Ključna knjiga priča velikog američkog pripovedača

Elektrošoker 1101 u obliku baterijske lampe je jedan od najpopularnijih uređaja za samoodbranu. Elektrošoker ili paralizator je ručni uređaj za privremeno onesposobljavanje agresivnih ljudi ili životinja, a upotrebljava se za ličnu i za zaštitu imovine. Jednostavan je za upotrebu, izuzetno pouzdan, a njegovo dejstvo trenutno. Sa elektrošokerom za manje od minut možete potpuno paralizovati napadača. Uređaj funkcioniše tako što veoma jako periodično električno pražnjenje snage 2.000.000 – 25.000.000 V izaziva trenutno stanje šoka, jake bolove i grčenje mišića. Prvo pražnjenje je najintenzivnije, a svako sledeće slabije. Za uspešno pražnjenje elektrošok aparata potrebno je više puta kratko pritisnuti dugme za aktiviranje uređaja. Pritisak ne sme da traje duže od 5 sekundi, jer u suprotnom možete spaliti uređaj i učiniti ga beskorisnim u toj situaciji i za dalju upotrebu. Izuzetno jaka LED lampa takođe može poslužiti za zastrašivanje, ali i kao obična lampa. Trajnu bateriju elektrošokera potrebno je puniti isključivo originalnim punjačem koji dobijate uz uređaj, maksimalno 3 sata. Posle svake upotrebe, potrebno je napuniti uređaj. Ako ga ne koristite, poželjno je napuniti bateriju na svakih 20-30 dana. ---------------------------------------------------------- SPECIFIKACIJA: Izrađen od izuzetno kvalitetnih i izdržljivih legura čelika Modernog dizajna, neprimetni i pogodni za svakodnevno nošenje Težina 180-350 g Izuzetno jaka LED lampa PAKET UKLJUČUJE: Uređaj Punjivu bateriju Punjač Uputstvo za korišćenje Futrolu --------------------------------------- Pitajte (i za dodatne fotografije, ukoliko je neophodno). ----------------------------------------------------------- Pitajte i za druge modele sokera. Odgovaram na poruke.

Izdavač: Rende Protagonisti ovih priča su vozovi, komšije, policajci, prostitutke, dede, babe, Paulina i Roki, Burta, usamljenici, bolesnici, zatvorski čuvari, seks, Kuba, Dorćol, Beč, Valjevo, slike iz Amerike, srpski Jozef K... Uverljiva proza koja na trenutke zaliči na poeziju, puna intimnih beleški i zadivljujuće preciznih opisa sveta oko nas, filmski detaljno, za sve ono što oku običnog posmatrača najčešće promakne. Razni ljudi žive svoje živote, događaju im se naizgled beznačajne stvari koje kao da ne utiču na njihove živote, a te epizode zapravo su ono što im život čini lepšim, uzbudljivijim, vrednijim. Istinito, duhovito i apsurdno. Zaista jedan život, onakav kakav jeste. Čovek kad umre treba da ostavi poruku: Zapalite mi imovinu! Zapalite... sve! Ništa da ne ostane

„Tu, odmah pored nas: priče o proljeću, o ljubavi, o smrti” je zbirka pripovedaka srpskog i hrvatskog književnika Vladana Desnice, objavljena 1956. u izdanju Matice srpske. Zbirka se sastoji iz sedamnaest pripovedaka i novela. Podnaslov zbirke „priče o proljeću, o ljubavi, o smrti” ocrtava ne samo tematski obrazac priča, već predstavlja i metaforu prirodnog, životnog ciklusa: rađanje, sazrevanje i umiranje. Glavni junaci u tom opštevažećem procesu zajedno s promenama telesnog i čulnog prolaze i kroz unutrašnje, duhovno odrastanje. Sadržaj Zbirka se sastoji iz 17 kraćih samostalnih, proznih celina: „Aprilsko veče”, „Šarasta kutijica”, „Zašto je plakao Slinko”, „Ljudi starog kova”, „Dve pretedenta”, „Posjeta u bolnici”, „Balkon”, „Mali iz planine”, „Sveti Sebastijan”, „Benta gušter”, „Delta”, „Sololokviji gospodina Pinkija”, „Priča o fratru sa zelenom bradom”, „Tu, odmah pored nas”, „Spiriti (Jeremijina siročad)”, „Proljeće u Badrovcu” i „Mudrac sa istoka”. odlično očuvana kao nova LaRa.8

