Izdavač: Geopoetika Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Broj strana: 279 Tišina je najveći neprijatelj žive književne reči i zato je potpuno razumljiva činjenica da su kineski pisci krajem sedamdesetih godina prošlog veka, spremno dočekavši kraj Kulturne revolucije, oslobodili sopstveni stvaralački duh i tako započeli sasvim novu epohu u kineskoj književnoj istoriji. U ovoj antologiji obuhvaćeno je šesnaest pisaca koji su osamdesetih i devedesetih godina u svojoj prozi, na sebi svojstven način, nastojali da nadoknade „izgubljene“ godine, da progovore o svojim iskustvima tokom revolucije, opišu postrevolucionarnu stvarnost u Kini, ili da se smelo upuste u inovativne stvaralačke eksperimente koji su prkosili dotadašnjoj književnoj praksi. Birajući pripovetke različitih tematskih i stilskih opredeljenja („književnost ožiljaka“, „književnost traženja korena“, avangardna književnost) pokušali smo da na što reprezentativniji način predstavimo eklektičnost kineske književne scene u uzbudljivom vremenu obeleženom novim kineskim doživljajima modernosti. Zoran Skrobanović i Mirjana Pavlović p.is.st.d.3

Geopoetika Beograd Preveo s norveškog Radoš Kosović Godina izdanja: 2017 Format (cm): 20 Broj Strana: 220 Povez: Meki Izuzetno snažna i lična ispovest autorke koja čitaocima nudi tegobnu životnu priču. Ovo je nežno, ali ni patetično ni previše sentimentalno pisanje o ljubavi koja sve preživljava. Očaravajuću prodornost ove proze omogućava smenjivanje dugih rečenica i onih od samo nekoliko reči u ritmu kojim autorka suvereno vlada. Njen tako osoben jezik lišen je klišea, precizan, bogat metaforama. Iz zimskih arhiva je mračna, deprimirajuća priča u čijoj tami dominira uzvišena lepota. Naracija između svetlosti i tame, hladnoće i topline, maglovitosti i jasnoće, otvorenog i zatvorenog, sadašnjice i sećanja, osnova je za dublje razumevanje situacije u kojoj se ličnosti nalaze. Senzibilni opisi prirode, utisci iz krajolika i slike koje dočaravaju atmosferu potpora su tihoj turobnosti. Mrak je u ovoj knjizi uvek prvi... ali onda dođe svetlost. Kada čitaocu postane gotovo neizdrživo, svetlost sine u vidu ljubavi koja godinama spaja dvoje ljudi. `Merete Linstrem piše divno, ogoljeno i sirovo u svom najličnijem romanu dosad.` - Maja Truberg Djuve, Dagbladet `Malo je pisaca koji poput Merete Linstrem mogu dočarati životnu krhkost i bol tako sirovom i brižljivo osmišljenom prozom.` - Turid Lašen, Dagsavisen `Spisateljica uspeva da dočara tragediju usamljenosti u ljubavi, ali i lepotu u strepnji i depresiji.` - Aleksander Vesterlund, Politiken `Snažna ljubavna priča i lepa odbrana snage pisane reči.` - Jens Ajhler Lorencen, Fyens Stiftstidend p.is.st.d.3

Holistička detektivska agencija Dirka Džentlija Alnari 2001 god 239 str 20 cm Privatni detektiv Dirk Džentil u Adamsovom maniru, dokazuje fundamentalnu povezanost svih stvari, rešava misteriozno ubistvo, pojede gomilu pica i spase ljudsku rasu od istrebljenja - besplatno. Umesto razbibrižnog teksta koji ne traži bilo kakva nestandardna predznanja, Adams sada svoje čitaoce stavlja na muke probijanja kroz neke od fundamentalnih postavki kvantne fizike, na čelu sa legendarnom Šredingerovom (ima je - nema je) mačkom, dodatno komplikujući stvari tako što se sa narečenim postavkama lako sprda, karikira ih i vitoperi. Dirk Džent lijeva vizija sveta, prostorvremena i traganje za odgovorima na probleme, od ubistva, nestanka mačke (kako Šredingerove tako i bilo koje druge) do pronalaženja duhova koji zaposedaju ljude ili rešavanja problema pojave konja u kupatilu univerzitetskog profesora koji to i nije, odnosno odglavljivanja, na skretanju hodnika, bespovratno zaglavljenog kauča, podrazumeva vrlo širok i temeljan uvid u razne nivoe stvarnosti (u sve četiri dimenzije pa i više ako treba - a treba!) b6

