Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 141 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Knjiga je dobro očuvana. ,,ПЕТРОВИЋ Његош, Петар II Луча микрокозма: критичко издање; текстологија / Петар II Петровић Његош; редакција и коментар Радмило Маројевић. — Подгорица: ЦИД, 2016 (Бирограф — Београд). — 1042 стр.; 24 см. — (Библиотека Посебна издања / ЦИД, Подгорица) Тираж 500. — Предговор / Радмило Маројевић: стр. 5–18. — Библиографија: стр. 1021–1036. — Садржи и репринт првог издања Луче микрокозма.``
Originalno nemačko izdanje Kao na slikama Sama knjiga lepo očuvana ali neke pesme su proučavane i praćene su obeležavanjem grafitnom olovkom Tvrd povez Oko omotača folija koja se može oljuštiti Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main, 1971 Paul Celan (* 23. studenog 1920. Černovci, tada Rumunjska, sada Ukrajina; † 20. travnja 1970 Pariz; bio je pjesnik, prevoditelj i esejist njemačkog jezičnog izraza. Paul Celan Rođen je kao Paul Ančel (Antschel ili Ancel) u obitelji njemačkih židova cionista. Biografija Uredi Godine 1938. upisuje studij medicine u Toursu (Francuska), ali ga ubrzo napušta. Već sljedeće godine vraća se u rodno mjesto (koje će 1940. biti priključeno SSSR-u) i upisuje studij rumanistike. Po ulasku nemačkih trupa u grad 1941. odveden je na prisilni rad na izgradnji puteva. Godinu dana kasnije njegovi su roditelji transportirani u radni logor Mihailovka. Otac mu umire od tifusa, a smrt majke – ubijena pucnjem u zatiljak, biti će kasnije centralni motiv u njegovoj poeziji. Sam Celan biva također zatočenik radnog logora sve do 1943. U oslobođene Černovce, nakon bijega iz logora, vratiti će se 1944. Nakon kratkog studija anglistike, zapošljava se 1945. kao lektor i prevoditelj u jednom izdavačkom poduzeću u Bukureštu. Za to vrijeme stupa u kontakt sa Rosom Ausländer i objavljuje prve pjesme u časopisu `Agora`. Istovremeno bavi se prevođenjem Kafke. Godine 1947. napušta staljinizmom pritisnutu Rumunjsku i nakon kratkog boravka u Beču 1948. (poznanstvo sa Ingeborg Bachmann) konačno se nastanjuje u Parizu. Od tada pjesme piše isključivo na njemačkom jeziku. Studira germanistiku i lingvistiku i nakon toga radi na École Normale Supérieure kao lektor njemačkog jezika. Prevodi nemačke, ruske i engleske pesnike: Rimbauda, Bloka, Mandeljštama, Jesenjina, Shakespearea i mnoge druge pjesnike na njemački jezik. U jesen 1969. putuje u Izrael. 20. travnja 1970. završava život samoubojstvom u Parizu, skokom u parisku reku Seinu. Nagrađen je za to književnom nagradom grada Bremena 1958., a 1960. Büchnerovom nagradom i 1964. Velikom nagradom za umjetnost Sjeverne Rajne-Vestfalije. Poetika Uredi Osobito se bavio pitanjima jezika. Pokušao je izvan jezičnih konvencija iznova imenovati neizrecivo, nastup šutnje u jeziku, dopirući do krajnjih granica izrecivog. Svoju prvu knjigu objavio je 1948., dakle u doba u kojemu je utjecaj Rainer Maria Rilkea još trajao, a druga slava Gottfrieda Benna ponovno započinjala, pa ta dva velikana omeđuju otprilike iz daljine Celanov put. Književni rad započinje prijevodima Rilkea i, nešto kasnije, prijevodima srednjovjekovne poezije na rumunjski. Osnovna je Celanova figura paradoks. U svoje pjesništvom uveo je »proturiječ« (Gegenwort) kao pravu riječ apsurda. U njega su vrlo često riječi suprotne po smislu a slažu se prema zvukovnim asocijacijama. Pjesme su mu slike u koje kao da se uvukla vječnost, dakle statične su, obraćaju