Novo Velicina M Sastav I suknje I sortsa 92% poliester,8 elastin. Struk 78 cm,duzina 35 cm.

IZDAVAČ: MINERVA - SUBOTICA GODINA: 1997. POVEZ: TVRD FORMAT: 21 STANJE: KAO NOVO - NEKORIŠĆENO NASLOVI: • ZELENI VITEZ • PESME ZA DECU • PESNIK I ZAVIČAJ • OZON ZAVIČAJA • TRAŽIM POMILOVANJE • PAMTIĆU SVE • NEMAM VIŠE VREMENA • ZOVINA SVIRALA

Za: kicmu Bukvalno nov samo proban, u originalnoj kutiji sa uputstvom i neotvorenim dodatkom. Sve informacije u vezi ovog pojasa za kicmu mozete naci na sajtu.

Dimitrije Nikolajević - Crvena poema Ovo delo našeg slavnog autora izašlo je godinu dana ranije!, pre nego što je izašla verzija Crvene poeme sa ilustracijom. JEDINI primerak dostupan u ponudi. Izuzetne vrednosti. Knjižica je većeg formata. Bez bilo kojih oštećenja, fleka, tačkica, tragova pisanja, kao i bez tragova požutelosti. Uzmite u obzir da je staro 52 godine! i još uvek u odličnom stanju. Dimitrije Nikolajevic (1935-2015) Pesnik izuzetnog pesničkog senzibiliteta živeo je, umetnički sazrevao i stvarao u Kragujevcu, inspirišući se kragujevačkom tragedijom ali i svakodnevicom i društvenim pojavama u gradu na Lepenici. Bio je rukovodilac izdavačke delatnosti Spomen-parka „21. oktobar“, autor je 29 zbirki poezije, priredio je zbornik „Put je krug“, a njegova „Crvena poema“ sa grafičkim ilustracijama Lazara Vujaklije (1971) predstavlja bibliofilsko izdanje. Zastupljen je u mnogim pesničkim antologijama i zbornicima savremene jugoslovenske i srpske poezije. Pesme su mu prevođene na više stranih jezika i dobitnik brojnih književnih nagrada i društvenih priznanja.

drvena vesla Maestral Ris,Zgreb,koriscena malo izgrebana na mestima oslonca.