Izdavač: Rende Mnogo više knjiga je preveo, nego što ih je napisao, i zato književni krugovi prepoznaju Borivoja Gerzića pre svega kao prevodioca. Međutim, Gerzić je jedan od naših najboljih savremenih pisaca priča, i vreme je da u domaćoj književnosti dobije mesto koje zaslužuje. Njegov stil je sasvim osoben, moderan i obogaćen velikim poznavanjem sopstvenog jezika i svetske literature. Neminovno ćete se zaljubiti u ove priče, jer su duboke, slobodne i senzualne.

Novi Sad 2013, tvrd povez, odlično stanje, 223 strane, težina oko 340 gr

Podgorica 2013, mek povez, očuvanost 5- , 138 strana, težina oko 180 gr

Savremena Brazilska priča Priredila Ana Marković de Santis Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Izdavač Clio Hulio Kortazar je tvrdio da je pripovetka svojom brzinom, sposobnošću da nokautira čitaoca, kao i svojom zbijenom dramskom snagom, književna forma koja na najbolji način izražava duboka osećanja i protivrečnosti urbanog duha XX veka. Upravo je moderna brazilska pripovetka dala njene vrhunske izraze. Ovaj izbor nastoji da predstavi u jasnijem svetlu današnji Brazil, čak i onda kada se osvrće na klasike s početka XX veka i moderniste koji su stvarali dvadesetih godina XX veka. Poslednjih decenija prošlog milenijuma brazilsku književnost odlikuje raznorodnost stilova, a kada je reč o pripovetkama, uočljiva je njihova sposobnost da se stope sa bliskim književnim formama, kao što su pesma u prozi, hronika, meditacijski zapis, opis, autobiografska ispovest. Početkom šezdesetih godina pripovetka će kao žanr doživeti u Brazilu pravu renesansu. Ono što nas rastužuje jeste njena brutalnost koja upadljivo obeležava brazilsku svakodnevicu. Uprkos tome što se bave raznovrsnom tematikom, pripovetke su srodne i međusobno povezane na neobičan i neočekivan način. Neke bitno odražavaju kulturna previranja koja su uticala na način razmišljanja današnjih Brazilaca. Autori priča su: Ruben Fonseka, Oriženes Lesa, Nelida Pinjon, Moasir Sklijar, Žoan Silverio Trevizan, Bernardo Karvaljo, Andre Sant’Ana, Marija Žoze Lindgren Alves i Luis Fernando Verisimo. Možemo samo da zamišljamo, čitajući nadahnut prevod Ane Marković de Santis, koja je i napravila izbor za antologiju Savremene brazilske priče, u izdanju kuće Clio, kako se portugalski u njima njiše u ritmu sambe, žamori i šuška kao papirnate zmije bačene na trotoar posle karnevala, kako gladi čokoladnu kožu meleza, dodajući joj još malo sunca i kakaoa, kako onomatopejski obećava razrešenje svakog nesporazuma proizašlog iz zveketa lanaca robova. Ljubica Arsić

KNJIGA JE NOVA NECITANA CEPELIN, 2022 NOVO DOPUNJENO IZDANJE U četiri priče autorka gradi psihološke profile svojih junaka, pišući o ljubavi, prijateljstvu, izdaji i duboko ponire u ljudsku svest, te daje odgovore na pitanja koja često sami sebi postavljamo, za čijim odgovorima žudimo. Da li je istina put ka svetlosti, za kojim tragaju junaci novele `Ispovest ratne lude` ili je novi ponor u kome će se naći Ivana i Marija nakon Senadove ispovesti? Zašto je jedno pismo promenilo život mladog poštara do te mere da više i nije svestan onoga što čini? (`Poštar`). Šta se dogodilo Aleksandri kada neprekidno ponavlja da on nije `nikad dovoljno mrtav`, otkriva Angelina u istoimenoj noveli i, konačno, čitaoca stavlja pred težak test: u istinitoj priči o ženi koja je doživela teško psihičko i fizičko zlostavljanje u porodici, o njenoj volji, borbi i želji da nastavi život...

