Гојко тешић: РОМАНИ СРПСКЕ АВАНГАРДЕ 1-2 1.- У БЕСКРАЈНОМ ПЛАВОМ КРУГУ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ 2.- ОД НАДРЕАЛИЗМА КА МОДЕРНИЗМУ Издавач: СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК (Београд) и ЧИГОЈА ШТАМПА, (Београд) Меки повез, 630+648 страна, илустровано. Српска авангардна књижевност Милош Црњански, Растко Петровић, Јосип Кулунџић, Станислав Краков, Драгиша Васић, Бранко Ве Пољански, Маријан Микац, Александар Вучо, Марко Ристић, Александар Илић, Бошко Токин, Јулка Хлапец Ђорђевић, Љубиша Јоцић, Љубомир Мицић....

Beograd 2004. Tvrd kožni povez, ćirilica, 105 + 136 + 19 + 95 + 24 + 77 + 146 + 30 + 20 + 16 + 8 + 32 strane. Knjige su nekorišćene (nove) 1. Replika na odgovor Gospodina Miloša Svetića u Utuku III Ezikoslovnome ili Pregled II Zakonika građanskog za Srbiju / od Pavla Šeroglića 2. Luke Milovanova Opit nastavlenja k Srbskoj sličnorečnosti i slogomjerju ili prosodii: po novom pravopisanja načinu smatrajući na povod k novoj vedma nuždnoj Srbskoj Pismenici ili jezikonauku spisan 1810. / Luka Milovanov Georgijević 3. Odgovor na Sitnice jezikoslovne G. J. Hadžića = M. Svetića / V. S. K. (Vuk Stefanović Karadžić) 4. Vuka Stef. Karadžića i Save Tekelije Pisma visokopreosveštenome gospodinu Platonu Atanackoviću, pravoslavnome vladici budimskome o srpskom pravopisu, sa osobitijem dodacima o srpskom jeziku / 5. Istuplenija M. Svetića u Utuku II / Konstantin Bogdanović 6. Utuk III. ezikoslovnij: o eziku i pravopisu srbskom / od M. Svetića (Jovan Hadžić) 7. Odbrana ezika srpskog od izopačivanja i prostačenija njegovog i kirilice od vukovice / Evstatije Mihailović 8. Ogledalo srbsko za ezik, povjestnicu, i smjesu književnu. Izdavatel i uredite Dr Jovan Hadžić - Svetić. Godina I. / Đura Daničić 9. V. Laziću 1 / Đura Daničić 10. V. Laziću 2: i još koješta / Đura Daničić 11. Gospodinu sa dva krsta / V. S. K. (Vuk Stefanović Karadžić) 12. O Svetićevu `Ogledalu` / Đura Daničić Fototipsko izdanje. 12 knjiga štampanih u periodu od 1810. do 1865. u Beču, Novom Sadu, Bečkereku i Beogradu ukoričenih u tvrd kožni povez, koje je sakupio i pripremio Slobodan D. Petković. Ono što ste učili u školi o žestokim polemičkim rečima ispisanim i odštampanih od 1833. do 1865. godine između Vuka, Tekelije, Svetića, Šeroglića, Daničića i Jevstatija Mihailovića, naći ćete u dvanaest tamnozelenih knjižica najnovijih faksimil izdanja koje se teško nalaze po našim bibliotekama. Pomoću ovih faksimila, ono što se o borbi za jezik i pravopis uči po školama i fakultetima, postaje živa istorija puna slikovitih pojedinosti. Kako je, recimo, besmislen i sitničav primer kojim protivnik Vuka `dokazuje` da njegov prevod Novog zaveta ne valja jer je jednu grčku reč preveo tako da sledi da se sveti Jovan Preteča u pustinji hranio skakavcima a ne vršcima od trave. Kakvo je zadovoljstvo negde među faksimilima naići na Daničićev gnev što protivnici Vuka uzimaju kao jezikoslovni autoritet nikog drugog do knjaza Miloša, a koji `ni čitati ni pisati ne zna`. Ovi faksimili nas uče i moralu, a ne samo čvrstini naučnih uverenja.

MATICA SRPSKA/INSTITUT ZA KNJIŽEVNOST I UMETNOST odlično očuvane kao nove exlibris Kritiččari iz pokreta socijalne literature Studije i kritike Svetislava Vulovića Kritiki raovi Jovana Skerlića Pavle Popović i istorijska kritika Kritički radovi Isidore Sekuli Pisci kao kritičari pre prvog svetskog rata Kritički radovi Milana Bogdanovića Studije i kritike Ljubomira Nedića Počeci srpske književne kritike Kritički radovi Bogdana Popovića

Knjige su očuvane ali su koriscene. Od 1975- navise G5 1.Od Itake do prividjenja - Slobodan Rakitic 2.Eeji - Rada Iveković i Bogdan Bogdanović 3.Klasici srpskog pesnistva - Nikola Koljevic 4.Srpski pisci - Vladimir Jovicic 5.Surovo pozoriste - Mirjana Miocinovic 6.Otkrivenje u nadrealizmu- Branko Aleksic 7. Pristupi- Vuk Krnjevic 8.Dva preporoda- Nikša Stipčević 9.Drugo lice- Jasmina Lukic 10.Poezija i magija - Zoran Gluščević 11.Književnost i kritika- Redžep Ćosja 12.Proza novog stila- Ljubisa Jeremić 13.Pogled na rusku sovjetsku književnost - Milivoje Jovanović 14.Pozoriste, pozoriste - Jovan Hristic 15.Pesnik moralne nostalgije- Vladimir Jovicic 16.Mogućnost čitanja 17. Knjiga o Mandeljštamu- Kiril Taranovski 18.Duplo dno - Ljubomir Simovic 19.Kritika i avangarda- Predrag Palavestra 20. Paukova politika- Jovica Aćin 21. Nasledje srpskog modernizma - Predrag Palavestra 22. Obredno i govorno delo- Miodrag Pavlovic 23. Slika sveta u poeziji Momcila Nastasijevica - Miloslav Šutić 24.Upitna misao - Nikola Kovač 25. Tvorci i tumači - Vaso Milincevic 26.Umetnost i umece- Branko Popović 27. Eseji o fragmentima - Milivoj Solar 28. Norme i forme - Jože Pogačnik 29. Književni pogledi Isidore Sekulić - Vladislava Ribnikar 30. Nasledje srpskog modernizma - Predrag Palavestra 31. Između autoriteta i slobode - Vladeta Jerotic 32. Darovi naših rođaka - Vladeta Jerotic 33. Drugo lice - Jasmina Lukic 34. Psihoanaliza mitske prošlosti - Vojin Matić