se i ne pripovijedaju već kazuju, ili bolje: pokazuju. Pjesništvo je to s vrlo malo glagola, a i ono malo njih izgubilo je svoja vremenska obilježja te stoji u infinitivnim oblicima, bilježeći samo neodređenu protežnost. Pjesme su uglavnom pisane u trećem licu. U svojim kasnim pjesmama izrezuje sliku po njezinim obrisima te nam kroz tako nastalu rupu u našem zatvorenom svijetu pokazuje, ili barem daje naslutiti, nešto od beskrajnih i vječnih prostora. Djela Uredi Der Sand aus den Urnen (Pijesak iz urna), 1948. Mohn und Gedächtnis (Mak i pamćenje), 1952. Von Schwelle zu Schwelle (Od praga do praga), 1955. Sprachgitter (Rešetka jezika), 1959. Die Niemandsrose (Ničija ruža), 1963. Atemwende (Predah), 1963. Fadensonnen (Bablja sunca), 1968. Lichtzwang (Prisila svjetla), 1970. Schneepaart (Snježna dionica), 1971. Paul Celan na srpskohrvatskom jeziku Uredi Poezija, Sarajevo, `Veselin Masleša`, 1989; prevela Truda Stamać Snježna dionica, Zagreb, Sveučilišna naklada Liber, 1978 ; izabrala i prevela Truda Stamać
Retko Lepo ocuvano U vozu za Diznilend SKC, Beograd 1995 (tekstovi Presinga, Darkvud Daba i Klajbera) Prvi koncert grupa je održala 15. maja 1991. godine u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Pre objavljivanja prvog studijskog albuma, na kome intenzivno rade, 1993. godine snimili su muziku za omnibus film Paket aranžman i publikovali knjigu, sa tekstovima grupe, „U vozu za Diznilend`. Januara 1995. godine objavljen je prvi album Paramparčad. Usledili su albumi „U nedogled` (1996), „Darkwood dub` (1997), „Elektropionir` (1999), „Život počinje u 30-oj` (2002), „O danima` (2004), „Jedinstvo` (2008), „Vidimo se` (2011), brojni nastupi. Grupa Darkwood Dub 2017. godine prestaje sa radom.
PESNICI BIT GENERACIJE - Kenet Reksrot, Leni Brus, Džek Keruak, Lorens Ferlingeti, Alen Ginzberg, Geri Snajder, Ken Kizi, Gregori Korso, Piter Orlovski, Robert Hanter, Majkl Mek Klur - izbor i prevod Vladislav Bajac, Vojo Šindolić Izdavač: autorsko izdanje Godina izdanja: 1979. Povez: broš Broj strana: 75 Pismo: latinica Stanje: dobro
PRODAJEM KOMPLET OD 2 KNJIGE SERGEJA JESENJINA. Podaci o kompletu su sledeći: Autor: SERGEJ JESENJIN Pesme prepevao: SLOBODAN MARKOVIĆ Izdavač: „SLOBODA“ Beograd Mesto i godina izdanja: Beograd, 1982. Jezik: srpskohrvatski Pismo: latinica Izrada: kvalitetne knjige, sa štampom u ljubičastim tonovima, obogaćene crtežima i fotografijama Povez: tvrd, luksuzni, u beloj koži, sa zlatotiskom, u zaštitnom omotu Format: veći od uobičajenog Stanje: VEOMA DOBRO OČUVANE KNJIGE, SA NEZNATNIM TRAGOVA STAJANJA. PRAVI KOLEKCIONARSKI PRIMERCI. Sadržaj kompleta: 01. RASTAĆEMO SE UZ SMEŠAK NAS DVOJE (139 strana) 02. KO JE LJUBIO TAJ NE LJUBI VIŠE (181 strana) Ovde možete pogledati sve predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/arbi/SpisakPredmeta
Najznačajnija knjiga poezije Jovana Hristića, u kojoj su prvi put objavljene neke od njegovih najpoznatijih pesama „Mezzogiorno“, „Fedru“, „Čitajući Horacija“. Osim mrlja na zadnjoj strani korica i malo na hrbatu, nema nikakvih nedostataka. unutra odlično očuvano, kompaktno, bez pečata, pisanja, podvlačenja... Autor - osoba Hristić, Jovan, 1933-2002 = Hristić, Jovan, 1933-2002 Naslov Aleksandrijska škola / Jovan Hristić Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1963 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1963 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 62 str. ; 19 cm Zbirka