1. Tvrd povez, veoma dobro ocuvna, ima mrlja od starosti na listovima, inace stranice su bele, bez pisanja, spolja nije izbledela\n2. Tvrd povez, veoma dobro ocuvna, ima mrlja od starosti na listovima, inace stranice su bele, bez pisanja, spolja nije izbledela\n\nSestra San Sulpisio 1. deo\nSestra San Sulpisio 2. deo Narodna prosveta - Biblioteka stranih pisaca Besplatna dostava se vrši putem Pošte i to kao CC paket (dostava na kućnu adresu). Ukoliko želite neki drugi skuplji način dostave razlika u ceni se doplaćuje.

Dušan Baranin Izabrana dela 1-7 komplet SKZ, Beograd, 1987. Tvrd povez, zaštitni omot, Dela: 1. Carica Mara 2. Mehmed – paša Sokolović 3. Karađorđe 4. Hajduk Veljko 5. Toma Vučić Perišić 6. Veliki gospodar (Miloš Obrenović) 7. Knez Mihailo STANJE ODLIČNO

MUZIKA 1 i 2 - ljudi, instrumenti, dela - Norber Difurk Vuk Karadžić Beograd 1982,priredio Norber Difurk, predgovor Stana Đurić Klajn, prevod čuvenog Larusovog izdanja, 2 velike enciklopedije,najsvobuhvatnije enciklopedije o muzici objavljene na srpskom jeziku,tvrd povez,zaštitni omot,ilustrovano u boji,latinica, ukupno oko 820 strana,zaštitni omot oštećen, unutrašnjost u dobrom stanju. L. 3. ORM. 4. POL. 8

Ivo Andrić. Beograd: Prosveta ; Sarajevo: Svjetlost, 1958. 1. `Pripovetke.` Sabrana dela Ive Andrića 1. 2. `Travnička hronika.` Sabrana dela Ive Andrića 2. 3. `Na Drini ćuprija.` Sabrana dela Ive Andrića 3. 4. `Gospođica.` Sabrana dela Ive Andrića 4. 5. `Ex Ponto ; Nemiri ; Lirika.` Sabrana dela Ive Andrića. 11, Beograd: Prosveta, 1976. 6. `Omerpaša Latas.` Sabrana dela Ive Andrića. 16, Beograd: Prosveta, 1976. 7. `Kuća na osami.` Srpska književna zadruga. 461, Beograd: Srpska književna zadruga, 1976. (1. izdanje!) Spolja kao na slici, a unutra sasvim solidno. Tvrd povez; 20 cm. Ukupno 2.200 str. i 3,5kg

1. Tvrd povez bez omota, bez pisanja, odlicna 5, plava\n2. Tvrd povez bez omota, bez pisanja, odlicna 5, plava\n\nDjavolji eliksiri 1. deo, Djavolji eliksiri 2. deo, Gospodjica Skideri Narodna prosveta - Biblioteka stranih pisaca Besplatna dostava se vrši putem Pošte i to kao CC paket (dostava na kućnu adresu). Ukoliko želite neki drugi skuplji način dostave razlika u ceni se doplaćuje.