Srpska književna zadruga 1994 1163 strane očuvanost 5-

Srpska knjizevnost u 100 knjiga Prvo izdanje - kompletno Izdavač: Srpska Književna Zadruga, Matica Srpska, Godina izdanja: 1958 - 1966 Broj strana: Ukupno preko 20 000 strana Format: 20 x 14cm Povez: Tvrdi platneni povez Opis i stanje: Knjige su kompaktne i cele, koliko sam videla nema podvlačenja, neke rikne izbledele, poneka blaga fleka, poneki potpis ili pečat bivšeg vlasnika, dobro očuvano SPISAK KNJIGA: Srpska književnost u 100 knjiga 1. Stara srpska književnost I 2. Stara srpska književnost II 3. Narodne lirske pesme 4. Narodne epske pesme I 5. Narodne epske pesme II 6. Narodne pripovetke 7. Antologija narodnih umotvorina 8. Starija srpska poezija 9. Pesnici I 10. Pesnici II 11. Pripovedači I 12. Pripovedači II 13. Pesnici III 14. Dositej Obradović 15. Vuk Stefanović Karadžić I 16. Vuk Stefanović Karadžić II 17. Vuk Stefanović Karadžić III 18. Jovan Sterija Popović I 19. Jovan Sterija Popović II 20. Prota Mateja Nenadović 21. Petar Petrović Njegoš I 22. Petar Petrović Njegoš II 23. Branko Radičević 24. Ljubomir Nenadović 25. Stjepan Mitrov Ljubiša 26. Marko Miljanov 27. Jovan Jovanović Zmaj 28. Đura Jakšić 29. Memoari XVIII i XIX veka 30. Jakov Ignjatović I 31. Jakov Ignjatović II 32. Svetozar Marković 33. Milovan Glišić 34. Laza Lazarević 35. Janko Veselinović 36. Svetolik Ranković 37. Vojislav Ilić 38. Stevan Sremac I 39. Stevan Sremac II 40. Stevan Sremac III 41. Laza Kostić I 42. Laza Kostić II 43. Ljubomir Nedić 44. Radoje Domanović 45. Ivo Ćipiko 46. Petar Kočić 47. Borisav Stanković I 48. Borisav Stanković II 49. Bogdan Popović 50. Milan Rakić 51. Aleksa Šantić; Svetozar Ćorović 52. Jovan Dučić 53. Simo Matavulj I 54. Simo Matavulj II 55. Vladislav Petković Dis 56. Pesme – Sima Pandurović 57. Branislav Nušić 58. Jovan Skerlić I 59. Jovan Skerlić II 60. Slobodan Jovanović 61. Branimir Ćosić 62. Izbor srpskog putopisa 63. Književni istoričari i kritičari I 64. Književni istoričari i kritičari II 65. Jovan Popović; Đorđe Jovanović 66. Isidora Sekulić I 67. Isidora Sekulić II 68. Rastko Petrović I 69. Rastko Petrović II 70. Miloš Crnjanski I 71. Miloš Crnjanski II 72. Momčilo Nastasijević 73. Stojan Novaković 74. Stanislav Vinaver 75. Veljko Petrović I 76. Veljko Petrović II 77. Ivo Andrić I 78. Ivo Andrić II 79. Marko Ristić 80. Milan Bogdanović 81. Isak Samokovlija 82. Desanka Maksimović 83. Dušan Matić 84. Oskar Davičo 85. Branko Ćopić 86. Mihailo Lalić 87. Dobrica Ćosić 88. Novinari 89. Filozofi 90. Naučnici 91. Eseji o umetnosti 92. Ratni drugovi 93. Viđenje rata 94. Književni istoričari i kritičari III 95. Dečja poezija srpska 96. Pesnički prevodi 97. Pesnici IV 98. Pripovedači III 99. Pripovedači IV 100. Esejisti i kritičari TAGS: SRPSKA KNJIŽEVNOST - Beletristika SRPSKA KNJIŽEVNOST - Poezija SRPSKA KNJIŽEVNOST - Memoari SRPSKA KNJIŽEVNOST - Istorija 25.03.2023

Udžbenici su novi, uglavnom neotpakovani. Matematika, 1,2,3. i 4. deo (Iva Ivanović i Senka Tahirović) Uz reči rastemo, čitanka (Nataša Stanković Šošo i Maja Kostić) Dar reči, gramatika (Jelena Srdić) Latinica, udžbenik (Duška Milić i Tatjana Mitić) Radna sveska uz udžbenički komplet srpskog jezika (Nataša Stanković Šošo i Jelena Srdić) Svet oko nas, udžbenik (Ljilja Stokanović, Gordana Lukić i Gordana Subakov Simić) Svet oko nas, radna sveska (Ljilja Stokanović, Gordana Lukić, Gordana Subakov Simić) Muzička kultura, udžbenik sa CDom (Dragana Mihajlović Bokan i Marina Injac) Likovna kultura, udžbenik (Milutin Mićić i Gordana Mićić)

ALBERTO MANGUEL GIANNI GUADALUPI THE DICTIONARY OF IMAGINARY PLACES - The Newly Updated and Expanded Classic Izdavač - Cengage Learning, Belmont Godina - 2000 776 strana 24 cm ISBN - 9780156008723 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `From Atlantis to Xanadu and beyond, this Baedeker of make-believe takes readers on a tour of more than 1,200 realms invented by storytellers from Homer`s day to our own. Here you will find Shangri-La and El Dorado; Utopia and Middle Earth; Wonderland and Freedonia. Here too are Jurassic Park, Salman Rushdie`s Sea of Stories, and the fabulous world of Harry Potter. The history and behavior of the inhabitants of these lands are described in loving detail, and are supplemented by more than 200 maps and illustrations that depict the lay of the land in a host of elsewheres. A must-have for the library of every dedicated reader, fantasy fan, or passionate browser, Dictionary is a witty and acute guide for any armchair traveler`s journey into the landscape of the imagination.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Mangel Đani Gvadalupi Guadalupi Rečnik Imaginarnih Mesta Gradac

čitane dobro očuvane dnevnik pisca 1876 dnevnik pisca 1873 Nikola Milošević članci dnevnik pisca 1877-1881 ruska religijska filozofija i Dostojevski Nikolaj Berđajev nikola loski d mereškovski lav šestov v rozanov beležnice

Djordje Kostic - Kvantitativni opis strukture srpskog jezika od 12. do 18. veka Фреквенцијски речник српског језика резултат је научног пројекта започетог 1957. године, у оквиру којег је у дијахроним корпусима сакупљена и ручно граматички обрађена језичка грађа укупног обима од око 11.000.000 речи, временског распона од XII до XX века.