BEOGRADSKA ČARŠIJA: Ljubiša Nikolin Naslov Beogradska čaršija : druga knjiga priča / Ljubiša Nikolin Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1995 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Tersit ; Novi Sad : Budućnost, 1995 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 313 str. : ilustr. ; 20 cm Sadržaj S a d r ž a j: Reči unapred (5-6) Prolog (7-8) Srpski kraljevi čelika (9-63) Bekstvo u Carigrad (65-95) Uramljena menica (97-155) Trgovčeva kći (157-206) Pero zlatne ptice (207-253) Kandilo (255-305) Dodatak (307-313). ISBN (Broš.) Posveta autora, odlično očuvana knjiga.

Jasmina Stijović - Odjebi je pola zdravlja , izdanje Palić . Kratke priče Kao nova, posveta autorke

London 2007, mek povez, očuvana, posveta na predlistu i potpis na zadnjem listu, 21 cm, 406 strana, težina oko 530 gr

izbor, predgovor i bilješke Denzil Romero Svjetlost 1985 348 strana očuvanost 5-

Sebastian Sava Gor - Noć slomljenih strela , autorsko izdanje . Posveta autora, kao nova

Autor - osoba Muhić, Ferid, 1943- = Muhić, Ferid, 1943- Naslov Štit od zlata / Ferid Muhić Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik hrvatski, srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Skopje : Tabernakul, 1991 (Skopje : Nova kniga) Fizički opis 158 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Milošević, Nikola, 1929-2007 = Milošević, Nikola, 1929-2007 Napomene Tiraž 1000. Tamni sjaj Muhićeve proze / Nikola Milošević: str. 1-3. Štit od zlata vraća nas drevnim Keltima (a možda i bogumilima) – njihovim hrabrim ratnicima koji odlazeći u rat ostavljaju po jedan kamen na gomilu, a uklanjaju ga dolazeći te tako od onih što su poginuli ostaje mogila netaknutih kamenova... Taj ratnik koji se ne bi vratio, e taj bi bio pravi gubitnik, jer je otišao bez Štita od zlata još jedar i težak, još mlad sa bezbroj čestica što su kroz radost, kroz dodire sa svijetom, mogle preći u sjaj... Autor se u ovoj priči divi podvigu čovjeka, divi se ljepoti zbog ljepote same, i veliča otpor svemu onome što nas drži zatvorene, što nam je prokleto /za/dato u raznim rešetkama i zatvorima oko nas... MUHIĆ, Akademik prof. dr. Ferid je jedna od najmarkantnijih ličnosti u Bošnjaka, i jedan od najvećih živih filozofa Balkana, univerzitetski profesor, pjesnik, kritički analitičar, redovni profesor novovjekovne filozofije i savremene filozofije i filozofske antropologije na Univerzitetu „Kirilo i Metodije” u Skoplju, profesor po pozivu Univerziteta iz Malezije i više zapadnoevropskih univerziteta. Rođen je 8. juna 1943, na visokim Rudinama, selo Mahoje, zaseok Zuber, srce Bosne i vršica njenog stasitog bora. Muhić piše o filozofiji i ljudskim naravima, o svojim putovanjima diljem svijeta i planinarenjima, o konjima, psima i čovjekovu susretu sa prirodom. Na bivšem eksjugoslavenskom prostoru objavio je više stotina priloga, eseja, pjesama, naučnih rasprava, polemičkih ogleda. Najviše na bosanskom i makedonskom jeziku. Od knjiga posebno ističemo: Kritički metodi, Filozofija ikonoklastike, Motivacija i meditacija, Štit od zlata, Šum Bosne, Ne zaboravi Bosno, Revolucija i dominacija, Dim ugarka snova, Falco peregrinus, Ruža duše, Sto koraka iznad, Makedonija, catena mundi… Mislilac hladne glave i vruća srca. MG47 (K)

