Autor: Dobrica Erić Format: 19 Povez: Tvrd Br. strana: 96 Erićeva knjiga `Kosovski venac – brojanica – povesnica sa 433 čvorića` u stvari je srpska istorija prvi put ispisana u stihovima...

NOLIT TP Ima pečat biblioteke, u odličnom stanju (ponegde je podvučen tekst grafitnom olovkom)

pečat 67, 190

pečat 67, 210

Pesme - Raša Livada Izdavač: Prosveta - Beograd Pesme u izboru Borislava Radovića ostvaruju dva cilja. Potvrđuju mišljenje i stav onih koji su upoznati s Livadinim sada već udaljenim pesničkim radom, ali pretenduju da izborom najkvalitetnijih njegovih stihova, nekim novim, mladim čitaocima prikažu jednog od savremenika različitog, a njima verovatno apsolutno nepoznatog liričara. Silna jezička energija Raša Livada: „Pesme” Od objavljivanja prve pesničke knjige Raše Livade „Poprskan znojem kazaljki” (1969), do pri kraju prošle godne objavljeneog izbora pod uopštenim naslovom „Pesme”, protekle su tri i po decenije. I to kakve tri i po decenije! Bile su to decenije silovotih promena, lomova, preokreta pa, u srećnim i retkim okolnostima, postepenih i poželjinh preobražaja. Menjalo se u svetu, menjalo se u ljudima a mutilo u svetu smrkavalo je u dušama. Kad prođu takva vremena postavlja se sasvim normalno i logično pitanje ne šta se i koliko promenilo već je li išta preostalo. Odista, šta je preostalo od svega što se činilo nepropadivim? U sudarima, ništenjima i razdešavanjima ne razdešava se samo materijalno već i duhovno. Ono najviše i najočiglednije strada. Ili se, nekim čudom, ono najviše odupre? U takvom slučaju posle takvih vremena vrše se rekapitulacije i temeljna preispitivanja. Tako je i sa duhovnim tvorevinama. Život u karantinu Nije neobično i neočekivano da jedan pesnik koji se nije nametao obimom i brojnošću knjiga već karakterističnim načinom pevanja i sam preispita ono što je stvorio te da napravi neku vrstu prevrednovanja. Raša Livada je od svoje prve pesničke knjige do izbora iz prethodnih objavljivao retko ali su njegove knjige uvek imale i znatnog i značajanog odjeka. Sada je njegov pesnički sadrug Borislav Radović napravio izbor iz tri Livadine knjige: „Poprskan znojem kazaljki” (1969), „Atlantida” (1972), i „Karantin” (1977). Izbor koji je starim i novim čitaocima Livadine poezije ponudio Radović dat je hronološki, pa je na osnovu njega moguće pratiti ili konstatovati doslednost u Livadinom pevanju protegnutom na više od tri decenije. Šta današnjem ali i onom davnašnjem čitaocu, onom koji je, makar i sa kolegijalnom radoznalošću ili čitalačkom posvećenošću pratio pesništvo Raše Livade, kazuje ovaj i ovakav izbor? Pre svega kazuje da se promenilo mnogo toga ali se nije izmenio onaj osnovni utisak koji je Livadina pesma nametala još od samih početaka. Neobičnost, svežina, silna jezička energija, smelost u oblikovanom postupku i nekonvencinalnost u građenju pesme su samo neke lako uočljive i nesporne karakteristike ovog pevanja. Ali i vrline njegove. No, srećom nisu i jedine. Ono neuhvatljivo i neobjašnjivo jeste poezija. Novo čitanje Livadene poezije pokazuje da je ona, kolokvijalno