MUZIKA ljudi, instrumenti, dela 1 i 2 Vuk Karadžić, 1982. 407 + 428 strana, tvrd povez, A4 format, zaštitni omot. Veoma su očuvane sem što su zaštitni omoti zacepljeni(više kod prve knjige).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! MUZIKA 1-2 ljudi, instrumenti, dela - Norber Difurk Izdavač: VUK KARADZIĆ Beograd Godina izdanja: 1982. Povez: tvrd povez Broj strana: 398 + 423 Pismo: latinica Muzika (grč. μουσική - umetnost muza,[1] lat. musica) je umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova. Muzika ima tri osnovna elementa:[2][3] melodiju, ritam i harmoniju. Stvaranje, izvođenje, važnost, a nekad i definicija muzike veoma su zavisne od kulture i socijalnih aspekata. Muzika se deli u žanrove i podžanrove, ali njihove granice i veze ponekad zavise od lične interpretacije. Jedno zaokruženo i celovito ostvarenje muzičke umetnosti se zove muzičko delo ili kompozicija. Međutim, muzika je reproduktivna umetnost, slično kao i drama ili ples, što znači da se ona ne svodi samo na komponovanje, nego da je komponovano delo potrebno i izvesti (reprodukovati, interpretirati) da bi se moglo pružiti publici kao gotov proizvod umetnosti. Muziku izvode interpretatori, a može se reprodukovati na dva načina: živim izvođenjem na licu mesta, odnosno konkretnim izvođenjem dela pred publikom na koncertu ili nekoj prigodnoj svečanosti; puštanjem pre snimljenog sadržaja s nosača zvuka (CD, DVD i sl.) preko savremene elektronske opreme, kao što su radio, Hi-Fi, i sl. Pojam i definicija Filipino Lipi: Alegorija muzike Sama reč muzika potiče od grčkog μουσική τέχνη (mousikē téchnē) - umetnost muza, od čega se zadržala samo prva reč μουσική, što je derivat od reči μούσα (mousa), što znači muza.[4] Dalje se svetom proširio latinski oblik musica, koji je uglavnom opisivao ugodne zvukove. Upravo je takav oblik najčešći u svetskim jezicima. Definisati muziku već je malo teže, a to su pokušavali mnogi, od muzikologa do interpretatora. Uglavnom, za muziku se može reći da je umetnost koja se izražava pevanim i/ili sviranim tonovima, raznim zvukovima, šumovima i tišinom između njih. Zvukovima i šumovima se koriste ponajviše moderni kompozitori kad žele pobliže muzički da opišu neki sadržaj. Tišinu pak između tonova čine predasi (pauze). Uz to što je reproduktivna (izvođačka) umetnost, muzika spada u fine (lepe) umetnosti jer joj je cilj estetika. Kao što se film naziva sedmom umetnošću, tako je muzika po tradicionalnoj estetici prva umetnost (odnosno prva na popisu umetnosti). Muzika ima i dodirnih tačaka s pozorištem, ne samo zato što se praktikuje u njemu, već postoji i žanr koje je posuđuje i od jednog i od drugog - mjuzikl. Usko vezan sa svo troje (ali posebno s muzikom) je i ples. Muzika je uobličeno vreme, budući da se može doživeti samo u toku nekog vremena (za razliku od slikarstva koje uobličuje prostor). Zbog toga muzika mora imati ritmičko uređenje svog sirovog materijala - tonova i drugih zvukova. Osim toga, muzika se uređuje i pomoću melodije (niza tonova raznih visina) i harmonije (istovremenosti raznih visina tonova). Tako ritam, melodija i harmonija postaju osnovni elementi muzike. Prvi oblici muzike Prvi oblici muzike nastaju u starijem kamenom dobu - paleolitu. Prva istraživanja vrši Čarls Darvin u 19. veku. Naučnici koji su se tada bavili istraživanjem muzike nisu bili obrazovani muzikolozi. Postoji više teorija o nastanku muzike.[8] Čovek je počeo da ispušta nizove glasova pokušavajući da privuče suprotan pol. Čovek peva iz potrebe da komunicira sa drugim ljudima iz zajednice. Čovek pokušava da imitira zvukove iz prirode. Tokom rada čovek udara grančicama koje koristi kao alat i shvata da se taj zvuk može ponoviti. Te teorije nisu prihvaćene zato što nije postojalo materijalnih dokaza. Žil Kombarje je tvrdio da muzika zahteva intelekt (razvijene mentalne sposobnosti). Tokom vršenja raznih ekspedicija i istraživanja Afričkih i Amazonskih prašuma otkrivene su zajednice (plemena) na niskom stepenu razvoja. Žil Kombarje prisustvuje obredima i ritualima raznih plemena i dolazi do zaključka da muzika nastaje i razvija se kao deo magijskog obreda. Ljudi prvobitne zajednice pevaju jednostavne pesme (samo nekoliko tonskih visina koje se stalno ponavljaju). Pevanje je imalo ulogu da dovede vrača u stanje transa kako bi on mogao da komunicira sa bogovima (sile prirode). Muzika bila je strogo funkcionalna. Nije se smela pevati van obreda jer se smatralo da to može razbesneti bogove. Muzika je najčešće bila ritmička. Kao instrumenti koriste se ljudski glas i telo. Sve vreme učestvuje u obredu. Ljudi su pljeskali dlanovima ili su se udarali po telu (mirovanje nije bilo dozvoljeno). Muzika je bila vrlo izražajna i glasna jer se smatralo da će tako lakše dopreti do bogova. Ova muzika najpre podrazumeva tekst i melodiju. Ovi rituali se smatraju za poreklo umetnosti uopšte jer objedinjuju sve vrste umetnosti. Takva pojava naziva se sinkretizam. Tokom obreda koji je služio kao priprema za lov ljudi su crtali likove životinja koje idu da love. Isto tako ritual je vremenom dobio i oblik scenske igre zato što su ljudi po povratku prikazivali celom plemenu scene iz lova (takođe u okviru obreda). Godine 1877. američki istraživač i