Albatros. ǂkolo ǂ3 ; 2 Jovan Hristić (Beograd, 26. avgust 1933 – Sremska Kamenica, 20. jun 2002) bio je srpski pesnik, dramski pisac, esejista, književni i pozorišni kritičar, prevodilac, urednik Književnosti, lista Danas i urednik u IRO Nolit. Jovan Hristić je rođen 26. avgusta 1933. godine u Beogradu. Maturirao je u Drugoj muškoj gimnaziji, zajedno sa Slobodanom Selenićem. Studirao je arhitekturu i filozofiju. Na Filozofskom fakultetu diplomirao je 1958. godine. Bio je redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i predavao dramaturgiju svim generacijama od 1967. godine. Zastupnik je moderne srpske lirike; u dramama pokušava da kroz opštepoznate likove iz klasike progovori o večnim problemima koji muče i savremenog čoveka; u eseju ispituje moderne pojave i oblike u književnosti i umetnosti. Dobitnik je dve Sterijine nagrade za dramu, Sterijine nagrade za teatrologiju, Nagrade Isidora Sekulić za kritiku, Nagrade Đorđe Jovanović za kritiku, Nagrade Milan Rakić, Nagrade knjižare ”Pavle Bihalji” za najbolju pesničku knjigu godine 1993, Nolitove, Borbine i Vinaverove nagrade. U avgustu 2001. godine dobio je međunarodnu nagradu „Stjepan Mitrov Ljubiša“. Umro je u Sremskoj Kamenici 20. juna 2002. godine. Jovan Hristić bio je praunuk Filipa Hristića, po sinu Jovanu Hristiću. Dela: Knjige pesama: Dnevnik o Ulisu (1954) Pesme 1952-1959 (1959) Aleksandrijska škola (1963) Stare i nove pesme (1988) Nove i najnovije pesme (1993) Sabrane pesme (1996), Sabrane pesme (2002) U tavni čas – posthumno (2003) Drame: Čiste ruke (1960) Orest (1961) Savonarola i njegovi prijatelji (1965) Sedmorica: danas (1968) Terasa (1972) Knjige kritika, studija i ogleda: Poezija i kritika poezije (1957) Poezija i filozofija (1964) Oblici moderne književnosti (1968) Pozorište, pozorište (1976) Čehov, dramski pisac (1981) Pozorište, pozorište II (1982) Studije o drami (1986) Pozorišni referati (1992) Eseji (1994) Pozorišni referati II (1996) O tragediji (1998) O traganju za pozorištem (2002) Izabrani eseji – posthumno (2005) Kritička proza: Profesor matematike i drugi eseji (1988) Profesor matematike i drugi drugi eseji (1997) Terasa na dva mora – posthumno (2002) KC
NOVICA TADIĆ SABRANE PESME Priredio - Dragan Hamović Izdavač - Matica srpska - Društvo članova u Crnoj Gori, Izdavački centar, Podgorica Godina - 2012 18 cm Edicija - Sabrane pesme Novice Tadića Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja 1. TOM 282 strane ISBN - 978-9940-580-15-5 SADRŽAJ: PRISUSTVA Onaj koji oštri jezik O veverici Kokoš u sobi Ogledala Tihohođe Sumrak Tamni penjač SMRT U STOLICI Skakutani Pod zamasima tamnih češljeva O poslužitelju Kezila Smrt u stolici ŽDRELO OGNJENA KOKOŠ POGANI JEZIK Nožul Resice Crna misa Ludnica Noć 2. TOM 282 str ISBN - 978-9940-580-16-2 SADRŽAJ: RUGLO O BRATU, SESTRI I OBLAKU O bratu, o sestri Bez naslova Oblak Prepiska Kobac Ulica 3. TOM 266 str ISBN - 978-9940-580-17-9 SADRŽAJ: NAPAST POTUKAČ NEPOTREBNI SAPUTNICI OKRILJE Odnekud Poznanstva Kokoške Tirade Bolnica među čempresima Letači na slovu Na posebnim listovima Molitve Brojanice 4. TOM 298 str ISBN - 978-9940-580-18-6 SADRŽAJ: TAMNE STVARI NEZNAN Na ulici Lovci na duše Zlovolja Vražje rupe Napušten ĐAVOLOV DRUG Povratnici Mrvice Crna obitelj Gatke U tami Susret Teško meni TU SAM, U TAMI ISKAZI 5. TOM - OSTAVŠTINA 274 str ISBN - 978-9940-580-19-3 SADRŽAJ: JA I MOJA PRATNJA STIHOVI IZ BELEŽNICE Skupljač prnja Đavolove reforme Triput