SRBLJAK - O SRBLJAKU komplet 1-4 Priredio Đorđe Trifunović Izdavač: Srpska književna zadruga Biblioteka: Stara srpska književnost Prevod: Dimitrije Bogdanović Godina: Beograd , 1970. Broj strana: 1983, 38 listova s tablama, 16 listova s faksimilama originalnog teksta, 4 lista s nalepljenom tablom, ilustrovano Format: 19.5x16 Povez: Tvrdi sa omotom Jezik: Tekst uporedo na srpskoslovenskom u fonetskoj transkripciji na savremeno pismo Stanje kao na slici , izmedju veoma dobrog i odlicnog Jedna knjiga nema omot , ostali malo iskrzani , opste stanje knjiga veoma dobro za ovo izdanje KNJIGA PRVA SLUŽBE - KANONI - AKATISTI KNJIGA DRUGA SLUŽBE - KANONI - AKATISTI KNJIGA TREĆA SLUŽBE - KANONI - AKATISTI KNJIGA ČETVRTA O SRBLJAKU STUDIJE Србљак је посебна врста минејских зборника који се формирао највероватније у XV веку. Садржи оригинална дела старог српског црквеног песништва — службе и житија канонизованих Срба. Нема строго утврђени састав. Избор текстова који чине поједини Србљак зависи од жеље наручиоца па их је због тога немогуће типолошки разврстати Најстарији србљак потиче из последње четвртине XV века (рукопис Пећке патријаршије број 78) и он садржи само службе архиепископима Арсенију, Јевстатију и Никодиму као и чинове требника. Хиландарски рукопис број 479 састављен је од више делоа који су писани од краја XV до треће четвртине XVI века. Садржи службе краљу Милутину од Данила Бањског (са синаксаром), Ђорђу Кратовцу од попа Пеје, Петру Коришком (која је старија од Теодосијеве). После служби следе житија Стефана Дечанског од Григорија Цамблака, Мученије Ђорђа (Георгија) Кратовца од попа Пеје, Житије Петра Коришког од Теодосија. Србљак (1525.) из збирке народне библиотеке (рс. 18) садржи искључиво службе и житија српских светитеља. Рукопис број 91 Грујићеве збирке (Музеј СПЦ, Београд из средине XVI века) садржи житија Светог Саве, краља Милутина, Стефана Дечанског и синаксар кнеза Лазара као и службе краљу Милутину, Стефану Дечанском, кнезу Лазару, Слово кнезу Лазару итд. У Римнику је 1741. године штампан Србљак а ово издање је приређено према рукопису Србљака манастира Раковца (1714). Раковачки србљак приредио је игуман Теофан а исписао га је монах Максим. Све српске службе настале од XIII до XVII века укључене су у двојезично издање Србљака (српскословенско и српско) које је приредила 1970. група научника предвођена Димитријем Богдановићем. Историјски значај србљака[уреди] Обједињавање литургијских служби, у част српских светаца, у јединствену књигу названу србљак у времену отоманске владавине је био један од најзначајнијих књижевних догађаја у Србији из тог времена. Ове службе су у почетку уношене у постојеће зборнике служби зване минеји или месецослови. Но, с временом почиње се устаљивати у празничним минејима „српска литургијска песма“. Први сачувани рукописи с претежно српским службама потичу из XVI века (1525). Први штампани празнични минеј или саборник у који су унесене три српске службе, две Теодосијеве (Светоме Симеону и Сави) и једна Цамблакова (Стефану Дечанском), саставио је јеромонах Мојсије из Дечана, а изишао је у Млетачкој штампарији Божидара Вуковића (1536—1538). Не зна се кад је дошло до издвајања служби српским свецима у засебан зборник нити кад је и како је тај зборник добио име Србљак. Први познати рукопис Србљака који је садржавао значајан део тог националног корпуса настао је у манастиру Раковцу у Срему, 1714. Према том или неком другом сличном рукопису изишло је прво издање књиге које је приредио епископ арадски Синесије Живановић на рускословенском језику под насловом Правила молебнаја свјатих сербских просвјатеитељеј (у Римнику, у Румунији, 1761., друго издање у Венецији, 1765). У каснијим црквеним издањима (1861, 1986) број служби у зборнику повећавао се и то на два начина: уношењем старих служби којих није било у ранијим издањима и придодавањем новонасталих служби. Постоји такође књижевно издање Србљака (1970, књ. I-Ш, IV књига с научним прилозима), у којем је обухваћена целокупна српска литургијска химнографија настала у оквирима старе књижевности, а изостављене су службе настале касније, у XVIII, XIX и XX веку, које се уносе у црквена издања књиге. Каснији развој Схваћен у најширем смислу Србљак је јединствена књига, без премца у српској књижевности. Она је писана у току читавих осам векова постојања српске књижевности, од Савине Службе св. Симеону, првог домаћег литургијског дела написаног почетком XIII века, до служби насталих у XX веку, при чему ниједано столеће није прошло а да није дало неки прилог том зборнику: од писаца XIII века, најплоднијег и у службама као и у житијима, потиче 10 служби, службе старим и новим светитељима стварају се даље у XIV, XV, XVI и XVII веку, до Стихире светом кнезу Лазару коју је написао Кипријан Рачанин крајем XVII века. То је последња служба националном светитељу настала у оквирима традиције старе књижевности. Изван те традиције, у XVIII, XIX и XX веку, написано је још 14 служби. Као црквена обредна књига Србљак је српски месечник, национални минеј, у којем литургијску годину обележавају спомени на домаће светитеље. Поредак служби у књизи је календарски. Службе се уводе под датумом када се слави спомен на светитеља, што се увек назначава у заглављу за поједине службе као нпр. у Теодосијевој Служби Светом Сави: „Месеца тога (јануара) 14. спомен Светога оца нашег Саве, првога архиепископа и учитеља српскога“ или у Служби архиепископу Арсенију од Данила II: „Месеца октобра 28. спомен преподобног оца нашег Арсенија архиепископа српског“ или у Пајсијевој Служби цару Урошу: „Месеца децембра другог, спомен међу светима блаженог Уроша, младога мученика“, итд. За поетику Србљака карактеристична је, с једне стране, њена потпуна зависност од византијског литургијског и књижевног канона, а с друге, национална идеја која је надахнула како поједине службе тако и њихово колекционирање у посебан зборник. Као и у другим књижевним врстама наши писци су и у службама верно следили византијске узоре. Тај „однос зависности“, као што је показао Димитрије Богдановић, нигде није тако изразит, тако потпун као овде: „исти облици, исти називи песама, исти распоред и композиција појединих целина, па чак, кад се подробно размотри, и сличне, често потпуно истоветне стилске фигуре, сам њихов књижевни израз“, укратко, наши химнографски текстови „не показују никакву разлику према својим грчким обрасцима“. Но, није у питању само придржавање поетике и стилистике византијског литургијског канона. „Однос зависности“ треба схватити у најдословнијем смислу, као преузимање читавих блокова већ постојећих текстова, што је условљено природом службе као сложене композиције и њеном улогом у свакодневном црквеном богослужењу. Народне теме у србљаку Но, с друге стране, управо зато што су најнепосредније повезане са функционисањем цркве, што чине саставни део њене унутрашње, литургијске суштине, службе светитељима потеклим из властитог народа јесу чињеница која сама по себи говори веома много. У домаћим службама често се јављају националне теме, у њима се говори о судбини отачаства и народа; у временима напретка светитељи се моле да још више утврде своје отачаство, да га чувају у миру и Божјој милости, а у временима пораза и народних страдања њима се упућују молитве за помоћ и спасење. То родољубиво осећање свакако чини врло значајан елеменат наших служби и њиховог деловања на вернике. Међутим, оно није никако најважнија њихова компонента. У службама националним подједнако као и у службама заједничким, општехришћанским светитељима најважнију улогу има верско, хришћанско осећање у свим различитим видовима свог испољавања. Национално инспирисане службе издвајају се у односу на интернационалне тиме што се у њима највиша и најдубља осећања побожности исказују поводом светитељски узорног живљења и чудотворног деловања за живота и после смрти људи својег рода и имена, што су они, како је написао поп Пејо поводом св. Ђорђа Кратовца, „српскога корена изданак“. Тим посредним путем, много више него непосредним исказивањем родољубивих тема, наше службе деловале су највише на вернике, јачајући у њима подједнако и верска осећања и националну самосвест. То деловање испољавало се у истом духу и у истом правцу као и деловање других врста наше старе књижевности, житија владара и црквених поглавара, летописа, родослова итд. Међутим, оно је било много ефектније и ефикасније посредством црквених служби него преко осталих књижевних форми. Из два основна разлога: прво, што је у службама домаће, национално одређење било у потпуности уклопљено у општеприхваћени хришћански духовни контекст, друго, зато што су црквене песме много лакше, брже и једноставније допирале до верника него сви остали жанрови. Понављање житија Житија и други текстови налазили су се у књигама које су биле ретке, до којих се тешко долазило, а кад би се до њих дошло, могли су их читати само малобројни. А службе су се стално слушале у цркви, слушали су их сви, писмени и неписмени, свештена лица и световњаци. Српски верници у тачно одређене дане у години, поред свега осталог, могли су слушати и свете речи о најодабранијим људима из властитог народа. А то слушање понављало се сваке године у исто време и на исти начин, и тим понављањем поруке те поезије стално су се утврђивале у души слушалаца, постајући тако битан део њиховог културног, верско-националног идентитета. istorija srpske knjizevnosti u srednjem veku , istorija srbije u srednjem veku , kapitalna dela iz srpske istorije , srbija i srpska umetnost u srednjem veku , istorija srpske umetnosti , ŠIF466

Beograd 1990, tvrd povez, vrlodobro stanje, prašina na gornjim ivicama listova, pečat na predlistovima i zaprljane ivice knjige br 12.