B. D. Benedikt PRIČA O KARMI PETI ŽIVOT Doca, 1997. 218 strana. Veoma lepo očuvana. Božidar Damjanović Benedikt je kanadski pisac i filmski reditelj, rođen 7. aprila 1938. godine u malom hrvatskom mestu Vinici kod Varaždina, u pravoslavnoj porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika. Autor je više desetina klasičnih romana i naučno-popularnih knjiga objavljenih na srpskohrvatskom, poljskom, makedonskom, slovenačkom i engleskom jeziku. Takođe je radio za jugoslovensku, nemačku, kanadsku i holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Završio je dva američka univerziteta, sa diplomom mastera iz filmskog dizajna i doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja kanadskih reditelja i Kanadske filmske akademije. Živi sa porodicom u Torontu, Kanada. Godine 2001, Damjanović Benedikt je nominovan za Nobelovu nagradu za delo „Plemić“.

laguna Kategorije: Istorijski / Drama / Ljubavni Format: 13x20 cm Broj strana: 357 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2004 Ovaj očaravajući roman, strasna avanturistička epska priča iz sedamnaestog veka, govori o najpoznatijoj i najkontroverznijoj carici – o ženi čiji su um i odlučnost pregazili brojne prepreke i čija je ljubav utrla put Mogulskog carstva. Došla je na svet godine 1577, praćena zavijanjem divlje zimske oluje, kao kći izgladnelog izbeglice, begunca od silovitih progona u Persiji. Njeno rođenje podstaklo je sudbonosni obrt porodične sreće, čiji je vrhunac bio prijem njenog oca na dvor cara Akbara. Ime joj je Mehrunisa, Sunce žena. Ovo je njena priča. Rastući na obodima dvorišta raskošnog dvora cara Akbara, Mehrunisa sazreva u dete safirnih očiju blagosloveno samouverenom inteligencijom, blistavom lepotom i moćnim ambicijama koje daleko prevazilaze položaj njene porodice. Mehrunisa upoznaje mladog princa Selima na dan njegovog venčanja. Istog trenutka, dok se dvorski sjaj još okreće oko nje slaveći prvi brak budućeg cara, Mehrunisa opaža stazu sopstvenog usuda. S neumoljivim samopouzdanjem odlučuje da će i sama jednog dana postati Selimova žena. Njoj je svega osam godina i ne naslućuje ogromnu cenu kojom će ona i njena porodica platiti njen san. Vešto kombinujući tkanje istorijske stvarnosti s bogatim i senzualnim maštarijama vanvremenske bajke, Dvadeseta supruga uznosi čitaoca u emotivne vrtloge burne ljubavi Selima i Mehrunise. U svom prvom romanu, Indu Sundaresan opisuje uzbudljivo putovanje svoje junakinje kroz vreme, od zlosrećnog prvog braka, kroz materinstvo, u opasni lavirint borbi za vlast i političkih mahinacija. Kroz sve to Mehrunisa i Selim vatreno žude za istinskom, iskupljujućom ljubavlju koju nisu upoznali – a njihova zajednička potraga na kraju odvodi i njih i ogromno carstvo kojem preti propast na mesta o kojima niko nije ni sanjao. Protkan čudima i napetošću, Dvadeseta supruga je u isto vreme portret žene koja iza vela gazi konvencije i opčinjujuće pripovedanje o zapanjujućoj moći ljubavi. a1

Oblast Drama Pismo Latinica Povez Mek Godina 2017 Format 145x205 Broj strana 272 „Ti si usvojena.“Eto. Tri kratke reči i moj svet se prelomio. Nisam odmah shvatila, ali pojavila se debela crna linija u mom životu: zauvek će postojati vreme pre tih reči i vreme posle njih. U trideset osmoj godini, Sabina željno iščekuje dolazak svog prvog deteta na svet. Više nego ikada, ona se pita kako ijedna majka može da se odrekne svoje bebe, ali i zašto su njeni roditelji, ljudi koji su je usvojili, svih ovih godina krili istinu od nje.Nakon što odluči da po svaku cenu pronađe ženu koja ju je napustila odmah po rođenju, ono što bude otkrila promeniće sve – ne samo u Sabininom životu, već i u životu žene koja ju je privrženo volela još od njenog prvog udaha. l3