prokleti GRDANA Građa za bibliografiju Novice Tadića Napomene priređivača `Kratak opis: Priređujući izdanje Sabranih pesama godinu dana nakon preranog odlaska Novice Tadića (1949–2011) odlučili smo da se dosledno držimo hronološkog načela. Četiri toma (približnog obima) okvirno obuhvataju po jednu Tadićevu autorsku deceniju, od Prisustva (1974) do zbirke Tu sam, u tami (objavljene posthumno, 2011). Predmet dodatnog, petog toma jesu pesme iz nedovršenog rukopisa Ja i moja pratnja i one rukopisane u radnoj beležnici, koje su, ubrzo po pesnikovoj smrti, raščitane i objavljene (Ja i moja pratnja, Zavod za udžbenike, Beograd, 2011), potom i zbirka zapisa što je takođe ostala nedovršena, kao i upotpunjena personalna bibliografija. Na okvirima ovih četiri toma stoje reči snažne i instruktivne pesnikove autorefleksije, na samom početku i na samom kraju, umesto predgovora i umesto pogovora. Pored, već pomenutih, svedenih autokomentara svake zbirke posebno, na početku prvog toma našao je mesto i kratak lirskomemoarski osvrt na najranije doba i zavičaj, dok na kraju četvrtog toma donosimo mozaik pesnikovih poetičkih iskaza, odabranih iz pesnikovih intervjua za potrebe zbornika radova Novica Tadić, pesnik (Kraljevo, 2009). (Dragan Hamović)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.
Knjige su odlično očuvane samo su papirni omoti sa strane požuteli Retko u ponudi Branko Miljković Sabrana dela 1-4 komplet Gradina Niš 1972. Tvrd povez, zaštitni omot, ilustrovano, ćirilica Branko Miljković (Niš, 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) je bio jedan od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih pesnika druge polovine dvadesetog veka, esejista i prevodilac.[1] Branko Miljković Brankomiljkovic.jpg Branko Miljković, pesnik Datum rođenja 29. januar 1934. Mesto rođenja Niš Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 12. februar 1961. (27 god.) Mesto smrti Zagreb FNR Jugoslavija Biografija Pesništvo Uredi Srpski pisac Branko Miljković (1934–1961). U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje `Vaš put do pesme` naveo sledeće:[11] „ Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo `uprkos svakoj očiglednosti`. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti... ” Pišući o poeziji Alena Boskea, čiji je uticaj na pesnika nesumnjiv, Miljković je izrazio suštinu svog shvatanja pesništva, i poezije uopšte; da je „poezija pobeda nad pesnikom”, da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da ,,nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, ona je stvaranje”. U traganju za čistom poezijom i mogućnostima transpozicije stvarnosti u hram reči i simbola, po njemu ona ,,stvarnost pretvara u mogućnost”, a pesnika vidi kao ,,žrtvu” svoje poezije. O tome dalje kaže da ,,Pesma i pesnik vrlo brzo zamene svoje uloge. Pesnik umesto da kaže biva kazan. Da bi zadržao svoje pravo na reči, pesnik je prinuđen da postane objekat poezije. Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.”8 U svojim kritičkim napisima i ogledima o poeziji uopšte i pesnicima, Miljković je, po mišljenju mnogih kritičara, pisao o suštini i dilemama sopstvene poetike, tražio odgovore na pitanja koja su proizilazila iz bića njegove pesme, želeći na određen način „da se stavi na mesto odakle bi mogao da posmatra sopstvenu poeziju nepristrasnije, kao svoj sopstveni kritičar, kao pesnički dvojnik koji bi mu osvetljavao put u tami“.