Rad, Reč i misao, 1990. Drugo izdanje jedne od ključnih knjiga crnog talasa, dopunjeno nekolicinom pripovedaka iz knjige Mladići iz Raške, iste stilsko-tematske celine. Pogovor Tiodor Rosić Odlično očuvana, praktično nekorišćena. Od izlaska knjige Bugarska baraka, pa sve do danas, priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa – kaže Mihajlo Pantić. Od prvog izdanja prošlo je pedeset godina, a autor ističe da je Bugarska baraka “nastala na vetru studentskih događaja 1968”. Posle te revolucionarne godine, ništa u svetu, ni u svetu literature, nije moglo biti isto. Paradigmatično je: Semjuel Beket 1969. dobija Nobelovu nagradu za književnost, Bora Ćosić je laureat Ninove nagrade, a u toj godini su objavljena tri dela, koja postaju opitni kamen srpske literature: roman Lepa Jelena Josića Višnjića, i pripovedne zbirke Refuz Mrtvak Vidosava Stevanovića i Bugarska baraka Milisava Savića. U trenutku objavljivanja, ova dela su imenovana kao stvarnosna ili crna proza. Za jedne, destruktivni akt uperen ka lepoj literaturi i još lepšoj, bukoličkoj društvenoj stvarnosti. Za druge, autentični dokaz da literatura mora i može biti Bugarska baraka je, najpre, otvorila bezdane ljudske tuge, svedenosti na golu egzistenciju, obesmišljenost i gorčinu. U svetu zadimljenih kafana, promajnih baraka, memljivih soba, musavih prozorskih okana, prljavih ulica, obitavaju nevoljnici, koji smislenost i ne vide, i ne traže. Surovo bitisanje budi najmračnije porive, pa je u Bugarskoj baraci zlo, naizgled, temeljni princip sveta. U poratnoj Raški (a to može biti i bilo koji grad u bilo kom dobu onečovečenja), Tanatos vlada u strahotnom obliku: iz čoveka se projavljuje animalno, zaumno i podzemno. Nema milosti, jer je i svet nemilosrdan prema čoveku. To je devastiranje dotadašnjeg harmoničnog, umilnog, umivenog kazivanja o svetu stvorenom po meri čoveka, najboljem od svih svetova. To je i “otpor prema svima književnim postupcima, oblicima i žanrovima koji pretpostavljaju, sami po sebi, utvrđeni poredak književnih i životnih vrednosti”, smatra V. Ribnikar. Ovakva destruktivna snaga se sakupila, sublimirala, kao zmija sklupčala na ljudsko srce, pa u literaturu banula kroz jezik koji je direktan i opor, životan i grub, ponekad crnohumoran i lascivan – kroz “stilizaciju niskih, divljih formi (polupismena pisma, raznorazne hronike – pa i one sa klozetskih zidova, sanovnici, birokratski formulari i drugi potrošni, dokumentarni material)”, objašnjava autor. U Bugarskoj baraci, kao i u drugim delima crnog talasa srpske proze, nije se banalno oponašao realistički postupak, već se transponovao u nove oblike, travestirajući ili eksplicitno parodirajući socijalistički realizam, podsećajući na najbolje teme što ih je dotad srpska literatura iznedrila: “Vuk sa dokumentarnom prozom (njegova maestralna tajna građa o vladavini kneza Miloša), Bora Stanković s Božjim ljudima, Bulatović s Đavoli dolaze, Mihailović s Tikvama, Tišma s zbirkama priča Krivice i Nasilja”. Autor je svesno izabrao mimetički princip literarnog delanja, duboko uveren da se, u tom trenutku, ne može drugačije pokazati snaga književnosti. Između etike i estetike, literature i života, bilo je svrsishodnije odabrati stvarnost, pokazati hrabrost „da se suoči sa svim vidovima svog doba, i da to suočenje izdrži, ne srozavši se u beznađe“, kako misli LJ. Jeremić. Junaci Barake jesu dugo zagledani u ponor, i ponor je zagledan u njih, ali se upravo u tom bezdnu najpre i najsnažnije čezne za svetlošču. Dublji, univerzalni smisao Barake, impliciran je upravo u ideji pojedinačne, lične, autentične nesreće čovekove. Svikla na opšte slike pošasti, destrukcije, pada u zlo, ljudska vrsta postaje empatična i osvešćena tek kad spozna individualnu patnju. Bugarska baraka je tada, kao i sada, ispunila intenciju pisca. Literatura je, pokazao je Savić, dovoljno jaka i važna, da se o njoj promišlja kao mogućoj meni sveta, da se zbog nje lome koplja neistomišljenika, da se izazovu vrtoglavice i nesanice onih, koji su živeli drugačiji život i lepu literaturu. Srpska književnost je u proteklih pola veka prošla zanimljiv put meandara i mena. Nastajala su dela čije se poetike razlikuju toliko, kao da ne pripadaju istom leksičkom kodu, zemlji, tradiciji. Kraj XX veka je pripao postmodernoj, profesorskoj literaturi, kako kaže Savić. Ali, “niko nema prava da od pisca traži – pojednostavljeno rečeno – da ostane slep i gluv za kapitalna pitanja i suštinske teme ovog vremena”, kaže autor, te je početak ovog veka malo, divno čudo: u literaturu se vraćaju postupci i ideje stvarnosne, crnotalasne proze. Iako još u omami dekonstrukcije, intertekstualnosti, metatekstualnog – srpska književnost ponovo