Kao na slikama prvo izdanje prosveta 1960 Branko Miljković (Niš[1], 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, esejista i prevodilac. Miljković je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka.[2] Biografija[uredi | uredi izvor] Brankov otac Gligorije (1907–1999) poreklom je iz Gadžinog Hana, a majka Marija (1908. rođena Brailo) iz sela Trbounja kod Drniša. Imao je i brata Dragišu (1939–1993) čijim zalaganjem je za života i posle pesnikove smrti sređena i sačuvana Brankova zaostavština. Miljkovićeva porodica vodi poreklo iz Zaplanja kod Niša, odakle su se njegovi roditelji doselili u Niš.[3] Miljković je detinjstvo provodio u periodu Drugog svetskog rata u porodičnoj kući na periferiji Niša u ulici Ljube Didića 9. Brankovo odrastanje u porobljenom Nišu, u kome je bio svedok svih strahote rata i nasilja, najverovatnije će kasnije u psihološkom smislu biti začetnik tema o smrti u njegovoj poeziji. Na Veliki petak 1944. godine, Branko posmatra kako savezničke bombe padaju na Sabornu crkvu, ali i na školu `Sveti Sava`. Video je svoju mladu komšinicu Ružu, svoju prvu ljubav, kako je u nesvesnom stanju odnose u bolnicu. Uzalud su se Brankova majka i druge žene molile za Ružu. Ona se više nikada nije probudila, a Branko će svoja dečačka osećanja prema njoj iskazati dosta godina kasnije, u svojoj pesmi Uzalud je budim.[4] Miljković je stekao srednje školsko obrazovanje u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ Od 1941. do 1945. pohađao je osnovnu školu. Prvi, drugi i treći razred završio je u osnovnoj školi „Vožd Karađorđe“ u Nišu, a četvrti, pred kraj rata, u očevom rodnom mestu Gadžinom Hanu.[3][5] Od 1949. do 1953. godine Miljković je bio učenik Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu „Njegoš“, u kome je, pored ostalih, bila i pesnikinja Gordana Todorović. U Nišu piše i pred svojim vršnjacima i profesorima čita svoje prve pesme sa trinaest godina. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu „Zapisi“, imao je tada osamnaest godina. U Nišu, pesme objavljuje u „Službenom glasniku“, „Glasu omladine“, „Našem putu“, „Gledištima“...[3] Tokom gimnazijskog školovanja veliki uticaj na pesnika imao je profesor književnosti Dragoljub Milosavljević i, naročito, profesor filozofije, Fridrih Troj. Oni su najviše doprineli da upiše studije filozofije(1953) i da nastavi da se bavi književnošću.[2] Godine 1953. iz Niša je otišao u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista, čiji je idejni vođa bio prof. Dragan M. Jeremić, a koju su, pored Miljkovića, činili: Božidar Timotijević, Žika Lazić, Dragan Kolundžija, Milovan Danojlić, Petar Pajić, Kosta Dimitrijević, Vera Srbinović, Rajko Čukić... [6] Nastojeći da u poeziji sintetizuje pesničko iskustvo simbolista i nadrealista. Rukopisi Branka Miljkovića. Kada je došao u Beograd, Branko je pune tri godine, obilazio redakcije mnogih časopisa ali nije naišao na razumevanje.[7] Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo“, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim“ 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara, a potom i zbirke pesama: „Smrću protiv smrti“ (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), „Poreklo nade“ (1960), „Vatra i ništa“ (1960), „Krv koja svetli“ (1961)... Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada – Oktobarske. Branko je potom počeo da vodi računa o svom oblačenju, mogao se videti kako ide preko Terazija u sivom odelu, u prsluku višnjeve boje, sa leptir-mašnom, šeširom velikog oboda... Od studenta boema – postao je gospodin.[8] Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa“ u čijoj se osnovi, pored antičkih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila“. Pismo Branka Miljkovića redakciji lista `Delo`, u vezi pesama Petra Pajića. Original se nalazi u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u Beogradu. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugima (kako to u knjizi „Branko Miljković ili neukrotiva reč“, navodi Petar Džadžić) zbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom“, napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. U Zagrebu, najverovatnije nezadovoljan svojim životom, Branko se odaje alkoholu. Tragično je preminuo u Zagrebu u noći između 11. i 12. februara 1961. godine. Tom događaju prethodila su sledeća događanja. U januaru 1961. u zagrebačkoj pozorišnoj kafani koju su njeni gosti nazivali „Kavkaz“ prema svedočenjima Vladimira Bogdanovića on i Branko su jedne večeri privođeni u zagrebačku miliciju nakon jedne Brankove izjave u pijanom stanju: „ U jednom trenutku Branko je ustao, stao uz nisku ogradu i oslonjen rukama, malo nagnut, gledao dole. Pomislih namah da tamo nekoga traži, ili očekuje, ali se i uplaših da bi onako nagnut, a visok i već dobro podnapit, mogao da izgubi ravnotežu i padne dole. U jednom trenutku Branko je uzviknuo: „Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu`? Pokušah da ga povučem, ali on podiže ruke i nanovo viknu još jače. Sala je, na tren, utihnula. Svi gledaju gore u nas. Neko je pozvao miliciju. Uspeh nekako da ga vratim do stola. Seo je i u jednom gutljaju ispraznio čašu. Ubrzo, na galeriju popeše se dva milicionera. Uzeše nam legitimacije i, gurajući nas niz spiralne stepenice, nimalo nežno, izvedoše do kola koja su bila parkirana do samog ulaza. ” Ubrzo nakon ovog događaja, 12. februara 1961, Branka nalaze obešenog o drvo na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagađanja. Ovaj događaj i dalje izaziva mnoge kontroverze. Tanasije Mladenović je smatrao, da Branko Miljković nije izvršio samoubistvo. Maleno drvo, o koje se Miljković, navodno, obesio, naprosto nije moglo da izdrži krupno telo srpskog pesnika, navodi Mladenović. U razgovoru za „Politiku”, Mladenović je 1995. godine, doslovce, rekao: „Na licu mesta, posle nekoliko dana po Miljkovićevoj sahrani, vrativši se tada sa puta po inostranstvu, utvrdio sam čitav niz činjenica koje jasno govore da je tadašnjim vlastodršcima, i u Zagrebu, i u Beogradu, bilo veoma stalo da se čitav „slučaj” prekrije velom zaborava. Kvarilo bi to, zaboga, naše idilično i za večna vremena projektovano – bratstvo i jedinstvo”.[9] Mada, uprkos navodima, do danas je najverovatnija verzija Brankove smrti – samoubistvo.[10] Posle tragične smrti Branka Miljkovića u Zagrebu 1961. godine, celokupna pesnikova posmrtna ostavina nalazila se u njegovoj roditeljskoj kući u Beogradu, na Voždovcu, u ul. Đorđa Kratovca 52.[2][11] Skromna porodična kuća, koju su pesnikovi roditelji kupili i kasnije se doselili iz Niša u Beograd 1954. godine, dozidana je sa još jednom prostorijom (radnom sobom) u kojoj je živeo i stvarao veliki pesnik, u ambijentu „pesničke laboratorije“ i bogate lične biblioteke. Pesnikova kuća bila je i duhovno stecište čitave jedne generacije pesnika i pisaca u usponu, pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.[2] Pesništvo[uredi | uredi izvor] Srpski pisac Branko Miljković (1934–1961). U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje `Vaš put do pesme` naveo sledeće:[12] „ Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo `uprkos svakoj očiglednosti`. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti... ” Pišući o poeziji Alena Boskea, čiji je uticaj na pesnika nesumnjiv, Miljković je izrazio suštinu svog shvatanja pesništva, i poezije uopšte; da je „poezija pobeda nad pesnikom”, da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da „nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, ona je stvaranje”. U traganju za čistom poezijom i mogućnostima transpozicije stvarnosti u hram reči i simbola, po njemu ona „stvarnost pretvara u mogućnost”, a pesnika vidi kao „žrtvu” svoje poezije. O tome dalje kaže da „Pesma i pesnik vrlo brzo zamene svoje uloge. Pesnik umesto da kaže biva kazan. Da bi zadržao svoje pravo na reči, pesnik je prinuđen da postane objekat poezije. Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.”8 U svojim kritičkim napisima i ogledima o poeziji uopšte i pesnicima, Miljković je, po mišljenju mnogih kritičara, pisao o suštini i dilemama sopstvene poetike, tražio odgovore na pitanja koja su proizilazila iz bića njegove pesme, želeći na određen način „da se stavi na mesto odakle bi mogao da posmatra sopstvenu poeziju nepristrasnije, kao svoj sopstveni kritičar, kao pesnički dvojnik koji bi mu osvetljavao put u tami“.[2] „ Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha... ” Njegove pesme su bile hermetične pesme, a on je o njima govorio: „ Ono što ne možemo da izrazimo, sve se više udaljava, ali i gubi pri tom svoj prvobitni smisao neizrecivog i postaje nešto što se može razumeti, mada samo pod pretpostavkom, kao iznutra sažeto, neprilagođeno bilo čemu spolja. Tako nastaje hermetična pesma. Tamo gde prestaje, istinski započinje. To je tamo gde počinje zaborav ili zaboravljeno sećanje kako bi rekao Sipervjel. I njen sadržaj je svet, jedinstven i nikad drugi svet, ni kada duh izneveri ohološću i podelama. Ali sve svoje skorašnje hermetična pesma preuredi iznutra snagom zaborava, spajajući različito, razdvajajući jedno. ” Za Miljkovića je simbol bio „inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno.“ Sa druge strane, nadrealistička načela su mu poslužila da otkrije i dosegne onostrano, da otkrije podsvest, san, i da od iracionalnih izvora bića otkrije novu realnost. „Nejasnost je njena prednost, a ne nedostatak.