kazano, izdržala probu vremena te da je i onda kad pesnik uvodi kolokvijalni govor (a on to uvek radi namerno da karakterističan i netipičan ambijent naslika življe ) obznanjivala neprolazne vrednosti. Mućenje pogleda Livada nije (ma koliko se pisalo i ma kako se na tome insistiralo) pesnik van vremena i prostora. Da jeste onda bi ovo pevanje ostalo u domenu eksperimenta a za to bi, vremenom, prestalo zanimanje. Ono, srećom, nije prestalo. Vredi ukazati još jednom ne samo na neobičnost postupka, osobenu tematiku, neobičnu ritmiku i metriku već i na osoben temperament pesnički kome je sve ostalo podređeno i saobraženo. Iz kog, uostalom, sve ovo proističe. Ako je poezija u onom neobjašnjivom i neuhvatljivom, onom što izvire iz same prirode onda je Livada, po meri svoga nemalog dara, našao u jeziku svoju melodiju i primeren mu tip kazivanja. Pesnik kod kojeg su prepoznavali kritički govor, nove moderne ritmove, depoetizaciju i desakaralizaciju, mnogo je više od toga. Metafora karantina ili sudbinsko određenje atlantide nisu tek tako potrošeni u jednom pevanju, njih je u širokoj asocijaciji i slobodnijoj interpretaciji moguće proširiti na opšteljudski udes. Ne protiče li mnogo toga u karantinu i sa obeležjima potonulih gradova? Ako nije sveobuhvatna (čak i kad je ostvarena kao mikro celina) poezija gubi smisao. Livada je je to razumeo pa kaže: „da predugačka priviđenja zamute pogled”. Pogled ovih pesničkih očiju je, srećom, jasan i bistar i kad nije vedar, govor odrešit i smeo i kad nije viskoparan i toržestven. Dragomir Brajković 19.11.06 Danas Ponovni izlazak iz karantina Pesme, Raša Livada Jedno od najprijatnijih iznenađenja na minulom Sajmu knjiga bila je pojava Prosvetine biblioteke savremene književnosti, gde je u okviru tri kolekcije (proza, poezija, esej) objavljeno čak deset odličnih naslova, što domaćih, što stranih pisaca. Recimo: Bore Ćosića, Ivane Dimić, Milana Đorđevića, Ibrahima Hadžića, Bogdana A. Popovića, ali i Eve Lipske i Vislave Šimborske! Da je takvih deset knjiga objavio neko od izdavača medijskih miljenika ne bismo mogli da živimo od pohvala, a pošto je reč o slavnoj Prosveti, koja pokušava da se izvuče iz velike krize, suočavamo se s tipičnom našom gluvom tišinčinom samozvanih moralnih arbitara. U kolekciji poezije prva knjiga donosi izbor iz poezije Raše Livade koji je načinio pesnik Borislav Radović. Taj izbor hronološki sledi krajnje neobičnu karijeru ovog pesnika, ređajući pesme iz njegove tri pesničke knjige: Poprskan znojem kazaljki, Atlantida i Karantin. Ono što je ekstremno neobično jeste činjenica da je Livada prvenac objavio 1969. godine, s tek navršenih dvadesetak godina, Atlantidu tri godine kasnije, da bi s Karantinom 1977. godine, rekao bih neočekivano za svakoga ko je pročitao tu odličnu, vanserijsku knjigu, napustio poeziju, ili bar njeno objavljivanje u periodici i po knjigama. Dan po dan i tako prođe trideset godina... Livadine pesme iz Karantina, naravno, pojavljivale su se u antologijama i izborima, prevođene su na strane jezike, a on sam je pokretao