Autor:: Alvin Hamilton Žanrovi:: Fantastika, Tinejdž, StarWay, StarWay Izdavač:: Urban Reads Godina izdanja:: 2017. Broj strana: 344 Pismo: Latinica Format: 13x20 cm Pre nego što je otkrila moć upravljanja peskom, Amani je pobegla iz rodne zabiti na leđima mitskog konja, zajedno s tajanstvenim strancem Džinom, u želji da pronađe slobodu. Sada su joj želje porasle: osloboditi pustinjsku zemlju Mirađi od krvoločnog sultana koji se nije libio da usmrti sopstvenog oca ne bi li došao na presto. Kada se nađe u samom srcu njegove strahovlade – sultanovoj raskošnoj palati usred carske prestonice Izmana – Amani odlučuje da ga po svaku cenu podrije iznutra i zbaci s vlasti. Očajnički se trudeći da razotkrije sultanove vojne tajne, Amani istovremeno pokušava da zaboravi da je Džin opet nestao, taman kada su se zbližili, i da je sada i sama zatočenica najvećeg neprijatelja lišena moći i podrške. Ipak, što duže vremena provodi u sultanovom saraju, to se sve više pita da li je on zaista onakav zlikovac kakvim su ga predstavljali, i da li su oni na čijoj se strani i sama borila spremni da zauzmu presto njene suncem žarene zemlje! Egzotični haremi, mirisni hamami, raskošne palate u mramoru i zlatu, pustinjske bitke i hrabri razbojnici, uz čarobne duhove i ostala magična bića, samo su deo priče Izdajnice prestola, u kojoj je sve što se do sada znali o Plavookom Banditu, Džinu i Mirađiju, možda bila laž… Trp biv fri

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Biografija Rođen je u Sarajevu 1937. godine od majke Bojane Kapor (devojačko Velimirović) i oca Gojka Kapora, njegov stric je bio Čedo Kapor. Otac Gojko Kapor je radio kao finansijski stručnjak u Sarajevu, gde je sreo svoju buduću suprugu. Zarobljen na početku rata kao rezervni oficir kraljeve vojske, odveden je u Nirnberg, gde je proveo pune četiri godine. 13. aprila 1941. za vreme bombardovanja Sarajeva pala je bomba na staru tursku kuću u kojoj su se sklonili Momova majka Bojana, Kaporova baka i mali Momo. Svi su poginili osim Moma, koga je majka zaštitila legavši preko njega. O majci je Kapor znao vrlo malo, zato što se o njoj retko govorilo u porodici, verovatno zbog želje najbližih da dete zaštite, ne obnavljajući mu sećanje na preživljeni užas i ne produbljujući dodatnu traumu koju je nosio u sebi. Ratne godine Momo provodi u Sarajevu kod bakine sestre Janje Baroš, a otac ga godinu dana po završetku rata dovodi u Beograd. Po maturiranju Kapor se odlučuje za studije slikarstva. Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića sa prosečnom ocenom 9,9.[1] U vreme diplomiranja na Akademiji upoznaje gimnazijalku Anu Pjerotić, kasnije studentkinju psihologije. Momo i Ana su se venčali 1964. i iz ovog braka rodile su se kćerke Ana Kapor (1964) i Jelena Kapor (1968). O tom vremenu Ana Pjerotić kaže: „Pisao je lako, sa radošću. Svoje prve tekstove napisao je na pisaćoj mašini Adler koju sam mu poklonila za rođendan, i na kojoj sam, kasnije, prekucala većinu njegovih tekstova. Imao je potrebu da priča o onome što piše. Nas tri smo bile njegova prva publika. To su bile njegove prve književne večeri“. Veliku popularnost kod publike Momo Kapor stiče kroz tekstove Beleške jedne Ane, koje izlaze u časopisu „Bazar“. Godine 1972. Beleške jedne Ane izlaze i kao knjiga, u izdanju „Oekonomika Beograd, Beogradsko izdavačko-grafički zavod“. Kapora kao pisca otkrio je Zlatko Crnković, urednik poznate zagrebačke biblioteke „Hit“. Tako su u izdanju „Znanje Zagreb“ (biblioteka Hit) izašli bestseleri: I druge priče (1973), Foliranti (1974), Beleške jedne Ane (1975), Provincijalac (1976), Ada (1977), Zoe (1978), Od sedam do tri (1980), Una (1981). Kapor postaje jedan od zaštitnih znakova ove edicije. Pored velikog broja naslova, romana i zbirki priča, autor je i velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova (Bademi s onu stranu smrti, Banket, Valter brani Sarajevo, Džoli džokej, Kraj vikenda). Romani Una i Knjiga žalbi doživeli su ekranizaciju. Godine 1982. izlazi knjiga Onda, a zatim slede Sentimentalno vaspitanje (1983), Knjiga žalbi (1984), 011 (1988). Godine 1988. Momo Kapor se razvodi od Ane Pjerotić i iste godine se venčava sa Ljiljanom Todorović. Godine 1989. izlazi Istok-Zapad, a 1991. Halo Beograd. Godine 1992. izlazi Zelena čoja Montenegra, a 1995. Lero kralj leptira. Stvaralaštvo Moma Kapora može da se prati kroz nove naslove, među kojima se izdvajaju A Guide to the Serbian Mentality (2006), Dragi naši (2007), Ispovesti (2008), The Magic of Belgrade (2008). Poslednja knjiga Kako postati pisac objavljena je 2010. godine u izdanju Srpske književne zadruge. Prevođen je na francuski, ruski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik. Dobrica Ćosić u svojoj knjizi Prijatelji, na stranicama 276 i 277 ovako opisuje detinjstvo i mladost Moma Kapora, na osnovu razgovora koji je sa njim vodio novembra 2002. godine: „Trinaestog aprila 1941. Nemci su bombardovali Sarajevo i pogodili zgradu ispod Trebevića u kojoj se bila sklonila Momčilova majka sa četvorogodišnjim sinčićem. U srušenoj kući svi su bili mrtvi. Momova majka je svojim telom spasla sina. Dečak se nekako izvukao iz ruševina, zakukao, pa zanemeo nad užasom, ne znajući kuda će. Našao ga je neki Rus, emigrant, lekar, sažalio se na njega i poveo ga u svoj stan. Prisvojio ga je, nije imao dece. Negovao ga je, voleo, zatrpavao igračkama da zaboravi majku i u belom mercedesu ga vozio po Sarajevu. Dečko je znao da mu je ime Momčilo, prezime nije znao. Prezime mu je dao dobar čovek Rus, krstio ga je Momčilo Hercegovac. Posle godinu dana života kod dobrog čoveka, Momčilo Hercegovac se razboleo od šarlaha, pa ga je spasitelj odneo u sarajevsku bolnicu. Tu ga je pronašla majčina tetka koga ga je godinu dana tražila po Sarajevu, obaveštena od nekog da je „jedno dete izašlo iz srušene kuće, odakle ga je neki čovek poveo sa sobom“. Kada je prezdravio od šarlaha, baba ga je odvela u svoju kuću i brinula se o njemu. Za Momčila Hercegovca brinuo je i Rus, koji se pridružio vlasovcima — saradnicima Nemaca, često ga posećujući s poklonima. Otac, koji je po povratku iz zarobljeništva, kao bankarski stručnjak, postavljen za načelnika u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu, zbog patriotske savesti i odgovornosti tek godinu dana posle rata došao je u Sarajevo da vidi sina. Prema sinu se odnosio patrijarhalno strogo i sve do smrti bio je nezadovoljan što mu se sin posvetio slikarstvu i književnosti, socijalnoj i životnoj neizvesnosti“. Ipak, na osnovu izvora Valerije Janićijević, koja je priredila do sada najpotpuniju biografiju Moma Kapora, objavljenu u okviru zbornika Pripovedač urbane melanholije, ovo sećanje Dobrice Ćosića nije sasvim tačno. Moma su posle bombardovanja, po sećanju njegovog ujaka Slavka Lučića, spasilačke ekipe odvele u bolnicu i razdvojile od ujaka koji je bio sa njim. U tom trenutku Moma je preuzeo pomenuti Rus, koji ga je već kroz nekoliko dana predao tetki - Janji Baroš. Istinitost ove verzije potvrđena je i sa nekoliko Kaporovih intervjua, kao i sa njegovom knjigom Ispovesti.[2] Momo Kapor je bio član Senata Republike Srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske od 1996. godine. Poslednjih godina života bio je redovni kolumnista frankfurtskih Vesti.[3] U Beogradu je živeo u Nebojšinoj 18 gde je 7. septembra 2013. postavljena spomen-ploča.[1] Umro je u Beogradu, 3. marta 2010. godine na Vojnomedicinskoj akademiji, od posledica raka grla.[4] Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[5] Dela Spisak dela Mome Kapora prema elektronskom katalogu NBS: Beleške jedne Ane, 1972. Foliranti, 1975. Provincijalac, 1976. Ada, 1977. Lanjski snegovi, 1977. Hej, nisam ti to pričala, 1978. Zoe, 1978. Skitam i pričam: putopisni dnevnik, 1979. 101 priča, 1980. Una: ljubavni roman, 1981. Onda, 1982. Sentimentalno vaspitanje, 1983. Knjiga žalbi, 1984. 011-Istok-Zapad, 1990. Halo, Beograd, 1990. Dama skitnica i off priče, 1992. Zelena čoja Montenegra, 1992. Blokada 011, 1992. 100 nedelja blokade, 1994. Lero – kralj leptira, 1995. Poslednji let za Sarajevo, 1995. Hronika izgubljenog grada, 1996. Od sedam do tri, 1996. Smrt ne boli: priče iz poslednjeg rata, 1997. Najbolje godine i druge priče, 1997. Uspomene jednog crtača, 1998. Ivana, 2001. Legenda o Taboru, 2002. Sanja, 2003. Čuvar adrese, 2003. Konte, 2003. Lep dan za umiranje, 2004. Dosije Šlomović, 2004. Ljubavne priče, 2004. Samac, 2004. Eldorado, 2005. Putopis kroz biografiju, 2006. A Guide to the Serbian Mentality, 2006. Dragi naši, 2007. Ispovesti, 2008. The Magic of Belgrade, 2008. Kako postati pisac, 2010. Nagrade „Oktobarska nagrada grada Beograda“, 1992. godine Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1993. godine Nagrada „Biblios“ Biblioteka „Vlada Aksentijević“ Obrenovac, 1994. godine „Nagrada Svetozar Ćorović“ za najbolju knjigu proze, Bileća, 1999. godine „Nagrada Laza Kostić“ za roman godine 2001 godine, Novi Sad „Nagrada Todor Manojlović“ za roman godine 2002. godine , Zrenjanin „Nagrada Bora Stanković“ za roman godine 2004. godine, Vranje Nagrada za životno delo, Udruženje književnika Srbije, 2006. godine Nagrada za životno delo, Srpska književna zadruga, 2008. godine „Nagrada Dejan Medaković“, Prometej, Novi Sad, 2009. godine „Nagrada Radoje Domanović“ za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri, 2009. godine „Zlatni bestseler“ i „Hit libris“ , nagrade koje dodeljuje RTS na kraju svake godine za najčitaniju knjigu (ukupno devet povelja)....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U svetu koji nestaje, nema istorije i nema znanja, zima je pakleno vrela, a leto polarno hladno. Samoća je jedina izvesnost za junaka romana Quattro stagioni, najnovijeg ostvarenja Slobodana Tišme, autora hvaljene i nagrađivane knjige priča Urvidek. Nekoliko ukradenih umetničkih slika policija povezuje sa ubistvom dva pozornika i anarhističkim delovanjem umetničkih komuna po Evropi; u nekima od njih je živeo i bezimeni glavni junak ovog romana. Dok goniči stežu obruč oko njegove kuće, nekoliko njemu bliskih ljudi nestaje, uključujući i devojku Šmic. Polako ali sigurno tonemo u priču o nestajanju, gde se prikazani svet na obali Dunava neočekivano pretvara u ambijent koji dobija grafitne obrise noćnog grada. Kroz uzbudljivu fabulu ispresecanu iznenađujućim obrtima i novim elementima priče, Slobodan Tišma nas uvodi u paranoični vrli novi svet u kome i glavni junak nestaje, dok skriven u podrumu svoje kuće izmiče poteri i sluša radijske vesti o početku rata između Imperije i Ujedinjenog Kraljevstva, izmaštane države u kojoj se odvija radnja romana Quattro stagioni. O tome koliko svako od nas drugačije doživljava epohalna iskustva čiji smo bili deo, Tišma svedoči nižući asocijacije na našu trenutnu i nedavnu stvarnost na sasvim poseban način: upečatljivo i diskretno. Slobodan Tišma (Stara Pazova, 14. maj 1946) je pisac i muzičar, osnivač kultnih novotalasnih bendova Luna i La strada. Slobodan Tišma je počeo da se bavi muzikom ranih 1960-ih osnovavši par bendova koji nisu imali većeg uspeha. Povukao se iz muzike i posvetio pisanju i objavljivanju poezije u literarnim časopisima i studentskim novinama. Pošto je na njega uticala poezija Artura Remboa, često je koristio pseudonim Artur. Sa pojavom panka i novog talasa 1979. godine je osnovao sastav La strada, u kome su bili i basista Borislav Oslovčan, bubnjar Ivan Fece Firči i gitaristi Dragan Nastasić i Siniša Ilić. Studentski snimci „On“ i „Sat“ objavljeni su na kaseti „Hokej klub Virginitas“ (Ding Dong, 1980). 1980. godine La strada je prerasla u Lunu koju su sem Tišme činili i Zoran Bulatović Bale, Ivan Fece Firči, Jasmina Mitrušić i Marko Vukomanović Mare. Grupa Luna je izdala jedan album, i to pošto se već raspala 1984. godine, pod imenom „Nestvarne stvari“. Tekstove pesama na ovom albumu pisao je Tišma. Iste godine taj album u Zagrebu je dobio priznanje 7 sekretara SKOJ-a. Posle raspada Lune Tišma je sa Jasminom Mitrušić obnovio La stradu, kojoj su se pridružili još i Robert Radić, Zolt Horvat i Danijel Stari. Njihov jedini album „La strada“ snimljena za jedan dan, a objavio ga je 1987. godine M produkcija Radija Novi Sad. Godine 1989. La strada se rasformirala i Tišma se povukao se iz muzičkog sveta. Vratio se literaturi i objavio knjige poezije „Marinizmi“ (Ruža lutanja, 1995) i „Vrt kao to“ (Ruža lutanja, 1997) i „Urvidek“ (2005), za koju je dobio nagradu Stevan Sremac[1]. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom „Bluz dajari“ (Blues diary). Godine 2009. za izdavačku kuću Laguna objavljuje roman `Quattro stagioni`[2] za koju 2010. dobija nagradu `Biljana Jovanović`[3]. Godine 2011, objavljuje roman `Bernardijeva soba` (izdavač Kulturni centar Novog Sada), za koji dobija NIN-ovu nagradu.

Format: 13x20 cm Broj strana: 352 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 15. oktobar 2020. Prvi moderni psihološki triler. „Izvanredan roman. Zlo retko kada tako pokazuje svoje lice.“ Time „Bravurozno. Jeziva priča koja je izrasla u književni tour de force.“ New Yorker „Nema nijedna stranica ovog romana sa koje se ne zrači Faulsova pripovedačka veština.“ New York Book Review Frederik Kleg je usamljenik. Provodi vreme loveći leptire koje potom posmatra kako lagano umiru u staklenim teglama. Što je leptir veličanstveniji, Fredova želja za retkim, krhkim stvorom sve je veća. Kad spazi lepu studentkinju umetnosti Mirandu Grej, poželeće da umesto lepih leptira sakuplja lepe devojke. A Miranda je redak i savršen primerak. Nežna, očaravajuća, talentovana, puna života, ona je pravi kolekcionarski trofej. Fred ne može da savlada svoju iznenadnu žudnju da je probode čiodom, da je drži spram svetla i proučava svaki njen savršen detalj... Sakupljač je priznati međunarodni bestseler koji je smesta uzdigao Džona Faulsa među najznačajnije pisce dvadesetog veka. Njegova priča o opsesivnoj ljubavi usamljenog činovnika i devojke koja će mu postati plen i dalje je bez premca po svojoj moći da prenerazi i opčini. c6