“ Težio je nadrealističkom oslobađanju čoveka kroz prizmu simbola, do potpunog prožimanja stvarnosti i suštinskog izraza. U ovoj sintezi nastajali su stihovi koji su zračili magijskom lepotom i dubinom i koji su često izmicali dekodiranju. Jedan od najzanimljivijih i značajnijih ciklusa u zbirci Uzalud je budim je drugi po redu ciklus Sedam mrtvih pesnika. Branko je u ovom ciklusu posvetio po jednu pesmu pesnicima koje je verovatno najviše cenio jer su mu veoma slični po tematici i motivima u svojim pesmama. To su: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj.[13] Ostali rad[uredi | uredi izvor] Uporedo sa pesničkim radom, Miljkovićevo stvaralaštvo obuhvata intenzivnu kritičko-esejističku delatnost, objavljivanjem oko šezdesetak priloga u listovima i časopisima širom Jugoslavije u periodu od 1955. do 1961. god. Prvu kritiku (prikaz) objavio je 1955. god. u beogradskom listu Vidici, povodom zbirke pesama Velimira Lukića, Leto. Sagledavajući njegov kritičarski opus, može se sa pravom reći da je Miljković bio svojevrsni hroničar književnih zbivanja na jugoslovenskom prostoru; nema praktično nijednog značajnijeg imena savremene jugoslovenske (i srpske) poezije o kojima nije pisao. Nesumnjivo je da je svojim kritičarskim tekstovima i prikazima znatno doprineo predstavljanju tzv. druge posleratne generacije pesnika, kojoj je i sam pripadao.[2] Branko Miljković ili Orfejev dvojnik Za pesnike simbolističke orijentacije, pesnike koji nastoje da “sve zamene rečima” posebno je važna sloboda u kombinovanju reči. Tragajući za tom slobodom, Branko Miljković se posebno u pesmama Poreklo nade, približio pojedinim elementima nadrealističke poetike. Za njega su posebno bili izazovni oni elementi nadrealističke poetike koji su insistirali na udaljavanju od realnih stvari i pojava, na ulozi sna i nesvesnog.[14] Mada nema sumnje, za Miljkovića su najizazovniji bili pokušaji nadrealista da izgrade jednu takvu tehniku gradnje verbalne jave koju je on gotovo divinizovao u pesmi Kritika metafore. Miljković je prihvatio i jedan groteskno-humorni ton (tako važan za nadrealiste) da bi mogao da relativizuje ono stanovište koje dominira u pesmama sadržanim u knjizi Vatra ili ništa. Jednostavno rečeno, stavljajući pesniku zadatak da u jeziku izgradi posebnu realnost, paralelni svet, Branko Miljković je samu pesmu i njenu egzistenciju učinio paralelnom sa egzistencijom samog pesnika...[14] Nagrade[uredi | uredi izvor] Oktobarska nagrada Beograda, 1960, za zbirku Vatra i ništa. Nasleđe[uredi | uredi izvor] Film o Branku Miljkoviću[uredi | uredi izvor] Vatra i ništa (igrano-dokumentarni film, Niš, 1995, proizvodnja: ПП Krug, uz materijalnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Skupštine grada Niša, scenario i režija: Marislav Radisavljević, direktor fotografije filma: Ivan Zdravković, snimatelj: Darko Ković, scenograf: Boris Čerškov, kostimograf: Jelka Ašanin, kompozitor: Blagoje Radojević, slikar dekora: Perica Donkov, glumci: Goran Milev, Slađana Vlajović. Postoji i dokumentarni film o Branku Miljkoviću, pod imenom Princ Poezije. Film je snimljen u Nišu i Beogradu, uz obilnu muzejsku građu, a Miki Stamenković je uspeo da preko svojih prijatelja iz Zagreba obezbedi potrebnu dokumentaciju. Snimatelj filma je Jovica Krstić, montažer Miljan Đurović, stihove u filmu govori Predrag Ejdus, tekst čita Žarko Obračević, a muziku je napisao Žarko Stanković. Spomen soba Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] U porodičnoj kući u Beogradu, u pesnikovoj sobi, 12. februara 1962. god, na prvu godišnjicu njegove smrti, otvorena je Miljkovićeva spomen-soba u autentičnom ambijentu, gde je bila izložena njegova zaostavština: nameštaj, lični predmeti, rukopisi, prepiska, fotografije, biblioteka...24 (kat. br. 100) Roditelji, i posebno, brat Dragiša, brižljivo su sačuvali sve što se zateklo u kući od pesnikove ostavštine.25 U Knjizi utisaka povodom predaje zaostavštine i otvaranja Spomen-sobe u niškom Muzeju 1971. god, porodica Miljković je zapisala:[2] „ Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo, jer je od danas to vaše (majka Marija, otac Gligorije, brat Dragiša Miljković; 11. 2. 1971.) ” Književno-memorijalna postavka Stevan Sremac i Branko Miljković. Povodom desetogodišnjice smrti, pesnikovi roditelji Marija i Gligorije, 1971. god. ustupaju deo zaostavštine svoga sina gradu Nišu, odnosno Narodnom muzeju, uz svesrdno posredovanje predstavnika grada, Muzeja i poslenika iz kulturnog života. Osnovna namera bila je da se ustupanjem, prenosom i kasnijom muzejskom ekspozicijom fonda sačuva trajno uspomena na velikog pesnika, koji je duhovno i stvaralački stasao u svom rodnom gradu Nišu. Na dvadesetogodišnjicu pesnikove smrti 1981. god, njegovi roditelji poklanjaju Narodnom muzeju pesnikovu sobu iz beogradske kuće (sobe), jedan broj ličnih predmeta i prva izdanja pesnikovih zbirki pesama (Uzalud je budim i Vatra i ništa).[2] Narodni muzej u Nišu čuva celokupnu zaostavštinu pesnika Branka Miljkovića. Formiran je i fond istoimene muzejske zbirke. Godine 1971, povodom desetogodišnjice pesnikove smrti, njegovi roditelji, Marija i Gligorije i brat Dragiša, poklonili su muzeju u Nišu sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa. Zaostavštini pripada 1649 predmeta.[15] Povodom 50 godina od smrti Branka Miljkovića 2011. godine organizovana je velika izložba njegovih ličnih stvari koju je posetilo oko 9 hiljada ljudi u Nišu i Beogradu.[16][17] Tom prilikom je planirano da se do 2014. izdaju njegova sabrana dela.[18] Sabrana dela bi imala 12 knjiga, ali njihovo izdavanje nije realizovano u planiranom roku.[17] Spomen soba Branka Miljkovića kao deo izložbe u Sinagogi u Nišu u povodu obeležavanja 50. godišnjice od njegove smrt (29. septembar 2011) O životu i tragičnoj smrti Branka Miljkovića Dejan Stojiljković je napisao roman „Zvezda nad prazninom”.[19] Dela[uredi | uredi izvor] Sabrana dela Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] Bista Branka Miljkovića u Nišu, ispred Narodnog pozorišta. Na osnovu Protokola o izdavanju sabranih dela Branka Miljkovića, iz 2015. godine, čiji su potpisnici Filozofski fakultet iz Niša, Niški kulturni centar, Narodna biblioteka i Narodni muzej iz Niša, konačno su se stekli uslovi (jer su obezbeđena materijalna sredstva iz budžeta Grada Niša), da se krene u realizaciju projekta koji je trebalo da bude započet do kraja 2014. Prema navedenom Protokolu, do kraja 2015. godine biće štampani prvi tomovi sabranih dela Branka Miljkovića (1934—1961), dok bi čitav projekat, od 6 knjiga, završen krajem 2018. godine.[20] Knjige pesama[uredi | uredi izvor] Za života je objavio pet knjiga pesama: Uzalud je budim (Mlado pokolenje, Beograd, 1957), Smrću protiv smrti (zbirka patriotskih pesama u koautorstvu sa Blažom Šćepanovićem, Mlado pokolenje, Beograd, 1959), Poreklo nade (Lykos, Zagreb, 1960), Vatra i ništa (Prosveta, Beograd, 1960). Za zbirku pesama Vatra i ništa dobio je 1960. god. prestižnu Oktobarsku nagradu grada Beograda za književnost. U izdanju „Zadužbine Ras“ izašla je njegova poslednja knjiga Krv koja svetli (1961), bibliofilsko izdanje odabranih pesama patriotske poezije iz knjige.[2] Uzalud je budim, Beograd, 1957, Smrću protiv smrti, (Zajedno sa Blažom Šćepanovićem), Beograd, 1959. Vatra i ništa, Beograd, 1960, Poreklo nade, Zagreb, 1960, Krv koja svetli, Beograd, 1961. Prevod Osip Mandeljtšajm: Šum vremena, (zajedno sa Milicom Nikolić) Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu[uredi | uredi izvor] Petar Džadžić, Branko Miljković ili neukrotiva reč, Beograd 1965; Kritičari o Branku Miljkoviću, zbornik radova (prir. Sava Penčić), Niš 1973; Branko Miljković u sećanju savremenika, zbornik (prir. Vidosav Petrović), Niš 1973; Vidosav Petrović, Pesnikov uzlet – Sećanja na Branka Miljkovića, Niš 1988; Miodrag Petrović, Pesnički svet Branka Miljkovića, Niš 1991; Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu. Poezija i poetika Branka Miljkovića, zbornik radova (ured. Novica Petković), Beograd 1996; Branko Miljković i savremena srpska poezija, zbornik radova (ured. Radivoje Mikić), Gadžin Han/Beograd, 1997; Radivoje M. Petković, Branko Miljković – školski dani, Niš 1999; Radivoje Mikić, Orfejev dvojnik – o poeziji i poetici Branka Miljkovića, Beograd 2002; Radovan Popović, Princ pesnika, životopis Branka Miljkovića, Niš 2002; Kosta Dimitrijević, Ubijeni pesnik, roman o Branku Miljkoviću, Beograd 2002; Kosta Lozanić, Slike iz života Miljkovića, (Roman o Branku Miljkoviću u 77 slika), Obrenovac 2003; Poezija Branka Miljkovića – nova tumačenja, Zbornik (prir. Radivoje Mikić), Niš 2003; Gojko M. Tešić, Bio-bibliografija Branka Miljkovića i radova o njemu (1951–1973), I–II, Književna istorija (Beograd), VII/ 25 i 26, (1974): 151–197, 343–396; Tematski broj časopisa „Gradina“ posvećen Branku Miljkoviću i Nagradi Branko Miljković, Gradina, Niš, Nova serija broj 4/2004, 2004. Dragica S. Ivanović, Osvešćeni zaborav: imanentna poetika Branka Miljkovića, Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2010; Nedeljko Bogdanović, Reč i pesma (`Utva zlatokrila“ Branka Miljkovića), 2011; Marija Jeftimijević Mihajlović, Miljković između poezije i mita, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, Leposavić, 2012; Ljubisav Stanojević (1927—2005): Poezija i poetika Branka Miljkovića - orfejski iskaz i poetska sublimacija neizrecivog (doktorska disertacija, rukopis, 1973) Branko Miljković, prepiska, dokumenti, posvete, priredio Jovan Mladenović, Niš, 2012;[17]

Jako lepo očuvano

retko u odličnom stanju pesme Osvit 1976. Slavko Matković je bio avangardni umetnik, a bavio se konceptualnom umetnošću, vizuelno-poetskim istraživanjima, eksperimentalnim filmom, intervencijama u prostoru, performansom, telesnim akcijama, siromašnom umetnošću, selotejp tekstovima, instalacijama, (konceptualnim) slikarstvom, mentalnim skulpturama, autorskim stripom, književnošću, poezijom i mejl artom.[1] Po smatranju istoričara umetnosti Nebojše Milenkovića, bio je jedan od najznačajnijih inovatora i eksperimentatora u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti 20. veka.[1] Rodio se i život proveo u Subotici, gde je završio osnovnu, srednju i višu školu…. U svom likovnom stvalaštvu, ostavio je trag i kao utemeljitelj avangardne umetničke skupine Bosch+Bosch 27. avgusta 1969. godine (članovi su bili, uz Matkovića, i Balint Sombati, Laslo Salma i Laslo Kerkeš)[4]. 1972. godine je pokrenuo časopis Kontaktor 972, čiji je bio i urednik. … Cvetovi saznanja, pesme, 1973. Mi smo mali šašavi potrošači, pesme, 1976. Antigraf, pesme, 1983. Fotobiografija, pesme, 1985. Ušao je i u međunarodnu antologiju poezije `West-East`, antologiju Milana Živanovića `Sto godina sto pesnika – Vojvodina 20. vek`. Neka dela su mu prevedena i na mađarski jezik, a preveo ih je bački hrvatski književnik Matija Molcer. rukovet bosch+bosch katalin ladik vizuelna poezija neoavangarda avangarda poezija signalizam algol avantgarde museum

Odlično očuvano! Retko u ponudi! Prvo izdanje iz 1979. Autor - osoba Despotov, Vojislav Naslov Perač sapuna / Vojislav Despotov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1979 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 61 str. ; 22 cm Napomene Tiraž 1000 Beleška o piscu: str. 59. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic kopicl konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic KC (L)

Retko Lepo očuvano ilustrovano poezija osuđenika iz Lepoglave Lepoglava : Kazneno popravni dom, 1978 prir. Буђановац, Анђела | Ердец, Јосип tags: poezija zatvorenika književnost margine pesme ilustracije žerar žene kriminalci kao pisci robijaši književnici

 Dodajte novu dimenziju svakom narednom boravku u prirodi uz pomoć SUP daske Ako ste ljubitelj prirode i ujedno i vodenih sportova, nećete odoleti iskustvu koje vam pruža SUP daska marke Physionics. Zamislite kako u zoru plovite mirnim vodama reke, jezera ili okeana ili kako se pripremate za intenzivnu, ali i zanimljivu avanturu koju vam može pružiti kardio trening na SUP dasci na naduvavanje. Šta vam je još potrebno pored toga? Naše SUP daske su namenjene i deci (pod nadzorom odraslih) i odraslima. Daska je idealne veličine i izrađena je od udobne EVA pene što joj daje čvrstoću neophodnu za stabilnost. Za kratko vreme može da se naduva i izduva. Poseban dodatak ovom proizvodu jeste i panoramski prozor zahvaljujući kome ćete imati potpuno drugačiji doživljaj. Na dasci se nalazi i ručka koja znatno olakšava transport, a peraja, koja mogu da se skidaju, doprinose boljem manevrisanju. Pored toga, još jedna odlika ove daske jeste i motiv egipatske mitologije - bog Ra.Karakteristike: Ra: Dimenzije: Dimenzije cele daske: 366 x 80 x 15 cm Deo daske obložen gumom: 207 x 68,7 cm Dužina vesla koje se sastoji iz četiri dela: 165-205 cm Dužina centralnog peraja: 22,86 cm Dužina sigurnosne vezice za nogu: 20,3 cm Dimenzije ranca: 40 x 25 x 94 cm Dimenzije pumpe: 11 x 26 x 66 cm Maksimalna nosivost: 180 kg Težina daske / težina daske sa dodacima: 8,75/ 11,7 kg Težina vesla: 1,25 kg Težina ranca: 1 kg Dodaci: Podesivo veslo (dvostruko veslo za kajak, sa dodatkom za SUP dasku) Kayak sedište Oprema za popravku Ranac Nepromočiva torba Sigurnosna vezica za nogu Peraja (veliko centralno pokretno peraje i mala bočna peraja) Pumpa Zaštita za panoramski prozor Držač za kameru Vreme potrebno za naduvavanje / izduvavanje: 5 - 10 min Izdržljivi drop stitch materijal: 12000 niti sa debljinom pređe od oko 500D Maksimalni pritisak: 1 bar (15 psi) Materijal: Centralni deo: drop stitch PVC materijal Veslo: aluminijum, polipropilen Deo daske obložen gumom: EVA pena Ranac: PVC, Oxford materijal (600D) Pumpa: polipropilen, aluminijum Bočne strane: polipropilen, PVC Sigurnosna vezica za nogu: termoplastični poliuretan Konopci za prtljag: elastični konopci Boja: zlatno roze Napomena: Prilikom montiranja bočnih peraja potrebno je prvo nenaduvanu dasku presaviti na mestu predviđenom za peraja, zatim postaviti peraja i tek onda naduvati dasku.

U PONUDI NEKOLIKO HILJADA RAZLIČITIH MOTIVA KOJE MOŽETE POGLEDATI PREKO OVOG LINKA http://www.kupindo.com/Clan/Vladislavijus/SpisakPredmeta Ili klikom na moj dućan. ☀️ GARANCIJA NA KVALITET IZRADE I BEZBEDNOST ISPORUKE. ⏬ DIMENZIJA 150x80cm. cena 6600din. medijapan 8mm. Prilikom naručivanja u poruci navedite koju sliku ste izabrali ❗️ DIMENZIJU MOŽETE IZABRATI I PO SOPSTVENOJ POTREBI. Za njihovo naručivanje pošaljite poruku a mi ćemo je postaviti za vas na Kupindu tako da je klikom na kupi možete naručiti. Moguća izrada slika po vašem motivu, dimenziji i modelu ⏬ CENE I DIMENZIJE POGLEDAJTE NA KRAJU TEKSTA BEZ UPOTREBE SOLVENT I PIGMENT BOJA, MATERIJALI ISO STANDARDA GARANT NEŠKODLJIVOSTI ISPRAVNOSTI I KVALITETA, DUGOVEČNE I POSTOJANE Pedantne, precizne izrade, mat, bez plastičnog izgleda, jake bistre boje koje vremenom nebleda, slike spremne za kačenje. ♻️ Izrada naj savremenijom tehnologijom u izradi slika. Štampači koji se koriste za izradu naših slika su štampači visoke tehnologije, sa visokom preciznošću. Koriste boje na vodenoj bazi koje su izuzetno otporne na mehanička oštećenja i UV zračenja, netoksične i bez mirisa. Naše slike se prepoznaju po bojama koje imaju vrlo lepe intenzivne nijanse koje vremenom zaista neblede i po tome što se nemogu lako izgrebati. Zaštitni premaz koji je obavezan kod ostalih tehnika štampi i printa da se boja nebi skidala i lako izgrebala nije potreban i stoga neostavljaju plastični utisak. Slike su autentične, sve se rade u istom standardu. Dve decenije iskustva u proizvodnji. Dugotrajne i postojane. ✅ SLIKE NA MEDIJAPANU su pogodne za sve prostorije, (sobe, kuhinje, trpezarije, hodnike, kupatila). *********************************************************************************************************************** Slikarski medijapan je bez sličnosti sa materijalima i tehnikama koje se koriste u industriji nameštaja. Slike na medijapanu imaju idealno ravnu podlogu celom površinom, dodatno uramljivanje nije potrebno. Detaljan prikaz na postavljenoj slici. Medijapan koji se koristi za izradu slika impregnira se posebnom slikarskom tehnikom Impregnirani medijapan se nekrivi i nedeformiše, odlikuje se velikom gustinom, finom teksturom i idealno ravnom površinom i zbog toplog utiska koji ostavlja od nastanka se koristi u raznim slikarskim tehnikama. Boja medijapana je izrazito tamno braon, mat, bez odsjaja. Sa zadnje strane zakačka za kačenje Mogu se brisati blagim rastvorom ferija i vode, mekom krpom ili ubrusom. ✅ SLIKE NA KANVASU ********************************************************** Bez upotrebe PVC kanvas-platna, solvent boja, pigmenata i premaza. Naše slike na kanvasu se rade na 100% pamučnom slikarskom platnu, bez plastičnog utiska. Slike na kanvasu imaju izraženu strukturu platna velike gustine (klasa I). To su canvas mounted ram - slike. Platno je prevučeno preko ivice rama, bočne strane su odštampane i dodatno uramljivanje nije potrebno. Ram-drvene blind letvice 45x20mm. do 120cm. od 120cm. 30x43mm. sa kajlicama (dodatna stabilnost i maksimalna zategnutost platna). Mogu se brisati i održavati boja se neotire. ✈️ ŠALJU SE u kartonskoj ambalaži (garancija na bezbednost isporuke) više slika se šalje u jednom paketu. U roku od pet do deset radnih dana sa mogućnošću praćenja pošiljke. ☎️ U slučaju naručivanja druge dimenzije od ponudjene na oglasu možete naručiti tako što ćete poslati poruku sa željenom dimenzijom i modelom i vrstom materijala a mi ćemo je postaviti za vas na Kupindu tako da je klikom na kupi možete naručiti. SLIKE SU DOSTUPNE U DVANEST MODELA I DVADESET DIMENZIJA IZ JEDNOG ILI VIŠE DELOVA, NA MEDIJAPANU ILI SLIKARSKOM PLATNU pregled na info slici ⏬DIMENZIJA Medijapan 8mm. Slike iz delova se rade ukupne širine svih delova zajedno od 100cm. pa nadalje. Iscela su dostupne i u manjim dimenzijama. ⏬DIMENZIJA Medijapan 8mm. ...........................KANVAS 60x40cm. cena 1400din.----------- 1700din. 70x50cm. cena 1900din.----------- 2200din. 80x50cm. cena 2000din.----------- 2600din. 80x60cm. cena 2700din.----------- 2800din. 90x60cm. cena 2800din.----------- 3100din. 100x50cm. cena 2900din. 100x60cm. cena 3400din. 100x70cm. cena 3900din. 120x60cm. cena 4000din. 120x80cm. cena 5100din. 150x70CM. cena 5700din. ☎️ ZA CENE SLIKA VEĆIH FORMATA I DRUGIH DIMENZIJA KAO I CENE SLIKA NA SLIKARSKOM PLATNU ZA SLIKE IZ DELOVA POŠALJITE PORUKU OCENE SA LIMUNDA I KUPINDA MOŽETE VIDETI PREKO OVOG LINKA http://www.kupindo.com/Clan/Vladislavijus

ABDULAH SIDRAN - SAHBAZA Kalibar 70, 1970 38 str. Meki povez. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

Odlično očuvano! Najznačajnija knjiga poezije Jovana Hristića, u kojoj su prvi put objavljene neke od njegovih najpoznatijih pesama „Mezzogiorno“, „Fedru“, „Čitajući Horacija“. Odlično očuvano, kompaktno, bez pečata, pisanja, podvlačenja... Autor - osoba Hristić, Jovan, 1933-2002 = Hristić, Jovan, 1933-2002 Naslov Aleksandrijska škola / Jovan Hristić Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1963 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1963 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 62 str. ; 19 cm Zbirka Albatros. ǂkolo ǂ3 ; 2 Jovan Hristić (Beograd, 26. avgust 1933 – Sremska Kamenica, 20. jun 2002) bio je srpski pesnik, dramski pisac, esejista, književni i pozorišni kritičar, prevodilac, urednik Književnosti, lista Danas i urednik u IRO Nolit. Jovan Hristić je rođen 26. avgusta 1933. godine u Beogradu. Maturirao je u Drugoj muškoj gimnaziji, zajedno sa Slobodanom Selenićem. Studirao je arhitekturu i filozofiju. Na Filozofskom fakultetu diplomirao je 1958. godine. Bio je redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i predavao dramaturgiju svim generacijama od 1967. godine. Zastupnik je moderne srpske lirike; u dramama pokušava da kroz opštepoznate likove iz klasike progovori o večnim problemima koji muče i savremenog čoveka; u eseju ispituje moderne pojave i oblike u književnosti i umetnosti. Dobitnik je dve Sterijine nagrade za dramu, Sterijine nagrade za teatrologiju, Nagrade Isidora Sekulić za kritiku, Nagrade Đorđe Jovanović za kritiku, Nagrade Milan Rakić, Nagrade knjižare ”Pavle Bihalji” za najbolju pesničku knjigu godine 1993, Nolitove, Borbine i Vinaverove nagrade. U avgustu 2001. godine dobio je međunarodnu nagradu „Stjepan Mitrov Ljubiša“. Umro je u Sremskoj Kamenici 20. juna 2002. godine. Jovan Hristić bio je praunuk Filipa Hristića, po sinu Jovanu Hristiću. Dela: Knjige pesama: Dnevnik o Ulisu (1954) Pesme 1952-1959 (1959) Aleksandrijska škola (1963) Stare i nove pesme (1988) Nove i najnovije pesme (1993) Sabrane pesme (1996), Sabrane pesme (2002) U tavni čas – posthumno (2003) Drame: Čiste ruke (1960) Orest (1961) Savonarola i njegovi prijatelji (1965) Sedmorica: danas (1968) Terasa (1972) Knjige kritika, studija i ogleda: Poezija i kritika poezije (1957) Poezija i filozofija (1964) Oblici moderne književnosti (1968) Pozorište, pozorište (1976) Čehov, dramski pisac (1981) Pozorište, pozorište II (1982) Studije o drami (1986) Pozorišni referati (1992) Eseji (1994) Pozorišni referati II (1996) O tragediji (1998) O traganju za pozorištem (2002) Izabrani eseji – posthumno (2005) Kritička proza: Profesor matematike i drugi eseji (1988) Profesor matematike i drugi drugi eseji (1997) Terasa na dva mora – posthumno (2002) KC

Stapovi za golf Callaway Big Bertha,osim patera i drajvera.Sa torbom i kolicima.

