Godina je 885. Engleska živi u miru, podeljana na dansko kraljevstvo na severu i Alfredov Veseks na jugu. Ali nevolje su na vidiku, jer je oživeo "mrtvac", a pojavljuju se novi Vikinzi koji dolaze da zauzmu London. Ovo je priča o ljubavi, suparništvu i nasilju koja će vas čvrsto držati uz sebe; pesma mača pripoveda priču o stvaranju Engleske.

Utred, Alfredov vojni zapovednik, koji je to protiv svoje volje, predvodi neprijatelje u zamku i kod Firnhema dolazi do jednog od najvećih poraza Vikinga. Ali, kao posledica pobede, Utred je na iskušenju i prekida veze sa Alfredom, odmeće se i vraća na sever, u otadžbinu, postavši ponovo Viking. Jedina osoba koja Utreda može da vrati Saksoncima je Eterled, Alfredova ćerka, udata za vladara Mersije, koji želi da bude naslednik njenog oca. Utred preuzima zapovedništvo nad demoralisanom mersijskom vojskom i predvodi ih u očajničkoj borbi, koja se završava krvoprolićem kraj reke Temze.

Autori: Ljiljana Milojevic Sulovic, Budimir Pavlovic Monografija, Lux Izdavac - KSS, Beograd Godina - 2000. Knjga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,ilustracije,luksuzno izdanje,format 29 cm,50 str. (13)

Mitologike III-Klod Levi-Stros.Izdavaci Prosveta/BIGZ,1983 godine.Tvrd povez,406 str.Dobro ocuvana.

U Evropi fašizam, nacizam i komunizam nikad nisu dosledno poraženi. Svaka pohvala kolektivizmu trebalo je da bude opomena da se nisu razumele strahovite poruke svetskih ratova. Nikad nije uspostavljen etički konsenzus o tragičnoj sudbini istočne strane Gvozdene zavese. Politički progoni i ubistva, provincijalizacija javnosti i kulture, međunarodno etablirani organizovani kriminal više nisu samo stvarnost Putinove Rusije. Ova knjiga ulazi duboko u svakodnevicu u kojoj je i dalje neizvesna budućnost evropskog sveta, slobode kretanja, mišljenja, poslovanja, odluka za budućnost. Drugi hladni rat vodi se u svakoj evropskoj državi, u svakoj društvenoj ćeliji, u svakoj važnoj debati. „Svež i dubok analitički pogled na korenite promene koje su se odigrale u prethodne dve decenije na svetskoj političkoj sceni. Autor detaljno prati novi uspon Rusije i promenu balansa u odnosima sa moćnim svetskim silama, najpre sa Sjedinjenim Američkim Državama. Analizirajući odnose dva nekadašnja rivala iz Prvog hladnog rata, autor uspostavlja parametre Drugog, precizno objašnjavajući različite aspekte ovog rivalstva, nove načine nekad tihog, nekada otvorenijeg sukobljavanja u težnji za uticajem i dominacijom.“ – Prof. dr Vlada Stanković, Filozofski fakultet u Beogradu „Nikola Samardžić dekonstruiše populističke narative koji u savremenim hibridnim dejstvima predstavljaju glavno oružje savremene Rusije. Zapadni svet, oličen u EU i SAD, svojim pak slabostima i nedoslednostima otvara prostor za delovanje Rusije i Kine, a glavne žrtve takvog delovanja su narodi koji žive na tzv. proksi teritorijama – Balkanu, Ukrajini i Bliskom istoku. Jezik i stil kojim je knjiga pisana čine je pristupačnom širokoj čitalačkoj publici i to je njena posebna vrednost.“ – Prof. dr Zoran Dragišić, Fakultet bezbednosti u Beogradu

Srpski viteški kod prva je naučno utemeljena rekonstrukcija vremena u kojem se razvijao viteški sistem vrednosti u Srbiji. Uzbudljiva priča o nastanku i prirodi viteštva u Evropi i putevima kojima je nov etički kodeks dopirao do nas otkriće nam mnoštvo do sada nepoznatih detalja o boravku prvih krstaških ratnika na srpskom dvoru prisustvu naših ljudi u Jerusalimskom kraljevstvu, uticaju tek nastalih viteških redova na srpsku vlastelu, poseti Svetog Save Sionu koja je ostavila trajne posledice na našu vitešku tradiciju. Na osnovu sačuvanih istorijskih izvora oživeće se viteški turniri priređeni po uzoru na evropske, protumačiti simbolika grbova, predstaviti viteška oprema i običaji koji su se negovali na dvorovima naših vladara. Otkrićemo imena i sudbine prvih poznatih vitezova u Srbiji, produbiti znanja o pripadnosti legendarnih srpskih vladara i vojskovođa viteškim redovima, a iz dubina prošlosti izroniće i zaboravljene ljubavne priče, saznanja o ženama vitezovima, predstavama koje je narod imao o junacima u bleštavim oklopima. Raspričano, dinamično i faktografski bogato predstavljanje srednjovekovnog života pokazaće na kraju kako je viteški kodeks duboko usađen u identitet evropskih nacija, pa time i u naš, i kako bez njegovog tumačenja nije moguće spoznati sve dimenzije epohalnih nacionalnih događaja – od Kosovskog boja, preko ustanka protiv Turaka do oslobodilačkih ratova u XX veku. Povez knjige : Mek Format : 13 x20c m Pismo : Latinica Strana: 368

Pescanik VI.Istorijski arhiv grada Nisa.Mek povez,257 str.Veoma dobro ocuvana.

Koautor Vidoje Golubovic Izdavac - Sluzbeni glasnik, Beograd Godina - 2010. Lagumi, Podzemni objekti Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,tvrd povez,sa omotnicom u dobrom stanju,format 22 cm,301 str. (08)

Srbija i njeni saveznici,dogadjaji s jeseni 1915 godine-Divizijski djeneral Mil.J.Nikolajevic.Mek povez,135 str.Dobro ocuvana.

Tvrdi skajani povez, veliki format, kvalitetan papir, bogato ilustrovano.

SUROVI MARŠ SMRTI Svetlana Milovanović Žanrovi: Istorija, Domaći pisci Izdavač: Svetlana Milovanović Broj strana: 493 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Opis Delo pod nazivom `Surovi marš smrti` Svetlane Milovanović uzbudljiva je priča o istorijskom periodu Velikog rata (1914-1918) ali i prikaz patnje srpskog naroda, kao i osvedočenog prijateljstva sa bratskim narodom Grčke. ---------------------------- Knjiga je NOVA.... ---------------------------utrendu----- ---------------------------- k

Poklon matici iseljenika srbije CERKEZ, Vladimir. Espanja, Espamja. Poema. Dvojezicno izdanje (srpskohrvatsko i spansko. Beograd : Ijdavac:Udruzenje jugoslovenskih dobrovoljaca spanske republikanske vojske. Zajednica universiteta Jugoslavije i Jugoslavijapublik, 1988. 115 p. 2k

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,Део први 1954-1958. Рођење и успостављање КГБ, 7 Глава прва. Почетак, 10 Глава друга. Казнени мач Лубјанке, 25 Глава трећа. Заштита државних тајни у периоду реформи, 38 Глава четврта. У тајној служби код Никите Хрушчова, 43 Део други. 1959-1976., ЈСомитет”, 64 Глава пета. Основни закон Лубјанке, 65 Глава шеста. ТАСС је овлашћен да објави: спољне и унутрашње претње, 98 Глава седма. Обавепггајци из провинције, 103 Глава осма. Народни гардисти са Лубјанке против кинеских шпијуна, 112 Глава девета. Специјалци на фронтовима „хладног рата”, 112 Глава десета. Полигичка репресија под Никитом Хрушовом и Леонидом Брежњевом, 148 Део трећи. 1977—1984. Златне године Лубјанке, 160 Глава једанаеста. Ко је руководио комитетом, 161 Глава дванаеста. Из Јасењева се видео цео свет, 165 Глава тринаеста. Са киме су ратовали чекисти, 187 Глава четрнаеста. Лов на „Тигра” у планинама Авганистана, 217 Глава петнаеста. Пета управа против дисидената, 225 Глава шеснаеста. Олимпијске игре чекиста, 243 УВОД „По чему се обавештајац разликује од обичног човека?,> „Први, када сапштава сензационалну вест увек додаје фразу: „Прочитао сам у јутарњим новинама.” Ову шалу је средином деведесетих година прошлог века аутору испричао високи службеник Лубјанке. Тада смо осуђивали скандал изазван појавом књиге посвећене историјату радиоелектронске присмотре у руским књижарама. Аутори те монографије оптужени су за одавање државних и службених тајни. Обојица су служили у ФАПСИ-ју (1) - организацији која се бавила не само „организацијом и осигурањем криптографске и инжењерско-техничке безбедности шифрованих комуникација у Руској Федерацији и њеним заграничним испоставама” него и радиошпијунажом - „организовањем и управљањем спољном обавепггајном делатношћу у области шифрованих, тајних и других облика специјалних комуникација уз употребу радиоелектронских средстава и метода.” Ауторе скандалозне књиге није спасло чак ни то пгго су све изнесене чињенице биле непознате само читаоцима у домовини. На Западу су за успехе и неуспехе сарадника Осме (шифрантске) и Шеснаесте (радиоелектронске везе) управе КГБ-а знали још у време „хладног рата”. Баш тада се појавило мноштво публикација које су се позивале на сараднике ФАПСИ-ја. Истина, „зли језици” су установили да је основни вид „напада” на ауторе - завист појединих начелника те управе. У последњој деценији прошлог века било је модерно, престижно и уносно писати о пословима и људима Комитета државне безбедности СССР. Баш тада је домаће књижевно тржиште преплављено мемоарима чекиста и „исповестима” пребега, озбиљним и тенденциозним монографијама руских и иностраних историчара, резултатима сензационалистичких новинарских истрага. Прошло је неколико година и већина руских читалаца је изгубила занимање за ту тему. Можда и због тога што су чекисте са страница књига и екрана телевизора потиснули нови, јунаци нашег времена”: „буразери” и „пандури”. Њихови доживљаји су ближи и разумљивији савременом житељу Русије. Други разлог - разочарење у КГБ. Ако је Лубјанка била тако моћна организација, како је могла да допусти распад Совјетског Савеза? Значи да су били измишљени сви подвизи чекиста на фронтовима „хладног рата”. За ишчезавање СССР-а с политичке карте света и катастрофу с краја осамдесетих и почетка деведесетих година двадесетог века нису криви чекисти, него руководство земље, које је све то допустило. Чекисти, као и њихови претходници - жандарми у Руској империји - били су тек мач и штит у рукама владара. Они су увек испуњавали вољу императора или генералног секретара. Да је у зиму 1916-1917. Николај П завео дикгатуру у земљи, не би било Фебруарске револуције и Октобарског преврата. Друго је питање запгго је последњи руски цар био неодлучан и неспособан за такав чин. Мало ко зна да је министарство полиције последњих година постојања руске империје било савршено обавештено о свему што је долазило из крила опозиције. Трећи разлог - већина тајни Лубјанке већ је разоткривена и зато неће бити бурних сензација. Да, то је заиста тако. Зато у овој књизи постоји много недовољно познатих страница историје Комитета државне безбедности СССР. 1 ФАПСИ - владина савезна агентура за комуникације и информа-ције при председништву Руске Федерације. Чиниле су је 1991. го-дине Осма (шифрантска) и Шеснаеста (радиоелектронске везе) управа КГБ-а СССР-а. Ушла је у еастав ФСБ РФ 2003. године. ``

ZABORAVLJENI HEROJI PRVOG SVETSKOG RATA Zaboravljeni heroji Prvog svetskog rata Dimitrije Vujadinović(autor) Izdavač: Arhiv Srbije Vizuelna istorija. Knjiga 6. Fotomonografija. Malo poznati detalji junaštva i tragedije branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu. Beograd je, inače, bio poprište prve bitke u Velikom ratu i najviše je rušen i najžešće branjen grad u Evropi. Kosti 5.000 branilaca Beograda iskopane su s poprišta bitaka tek deceniju posle rata i sahranjene u spomen-kosturnicu na Novom groblju. Ona je, kao i monumentalni spomenik, podignuta dobrovoljnim prilozima preživelih ratnika i tadašnje beogradske opštine. Kosturnica je, kao i one na Zejtinliku i na Krfu, napravljena da potomstvo može da dođe i pokloni se senima junaka. Preživeli branioci su je predali 1931. godine na star anje beogradskoj opštini. Danas su, kao i decenijama ranije, vrata kripte zaključana i nijedna sveća ne osvetljava mrak u kome počivaju heroji odbrane Beograda, prvog bombardovanog i sračunato rušenog evropskog grada u 20. veku. NA dan objave rata 28. jula 1914. u Beogradu nije bilo vojske. Dunavska divizija je povučena iz kasarni u Donjem gradu Beogradske tvrđave, naredbom Pašićeve vlade koja se sklonila u Niš, a nije odlučila da li treba braniti prestonicu. Beograđani su se samoorganizovali. U kafanama „Zlatni top“ i „Zlatna moruna“ prijavljivali su se kao dobrovoljci starim četničkim vojvodama iz balkanskih ratova. Sa finansijskom stražom Savskog pristaništa uveče, 28. jula, zauzeli su položaje na beogradskim obalama od Ade Ciganlije do dunavskog keja. 2020; ćirilica; 24 cm; 120 str.; 978-86-80786-58-2; Knjiga je N O V A ------------------------------ 1w,1w

KAVUR Moris Paleolog Izdavac : SKZ Godina : 1938. Povez : tvrd Stranica: 248 PERFEKTNO stanje knjige Za BIBLOTEKU,ČUVANJE. L4

Ion Munteanu William Marin Gheorghe Radulovici 1968., broširani povez, 301 strana, delimično podvlačena, požutela, težina 380 grama. ****

Moc, mit i stvarnost Izdavac - Laguna, Beograd Godina - 2011. Prevela Jelena Micovic Slobodno zidarstvo, Masoni, Tule, Zavera, Templari, Rozenkrojceri Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,mek povez,ilustracije,format 20 cm,394 str. (96)

Масовност, сарадња са италијанским и немачким окупаторима и злочини над Србима. 24 стр, 420 стр.

Kosta Čavoški LUTKA U TUĐIM RUKAMA Knjiga je NOVA --------------------------- 1k

Reprint emigrantskog izdanja iz 1964 Živko Topalović

О ПОРЕКЛУ СЛОВЕНА, Пабел. Ј. Шафарик Словени чине једну класу народа из Јафетовог рода којем припадају и Индијци, Медијци, Трачани (са грчким и латинским племеном), Готи (са скандинавским и германским племеном), Келти и Лети као језичке и народне класе. За нас је утешно да припадамо једном роду народа који се још од својих праотаца јавља као цивилизован на најудаљенијим границама историјског времена из чијег крила су од тада до сада потекли скоро сви они народи, који су на путевима културе освојили палму победе. Да ли прапостојбину ових потомака Јафета треба тражити у Европи, како то жели Шулце (Schulze), или у Азији, како се то обично сматра, нека други одлуче. Али, и онај који би радо желео да избегне лавиринт најстарије генеалогије народа и који неће да се одрекне одобравања прастарој Зенд-саги, поред других познатијих и најновијих истраживања и претпоставки о пореклу и развоју друштвене цивилизације, на основу којих изгледа, да се ово прастаро племе, које је већ имало развијену склоност за друштвено формирање са животним искуством, простирало од највише окомите равни Азије (30° до 40° географске ширине; 90° до 110° дужине), где је развође јужноазијских главних река, преко Индије, Бактриана, Согдиана, Парса, Медије, Грузије и касније преко Европе. Северно изнад исте, од крајњег севера Азије преко целе северне Европе и северне Америке, попуњавао је неки други род неизмерно велике просторе, које Раск назива скитски, и чију главну групу чине Монголи, Татари, Турци, Финци и др. са својим безбројним племенима и огранцима. Време и начин у којем се одвојио словенски народ од народа Јафета, као грана од стабла у Азији или у Европи, остаће увек загонетка. У историјски потврђеној епохи појављују се Словени већ проширени и одвојени од својих осталих братских народа Индијаца, Медијаца. Персијанаца, Грка, Латина, Келта и Германа, сасвим издвојени и у збијеним масама, као и у разбијеним хордама на великим просторима средње Европе, а делимично и Азије. Пошто нас сигурни трагови наводе на то, да су они у епохи феничанске светске трговине већ имали своја европска станишта, можемо да се одрекнемо оног недостижног које се налази са оне стране и да посматрамо њихову праисторију као историју која припада европском тлу и само тражимо расветљење у том просторном и временском обручу. О балтичко-феничанској, као и бористенској трговини ћилибара посебно је писано у новија времена, толико, детаљно да се ствар може сматрати окончаном. Утврђено је да су балтичку обалу насељавали Венеди у време када су Феничани у процвату њихове трговине (1800-1400. п.н.е.) доносили на Оријент ћилибар који је још био познат Мојсију и Хомеру. Сви историчари, не изузимајући Суровјецког, који хоће да припише Словенима пруску реч glesso, превидели су важну околност, да оријентално име ћилибара, хебрејски הלהש Exod. 30, 34., египатски sacal, скитски sacrium Плин., [XXXVII. 11], у потпуности одговара словенском називу скло. Реч скло црквенословенски сткло, руски стекло, српски стакло, хрватски szteklo, чешки, пољски и словачки sklo, садржи након избацивања епентетског слова Т (упореди у дијалектима стребро и сребро, стреда и среда, страка и срака, стјен и сјен, стлуп и слуп итд.) корен скл, чије је словенство несумњиво. Овај корен се састоји скоро код свих речи које започињу словом с и још једним консонантом (упореди у дијалектима скора и кора, скорица и корица, скрзе и кроз, скот и кот или котити, скоп или скопец и копити, смрт и мрјети, склеп и клопити, струна и трну, страж и тражити, skryna и krti, између осталог) од два различита елемента, из словенске, овде наглашено убачене, употребљене препозиције съ cum и од прастарог кл чије значење може да се открије поређењем са υλαος, gel - о, gla - cies, стакло. Пошто су египатско-хебрејске речи schechelet или sukal у семитским језицима стране речи, што се објашњава из неприродних покушаја извођења речи (одомаћено име за ћилибар код Семита је било некада јик или елек, у арапском смола, код Грка ηλεκτον, сада арапски kahraman, персијски karabe, турски kehribar, арменски sat); будући да са робама и њихова имена одлазе у најудаљеније пределе света; пошто се назив glesso код Пруса доводи аналогно у везу са називом код Венда, и пошто коначно скитска реч sacrium због променљивости гласова р и л није ништа друго већ реч сакал, признајем да сматрам речи schechelet, sakal, sacrium за један исти појам које означавају речи сткло, скло, а ову реч сматрам најстаријом словенском речи, која се икада појавила словенском филологу у области повести људи и језика. Када је Словен постао познат по стаклу, пренео је своју реч скло на сва светлуцава провидна чврстостопљена тела. „Домовина порекла Словена у Европи су Карпати` рекао је велики мисилац Мареј; коначни суд на основу најдубљег истраживања, који ће положити сваки непристрасан испит. По броју племена и мноштву људи, ни Келти, ни Германи, ни било који други сој Јафета није се наслањао у давним правременима на светски народ Срба-Венда који је својим широко распрострањеним огранцима на југоистоку, на Дунаву и Јадранском мору, на северозападу на Балтичком мору, неизвесно докле још у оно време горе према северу и укоренио се у народ Скита. Вероватно су се неки сродници из овог народа чије су основне врлине биле домазлук и пољопривреда населили на обалама Галије и Британије. Одувек познати народима келтског и германског језика под именом Венди, Винди, придодали су наши преци сами себи име Срба, које су Скити и Хелени на Понту искривили у Сармат, Сауромат, па је у том облику реч доспела до Грка и Римљана и тако остала стереотипно у њиховом писаном говору, све док касније име једног ратничког појединачног племена није истиснуло многоструко злоупотребљено име Сармата из света књига и постало трајно за све огранке српског порекла. Али и сама српска племена, носећи од давнина поред општих и посебна и локална имена, заборавила су или запоставила у животу, сем малог броја изузетака, заједничко старо име. Већ je Мела рекао о Сарматима: „una gens, aliquot populi et aliquot nomina` [I. 19.г.], а већ код Херодота може да се наслути старост имена Хорвати: назив Словени, Љехи, Љутичи, Чеси и др., биће да нису млађи. Велики број словенских дијалеката, којих је било у прадоба без сумње ништа мање него сада, пошто је различитост у начину говора рано запажена и због изумирања или постепеног стапања више говора у један, који се може историјски доказати, јасан је и пуноважан сведок за велики број српских праплемена, чија појава и ширење у V-VI веку изазива чуђење. Домовину старих Словена у I веку наше ере ограничити на област Волге у којој су живели Срби или балтички Венеди према Плинију, значи према томе исто, као и тврдња да су се станишта Германа у тој временској епохи налазила само унутар граница кнежевине Валдек. Као што су се пранасеобине Срба-Венда налазиле у средишту између Скита, Германа, Келта и Трачана; на исти начин је њихова праисторија донекле уједињење праисторије свих наведених главних и племенских народа Европе, и са те тачке гледишта помаже у решавању загонетке. На југозападном рубу њихове прадомовине. притиснути од Келта и Германа. били су Срби-Венди приморанн због пораста становништва, да прошире своја станишта у североисточном правцу и да се боре против слабих, остарелих, полако изумирућих европскпх Скита. Њихова јужна племена су рано савладали Келти и делимично поробили а делимично одбацили назад према Карпатима док су се северни са падина Карпата учврстили кроз средиште Скита до Дона и потиснули Финце ка обалама Балтичког и Белог мора, а јужне Ските ка Меотису [Азовском мору] и Волги. Преласци трачких Гета преко Дунава, сеобе немачких народа према Карпатима, проласци Алана између Балтичког мора и Понта, ратови Римљана на Дунаву, присилили су их да своја станишта због пораста људства прошире према североистоку и да се населе у појединим колонијама чак на источној страни Азовског мора. Према томе колико далеко бацају светло зраци историје у давнину, била је отаџбина Срба-Венда поприште хорди народа који су се кретали са југозапада и северо-истока и само непобедива снага вечно младог, мирног унутрашњег народног живота, спасла их је од потпуног нестајања. Тек тада када је римски колос, греховима разбијен, почео да се љуља под налетима Германа и када је истовремено продирање Алана, Гота, Хуна, Авара, Хазара и других азијских Скита пробудило и оснажило тежњу ка југу, поново су се појавила њихова племена, Словени, Хорвати (Карпиани) и стварни Срби (Сармати) на Дунаву и Елби и прекрили ускоро својим безбројним силеством земаљске просторе које су делимично њихови преци некад напустили. То што су неки новији писци повести сматрали Словене за касне придошлице у Европи, тек у епохи азијских Хуна, долази отуда, што су полазили од произвољности, без дубљег и многостраног истраживања, од претпоставке да Словени не би могли бити старији у Европи од њиховог имена у грчким и римским писаним делима. Бесмислица и глупост ове претпоставке пада сваком у очи. На овај начин би се могло и тврдити да пре имена Грка, Римљана, Германа и Франака нису постојали Хелени, Итали или Латини, Немци или Гали. Историја нас учи гласно, да се при задржаној истоветности народа, мењају њихова имена, стара одумиру, нова се појављују, даље, да посебна имена огранака прелазе на један цео народ, насупрот томе да се општа имена једне целине народа утапају у посебна имена бројчано малих огранака, да један исти народ може да се води под различитим именима, једно код куће, а више различитих у иностранству. Да ли би требало да овај етнолошки природни закон, доказан свуда, без обзира на толико много јасних сведочанстава за њега, трпи изузетак само код Словена? За тврдњу, да је име Срб по свом генеричном значењу старије од имена Словен, говори толико много чињеница. сведочанстава и разлога, да није изненађујуће, што су о овом значају још одавно говорили цењени научници, као што су K.G, Anton, F. Durich и J. Dobrowsky. Онај ко може да се увери, да су стари, стварни, генетски Сармати стварно Срби, њему није потребан даљи доказ за тачносг. Пошто та тврдња налази чврсто упориште и у другим чињеницама, заслужује утолико више пажње. Име Срб налазимо код Плинија (пpe 79. г.н.е.) и Птоломеја (161. год. н.е.) као име једне сарматске народности између Меотиса [Азовског мора] и Волге на данашњој реци Серба. Овај чисти облик Серби, Сирби биће да се директним путем од неког грчког географа сазнао и остао је сада готово стереотипан да стоји поред старијег скитско-грчког Сармат, чија је истоветност била непозната у прошлости Грцима који су писали и били сиромашни у језику. Да су Плиније и Птоломеј црпели из једног извора, видљиво је и из положаја имена: Серби, Вали итд. Књига је веома ретка и садржајно изузетна, издање које је пред вама је ретко и врхунски је опремљено. Тврди повез у кожи са златотиском. Количина је ограничена. - издавач - ФОНД ИСТИНЕ, БИГЗ и ЕПАРХИЈА ВРАЊСКА - Београд - година издања - 2004. - опрема - тврди повез са златотиском прошивен - број страна - 256 - писмо - ћирилица

ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ NAUČNI SKUP - DESPOTOVAC 2000 Tvrd povez - 256 strana - 25 cm DESPOTOVAC 2001 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Potpis na predlistu Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja V 4 kk ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

Izložba - Novi Sad kroz istoriju, Autori: Branislav Vranešević, Dr Kosta Milutinović, Živan Kumanov, Izdavač: Vojvođanski muzej - Novi Sad, Matica srpska - Novi Sad, 1951. god. Broširan povez, 24 cm. 60 str. + 22 str. ilustracija K SS O 1 2

A factual account of the Israeli-Arab war of June 1967 - a crisp and vivid narrative of the events leading up to the outbreak of war; a blow-by-blow description of the air and land fighting; and an analysis of the postwar diplomatic exchanges. Randolph Spencer-Churchill was the son of British Prime Minister Winston Churchill and his wife Clementine. He was a Member of Parliament between 1940 to 1945. He served with the 4th Queen`s Own Hussars during the Second World War and later worked as a journalist. He was the author of several works of non-fiction, including the first two volumes of the official biography of his father. Winston Spencer-Churchill was the grandson of Sir Winston Churchill. He served as a member of British Parliament between 1970 and 1997. He was the author of five works of non-fiction, while he also compiled and edited Never Give In!, a collection of the Best of Sir Winston Churchill`s speeches.

BEOGRADSKA TVRĐAVA u prošlosti sadašnjosti i budućnosti Beogradska tvrđava u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti (urednik V. Čubrilović) Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 1988; Beograd 1988. ,ilustrovana u boji. ARHEOLOGIJA Knjiga je NOVA ---------------------------- M