Stanje knjiga dobro, vrlo očuvane, vidljivo sve na slikama! Set od 4 knjige Jezik: Španski Autor: Angel Valbuena Prat Editorial Gustavo Gili, S. A. ,Rosellon, 87-89, Barcelona 861, 774, 638 i 666 strana Dimenzija knjiga: 15x22cm Tvrd povez

► Mladost, Zagreb, 1974-1982 ► tvrd veoma kvalitetan povez ► nema podvlačenja, stranice ne ispadaju ► očuvanost: 4+/5 G014

Komplet udžbenika za 1. razred osnovne škole, izdavac LOGOS.

SA ZAŠTITNIM KUTIJAMA KNJIGE SU IZUZETNO OČUVANE FOTOTIPSKO IZDANJE 12 knjiga štampanih u periodu od 1810. do 1865. u Beču, Novom Sadu, Bečkereku i Beogradu ukoričenih u tvrd kožni povez, koje je sakupio i pripremio Slobodan D. Petković. Beograd 2004. Tvrd kožni povez, ćirilica, 105 + 136 + 19 + 95 + 24 + 77 + 146 + 30 + 20 + 16 + 8 + 32 strane. 1. Replika na odgovor Gospodina Miloša Svetića u Utuku III Ezikoslovnome ili Pregled II Zakonika građanskog za Srbiju / od Pavla Šeroglića 2. Luke Milovanova Opit nastavlenja k Srbskoj sličnorečnosti i slogomjerju ili prosodii: po novom pravopisanja načinu smatrajući na povod k novoj vedma nuždnoj Srbskoj Pismenici ili jezikonauku spisan 1810. / Luka Milovanov Georgijević 3. Odgovor na Sitnice jezikoslovne G. J. Hadžića = M. Svetića / V. S. K. (Vuk Stefanović Karadžić) 4. Vuka Stef. Karadžića i Save Tekelije Pisma visokopreosveštenome gospodinu Platonu Atanackoviću, pravoslavnome vladici budimskome o srpskom pravopisu, sa osobitijem dodacima o srpskom jeziku / 5. Istuplenija M. Svetića u Utuku II / Konstantin Bogdanović 6. Utuk III. ezikoslovnij: o eziku i pravopisu srbskom / od M. Svetića (Jovan Hadžić) 7. Odbrana ezika srpskog od izopačivanja i prostačenija njegovog i kirilice od vukovice / Evstatije Mihailović 8. Ogledalo srbsko za ezik, povjestnicu, i smjesu književnu. Izdavatel i uredite Dr Jovan Hadžić - Svetić. Godina I. / Đura Daničić 9. V. Laziću 1 / Đura Daničić 10. V. Laziću 2: i još koješta / Đura Daničić 11. Gospodinu sa dva krsta / V. S. K. (Vuk Stefanović Karadžić) 12. O Svetićevu `Ogledalu` / Đura Daničić Ono što ste učili u školi o žestokim polemičkim rečima ispisanim i odštampanih od 1833. do 1865. godine između Vuka, Tekelije, Svetića, Šeroglića, Daničića i Jevstatija Mihailovića, naći ćete u dvanaest tamnozelenih knjižica najnovijih faksimil izdanja koje se teško nalaze po našim bibliotekama. Pomoću ovih faksimila, ono što se o borbi za jezik i pravopis uči po školama i fakultetima, postaje živa istorija puna slikovitih pojedinosti. Kako je, recimo, besmislen i sitničav primer kojim protivnik Vuka `dokazuje` da njegov prevod Novog zaveta ne valja jer je jednu grčku reč preveo tako da sledi da se sveti Jovan Preteča u pustinji hranio skakavcima a ne vršcima od trave. Kakvo je zadovoljstvo negde među faksimilima naići na Daničićev gnev što protivnici Vuka uzimaju kao jezikoslovni autoritet nikog drugog do knjaza Miloša, a koji `ni čitati ni pisati ne zna`. Ovi faksimili nas uče i moralu, a ne samo čvrstini naučnih uverenja.

7 knjiga, odlično stanje, str., tvrdi povez,24cm, š x95 1. Klasične književnosti Bliskog istoka, indijska, kineska, japanska i perzijska književnost; arapske i ostale književnosti azijskih naroda 2. Grčka (antička), rimska, bizantska, srednjovjekovna latinska, novovjekovna latinska, novogrčka i albanska književnost 3. Francuska i ostale književnosti francuskog jezičnog izraza; provansalska i rumunjska književnost 4. Talijanska, španjolska, portugalska, brazilska, katalonska, baskijska književnost i književnost na ladino jeziku; hispano-američke i retoromanske književnosti 5. Književnosti njemačkog jezičnog izraza, skandinavske književnosti; književnost na jidišu i madžarska književnost 6. Keltska, engleska i sjevernoamerička književnost; ostale književnosti engleskog jezičnog izraza i afričke književnosti 7. Češka, slovačka, poljska, lužičkosrpska, stara ruska, novija ruska, bjeloruska, ukrajinska i bugarska književnost; baltičke književnosti, armenska i gruzijska književnost; književnosti drugih kavkaskih naroda