Stapovi za golf Mizuno sa torbom i kolicima.

odlično stanje kao na slikama RETKO!!! RARE!!! Zbierka poézie, ktorá reflektuje na morálnu tvár vtedajšieho systému. Súčasťou knižky je aj pôvodne priložený grafický list od Vincenta Hložníka. Ručná sadzba Samuel Stanko. Vydavateľ: Matica slovenská, Martin Rok vydania: 1969 Edícia: Bibliofílie - 1. zväzok Vydanie: prvé Ilustrátor: Vincent Hložník (grafický list) Básnická zbierka básnika a dramatika Jozefa Mokoša. Bibliofilické vydanie je doplnené grafický list od Vincenta Hložníka, typografická úprava Igor Imro, ručná sadzba Samuel Stanko. Edícia Bibliofília Vincent Hložník (* 22. október 1919, Svederník – † 10. december 1997, Bratislava) bol slovenský maliar, grafik, ilustrátor, sochár a pedagóg, predstaviteľ expresionizmu. Patrí medzi najvýznamnejších predstaviteľov slovenského výtvarného umenia, generácie umelcov druhej svetovej vojny, mladej avantgardy. Ilustroval vyše sto diel svetovej i národnej literatúry. Vo svojej tvorbe reagoval najmä na udalosti druhej svetovej vojny a hovorí o nej v dokumentárnom filme Vincent Hložník z cyklu Profily, ktorý realizovala Slovenská televízia Bratislava v roku 1994 (scenár Tatiana Syneková, réžia Fedor Bartko).[1] Po maturite na strednej škole v Ružomberku (1958) študoval v roku 1958-1962 bábkoherectvo a dramaturgiu bábkového divadla na Akadémii múzických umení v Prahe. V roku 1962-1971 bol členom, 1971-1973 dramaturgom, 1973-1978 umeleckým šéfom, 1978-1981 riaditeľom Krajského bábkového divadla v Banskej Bystrici, 1981-1992 dramaturgom poetického súboru Novej scény a umeleckým vedúcim Štátneho bábkového divadla, od 1992 je pedagógom na VŠMU v Bratislave. Debutoval básnickou poémou Praskanie krvi (1962), ktorá reflektuje pocity vtedajšej mladej generácie. Zbierka Jesenné litánie (1969) je poetickým protestom proti morálnej dvojtvárnosti vládnuceho systému i ľudí v ňom. Výrazne sa prejavil v tvorbe pre deti a mládež. Autor bábkových hier, adaptácií a prekladov pre súbory, v ktorých pôsobil, ako i mnohých zhudobnených textov s jasne formulovaným morálnym akcentom. Výber z tejto časti tvorby Hry ako hry alebo Zahrajte sa s nami (1982) obsahuje 16 bábkových hier a viacero básnických textov. Detským čitateľom je venovaná aj Vkladná knižka rozprávok a básní (2000). slovačka knjizevnost poezija grafika slikarstvo avangarda neoavangarda ilustrovane zbirke poezije tipografija vizuelna poezija ...

Magnet sa kukicom za pecanje dimenzija 75 x 18mm. Visina sa kukicom 65mm.

Extra retko Kao na slikama Oto Tolnai (Ottó Tolnai) je rođen je u Kanjiži 1940. godine. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski, engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u književnosti vojvođanskih Mađara. Okušao se u svim mogućim umetničkim formama živeći večno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao mađarski jezik i književnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najznačajnijih književnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlović (2007) i u Mađarskoj – nagrade Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). Za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najveće mađarsko državno priznanje, Košutovu nagradu, dobio je 2007. godine. Zbirke pesama: Homorú versek (Konkavne pesme), 1963; Sirálymellcsont (Galebova grudnjača), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Zaista šta će biti sa nama, sa Ištvanom Domonkošem), 1968; MAO-POE, sa Ištvanom Domonkošem, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije), 1968; Agyonvert csipke (Prebijena čipka), 1969; Legyek karfiol (Da budem karfiol), 1973; Versek (Pesme), 1973; Világpor (Prah sveta), 1980; Vidéki Orfeusz (Provincijski Orfej), izabrane pesme, 1983; Gyökerrágó (Zderač korenja), 1986; Versek könyve (Knjiga pesama), 1992; Wilhelm-dalok (Vilhelmove pesme), 1992; Árvacsáth (Sirotančat), 1992; Balkáni babér (Balkalnski lovor), 2001; Szög a nadirban (Ekser u nadiru), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben (Baka u jednom roterdamskom gangsterskom filmu, roman od pesama), 2006. Zbirke pesama za decu: Elefántpuszi (Slonovska pusa), 1982; Rokoko (Rokoko), 1986. Romani: Rovarház (Kuća insekata), 1969; A tengeri kagyló (Morska školjka), 2011. Zbirke novela: Gogol halála (Gogoljeva smrt), 1972; Virág utca 3 (Cvećarska broj 3), 1983; Prózák konyve (Knjiga proza), 1987; Kékitögolyó (Plavilo), 1994; A pompeji szerelmesek (Ljubavnici iz Pompeja) 2007; Grenadírmas (Grenadirmarš), 2008; Világítótorony eladó (Svetionik na prodaju), 2010. Knjige eseja o likovnim umetnostima: Sáfrány Imre (Imre Šafranj), monografija, 1978; Meztelen bohóc (Goli klovn), 1992; Rothadt márvány (Truli mermer), 1997. Izvedene su mu drame: Végeladás (Rasprodaja), 1979; Вауеr-aspirin (Bajerov aspirin), 1982; Briliáns (Brilijant), 1985, 1991; Paripacitrom (Konjska fuškija), 1991; na sceni budimpeštanskog Jurta Színháza Mamuttemetö (Groblje mamuta), 1988; zbirka dramskih tekstova Végel(ö)adás (Rasprodaja – Poslednja predstava), 1997. Na srpskom jeziku: Gerilske pesme (pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata (roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže (pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990); Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti (roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011) Vizuelna poezija kolaži Mađarska avangarda