Autor (i): Harlan Coben Format: 19x12 cm Broj strana: 331 Izdavač i godina izdanja:Znanje 2016. god Mek povez Pismo: Latinica Na laži je moguće izgraditi život iz bajke, ali postoji rizik da ga upravo ta pomno skrivena tajna i razori... Neznanac će se pojaviti neočekivano, u nekom baru, na parkiralištu ili u trgovini. Njegov identitet je nepoznat. Njegovi su motivi nejasni. Njegova je informacija neupitna. Šapne vam svega nekoliko riječi i nestane, ostavivši vas u ruševinama svijeta koji ste tako naporno gradili. Adam Price vodi naizgled savršen život: u braku je s divnom ženom, ima dva krasna sina kao i sva obilježja američkog sna – veliku kuću u predgrađu, dobar posao... A onda se pojavljuje neznanac. Kada saznaje mračnu tajnu o svojoj supruzi Corinne, urušava se privid njihova savršenog braka, kao da ga nikad nije ni bilo, a Adam se, nakon Corrineina nestanka, upleće u zbivanja mnogo ozbiljnija od njezine obmane. Ako slučajno pogriješi, urota koju je razotkrio mogla bi uzdrmati i mnoge druge živote… „Jedna od Cobenovih najsnažnijih noćnih mora.“ Kirkus b6

Format: 13x20 cm Broj strana: 328 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 19. oktobar 2018. Novi slučaj islednika Krste Pavlovića. Od autora bestselera Ubistvo u Kapetan Mišinoj stiže nova, još uzbudljivija istraga islednika Krste Pavlovića. Kad je telefon iznenada zazvonio, islednik Krsta Pavlović nije mogao ni da pretpostavi da će ga u pola noći probuditi zbog ubistva u Patrijaršiji. Najdan Lukić, profesor Bogoslovskog fakulteta i čuveni proučavalac svetosavskog mita, hladnokrvno je ubijen u staroj patrijaršijskoj pekari. Potraga za ubicom profesora Lukića, vodiće Krstu od internata za mlade pravoslavce, Doma Svetog Save, preko skrivenih tunela kalemegdanske tvrđave, sve do manastirskih ćelija u Mileševi. Rešavajući slučaj misterioznog ubistva, Krsta će se naći na pragu tajne, vekovima čuvane unutar Srpske pravoslavne crkve. c6