Odlično stanje Retko u ponudi DEČANSKE HRISOVULJE 1976 Novi Sad Dečanske hrisovulje Pavle Ivić i Milica Grković Izdavač: Institut za lingvistiku u Novom Sadu, Novi Sad 1976; Detaljnije: tvrd povez, strana 345, 300 fotografija hrisovulja, 32 x 25cm Dečanska hrisovulja je osnivačka povelja manastira Dečani iz 1330. godine.[1] Original je napisan u obliku svitka, veličine 330h5200 milimetara, overena kraljevskim zlatnim pečatom. Poznate su još dve verzije pisane na papirusu u obliku knjige. Dečanska hrisovulja Hrisovulja je pisana ćirilicom, na srpskoj redakciji srpskoslovenskog jezika. Istorija Uredi Kralj Stefan Uroš III Dečanski, sin kralja Milutina, otac cara Dušana, podigao je 1330. godine zadužbinu manastir Dečane. Tom prilikom je izdao hrisovulju u cilju utvrđivanja pravnog statusa zadužbine i regulisanja statusa stanovništva, njihovih prava i obaveza na manastirskim posedima. Pobrojani su posedi koji pripadaju manastiru i muško stanovništvo na imanjima. Sve od Belog Drima do Komova u Crnoj Gori, i od Peći do reke Valbone (u današnjoj Albaniji) pripalo je manastiru Dečani. Hrisovulja je napisana u kancelariji kraljevog dvora u Porodimlju na Kosovu. Sačuvane su tri verzije hrisovulje, koje se razlikuju po jeziku i pravopisu. Hrisovulja predstavlja značajni spomenik srpske srednjovekovne književnosti. Original verzije na papirusu se čuvao u Narodnoj biblioteci Srbije na Kosančićevom vencu sve do Aprilskog rata 1941. kada je nestao. Nedavno su se pojavili pojedini delovi Dečanske hrisovulje u posedu privatnih lica.[2] Dečani sadrže najraskošniji klesani ukras i najveću galeriju fresaka srednjovekovne srpske umetnosti. Slikane su u periodu od 1339. do 1347/1348. Freske predstavljaju najveći izvor podataka o vizantijskoj ikonografiji. Bogatstvo dinastije Nemanjića je uloženo u podizanje ovog hrama. Raskošnom lepotom hram je bio simbol o snazi srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i poruka budućim generacijama kako se čuva, neguje hrišćanska vera. Kada su Turci krenuli svoja pustošenja po Srbiji oni su razorili i ekonomiju ovog manasira i rasturili posede. Bilo je bezuspešnih pokušaja da se to vrati, o manastiru su brinuli narod i monasi. Vernici kažu da su manastir štitile mošti Stefana Dečanskog, koje se vekovima tu nalaze. Prva hrisovulja se čuvala u skrivnici manastira sa vrednim rukopisnim knjigama i drugim dragocenostima. Proterivanjem Srba iz tih krajeva kreću priče da je manastir albanski i da su Srbi na ovom mestu okupatori. Sadržaj Prve dečanske hrisovulje koja je izdata 1330. godine nam pokazuje da to naravno nije istina. Jezikom kojim je pisana, imenima ljudi i mesta koji su u njoj zabeleženi. Pored ove poznte su još dve verzije u obliku knjige. Ova hrisovulja se danas nalazi u Arhivu Srbije, na početku je čuvana u manastiru Dečani. Posle toga naizgled je preneta u manastir Studenicu jer je to bilo bezbednije mesto. Kasnije prema rečima Jovana Sterije Popovića od decembra 1846. godine ova hrisovulja je bila na čuvanju u srpskom narodnom muzeju. Sredinom devetnaestog veka vraćena je u Dečane. Od 1903-1916 manastir Dečani je bio pod upravom ruskih monaha. Oni su hrisovulju preneli u ćeliju svetog Jovana Zlatousta u Svetoj Gori. Srpska crkva je bila nezadovoljna tom odlukom i hteli su da je vrate u manastir. Umesto u Dečane doneta je u Beograd, a 1921. godine data je Državnom arhivu kako bi bila dobro čuvana. Hrisovulja je prvi put bila dostupna javnosti 1840. godine kada je štampana u Srpskim spomenicima. Iz tog izadanja saznajemo da se original čuvao u jednom srpskom manastiru, a to je mogla biti Žiča. Dosta dečanskih knjiga je bilo tamo prenetno jer je bilo potrebno renovirati Dečane. Štampana je i u Rusiji međutim nijedno izadanje nije u potpunosti tačno pa se zbog toga ne može koristiti za istaživanja.[3] Opis i sadržaj Uredi Hrisovulja je napisana 1330. godine u obliku pergamentnog svitka 390x5200 milimetara u kraljevskom domu u Porodimlji, južni deo Kosova. Pisana je crnim mastilom, ustavnim slovima, a crvenom bojom su napisani kraljev potpis i inicijalna slova. Napravljena je od osam pergamenata. Gornji deo je učvršćen tamnocrvenom kožom da bi se zaštitio početni deo pergamenata. Na vrhu povelje se nalazi ornament u obliku plavog kruga, a oko kojeg se nalazi osam manjih krugova sa crvenim zvezdicama. Na plavom krugu su postojala neka slova koja se danas ne mogu pročitati. Počinje simboličnom invokacijom Boga, pisan je srpskoslovenskim jezikom. Uvodni deo,arenga, ima teološki sadržaj. Tu je iskazano kraljevo osećanje pobožnosti. Arenga zatim prelazi u ekspoziciju. Tu je vladar nabrojao razloge zašto je podigao hram posvećen gospodu. Značajni deo zauzima isticanje kraljevih predaka, koji su vladali srpskom zemljom iz kojih proističe onda njegovo pravo na presto. Zatim ima deo o autobiografiji kralja Stefana Dečanskog. Sledi dispozicija, koja je pisana srpskim narodnim jezikom. Najveći deo je posvećen popisima darovnih naselja, stanovnicima koji su tu živeli i bili obavezni da rade za manastir. Zabeležene su i zakonske odredbe koje su regulisale život na manastirskom dobru. Poslednji deo povelje pisan je srpskoslovenskim jezikom. Prve vesti o boju kod Velbužda ( 28. jula 1330. godine ) su ovde zabeležene, neposredno posle bitke. Na kraju se nalazi kletva koja upozorava da svako ko razori nešto što je rečeno poveljom biće kažnjen od samog Boga. Bila je overena zlatnim kraljevim pečatom koji nije sačuvan do današnjih dana.[4] Druga i treća verzija Uredi Posle prve osnivače hrisovulje nastala je nastala druga, o obliku pergamentne knjige. Sve što je izostalo u prvom primerku i kasnije donesene odluke ovde su zabeležene. U prvoj verziji upisana su sela i njihove međe, a u drugoj stanovnici tih sela koji su bili poreski obaveznici. Ovaj prepis se nalazio u manastiru, potvrđen je potpisom Stefana Dečanskog. Iza tog potpisa sledi overa njegovog sina, kralja Dušana. Neki delovi teksta kroz vekove su izgubljeni, ali se ipak sačuvalo dovoljno da steknemo sliku tog srednjovekovnog manastirskog dobra. O njoj se ništa nije znalo sve do oko 1870. godine kad ju je otkrio Miloš Milojević. Oko 1872. godine je doneta u Beograd kako bi bila publikovana, ali je kasnije nestala. Danas se o njenom izgledu zna samo da je pisana ustavnim pismom i crnim mastilom. Treća verzija Dečanske hrisovulje smatra se da je napisana između 1343-1345 godine. Glavna dopuna se sastoji u tome što je pored popisa stanovnika i katuna zadržala još mnogo drugih dopuna. Kako su se prilike na manastirskom dobru menjale bilo je potrebno sve to pribeležiti. To je razlog zašto se pristupilo izradi nove verzije hrisovulje. Nova hrisovulja je napisana u obliku rukopisne knjige, ustavnim slovima, crnim mastilom. Potpisi kraljeva ( Stefana Dečanskog, Stefana Dušana ) i inicijalna slova su crvene boje. Njena treća verzija se nalazila u Londonu, ali je otkupljena od strane londonskog kolekcionara, nakon čega se nalazi u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. Uz ovu verziju hrisovulje nalaze se još nekoliko dopisanih tekstova među kojima je i povelja kneginje Milice. Zahvaljujući tome što je ovaj dokument sačuvan mogu se utvrditi mnoge važne činjenice toga vremena. S obzirom da su sačuvane tri verzije one se mogu uporediti i na osnovu toga se prati rad manastirskih kancelarija.[5] Pravopis i jezik Uredi One su pisane mlađim raškim pravopisom. Jedino je u prvoj verziji umetnuto parče pergamenta, gde je ispisano deset redova teksta koji ne postoje u drugim verzijama. Dečanska povelja je primer diglosije. Glasovna promena jednačenje po zvučnosti nije dosledno sprovedeno. Uvodni i završni delovi u sve tri hrisovulje su pisani na srpskoslovenskom jeziku.[6] Život na vlastelinstvu Uredi Sve tri verzije daju pouzdane podatke o veličini manastirskog vlastelinstva. Prostiralo se od reke Belog Drima do Komova i od Peći do reke Valbone. Zaključuje se da je bila velika pokretljivost stanovništva i da su ljudi dolazili na dečansko dobro. Na njemu se nalazilo 2097 ratarskih kuća. Po obimu i broju zakonskih odredaba hrisovulja spada u najpotpunije izvore srpskog srednjnovekovnog prava. Bile su određene i zapisane dužnosti za merophe koji drže zemlju. Morali su obrađivati vinograd, raditi oko žitarica. Imali su i dopunske radove koje su zvali bedba, uslovi su bili povoljniji nego na drugim crkvenim imanjima. Bili su u obavezi da kose manastirske livade i da brinu o senu. Deca meropha nisu mogla da pređu u red sveštenika. Zakon za sokalnike je postojao i bio je povoljniji nego za merophe. Ne zna se tačno značenje ove reči, ali se povezuje sa rečju sokalnica što znači kuhinja. Neka od zanimanja zanatlija bila su kovači, zlatari, kožari i svi osali majstori su morali da rade poslove oko vina, žita a seno su morali kositi. Postoji dosta zakonskih odredaba o vlasima. Srbin nije smeo da se ženi vlahinjom, termin vlah znači stočar. Vlasi koji si imali stoku imali su i dužnost da donesu propisanu so. Sveštenici su imali dužnost da kopaju vinograd, popovi su davali dohodak episkopu. Bilo je takođe i odredaba koje su se odnosile i na celo selo. Određena je kazna za one koji se ne odazovu na sudski poziv, vražda se plaćala kao i u ostatku srpske zemlje. U drugoj i trećoj verziji zakonske odredbe su proširene. Ove isprave se odlikuju pravnim i ekonomskim terminima, najbrojniji su iz srpskog narodnog i književnog jezika, malo je pozajmljenica iz drugih jezika. Najbrojnija imena su bila slovenska, hrišćanska zatim tek romanska, albanska i druga. Ime Nemanja nije nosio ni jedan stanovnik vlastelinstva, dok je ime Radoslav bilo najčešće.[7] Dečanske su jedine povelje koje su sadržale demografske podatke o naseljenicima vlastelinstva.[8]