časopise (čuveno i nezaobilazno Pismo) i edicije, radio svetske antologije lirike, učestvovao u književnom i društvenom životu... Ali! Pesme u izboru Borislava Radovića ostvaruju dva cilja. Potvrđuju mišljenje i stav onih koji su upoznati s Livadinim sada već udaljenim pesničkim radom, ali pretenduju da izborom najkvalitetnijih njegovih stihova, nekim novim, mladim čitaocima prikažu jednog od savremenika različitog, a njima verovatno apsolutno nepoznatog liričara. U mojem čitanju, a ja pripadam, nažalost, onoj prvoj starosnoj grupi, knjiga Poprskan znojem kazaljki protiče u drznovitom traganju vrlo mladog pesnika za vlastitim glasom i novim modernim ritmovima, odnosno traganju za drugačijim pesničkim govorom. Posezanje za depoetizujućim registrima jezika, pre svega u cilju lirske depatetizacije, jedna je od centralnih osobina Livadine prve knjige. (Onima koji se prisećaju kako je tada globalno izgledala srpska poezija jasan je nezaobilazni pesnikov modernistički ulog.) Posle trideset godina osećaj novuma je, naravno i međutim, gotovo nestao, a preostalo je i dalje vidno traganje za slobodnijim ritmovima. Mnogo je nejasniji status Atlantide. I u toj mladalačkoj knjizi pesnik je insistirao na formalnom radu u stihu, na drugačijosti, počev od vizuelnog izgleda i ritmičke organizacije, ali je tema globalnog aluzivnog posezanja za antičkim temama i simbolima, kao sredstvima oštrog satiričkog govora o utopijskoj ideologiji, bar ovom čitaocu ostala smisaono nejasna i vrednosno neizvesna. I izbor Borislava Radovića iz Karantina (s dve u njegovo tkivo ubačene pesme iz međuvremena!) potvrđuje krucijalnost te zbirke za Rašu Livadu i opstanak njegovog imena u korpusu srpske poezije druge polovine 20. veka. Zemun kao mitsko mesto ovog pesništva, njegovi (istorijski) toposi (Kapetanija, Sinagoga, Milenijumska kula...), sraz sa modernim životom i duhom (novog) doba, dijalog s istorijom filozofije i istorijom pesništva uopšte, mozaički prosede ove poezije čiji grafizam prati više upletenih glasova - neke su od dominantnih osobina ove odlične knjige. U nekim pesmama i delovima nekih drugih pesama Raša Livada pruža očaravajuće i zagonetne stihove u kojima se teme jevrejstva, žrtve, erosa, ludila... obrađuju iz pozicije žustrog, tvrdog ironičnog verizma. Mislim prevashodno na pesme Kapetanija, Siledžija, Majka, Književnik, Slepac, Sveštenik, Ratno ostrvo, Čistilište... I poentni (in)direktni saveti ovih pesama, i njihove ideje koje se kolebaju između aforističkih iskaza i tamnih, apokaliptičnih slika, kao i znani i anonimni likovi, koliko i tajanstvene atmosfere - sve to gradi u Karantinu, i danas, kao i pre trideset hitro minulih godina, neodoljiv utisak - i za starije i za mlađe čitaoce, one koji će ovu knjigu čitati bez betonirajućih predrasuda, kakve su odnedavno `in` u čaršijskom delu Beograda. Svoje tri davnašnje pesničke knjige Raša Livada je objavio u Prosveti, stoga je pojava Pesama u novoj ediciji prirodan odgovor pesnika, ali i njegovog izdavača. Vasa Pavković 2006; ćirilica; 21 cm; 140 str.; 86-07-01684-9;