ŠIFRA ARTIKLA: TOY 120921 Ko se kao mali nije voleo igrati kamionom bilo kakve vrste. Ipak, omiljeni kamioni bili su oni koje možemo nositi napolje i igrati se sa njima u pesku. E upravo takav kamion možete priuštiti svojoj deci. Kamion kiper za decu je veoma interesantan deci, praktičan za upotrebu i igru. – Dimenzije 45 x 79 x 48cm

Sifra artikla: TOY 700561

Sifra artikla: TOY 700560

Lepo očuvano Likovno opremio Marko Pogačnik Edicija ZNAMENJA Marko Pogačnik[needs IPA] (born 11 August 1944) is a Slovenian artist and author. Marko Pogačnik (1969) Background Edit Relief by Pogačnik in Sankt Paul im Lavanttal Pogačnik studied at the Academy of Arts in Ljubljana, the capital of Slovenia, where he graduated in 1967. He was a co-founder of the neo-avantgarde artistic movement OHO,[1] members of which were also Tomaž Šalamun and Slavoj Žižek. From the 1980s, he embraced a holistic vision of art. He claims to have developed a method of earth healing similar to acupuncture by using pillars and positioning them on so called `lithopuncture` points of the landscape.[1] In 1991, he designed the official coat of arms of the newly constituted Republic of Slovenia. In the year 2006, he joined the Movement for Justice and Development led by Janez Drnovšek, the President of Slovenia at the time. In 1998, together with his daughter Ana, he founded the Lifenet movement, which has been described by scholars as a `typical New Age` group.[2] He lives and works in the village of Šempas in the lower Vipava Valley. In the last decade, the town of Nova Gorica, in which municipal territory he resides, has commissioned a number of public monuments from Pogačnik, most notably the monument to the 1000 years of the first mention of Gorica and Solkan, which stands in the town`s central public square. Since 2008, a group of his monuments and birch trees, titled the Hologram of Europe (Slovene: Hologram Evrope), stands at the crossroad of Tivoli Street (Tivolska cesta) and Slovene Street (Slovenska cesta) in Ljubljana.[1] Awards Edit In 1991, Marko Pogačnik received the Prešeren Fund Award for his work.[1] In 2008, he received the Jakopič Award, the central Slovenian fine arts award.[1] He was nominated two times for the Right Livelihood Award.[1] Publications Edit Nature Spirits and Elemental Beings - Working with the Intelligence in Nature (Findhorn Press, Scotland, 1996). Ifigenija Zagoričnik Simonović (born 24 March 1953) is a Slovene poet, essayist, writer, editor and potter.[1] Ifigenija Zagoričnik Simonović Ifigenija Simonović.jpg Born 24 March 1953 Kranj, Socialist Federal Republic of Yugoslavia (now in Slovenia) Occupation Poet, essayist, writer, editor and potter Notable works Kaj je v kamnu, Konci in kraji Notable awards Rožanc Award 2011 for Konci in kraji Zagoričnik was born in Kranj in 1953. She studied Comparative literature and Slavistics at the University of Ljubljana and from 1978 to 2003 lived in London where she attended Art school and worked as a potter and artist.[2] In 2009 she received the Rožanc Award for her collection of essays Konci in kraji (Bits and Places).[3] She also writes for children. Published works Edit for adults Postopna razbremenitev, poetry collection Te pesmi, poetry collection Drevesa so se takrat premikala in sem pomešala njihova imena, poetry collection Krogi in vprašanja, poetry collection Kaj je v kamnu, poetry collection Konci in kraji, collection of essays for children Kaj je kdo rekel in česa kdo ni, poetry Poljub za princesko Kvakico, fairy tale Punčka z grdimi lasmi, fairy tale Editorial work Pesmi iz zapora (Poems from Prison), collection of seven books, and Pesmi s »prostosti« (Poems from Freedom) by the Slovene writer Vitomil Zupan Tags: Grupa oho franci slovenačka neoavangarda Visual poetry avsntgarde art books Tags: Vizuelna konkretna concrete poetry eksperimentalna knjizevnost poezija umetnicki strip bosch+bosch Avangardni omotači Omoti Ovitak montaža kolaž avant-garde design Artists book zenit casopis zenitizam nadrealizam ljubomir micic konstruktivizam ruska avangarda flaker prva izdanja međuratna književnost Slavko Matković Bogdanović Balint Sombati Katalin Ladik Vladan Radovanović signalizam vokovizuel Bosch+Bosch Judita Šalgo neoavangarda Vojislav Despotov Vujica Rešin Tucić postmoderna srpska književnost xx veka avangardna poezija bit international dada dadaizam dragan aleksić uj symposion grupa OHO kod e-kod mixed media bora cosic casopis rok index Postmoderna lirika postmodernizam postmoderni roman

Miroslav Antić - IZABRANA DELA 1-6 1. Plavi čuperak 2. Šašava knjiga 3. Krov sveta 4. Koncert za 1001 bubanj 5. Mit o ptici 6. Savršenstvo vatre Izdavač: Dnevnik, Novi Sad Povez: Tvrd + zaštitni omot Godina izdanja: 1982 Broj strana: 213 + 302 + 334 + 285 + 325 + 333 Knjige su odlično očuvane, gotovo besprekorne unutrašnjosti i korica - većina kao da nije čitana; zaštitni omoti odlični, sa minimalnim znacima korišćenja (na jednom postoji trag savijanja) - stanje možete videti na fotografijama.

NAJLEPŠA IZDANJA - Edicija ,,Istočno nebo` je jedna od najlepših edicija u našem izdavaštvu. Knjige iz ove edicije su , takodje, idealan poklon za vaše bližnje. U okviru ove edicije nalaze se IZABRANE PESME: Pasternaka, Cvetajeve, Mandeljštama, Zabolockog , Ahmatove