[1] „ Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha... ” Njegove pesme su bile hermetične pesme, a on je o njima govorio: „ Ono što ne možemo da izrazimo, sve se više udaljava, ali i gubi pri tom svoj prvobitni smisao neizricivog i postaje nešto što se može razumeti, mada samo pod pretpostavkom, kao iznutra sažeto, naprilagođeno bilo čemu spolja. Tako nastaje hermetična pesma. Tamo gde prestaje, istinski započinje. To je tamo gde počinje zaborav ili zaboravljeno sećanje kako bi rekao Sipervjel. I njen sadržaj je svet, jedinstven i nikad drugi svet, ni kada duh izneveri ohološću i podelama. Ali sve svoje skorašnje hermetična pesma preuredi iznutra snagom zaborava, spajajući različito, razdvajajući jedno. ” Za Miljkovića je simbol bio „inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno.“ Sa druge strane, nadrealistička načela su mu poslužila da otkrije i dosegne onostrano, da otkrije podsvest, san, i da od iracionalnih izvora bića otkrije novu realnost. „Nejasnost je njena prednost, a ne nedostatak.“ Težio je nadrealističkom oslobađanju čoveka kroz prizmu simbola, do potpunog prožimanja stvarnosti i suštinskog izraza. U ovoj sintezi nastajali su stihovi koji su zračili magijskom lepotom i dubinom i koji su često izmicali dekodiranju. Jedan od najzanimljivijih i značajnijih ciklusa u zbirci Uzalud je budim je drugi po redu cuklus Sedam mrtvih pesnika. Branko je u ovom ciklusu posvetio po jednu pesmu pesnicima koje je verovatno najviše cenio jer su mu veoma slični po tematici i motivima u svojim pesmama. To su: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj.[12] Ostali rad Uredi Uporedo sa pesničkim radom, Miljkovićevo stvaralaštvo obuhvata intenzivnu kritičko-esejističku delatnost, objavljivanjem oko šezdesetak priloga u listovima i časopisima širom Jugoslavije u periodu od 1955. do 1961. god. Prvu kritiku (prikaz) objavio je 1955. god. u beogradskom listu Vidici, povodom zbirke pesama Velimira Lukića, Leto. Sagledavajući njegov kritičarski opus, može se sa pravom reći da je Miljković bio svojevrsni hroničar književnih zbivanja na jugoslovenskom prostoru; nema praktično nijednog značajnijeg imena savremene jugoslovenske (i srpske) poezije o kojima nije pisao. Nesumnjivo je da je svojim kritičarskim tekstovima i prikazima znatno doprineo predstavljanju tzv. druge posleratne generacije pesnika, kojoj je i sam pripadao.[1] Branko Miljković ili Orfejev dvojnik Za pesnike simbolističke orijentacije, pesnike koji nastoje da “sve zamene rečima” posebno je važna sloboda u kombinovanju reči. Tragajući za tom slobodom, Branko Miljković se posebno u pesmama Poreklo nade, približio pojedinim elementima nadrealističke poetike. Za njega su posebno bili izazovni oni elementi nadrealističke poetike koji su insistirali na udaljavanju od realnih stvari i pojava, na ulozi sna i nesvesnog.[13] Mada nema sumnje, za Miljkovića su najizazovniji bili pokušaji nadrealista da izgrade jednu takvu tehniku gradnje verbalne jave koju je on gotovo divinizovao u pesmi Kritika metafore. Miljković je prihvatio i jedan groteskno-humorni ton (tako važan za nadrealiste) da bi mogao da relativizuje ono stanovište koje dominira u pesmama sadržanim u knjizi Vatra ili ništa. Jednostavno rečeno, stavljajući pesniku zadatak da u jeziku igradi posebnu realnost, paralelni svet, Branko Miljković je samu pesmu i njenu egzistenciju učinio paralelnom sa egzistencijom samog pesnika...[13]
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.