Милан Ракић био је српски књижевник, песник и дипломата MATICA SRPSKA odlično očuvana kao nova ROOM.4

Rolf Diter Brinkman: PESME, Oktoih 1991, tvrdi povez, str. 104. Prevod Zlatko Krasni. Očuvanost 4. Brinkmann [bri`ŋkman], Rolf Dieter, njemački književnik (Vechta, 16. IV. 1940 – London, 23. IV. 1975). Pisao pjesme i pripovijetke po ugledu na američku pop-poeziju i subkulturu; uredio vrlo zapaženu pop-antologiju ACID (1969). U poeziji ne registrira samo svoje osjećaje i opažaje, nego crpi građu iz knjiga, filmova, pop-glazbe, reklame, stripa i dr. Zbirke: To vi zovete jezik (Ihr nennt es Sprache, 1962), Piloti (Die Piloten, 1968), Na zapad (Westwärts, 1975).

Autor - osoba Amelin, Maksim Alʹbertovič, 1970- = Amelin, Maksim Alьbertovič, 1970- Naslov Potčinjena reč / Maksim Ameljin ; izbor, prevod s ruskog i beleške Žarko Milenić Jedinstveni naslov Gnutaя rečь. srpski jezik Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Akademska knjiga, 2021 ([Subotica : 1909. Minerva]) Fizički opis 167 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Milenić, Žarko, 1961- = Milenić, Žarko, 1961- Skvorcov, Artem, 1975- = Skvorcov, Artem, 1975- Zbirka ǂBiblioteka ǂMozaik (karton sa omotom) Napomene Prevod dela: Gnutaя rečь / Maksim Alьbertovič Amelin Tiraž 1.000 Str. 145-161: Radovi i dani Maksima Ameljina / Artem Skvorcov Beleška o autoru: str. 163-164 Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst Na koricama i omotu beleška o delu. Predmetne odrednice Ameljin, Maksim Albertovič, 1970- „Ameljin ne samo da blista erudicijom i svojim izvanrednim versifikacijskim darom, već voli antiku i ruski 18. vek svim nitima duše. Upravo stoga, ili možda i ne zbog toga, u njegovoj poeziji neprestano provejavaju najbizarnija iskustva.“ – Ana Kuznjecova „’Arhaici i inovatori’ poznato je delo Jurija Tinjanova. Na temelju te formule i parafrazirajući je, Maksima Ameljina možemo da nazovemo najsjajnijim arhaističkim inovatorom u njegovoj generaciji. Kroz crticu, kroz spojnu crticu.“ – Tatjana Bek „Umesto jezičke nemoći, on predlaže lingvističku gozbu, umesto bezobličja – strogu i složenu strukturu, umesto javnog prebiranja ubogih ličnih kompleksa – razumljivu raspravu o vitalnim pitanjima. Sticajem okolnosti, Ameljin često mora da odgovara tradiciji ne samo za sebe već i za one koji iz različitih razloga, svesno ili nesvesno, takvu odgovornost izbegavaju.“ – Artem Skvorcov Maksim Albertovič Ameljin rođen je 7. januara 1970. godine u Kursku. Diplomirao je na Fakultetu za književnost „Maksim Gorki“ 1994. godine. Od 1995. do 2007. bio je komercijalni direktor i glavni direktor izdavačkog preduzeća „Symposium“ u Moskvi. Od 2008. godine je glavni urednik u izdavačkom preduzeću OGI u Moskvi. Objavio je zbirke pesama „Hladne ode“ (Holodnie odы, Moskva, 1996), „Dubia“ (Sankt Peterburg, 1999), „Gorgonin konj“ (Konь Gorgonы, Moskva, 2003), knjigu sabranih dela „Potčinjena reč“ (Gnutaя rečь, Moskva, 2011) i poemu „Vesela nauka“ (Veselaя nauka, Moskva, 2018). Osim poezije piše književne kritike i eseje. Priredio je knjige izbranih dela ruskih pesnika: grofa D. I. Hvostova (1997), A. E. Izmajlova (2009), S. E. Neljdihena (2013), V. P. Petrova (2016), A. P. Sumarokova (2017), sabrane pesme A. P. Bunjine (2016), O. E. Mandeljštama (2017); knjige pesama „O miševima“ V. F. Hodaseviča (2015), A. P. Sumarokova (2017), antologiju savremene ruske poezije za kineskog izdavača „Narodna književnost“ (2006), antologije „Najbolje pesme 2010. godine“ (2012), „Antologiju nove gruzinske poezije“ (2014). Priredio je antologiju savremene poezije naroda Ruske Federacije na 57 nacionalnih jezika (2017). Laureat je nagrade „Antibooker“ (1998), nagrade časopisa „Novый mir“ (1998, 2015), pesničke nagrade „Anthologia“ (2004), nagrade „Moskovskiй sčet“ (velika nagrada 2004, specijalna 2012), „Znamя“ (2010), Bunjinove (2012), Solženjicinove (2013), nagrade „Poet“ (2017), nagrade „Master“ za prevod (2010), a pobednik je Nacionalnog konkursa „Knjiga godine“ u nominaciji „Poezija godine“ (2004 i 2011). Poznata kritičarka Tatjana Bek nazvala je Ameljina „arhaistom-novatorom“. Značajan uticaj na Ameljina ima antička klasika. On sam prevodi sa starogrčkog i latinskog jezika. Preveo i priredio knjige Katulovih pesama, Pindara i drugih antičkih klasika. Takođe prevodi sa italijanskog jezika. Pesme Maksima Ameljina uvršćene su u „Antologiju savremene ruske poezije“ (Peking, 2006), „Antologiju ruske lirike“ (Beograd, 2007) i druge. Knjige pesama izašle su mu na kineskom, engleskom, nemačkom, katalonskom, gruzinskom, jermenskom i bosanskom jeziku. Pojedini ciklusi objavljeni su mu i na nizu drugih jezika. Ameljin je učestvovao na književnim smotrama u Kini, Kubi, Nemačkoj, Gruziji, Jermeniji, Hrvatskoj i dr. MG37

Nove, neotpakovane.....

TAlijanske zenske papuce broj 38 malo nosene sa specificnim izgledom stikle. Duzina gazista je 25 cm koza

PRIRODNA KOŽA, ŠTIKLA 4,5 CM

originalne preudobne lagane japanke,nosene,nemaju ostecenja

Lakovane , uvozne , udobne i elegantne broj 37 . Lepo se kombinuju.

Prelepe japanke,dobro ocuvane.

Kvalitetne papuče - sandale KILLER LOOP. Korišćene ali mogu još dugo da se koriste. Sigurno odgovara osobama koje nose broj 37 ili 38, bez obziru na izgled stopala, visinu risa, jer se sve reguliše pomoću jake čičak trake. . Unutrašnje gazište je veće od 24 cm, ali kod papuča i gazište treba da bude veće, ponavljam SIGURNO odgovaraju damama koje nose 37 ili 38. Tamo gde ulazi palac je široki kvalitetan lastiš a preko je koža. Gornji deo je takođe koža i reguliše se pomoću čičak trake. Sve je potpuno u funkciji, jedino su se malo iskrzale na peti, ali mogu da se nose bar još 2-3 sezone bez problema. Šaljem post expressom ili kao preporučenu pošiljku. Lično preuzimanje na Novom Beogradu u 61 bloku.

Preslatke japanke + torba! novo sa etiketom. Naznacena velicina je 37/38. Super za poklon, prakticno i lepo. Samo jedan krug.

Broj 39 gaziste 26 cm japanke

dva puta nosene, visina stikle - 6 cm

Papuce sa drvenom podpeticom u odlicnom stanju

Očuvane bez oštećenja

stikla 10cm---- boja je smedja , nije bez a nije ni braon papuce zbog blica izgledaju kao odrane ,ali nemaju ni jednu ogrebotinu papuce su kao nove lagane gaziste i ovo napred je koza a djon neznam od cega je , uglavnom su lagane papuce ako vas nesto zanima , pitajte slobodno

Liber Beograd 2004g. 153str. Vilijem Blejk

Udobne papuče na platformu br 37 a dužina tabanice je 23,5 cm,preovladavaju bež i narandžasta boja, a ima malo zlatne i zelenkaste,od eko kože su.Platforma je od lagane gume visine 9 cm,a napred 3 cm.

Odlicne ESPRIT papuce od sundjerastog, izuzetno udobnog djona i tekstila. Broj 39, gaz. 25,5 cm. Savrseno su meke i udobne. Jedini trag nosenja je blagi otisak stopala na unutr. gazistu, sto se moze srediti mokrom krpom.

Sive Leon papuce-nanule, jako udobne, malo nosene, u odlicnom stanju...