svesti mlade srpske građanske klase prema demokratskim i slobodoljubivim idealima evropskog građanstva. Izdavao i Matičino glasilo za književnost i zabavu Matica tri puta mesečno, od 1865. do 1870. Još dok je bio sa Maticom u Pešti, zajedno sa Lazom Kostićem je organizovao predstave u korist Srpskog narodnog pozorišta. Takođe je pribavljao statute koji bi mogli da posluže kao uzor za prvi ustav SNP-a, prikupljao je dekor, kostime, rekvizite, kao i pozorišne komade radi prevođenja za prvi repertoar, a neke je i lično preveo i priredio. Kada je prešao u Novi Sad potpuno se posvetio pozorištu: bio je podnačelnik, pa načelnik Društva za SNP, predsednik Pozorišnog odseka, upravnik, dramaturg i reditelj. Od 1875. do 1903. kao upravnika ga je zastupao Dimitrije Ružić, ali je Hadžić i dalje upravljao pozorištem. Hadžić je pisao književne i pozorišne kritike, portrete o glumcima, pripovetke, istorijske članke i manje rasprave, prevodio komade sa mađarskog jezika, adaptirao je domaće drame (Grabancijaš Ilije Okrugića Sremca i Stanoje Glavaš Đure Jakšića) za pozorište, inscenirao je Gorski vijenac Njegoša sa prologom Laze Kostića (1902). Sa Gligorijem Geršićem je preveo Otela (1886), a samostalno je preveo III čin Kralja Lira (1873). Napisao je jednočinu komediju Ljubav nije šala (1871), a sa Jovanom Đorđevićem alegoriju u dva dela sa muzikom Davorina Jenka Markova Sablja (1873). Pokrenuo je i uređivao Pozorište (1871—1908) i ediciju Zbornik pozorišnih dela SNP (1872). Bio aktivista Ujedinjene omladine srpske i glavni urednik njenog glasila Mlada Srbadija (1870-1871), dok nije premešteno u Beograd. Odlikovan je Ordenom Svetog Save I, II (1894) i III stepena (1898); Ordenom kneza Danila III stepena (1895), Oficirskim krstom Franca Jozefa I (1908), a dobio je i zvanje dvorskog savetnika. Sahranjen je na Almaškom groblju u Novom Sadu. Ulica u Novom Sadu nosi njegovo ime.

1932/33 U NAVEDENOM RASPONU(151-196) NEDOSTAJU BROJEVI 153,169,188,191,192,193 i 195. KOD BROJA 173 OŠTEĆENA 2 LISTA(5/6,7/8) KOD BROJA 186 OŠTEĆEN ZADNJI LIST

Polovan časopis, prva i poslednja stranica blago pohabana, ostalo odlično očuvano. Izdavač: Književna zajednica Novog Sad - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 28,5 cm, 104 str. Ilustrovano Urednik: Milorad Grujić Časopis Pisac - List Književne zajednice Novog Sada je počeo da izlazi 25. 12. 1989. godine, poslednji, sedamnaesti broj je izišao 25. V. 1991.

Polovan časopis, prva i poslednja stranica blago pohabana, ostalo odlično očuvano. Izdavač: Književna zajednica Novog Sad - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 28,5 cm, 52 str. Ilustrovano Urednik: Milorad Grujić Časopis Pisac - List Književne zajednice Novog Sada je počeo da izlazi 25. 12. 1989. godine, poslednji, sedamnaesti broj je izišao 25. V. 1991.