pronalazač Tomas Alva Edison izumeo je fonograf (prvi uređaj koji je mogao da snimi i ponovo reprodukuje zvuk). Ovaj uređaj se koristio za snimanje pesama Američkih Indijanaca koji žive u rezervatima. Koristeći ove snimke i upoređujući ih sa drugim obrednim pesmama naučnici su potvrdili teoriju Žila Kombarjea. Muzika starih robovlasničkih civilizacija Od IV milenijuma p. n. e. do 476. godine, na području Sredozemlja, Srednjeg i Dalekog istoka razvijale su se moćne robovlasničke civilizacije: Egipat, Indija, Kina, Mesopotamija, Izrael, Grčka i Rim. Klasnim društvenim raslojavanjem, javila se i podela na muziku vladajuće klase - robovlasnika i muziku obespravljenog naroda - robova. Muzika naroda Starog veka Vrsta egipatske harfe O muzici starog Egipta zna se ponajpre zbog raznih nalaza na području Grčke, s kojom su bili u dodiru, a i značenje muzičke kulture Egipta je baš u tome što grčke teorije vuku koren iz Egipta. Egipćanima je muzika služila prvenstveno za verske obrede, a poznavali su harfe, koje su umetnički izrađivali, flaute i sistrume (vrsta metalnih udaraljki). U Kini, koja je imala veoma dugu muzičku tradiciju, muzika je povezivana s filozofijom. Njihov najveći filozof Konfucije je učio da „muzika oplođuje klice vrlina koje čovek nosi u srcu“. Dobra je muzika značila red, a loša nered u državi. Pet tonova njihove lestvice predstavljalo je pet elemenata, a kasnija lestvica od 12 tonova mesece u godini. Muziku su izvodili na velikim ceremonijama, a poznavali su dosta instrumenata. Božica Sarasvati drži vinu u rukama Indija je takođe davala važno mesto muzici. Smatrali su je božjim darom, koji treba vraćati bogovima pesmom i svirkom. Čini se da je indijska lestvica bila veoma slična kineskoj - bila je pentatonska (od pet tonova). Jednim od najstarijih njihovim instrumenata smatramo vinu (sa sedam žica i rezonatorom), a cenili su i zvona. Većinu ovih podataka istoričari crpe iz religiozno-filozofskih knjiga, veda. Muzika je u Palestini doživela procvat u vreme Davida i Salomona. Jevrejima je muzika služila u bogoslužju, ali su posebni jer im nije predstavljala magijsko sredstvo. Nisu se muzikom opijali, već su njome izazivali svečano raspoloženje. Imali su veoma bogatu selekciju instrumenata: triangle, rogove, bubnjeve, svirale, harfe, lutnje. Njihovo pevanje psalama i zborsko pevanje preuzela je srednjovekovna katolička muzika. Antička Grčka i Rim Boetius i Pitagora, a u sredini je Aritmetika. U Grčkoj je muzika smatrana naukom kao i matematika, a ovde se vidi njihova povezanost s brojevima U antičkoj Grčkoj država se brinula o razvoju umetnosti, a u središtu njihove umetnosti bila je muzika. Takvo zanimanje za umetnost nastaje iz činjenice da su u Grčkoj tekovine kulture bile dobro celog naroda. Iako je od grčke muzike sačuvano samo dvanaestak zapisa, o njoj se saznaje iz literature, pa se zna da je muzika imala važnu ulogu u državi i društvu, odgoju omladine i, naravno, mitologiji. Na primjer, Apolon, bog (među ostalim) sunca, dakle sklada i sreće, bio je zaštitnik i bog muzike. Primjena muzike kod njih je bila svestrana: pevali su u zboru lirske pesme, slavili bogove himnama, a i u drami je muzika imala važnu ulogu. Bilo je doba kad su svi muškarci do tridesete morali primati muzičku obuku iz državnih muzičkih škola. Postojale su Pitijske igre, muzičko-umetnički pandan olimpijskima. Razvili su teoriju muzike, i imali su lestvice (silazne), koje su nazive dobijale po pokrajinama: dorska, frigijska i lidijska. Kitari, liri i drugim žičanim instrumentima pripisivali su svojstvo produbljivanja ljudskih osjećaja i unošenja sklada, a duvačkim moć uzbuđivanja i dovođenja u ekstazu. Kad su Rimljani pokorili Grčku, preuzeli su i njihovu muziku, instrumente i notno pismo, od ostalih naroda trube, ali tu muziku nisu dalje unapređivali, pa joj je vrednost pala. Onoliko muzičkog smisla nisu imali, pa im je muzika služila za ulepšavanje gozbi, priredaba i igara. Tu je muziku sačuvao filozof Boetius u delu De institutione musica, na kojoj počiva razviće celokupne današnje muzike. Srednji vek Starija sakralna muzika nadovezuje se na židovsku i grčko-rimsku, a preuzela je mnogo i od nehrišćanskih naroda, prvenstveno istočnjačkih, što je vešto primenjivala u svom liturgijskom pevanju. Važan deo liturgijske muzike do danas čini gregorijansko pevanje, jednoglasno i nepromenjivo crkveno pevanje. Zbirku takvih misnih napeva sastavio je i pročistio u suradnji sa svojim benediktincima u knjigu Antifonarij papa Grgur I, te ga možemo nazvati reformatorom liturgijske muzike[9] Iz Rima se takvo pevanje proširilo po celom hrišćanskom svetu, čemu je pomogao i Karlo Veliki. Svetovna muzika je u 12. veku dobila novu vrstu pesama koju su gajili trubaduri. U njima je najčešće reč o viteškim vojnim i ljubavnim poduhvatima, njihova odanost, poštenje, milosrđe itd. U Nemačkoj su takvi pevači nazivani Minesengerima, a imali su pravilnike (tabulaturu) po kojem se učila umetnost. Sve su to bili putujući muzičari, koje su vlasti i crkva progonili, ali ih je narod voleo, jer su bili veseli, šaljivi i lakoumni, a objedinjavali su mnogo zanimanja u jednom. Znali su da sviraju devet instrumenata, izmišljati rime, žonglirati, oponašati glasove životinja, ...