SRBLJAK službe kanoni akatisti, O Srbljaku 1-4 komplet - Đorđe Trifunović, Dimitrije Bogdanović Izdavač: SKZ Beograd Godina izdanja: 1970. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

Francuski jezik 1 udžbenik + audio CD 10 kom Izdavač: Jugovideo Vera Zoric Marguerite Babic-Vincent Kompletno,odlicno ocuvano -`Naučite strani jezik za samo 3 meseca`... .Udžbenik sa 40 lekcija, rečnik (oko 1900) novih reči, gramatika (fonetika, morfologija i sintaksa), pismenost, testovi, diktati… – 10 kom. AUDIO CD-a sa snimcima 40. lekcija i vežbanjima uporedo sa UDŽBENIKOM i RADNOM SVESKOM. (diktati, vežbanja, pitanja i rešenja) – `METODSKO UPUTSTVO, kao predlog autora i metodičara, kojim načinom, metodom i tempom će korisnik najbrže (za 3 meseca) i najlakše savladati`. -`SVE ŠTO IMATE U ŠKOLAMA STRANIH JEZIKA, samo što ste kod kuće i Sami određujete vreme učenja, ostaje vam do kraja života da se podsetite ili da ga poklonite ili pozajmite nekom`... vrp

Đovani Bokačo DJELA Đovani Bokačo DELA Giovanni Boccaccio Bokačo DEKAMERON SNL / Nakladni zavod matice Hrvatske, Zagreb, 1981. 1087 + 914 strana, tvrd povez. Odlično očuvane. I Rime Filostrato Ameto Elegija gospe Fiammette Spjev o fjezolanskim nimfama Korbač Raspravica o pohvalu Dantea II Dekameron Bokačo DELA Dekameron, gospođa Fijameta, gospa Fijamete... Bokačo DJELA Bokačo SABRANA DELA Bokačo KOMPLET Đovani Bokačo

Knjige su odlicno ocuvane, veceg formata bez pisanja i belezenja, bez neprijatnih mirisa G4 BIBLIOGRAFIJA NJEGOŠ KOMPLET 2- NJEGOŠ U CRNOGORSKIM PERIODICNIM PUBLIKACIJAMA I ZBORNICIMA 1835-2012 (878 strana) LIDIJA KALUDJEROVIC 3- NJEGOŠ U JUZNOSLOVENSKIM PERIODICNIM PUBLIKACIJAMA I ZBORNICIMA 1833-2012 ( 920 strana) PETAR KRIVOKAPIC NADA DRASKOVIC 4- NJEGOŠ NA STRANIM JEZICIMA (313) ANDJELKA MARTINOVIC