Autor:: Mats Strandberg Žanrovi:: Horor, Trileri, StarWay, StarWay Izdavač:: Vulkan izdavaštvo Godina izdanja:: 2021. Broj strana: 352 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Večeras će putnici krenuti na krstarenje između Švedske i Finske. Svi žele samo jedno, da se zabave po svaku cenu. Bilo da traže ljubav svog života ili beže od demona svakodnevice: noć je duga, a alkohol se toči u ogromnim količinama. Međutim, neobična žena i njen sin unose nemir među putnike, kao da se sa njima ukrcalo i neko drevno zlo. Brod postaje smrtonosna klopka, a strah se širi Baltičkom harizmom. Usred noći, iznenada su odsečeni od spoljašnjeg sveta. Nemaju gde da pobegnu i nema načina da se uspostavi veza sa kopnom. I niko ne zna kome da veruje. Odnosi će biti stavljeni na probu. Obični ljudi biće primorani da postanu heroji. Ali ono što se dešava ove noći može da izvuče i ono najgore iz njih. c7

ŠNAJDER: putem časti kroz zlo i nerazum 1919-1970. - Predrag B. Nenadić Izdavač: FINEKS Beograd Godina izdanja: 2019. Povez: tvrd Broj strana: 296 Pismo: latinica Stanje: dobro

O knjizi: Najkontroverznije delo najpriznatije savremene argentinske književnice. Marina se osećala krajnje poletno, kao što joj se dešavalo uvek kad bi započinjala dijetu, kad bi probala nov lek ili upoznavala novog stručnjaka za slabljenje. U času kad stupa u centar za mršavljenje „Vreteno“ Marina ima nešto više od četrdeset godina i teži preko devedeset kilograma. Umorna od neuspelih dijeta, uplašena sopstvenom nemoći da se obuzda, ipak veruje da će uspeti da stekne vitko telo o kojem mašta od devojačkih dana. Pacijenti pristupaju „Vretenu“ po sopstvenoj volji i za ogromne pare, ali su obavezni da plate još mnogo više ako odluče da odu pre no što završe tretman. Pod upravom Profesora, prilično sadističke ali harizmatske ličnosti, metodi slabljenja su krajnje svirepi: niskokalorične dijete, gladovanje i brutalan plan fizičkih vežbi. Grupa čuvara se stara da se pravila ispunjavaju, dok se pacijenti dovijaju kako da izbegnu toliki pritisak. Daleko od muža i dece, Marina se lomi između želje da oslabi i žudnje za dotadašnjim životom. Pojava Aleksa, debelog i zavodljivog donžuana, dodaje neočekivani element njenoj neobičnoj pustolovini. Da li je moderno društvo svet u kojem je savršen fizički izgled, u nedostatku drugih utopija, postao najviši ideal? Šta se događa sa ljudima koji su primorani da žive zajedno u izolovanoj sredini? „Pisan bogatim jezikom bez eufemizama, ponekad sirov i uvek zavodljiv roman.“ Marta Ortiz, La Capital „Baveći se pomalo bizarnom idejom da je mršavost odraz aristokratije i institucijama koje promovišu takav ideal, Šua nam poklanja zabavan i oštar, duhovit a opet vrlo promišljen roman.“ Patrisio Lenard, Radar

Sa slike

2021 god mek povez 233 str Tri dečaka rođena su sedmog dana, sedmog meseca 1977. i odrastali su u Hokins Holouu, poznatom po neobjašnjivim pojavama. Na svakih sedam godina, u toku sedam dana sedmog meseca, dešavale su se čudne i opasne stvari. Kel Hokins, Foks O’Del i Gejdž Tarner su došli do Kvin Blek, novinarke i spisateljice, koja se bavila istraživanjem natprirodnih pojava... Izdavač BDR Media B8

2021 god mek povez 233 str Bliži se čuvena sedmica, sedmog meseca, sedme godine – sedmica u kojoj stanovnici Hokins Holoua čine grozne stvari. Trojica braće po krvi, Foks, Kel i Gejdž, nastavljaju svoju borbu da pronađu način i zauvek uklone moćnog neprijatelja. Ovoga puta tri žene im priskaču upomoć, i same nadarene natprirodnim veštinama… Izdavač BDR Media B8

Kao nova knjiga sa posvetom autora. Sifra adk52

Žagor, 2001. 185 strana. Treći sektor ili sama žena u tranziciji, Mirjana Đorđević ROMAN KOJI ĆE VAS NASMEJATI DO SUZA! Kako god da se zvala, Rozaliji uopšte ne cvetaju ruže. U zemlju stigle i demokratske promene, a kod nje i dalje stanje redovno - opšta havarija: Sve su joj prijateljice manje-više udate, čak je i njen vanbračni šesnaestogodišnji sin počeo da dovodi devojke u kuću noću, ona uporno ništa. Ubi se predajući matematiku u jednoj beogradskoj gimnaziji, a srpskoj prosveti nikako da krene. Na vreme je osnovala i sopstvenu NGO, međutim čim se primakne blizu nekom ozbiljnijem donatoru i prigodnoj lovi neko joj ukrade projekat ispred nosa. Za nju je, smatra, jedini mogući happy end da sretne Francuza humanitarca, uda se za njega i zapali odavde. Čekajući ga da se pojavi, punom parom radi na projektu koji treba materijalno da je obezbedi za narednu godinu-dve. Ne lezi vraže, ispostavlja se da joj ponovo neko radi o glavi... Da li će Rozalija do kraja romana maznuti Francuza ili lovu, ili i Francuza i lovu? Ili će po običaju ostati kratka i nastaviti da pliva nizvodno na talasu tranzicije? “Precizno popisujući stvarnost devedesetih, odjeke vremena i društvenog kiča koji se još može gledati samo kao karikatura, Mirjana Đur|đvić direktno i iznutra, s mnogo ironije i vrcavog , svežeg humora, tematizuje priču svog romana u svetu nevladinih organizcija, tzv. trećeg sektora drušva. Ispisujući tekst maksimalno integrisan u aktuelni život, poigravajući se urbanim slengom i demokratskim novogovorom, kao i psihološkim stereotiopima generacije sadašnjih četrdesetogodišnjaka, autorka u ovom romanu sledi klasičan romaneskni stereotip priče o malom čoveku koji razotkriva nameštenu mu igru. Pogonsko gorivo ovog razotkrivanja, nalazi se pak, u naznakama ljubavne priče.” l5

7 dopunjeno i prošireno izdanje 2006 god 21 cm 576 str Novi svetski poredak kao novi satanizam Ovo je knjiga o Novom svetskom poretku koji frontalno gura čovečanstvo u ropstvo kroz kontrolu hrane, energije, kredita, finansija i ličnih sloboda kako bi se ostvarila njegova suština - da poremeti i destabilizuje ljudsko društvo. Svi koji žele da glasno kažu da se sa nečim ne slažu izvrgnuti su ruglu kroz mehanizme medijske manipulacije. Masoni Teorija zavere, satanizam E2

Izdavač Clio Tvrdi povez sa zaštitnim omotom 215 stranica M4

Beograd 2017, mek povez, prosečno očuvana, bez značajnijih mana, 451 strana, težina oko 460 gr

O knjizi: Između blještave balske dvorane i impozantne seoske kuće obavijene tamom, umetnuta je uzbudljiva priča o plahovitoj gospođici – i strasti koja će je odvesti u opasnost... U pet i dvadeset, Prudens Meriveder je savršeno bila svesna rizika svoje posete jednom muškarcu usred noći. Međutim, susret sa ozloglašenim Grofom od Ejndželstouna u njegovoj jazbini bio je jedini način da ga spreči da izađe na dvoboj sa njenim lakomislenim bratom. Zbog toga se u tri ujutro obrela u Sebastijanovom neodoljivom prisustvu – a do zore i u njegovom zagrljaju. Ona je patrijarhalno odgojena mlada žena – i predstavlja intrigantno iskustvo za muškarca koji više voli da boravi u senci nego na suncu. I dok je njena hrabrost uvlači iz jedne u drugu opasnost, Sebastijan je razapet između neizdržive želje da je poseduje i jake potrebe da je zaštiti. Nesmotrenoj lepotici će uskoro biti potrebna sva pomoć ovog sveta...

Gradeći priču do izvanrednog vrhunca koji se poigrava nervima, Davno nestao obeležava povratak Dejvida Morela kontraverznoj, zategnutoj fikciji njegovi ranih klasičnih priča. Roman šokantne akcije koji u isto vreme istražuje spone koje nas vezuju za prošlost, Davno nestao predstavlja žestoko, originalno i pripovedačevo najizuzetnije delo dosad.