Tri dela Knjige broj 1, 2 i 3 Knjiga je u odličnom stanju Tvrdi povez

Dva mora Sen-Džona Persa - Borislav Radović NA PREDLISTU POSVETA. Izdavač: Srpska književna zadruga 2002 Biblioteka: Kolo Prevod dela: 1. Éloges ; 2. Amers - Saint-John Perse Prevod: Borislav Radović Broj strana: XXXVI, 191 Format: 19x13.5 Povez: tvrd

Polumek povez, bez pisanja, odlicne 5 Izdavač: Stari Kolasin, Novi Svet, Institut za srpsku kulturu Godina: 1996

Popularni delovi Gaj de Mopasan sabrana dela 1. Mont-Oriol 2. Dunda 3. Pierre i Jean 4. Bel-Ami 5. Jedan život 6. Umiranje duše 7. Ljubavni sastanak 8. Jaka kao smrt Z

Isak Baševis Singer - MUŠKATOVI 1-2 (Izabrana dela I.B. Singera, Knjige 4 i 5, Svjetlost, Sarajevo, 1988, tvrd povez, 370+323 str.)

DANILO KIŠ 1-6 IZABRANA DELA 1. Mansarda 2. Rani jadi 3. Bašta, pepeo 4. Peščanik 5. Grobnica za Borisa Davidoviča 6. Enciklopedija mrtvih Izdavač: BIGZ - PROSVETA, Beograd Godina izdanja: 1987 Povez: tvrd + zaštitni omot Napomena: Knjige su odlično očuvane, unutrašnjost je besprekorna i čista - zapravo su nečitane, ali na vrhu korica postoji neveliko nagnječenje (kod dve i zacepljenje od par milimetara, kod jedne površinska izbledelost) - međutim, primetno samo ako se skine zaštitni omot, što je slikano tako da se vidi. Stanje možete videti na fotografijama. s

Tvrd povez. Samo prva knjiga ima posvetu, ostale ciste. Za svoje godine odlicne 5- 1. Komedije 1 2. Komedije 2 3. Komedije 3 4. Tragedije 1 5. Tragedije 2 6. Tragedije 3 7. Istorijske drame 1 8. Istorijske drame 2 9. Istorijske drame 3 10. Poeme i soneti Izdavač: Kultura - Celokupna dela Viljema Sekspira Godina: 1966

Vuk Stefanović Karadzić - Odabrana dela 1-9 1. NOVI ZAVJET 2. SRPSKA ISTORIJA NAŠEGA VREMENA 3. SRPSKE NARODNE POSLOVICE 4. SRPSKI RJEČNIK 5. CRNA GORA I BOKA KOTORSKA 6. SRPSKE NARODNE PJESME I 7. SRPSKE NARODNE PJESME II 8. SRPSKE NARODNE PJESME III 9. SRPSKE NARODNE PJESME IV Tvrdi povez, Ćirilica Format: 15,5 x 24 cm. Izdavač: Nolit Beograd 1972 K.D.S.P 1 +