„Književnoistorijska i esejistička dela Milorada Pavića“ 1. „Istorija srpske književnosti baroknog doba” – 2023, tvrdi povez, 17×24 cm, 611 str, 2. „Istorija srpske književnosti klasicizma” – 2023, tvrdi povez, 17×24 cm, 519 str, 3. „Istorija srpske književnosti predromantizma” – 2023, tvrdi povez, 17×24 cm, 181 str, Milorad Pavić je jedan od najvažnijih srpskih književnih istoričara 20. veka, o čemu svedoče njegovi brojni novi uvidi u zaboravljene pisce i epohe naše literarne baštine (Gavril Stefanović Venclović, barok, klasicizam, predromantizam), koji su prihvaćeni i visoko vrednovani u nauci o srpskoj književnosti. Ponovno izdanje ovih radova svakako predstavlja značajan doprinos domaćoj i evropskoj akademskoj zajednici (gde oni imaju status obavezne ili, shodno predmetu, sekundarne literature), ali i kompletniji uvid u stvaralaštvo jednog od najznačajnijih književnika poslednjih decenija 20. i početka 21. veka. „Književnoistorijska i esejistička dela Milorada Pavića” ne podrazumevaju njihovo puko reizdanje, već i priređivanje tekstova po savremenim tekstološkim načelima, kao i prateću naučnu literaturu, uključujući i bibliografsko-recepcijska izučavanja tih dela od njihovog prvog objavljivanja do danas – što zahteva obimna istraživanja i angažovanje saradnika za svaku knjigu pojedinačno. Glavni priređivač i urednik je Pavićev dugogodišnji najbliži saradnik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu prof. emeritus dr Sava Damjanov. Naredne 2024. godine objavićemo studije o piscima kojima se Milorad Pavić čitavog života bavio, a neki od njih su postali i junaci njegove beletristike, kao što su Gavril Stefanović Venclović i Vojislav Ilić, da bi se 2025. godine, objavljivanje „Književnoistorijskih i esejističkih dela Milorada Pavića“ završilo njegovim zbirkama eseja. Izdavači: Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” (Novi Sad) i Narodna biblioteka Srbije (Beograd). Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 – Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17–19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik. Život i delo Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen Brankom Pavić Basta, istoričarkom umetnosti, od 1957. do 1992, sa kojom je dobio sina Ivana i ćerku Jelenu. Od ćerke Jelene ima unuku Teodoru. Od 1992. je bio u braku sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977–79 bio je dekan. Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982). Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994. Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu. Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković. Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu. Nagrade i priznanja Akademik Milorad Pavić bio je dobitnik više književnih nagrada, kao što su: NIN-ova nagrada za 1985; nagrada „Meša Selimović“ za 1988; nagrada Narodne biblioteke Srbije za 1988; nagrada „Borisav Stanković“ za 1992; srebrna medalja „Feliks Romulijana“ za 1992; Oktobarska nagrada grada Beograda za 1992; „Prosvetina“ nagrada za 1994; nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ za 1994; „Kočićeva nagrada“ za 1994; „Vukova nagrada“ za 1996; Nagrada „Dušan Vasiljev“ 2000, „Andrićeva nagrada“ 2001. Bio je počasni doktor Sofijskog univerziteta i predsednik Srpsko-ukrajinskog društva, član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta. Milorad Pavić je Beogradu 1992. zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, i to postoji kao legat u stanu u kom je živeo u Beorgadu. U Narodnoj biblioteci Srbije je njegov legat prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine. Dela Palimpsesti, pesme, Beograd 1967, 63 str. Istorija srpske književnosti baroknog doba, naučna studija, Beograd 1970, 527 str. Mesečev kamen, pesme, Beograd 1971, 118 str. Vojislav Ilić i evropsko pesništvo, Novi Sad 1971, 367 str. Gavril Stefanović Venclović, naučna studija, Beograd 1972, 326 str. Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo, naučna studija, Beograd 1972, 346 str. Gvozdena zavesa, priče, Novi Sad 1973, 222 str. Jezičko pamćenje i pesnički oblik, ogledi, Novi Sad 1976, 429 str. Konji svetoga Marka, priče, Beograd 1976, 159 str. Istorija srpske književnosti klasicizma i predromantizma`, naučna studija, Beograd 1979, 572 str. Ruski hrt, priče, Beograd 1979, 215 str. Nove beogradske priče, Beograd 1981, 360 str. Duše se kupaju poslednji put, Novi Sad 1982, 145 str. Rađanje nove srpske književnosti, naučna studija, Beograd 1983, 631 str. Hazarski rečnik. Roman-leksikon u 100.000 reči, Beograd 1984, 242 str. Istorija, stalež i stil, ogledi, Novi Sad 1985, 281 str. Predeo slikan čajem. Roman za ljubitelje ukrštenih reči, Beograd, 1988, 375 (525) str. Izvrnuta rukavica, priče, Novi Sad 1989, 180 str. Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade, Beograd 1990, 68 str. Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Beograd 1991, 115+98 str. Istorija srpske književnosti 2, 3, 4. (Barok, Klasicizam, Predromantizam), naučna studija, Beograd, 1991, 225 + 181 + 181 str. Zauvek i dan više, pozorišni jelovnik, drama, Beograd 1993, 134 str. Poslednja ljubav u Carigradu. Priručnik za gatanje, Beograd 1994, 195 str. Šešir od riblje kože. Ljubavna priča, Beograd 1996, 80 str. Stakleni puž. Priče sa Interneta, Beograd, 1998, 154 + 12 str. Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović. Dve kotorske priče, Beograd, „Dereta“, 1998, 52 + 71 str. Glinena armija, Beograd, „Interpres“, 1999. (Bibliografsko izdanje) Kutija za pisanje, Beograd, „Dereta“, 1999, 171 str. Zvezdani plašt. Astrološki vodič za neupućene, Beograd, „Dereta“, 2000, 186 str. Strašne ljubavne priče, izabrane i nove. „Plato“, Beograd, 2001, 215 str. Vrata sna i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 196 str. Priča o travi i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 187 str. Devet kiša i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 202 str. Carski rez i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 266 str. Sedam smrtnih grehova. „Plato“, Beograd, 2002, 173 str. Dve interaktivne drame – Krevet za troje, Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2002, 150 str. Dve lepeze iz Galate – Stakleni puž i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2003, 167 str. Nevidljivo ogledalo – Šareni hleb (roman za decu i ostale). „Dereta“, Beograd, 2003, 84 + 70 str. Unikat. „Dereta“, Beograd, 2004, 170 str. Plava sveska. „Dereta“, Beograd, 2004, 118 str. Interaktivne drame: Zauvek i dan više; Krevet za troje; Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2004, 274 str. Jasmina Mihajlović, Milorad Pavić – Ljubavni roman u dve priče. „Čigoja“, Beograd, 2004, 63 str. Priča koja je ubila Emiliju Knor. (na srpskom i engleskom) „Dereta“, Beograd, 2005, 44 + 50 str. Roman kao država i drugi ogledi. „Plato“, Beograd, 2005, 176 str. Svadba u kupatilu – Vesela igra u sedam slika. „Dereta“, Beograd, 2005, 104 str. Drugo telo. „Dereta“, Beograd, 2006, 310 str. Pozorište od hartije, priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, 240 str. Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). „Euro Giunti“, Beograd, 2008, 292 str. Sve priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 450 str. Veštački mladež. Tri kratka nelinearna romana o ljubavi. Matica srpska, Novi Sad, 2009, 157 str. Adaptacije Pavićevih dela Film i televizija Crvena kraljica (igrani TV film), režija Miroslav Međimurec, Srbija, 1981. Vizantijsko plavo (igrani film), režija Dragan Marinković, Srbija, 1993. Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic (kratki, animacija), Maribel Martinez Galindo (Maribel Martinez Galindo), Meksiko, 2008. Steklяnnaя lampa (igrani film), režija Nikolaj Čepuriškin (Nikolaй Čepurыškin), Rusija, 2009. Strip Treći argument, scenarista Zoran Stefanović, crtač Zoran Tucić, „Bata“ — „Orbis“, Beograd-Limasol, 1995; serijalizovan i u Heavy Metal Magazine, Njujork, 1998-2000. Muzika „Prinsesse Atehs forsvundne digte“, kamerno delo danskog kompozitora Mogensa Kristensena (Mogens Christensen), 1991, 8′, po Hazarskom rečniku „Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, kamerno delo M. Kristensena, 1992, 11′, isto „De khazariske spejle“, solo kompozicija M. Kristensena 1991-1993, 14′, isto „Aй, volna“ - pesma ruske grupe „Meljnica“ („Melьnica“) je adaptacija Pavićeve priče „Duga noćna plovidba“. Muzika O. Lišina i Natalija O`Šej (Helavisa), reči N. O`Šej. Album Zov krovi, 2006. „Molitva Račana“, duhovni koncert za mešoviti hor i gudače Svetislava Božića, na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića i Milorada Pavića. Premijerno izvođeno 2006. godine u Sankt Peterburgu, Rusija, sa orkestrom i horom Kapele „Glinka“ i dirigentom Vladislavom Černušenkom. Pavić kao prevodilac A. S. Puškin: Poltava (prepev speva Milorad Pavić – „Mladost“, Beograd 1949) A. S. Puškin: Poltava (prepevao Milorad Pavić – Beograd, „Novo Pokoljenje“,1952) U Sanang: „Čičkovi pupoljci“ (NIN, 9. 1. 1995) Zegi: „Pesme Delte“ (NIN, 9. 1. 1995) Mun Bim: „Mesečina na Mendelejskom dvorcu“ (NIN, 12. 6. 1995) Leon Damas: „Ivice, Sećanja“ (NIN, 2. 10. 1995) Brijer Žan: „Kada smo se rastali“ (NIN, 30. 10. 1995) Paul Niger: „Mesec“ (NIN, 30. 10. 1955, V, br. 252.) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin (prepev i predgovor) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin A. S. Puškin: Selo i druge pesme A. S. Puškin: Drame, poeme, pesme Džordž Gordon Bajron: Izabrana dela: - Dramske poeme, spevovi i pesme A. S. Puškin: Boris Godunov, male tragedije, bajke – koautor Čarls Simić: „Pile bez glave“ A. S. Puškin: „Pesma o Crnom Đorđu“ (odlomak) Džordž Gordon Bajron: „Manfred“ (odlomak) Knjige o Paviću Mihajlović, Jasmina. Prilog za bibliografiju Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1991. pp. 231-305. Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic Kratka istorija jedne knjige; izbor napisa o romanu leksikonu u 100.000 reci „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića Delić, Jovan. Hazarska prizma. Tumačenje proze Milorada Pavića, Beograd – Prosveta, Dosije; Titograd – Oktoih Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman `Das Chasarische Wörterbuch`. Mihajlović, Jasmina. Priča o duši i telu. Slojevi i značenja u prozi Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1992, 191 str. Mihajlović, Jasmina. Biografija i bibliografija Milorada Pavića, Beograd, G Homann, Binja. Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics Savremena srpska proza 5: Pavić i postmoderna, Trstenik, 1993 (1994″). (Miodrag Radović, Zoran Gluščević...) Ehrlich, Edeltraude. Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic, Klagenfurt, D Mihajlović, Jasmina. Bio-bibliografija Milorada Pavića, (zasebno i kao deo knjige Anahoret u Njujorku u okviru Sabranih dela) Pijanović, Petar, Pavić, Beograd, „Filip Višnjić“, 1998, 407 str. Vasić, Smiljka, Polazne osnove novije srpske proze. Knj. 2. Hazarski rečnik Milorada Pavića – frekvencijski rečnik Babić, Sava, Milorad Pavić mora pričati priče, Beograd, „Stylos“, 2000, 191 str. Popović, Radovan, Prvi pisac trećeg milenija: Životopis Milorada Pavića, Beograd, Dereta, 2002, 233 str. Knjige razgovora M. Pavićem Miloš Jevtić. Razgovori sa Pavićem, Beograd, „Naučna knjiga“, 1990, 128 str. Ana Šomlo. Hazari, ili obnova vizantijskog romana: Razgovori sa Miloradom Pavićem, Beograd, BIGZ, „Narodna knjiga“, 1990, 189 str. Lalas Tanasis. Milorad Pavić, Solun, 1997, 1–30 str. MG147

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor: Pera Slijepčevića Povez: tvrd Ukupan br. strana: 4548 Format: 17x24,5 Pero Slijepčević napisao je veliki broj radova, naučnih rasprava, književnih studija, eseja i drugih tekstova koji su svojevremeno objavljivani u listovima i časopisima, dok je jedan deo sačuvan u zaostavštini. Sabrana djela Pera Slijepčevića objavljena su u deset knjiga. Knjige su, prema tematskim oblastima, priredili: - O nemačkoj književnosti i kulturi I-II – dr Slobodan Grubačić; - Ogledi o srpskoj književnosti – dr Radovan Vučković; - Beletristički radovi i prepiska – dr Radovan Vučković; - Književno-kritički radovi – dr Staniša Tutnjević; - O umetnosti i umetnicima – dr Slobodanka Peković; - Istorijske i političke teme – dr Aleksa Buha; - Društvo i kultura – dr Aleksa Buha; - Pedagoško-andragoški radovi – dr Simo Nešković; - Biografija i bibliografiija Pera Slijepčevića – mr Časlav Nikolić i Snježana Ćirković. Pero Slijepčević (Samobor kod Gacka, 12. jun 1888 — Beograd, 13. decembar 1964) bio je srpski književni istoričar. Obrazovanje Posle završene gimnazije u Mostaru opredelio se za studije germanistike i filozofije na Bečkom univerzitetu. Obrazovanje je upotpunio doktoratom na univerzitetu u Friburgu u Švajcarskoj s tezom o budizmu u nemačkoj književnosti, 1917. godine.[1] Učešće u oslobodilačkim ratovima U Balkanskim ratovima bio dobrovoljac u crnogorskoj vojsci, a za vreme Prvog svetskog rata je bio aktivni zastupnik stavova srpske države u emigraciji.[2] Profesorska karijera Bio je sekretar sarajevskog Srpskog prosvjetno kulturnog društva (SPKD) „Prosvjeta“, a zatim profesor Velike medrese u Skoplju, a zatim je postao honorarni univerzitetski profesor 1927. godine, a naredne je postao i vanredni profesor skopskog Filozofskog fakulteta. Redovni profesor germanistike na istom faklutetu postaje 1938. godine. Početkom Drugog svetskog rata prelazi na Beogradski univerzitet. U vreme okupacije je bio penzionisan, ali je posle završetka rata ponovo vraćen na Beogradski univerzitet na kojem je završio radni vek 1958. godine, kao šef katedre za nemački jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Smatra se jednim od najboljih germanista koje je srpska kultura ikada imala.[2] Uživao je veliki ugled u svome vremenu i, kao izvorni mislilac, vršio snažan uticaj u mnogim oblastima intelektualnog života. Slijepčević je jedan od najboljih germanista koga je srpska nauka o književnosti imala. Pored glavne germanističke studije o Šileru, zatim rasprava o Geteu, Hakneu, Tomasu Manu, napisao je niz istorijskih pregleda o značajnim periodima u nemačkoj književnosti; raspravljao je o renesansi i prosvetiteljstvu, o klasici, humanizmu... Srpsku misao o književnosti Slijepčević je dvostruko unapredio. S jedne strane, omogućio je pouzdan prodor modernih metoda u burne rasprave o našem nasleđu, a s druge uveo kombinovani pristup koji ispituje dijalog različitih civilizacija. Osim toga, njegovom političkom, istorijskom i kulturno-prosvetnom radu nema ravnog ne samo u tzv. omladinskoj generaciji pred Prvi svetski rat, već i uopšte u srpskoj kulturi. On je i jedan od najznačajnijih predstavnika Mlade Bosne. čiju će ideologiju i političke vizije uobličiti u faktičko-istorijski reljef i pritom izreći i napisati najtužnije i najlepše reči o junaštvu i žrtvi njenih mnogih neimenovanih junaka. Spajao je evropsku modernu misao o umetnosti sa etičkim i patrijarhalnim vrednostima. Evropska kultura je predstavljala red, racionalnost, pamet - a domaća, bliske emocije.[3] Književna dela Pisao je studije i eseje, O savremenom vaspitanju naroda, o Luči mikrokozma, Tomasu Manu, Hermanu Vendlu. Najznačajnije delo o pitanjima domaće književnosti su Sabrani ogledi, objavljeni u Beogradu 1956. godine. Najznačajniji njegov rad u oblasti germanistike je Šiler u Jugoslaviji, a pisao je i o Geteovom odnosu prema srpskohrvatskoj narodnoj poeziji. Naslovna strana narodnog almanaha Prosveta koji je Slijepčević uredio za 1921. godinu Njegova sabrana dela su objavljena 2013. godine u deset tomova.

Komplet knjiga za drugi razred,radni primerci,pogodne za vežbanje,nekorištene. Izdavač:BIGZ,Beograd 2019. Format:28cm x 20cm. 1.Čitanka Sa Osnovama Jezičke Pismenosti - Zorica Cvetanović,Danica Kilibarda,Aleksandra Stanišić, (122 strane). 2.Radna Sveska,uz čitanku - Zorica Cvetanović,Danica Kilibarda,Aleksandra Stanišić,(77 strane). 3.Latinica - Zorica Cvetanović,Danica Kilibarda,Aleksandra Stanišić,(85 strana). 4.U Srcu Znanja,čitanka - Jovan Ljuštanović,Zorica Racić, (94 strane). 5.Od Glasa Do Rečenica,gramatika - Mirjana Stakić, (66 strana). 6.Radna Sveska - Mirjana Stakić,Jovan Ljuštanović,Zorica Racić, (121 strana). 7.Latinica - Mirjana Stakić,(77 strana). 8.Matematika - Sanja Maričić,Dragica Đurović,(138 strana). 9.Matematika,radna sveska I deo - Sanja Maričić,Dragica Đurović, (88 strana). 10.Matematika,radna sveska II deo - Sanja Maričić,Dragica Đurović, (112 strana). 11.Svet Oko Nas - Sanja Blagdanić,Zorica Kovačević,Slavica Jović, (104 strane). 12.Svet Oko Nas,radna sveska - Sanja Blagdanić,Zorica Kovačević,Slavica Jović,(104 strane). 13.Muzička Kultura - Vesna Marković,Vanja Hršak,(98 strana). 14.Likovna Kultura - Kristinka Selaković,Bojana Prole, (104 strane).