kreće za onim, što je Bugarska baraka pre pola stoleća već učinila; poseže za životom u svim pojavnostima, realijama koje nisu konstrukcija, već istinski pad u svet po sebi. Ponovo je živa potreba da se jezikom raskrili Biće, da se istinski imenuje zlo i sve njegove emanacije. Literatura je tako iznova postala svesna sebe i sopstvene moći. Ana Stišović Milovanović Milisav Savić (Vlasovo, 15. april 1945) srpski je prozni pisac, književni istoričar i prevodilac. Biografija Gimnaziju je završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku“, a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876-1878“. U braku je sa našom proslavljenom glumicom Aleksandrom Nikolić, sa kojom ima sina Strahinju, takođe ima i ćerku Mirjanu Savić Udovičić iz prethodnog braka. Bio je urednik „Studenta“ (1968—70) i „Mladosti“ (1970—72), glavni i odgovorni urednik „Književni reči“ (1972—1977) i „Književnih novina“ (1980—82). U izdavačkom preduzeću „Prosveta“ radio je od 1983. do 2004. godine, najpre kao glavni i odgovorni urednik a potom kao direktor. Bio je predsednik Srpske književne zadruge 2000-2001. Obavljao je dužnost ministra-savetnika u Ambasadi Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije, u Rimu od 2005. do 2008. godine. Bio je i predavač srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti na Londonskom univerzitetu (1987/88), Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju (Albani, 1985/87), Univerzitetu u Firenci (1990/92) i Univerzitetu u Lođu (1999/2000). Od 2010. godine do 2014. godine bio je redovni profesor Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Član je Srpskog književnog društva.[1] Romani su mu prevedeni na grčki, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, rumunski. Autor je leksikona „Ko je ko – pisci iz Jugoslavije“ (1994). Objavio je više knjiga prevoda sa engleskog i italijanskog. Priredio je antologije savremene američke pripovetke „Psihopolis“ (1988), savremene australijske pripovetke „Komuna te ne želi“ (1990), „Savremena italijanska pripovetka“ (1992), te „Modernu svetsku mini priču“ (sa Snežanom Brajović, 1993). Sastavljač je i antologije „Najlepše srpske priče“ (izbor, predgovor, komentari, 1996). Nagrade Nagrada lista „Mladost”, za knjigu priča Bugarska barka, 1970. Nagrada lista „Mladost”, za roman Ljubavi Andrije Kurandića, 1973. Andrićeva nagrada, za knjigu priča Ujak naše varoši, 1977. Ninova nagrada, za roman Hleb i strah, 1991; vratio je 1992. Nagrada „Miroslavljevo jevanđelje”, za roman Ožiljci tišine, 1997. Nagrada Prosvetinog Antiratnog sajma knjiga, za roman Ožiljci tišine, 1999. Nagrada „Dušan Vasiljev”, za knjigu Rimski dnevnik, priče i jedan roman, 2009. Nagrada „Laza Kostić”, za roman Princ i serbski spisatelj, 2009. Nagrada „Ramonda serbika”, 2010. Nagrada „Stefan Prvovenčani”, 2011. Nagrada „Veljkova golubica”, 2012. Nagrada „Milovan Vidaković”, 2014. Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014. Nagrada „Grigorije Božović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014. Nagrada „Vidovdanski vitez”, 2015.[2] Nagrada Vukove zadužbine, za roman La Sans Pareille, 2015.[3] Nagrada „Meša Selimović”, za roman La Sans Pareille, za 2015. Nagrada „Borisav Stanković”, za roman La Sans Pareille, 2016. Kočićeva nagrada, za roman La Sans Pareille, 2016. Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, za roman La Sans Pareille, 2016.[4] Nagrada „Dejan Medaković”, za knjigu Epska Srbija, 2017. Nagrada „Tronoški rodoslov”, 2018. Bagdalin prsten „Despot Stefan Lazarević”, 2019.[5] Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2020. Dela Knjige pripovedaka „Bugarska baraka“ (1969); Jubilarno izdanje sa komentarima i prilozima za istoriju i poetiku crne proze (2019)[6] „Mladići iz Raške“ (1977) „Ujak naše varoši“ (1977) Romani „Ljubavi Andrije Kurandića“ (1972) „Topola na terasi“ (1985) „Ćup komitskog vojvode“ (1990) „Hleb i strah“ (1991) „Ožiljci tišine“ (1996) „Princ i serbski spisatelj“ (2008) „Čvarčić“ (2010) „La sans pareille“ (2015) „La sans pareille“, english editon, translated by Persida Bošković (2017) „Doktora Valentina Trubara i sestre mu Valentine povest čudnovatih događaja u Srbiji“ (2018) Pepeo, pena, šapat (2020) Druga dela Književno-istorijska studija „Ustanička proza“ (1985) „Sećanje i rat“ (2009) „Dolina srpskih kraljeva“, dvojezično izdanje (2014) `Epska Srbija` (2017) Bandit i profesor, intervjui Milisava Savića, izbor i predgovor dr Ana Stišović Milovanović (2020) Multižanrovske knjige „Fusnota“ (1994) „30 plus 18“ (2005) „Rimski dnevnik, priče i jedan roman“ (2008) „Ljubavna pisma i druge lekcije“ (2013) „Mali glosar kreativnog pisanja“ (2015) „Od Čampar bara do kasine Valadije“ (2018)

ISBN: 86-07-00423-9 Tematika: Književnost Jezik: Srpski Autor: Strani SAGA O BEDICIMA NAGIB MAHVUZ PROSVETA B e o g r a d 1 9 8 9 SAVREMENI STRANI PISCI NAGIB MAHVUZ, Nobelova nagrada za književnost 1988 !!!! Deset priča Pogovor i prevod sa arapskog RADE BOŽOVIĆ Latinica Tvrde korice Šiven povez Omot 421 strana Troškove slanja plaća kupac. Knjiga je bukvalno nova,nepročitana iz kućne biblioteke...

40098) MOLEKULI , Ivan Tokin , Samizdat B92 Beograd 2015 , Molekuli su zbirka priča Ivana Tokina objavljivanih u periodu od 2009. do 2015. godine, kao i do sada neobjavljenih priča. Većina njih pisana je za City Magazine. Fotografije koje prate priče nastajale su u mnogo kraćem periodu, uglavnom su snimane mobilnim telefonom i raspoređene su u knjizi nasumično, osim nekih, koje su baš tamo gde bi trebalo da budu. „...Izašao sam iz reke i nastavio da hodam. Shvatio sam da sam patike ostavio tamo gde sam ih izuo. A mogao sam da ih nosim u levoj ruci, i tako da hodam. Kao žene u filmovima, kad hodaju u letnjim haljinicama koje lete oko njihovih butina, u haljinicama sa nestašnim bretelama, koje daju dramatičan doprinos lepoti leta. Kao neka takva žena, zgodna, sa sandalicama okačenim o kažiprst i srednji prst desne ruke. To sam mogao, ali sam zaboravio patike. Ali sam mogao i da zamišljam da sam bosa žena u letnjoj haljini. Hodala sam lako po travi i nisam se ničemu čudila. Blag letnji vazduh mi je mazio butine, kosa mi se lagano njihala u ritmu hoda, prstići na stopalima su mi se grčili u tačno određenim fazama koraka, a onda se opuštali i stopalo se vraćalo u svoj idealan oblik. Gledala sam u svoja stopala u travi. Bela koža, ljubičasti noktići i zelena trava okolo. Spustila sam se do reke, zgazila hrabro u mulj i uživala. Mekana, masna i vlažna zemlja mi je hladila stopala, u prljavoj reci je lebdeo odraz mog tela, a kad se nagnem, i lica. Pomislila sam – najlepša sam leti. Pas se nije čudio. Pas se prema meni ponaša isto i kad sam veliki muškarac u zelenom duksu i kad bosa hodam po travi. Pas se očigledno odlično razume u život.“ odlomak iz priče Leto Ivan Tokin rođen je 1971. godine. Autor je romana Najnormalniji čovek na svetu. Radi kao kopirajter u advertajzing agenciji New Moment. Živi u Beogradu. Nada se najboljem. mek povez, format 14 x 20 cm , ilustrovano, latinica, 284 strane

HISTORIJSKA ČITANKA 1, 2 - Miljenko Jergović Izdanje: VBZ Zagreb, 2006./2008. F: 12x20 cm O: 220+171 str Mek povez, latinica Knjiga je potpuno N O V A. Kultna knjiga Miljenka Jergovića – subjektivna povijest jednog vremena, zemlje i grada... Ova knjiga ne govori o stvarnim događajima, nego o sjećanju na stvarne događaje i o strategiji zaboravljanja. U njoj postoje krivo zapamćena imena i godine, neki su gradovi postali drugim gradovima, a s novčanica su nestala lica zeničkih topioničara i pojavila se lica husinskih rudara. Vjerojatno postoji neko pravilo prema kojem čovjek pamti i zaboravlja, ali budući da su priče o sjećanju obično historija ili fikcija, izbjegavamo misliti o takvim pravilima. `Historijska čitanka` nije ni historija, ni fikcija, nego je popis onoga što još uvijek postoji kao inventar jedne posve subjektivne povijesti grada, zemlje i vremena. Kao i svaki popis, tako bi i ovaj trebao težiti preciznosti. On ništa ne uljepšava, ne obrađuje i ne osmišljava, nego nabraja, sve dok ima što nabrajati. U njemu ima ponavljanja, i onih emocija kojih bi se sramila svaka ozbiljna priča o vremenu, ali ih se ne srame porodični albumi s fotografijama. `Historijska čitanka` zapravo je porodični album jer se čovjek uvijek familijarizira s ljudima u vremenu koje je prošlo i koje si želi objasniti. * * * Prva ukoričena Historijska čitanka objavljena je 2000. godine. Nakon nje je kolumna u Danima izlazila još nešto više od godinu dana. Ugasila se, iako tema nije bila iscrpljena. Ali jest autor. Još od prvih kolumni su u redakciju, te na moju zagrebačku i sarajevsku adresu, stizale čitateljske ispravke i nadopune, a katkad i pisma ispunjena prijekorom. Bilo je ljudi koji su smatrali da ružno i s podcjenjivanjem pišem o njihovim predratnim čaršijama, neki su u mojim pričama pročitali ironiju, mislili su da treba drukčije... U jednom tekstu povrijedio sam svoga mejtaškog obućara. Napisao sam da se njegova radnja nakon rata polako gasi. A on se trudio da je sačuva, i na kraju je radnju i održao, istu kakva je bila prije rata. Kada se izliže guma na peti, on i dalje sređuje stvar. A Sepetarevac je strm i opasan, pogotovo zimi. Taj je obućar prva i najbolja preventiva traumatološke klinike...

Bookbridge Godina izdanja:: 2013. Broj strana: 271 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: A4 sitna oštećenja korica i knjiga je uredna i dobro očuvana Restoran Madera je tokom svojih 75 godina postojanja izrastao u kultno sastajalište beogradskih intelektualaca, političara, glumaca, sportista, novinara, a upravo je jedan od njih, Dobrivoje Bobi Janković inicirao i napisao knjigu “Šta kaže Madera” posvećenu svima onima koji su o ove kultne kafane napravili to što jeste.

Za Esme - Džerom Dejvid Selindžer Izdavač: LOM Godina izdanja: 2009 Broj strana: 186 Format: 21 cm Povez: Broširani Devet priča sabranih u knjizi „Za Esme“, izvor su svih Selindžerovih traganja i uvod u sagu o porodici Glas. Junaci su često rano sazrela deca, čija je osetljivost u snažnom sukobu sa emotivno praznim i materijalističkim svetom odraslih, kome pripadaju njihovi roditelji.

Danil Harms Apsurdne priče Meki povez „Zanima me samo besmislica, samo ono što bukvalno nema nikakvog smisla. Zanima me isključivo ružna strana života. Herojstvo, patos, neustrašivost, čojstvo, higijena,moral, patetika i hazard – mrski su mi i kao reči i kao osećanja. Ali potpuno razumem i uvažavam: zanos i ushićenje, nadahnuće i očaj, strast i uzdržanost, raspusnost i čednost, tugu i nesreću, radost i smeh.“ Danil Harms, 31. oktobra 1937. Jedan Englez nikako nije mogao da se seti kako se ta ptica zove. – To je – kaže – kreštalica. Ah, ne, nije kreštalica, nego kreštavica. Ili ne, nije kreštavica, nego kričiličica. Ma bez veze! Nije kričiličica nego krekac. Ama ne krekac, nego krekatekurica. Hoćete li da vam ispričam priču o toj kreštalici? To jest, ne kreštalici, nego kreštavici. Ili ne, ne o kreštavici, nego o kričiličici. Ma bez veze. Ne o kričiličici, nego krekcu. Ama ne o krekcu, nego o krekatekurici. Uh, nije to. Kukureštalici? Ne, nije kukureštalica. Da nije kukurikača? Ne, nije ni to. Zaboravio sam kako se zove ta ptica. A da nisam zaboravio, ispričao bih vam priču o toj kukirikireštalici. Danil Harms

Tvrde korice sa zastitnim omotom,dobro ocuvana 271 strana M-53

Srđan Volarević DA L IMA SMRTI ZA NAS KOJI SMO OSTALI BEZ OTADŽBINE Autorovo izdanje, 2012. 193 strane. Odlično očuvana ali ima posvetu. Zbirkа pričа kojа uglаvnom govori o sudbinаmа likovа s područjа severne Dаlmаcije.

Knjiga je kao nova, ima posvetu, sve je na slikama prikazano. G1 Radikalnost odabrane forme Haštada je dovela u skučeno, klaustrofobično polje po kom njegov antijunak bezobzirno vršlja, pišući gotovo automatski, izvan svake kontrole uma za koji bi se moglo reći da je urednički, ili cenzorski u socijalnom pogledu. Svaki izdvojeni odeljak teksta, navodna kratka priča, istinski je produžetak prethodne, što nas dovodi u predvorje misli o koncepciji koja je ipak romaneskna. Ulančanost stvara sistem, zaseban fikcionalni svet u izrazitoj celovitosti. Svet dečaka koji pokušava da odraste, mladića koji nastoji da usvoji normative sveta njemu sličnih mladih Evropljana ali mu nikako ne ide. S propadanjem svakog narednog pokušaja on je sve više ono što smo zatekli u uvodnim rečenicama: dečak koji proždire živog puža, iz obesti, iz inata, iz eksperimenta, iz perverzije, ili zbog toga što je on upravo to – mašina za povređivanje i samopovređivanje. Neko ko će se hiperintimizirati s nama po cenu pristojnosti i delikatnosti. Neko koga nismo želeli da upoznamo. Srđan Srdić