AUTOR: Miroslav Krleža NASLOV: Izabrana dela 1-6 -Poezija -Banket u Blitvi 1-2 -Banket u Blitvi 3 -Krokodilina ili razgovor o istini -Veliki meštar sviju hulja -Simfonije IZDAVAC: Oslobođenje GODINA: 1989. POVEZ: mek, požutele strane (KB:164)

ODABRANA DELA-JOSIP KOZARAC! BEOGRAD, 1950. 207 STRANA STANJE DOBRO. K.S.N. O.1.P.2

ERIK VAN LUSTBADER dela u 9 knjiga 1. Francuski poljubac 2. Šan 3. Đian 4. Sirene 5. Beli ninđa 6. Nula 7. Oči anđela 8. Ninđa 9. Miko Izdavač: DEČJE NOVINE Gornji Milanovac Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: latinica Stanje: dobro

Ranko Marinković - SABRANA DELA 1-6 1. Četiri drame 2. Geste i grimase 3. Pod Balkonom 4. Ruke 5. Kiklop 6. Zajednička kupka Izdavač: Grafički zavod Hrvatske Povez: tvrd + zaštitni omot Godina izdanja: 1982 Broj stranica: 291+183+210+166+406+157 Knjige, njihova unutrašnjost i korice, izuzetno su dobro očuvani, gotovo besprekorno, većina je nečitana; na zaštitnom omotu šeste knjige sitno oštećenje na oko 2 cm (ojačana je sa unutrašnje strane) i slikano tako da možete videti na fotografijama. s

ŽOZEF KESEL izabrana dela u 8 knjiga 1. Noći prinčeva 2. Posada 3. Fontana Mediči 4. Čovek od gipsa 5. Čudotvorne ruke 6. Ljubavnici sa Tahoa 7. Ruzičasti lovovi 8. Afera Bernan Izdavač: MINERVA Subotica Godina izdanja: 1987. Povez: tvrd Pismo: latinica Stanje: dobro

Lav Vigotski - Sabrana dela 1-6 Lokacija: Beograd - ostalo (Srbija, Beograd) Tema: Psihologija Format: Novo Tekst oglasa Naslov: Komplet sabranih dela Lava Vigotskog 1. Pitanja teorije i istorije psihologije 2. Problemi opšte psihologije 3. Problemi razvoja psihe 4. Dečja psihilogija 5. Osnovi defektologije 6. Naučno nasleđe Autor(i): Lav Vigotski Izdavač: Zavod za udžbenike - Beograd Mesto: Beograd Godina: 1996 Povez: tvrd + kutija Strana: 379, 393, 295, 354, 307, 298, Format: 24 cm Pismo:Latinica Stanje knjige: kao novo - nekorišćeno tel/viber: 063/17-47-258 Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje (Beograd - centar)

DŽORDŽ ORVEL sabrana dela 1-6 1. TISUĆU DEVETSTO OSAMDESET ČETVRTA 2. NITKO I NIŠTA U PARIZU I LONDONU 3. ZAŠTO PIŠEM I DRUGI ESEJI 4. BURMANSKI DANI 5. KATALONIJI U ČAST 6. ŽIVOTINJSKA FARMA Izdavač: AUGUST CESAREC Zagreb Godina izdanja: 1984. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: latinica Stanje: dobro

A.Dž.Kronin Zvezde padaju s neba 1-2 Biblioteka Izabrana dela, Izdavačko preduzeće Bratstvo-Jedinstvo, Novi Sad 1972 godine Tvrd povez, zlatotisk 332 + 347 strane Stanje Veoma dobro, kao novo!

Antonije Isaković Sabrana dela 1-5 Antonije Isakovic sabrana dela 1-5, Prosveta Beograd 1978. Knjige u odlicnom stanju Tvrdi povez sa zastitnim omotom, kao NOVO. Komplet se sastoji iz 1. Velika deca 2. Paprat i vatra 3. Prazni bregovi 4. Tren I 5. Tren II

BORIS AKUNJIN dela u 10 knjiga 1. Brojanice od žada 2. Altin-tolobas 3. Dodatna lektira 4. Ljubavnik smrti 5. Krunisanje 6. Državni savetnik 7. Ahilejeva smrt 8. Levijatan 9. Turski gambit 10. Posebni zadaci * Dekorater Izdavač: INFORMATIKA Beograd Godina izdanja: 2009. Povez: broš Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro