Rastko Petrović napisao je jedan od najneobičnijih romana srpske avangardne književnosti. „Burlesku” je žanrovski teško definisati jer se u njoj smenjuju elementi mitova, bajki, predanja, epskih pesama, žitija, apokrifa, biografske i autobiografske proze pa sve do konstruktivističke poezije. Kada se roman pojavio, početkom XX veka, podelio je čitalačku javnost tadašnje Jugoslavije. Kritičari i pisci naklonjeni tradicionalnoj literaturi su roman dočekali negativnim kritikama, a sa druge strane, Ivo Andrić je smatrao da su stranice Petrovićevog romana „pune rasta, pokreta, plođenja, znoja, igre, patnje želje i smeha. Perunov raj je mesto neke apsolutne animalne veselosti i duše napaćenih se ne primaju „da bi u raju ostalo veselo”, dok je Stanislav Vinaver naglašavao da je Rastkov roman genijalan i navodi da je „sav Beograd kupovao knjigu da se smeju i da vrište. Bila je to jeres u svetu dobronamernih grešnika”. Između ostalog, u Rastkovom svetu mešaju se Van Gog i Stari Sloveni, jer, šta ima prirodnije od toga?

U alternativnoj stvarnosti je 1984. godina. Nema više država i naroda jer je svet podeljen na tri velesile, superdržave Okeaniju, Evroaziju i Istaziju, koje međusobno ratuju, neprestano praveći i kršeći paktove, potpuno opsednute željom za vladavinom nad čitavom planetom. Vinston Smit, službenik iz Londona, provodi jednoličnu, turobnu svakodnevnicu svestan da nešto nije u redu, da nije sve onako kao što izgleda. Kako nema s kim da podeli svoje sumnje, počinje da se pita da li je poslednji razuman čovek na svetu ili je lud. A onda niz slučajnih, naizgled beznačajnih događaja, koji možda i nisu sasvim slučajni, počinje da mu otkriva pravu stvarnost, skrivenu iza političkih manipulacija vladajuće klase i njenog diktatorskog vođe, Velikog Brata. U sumanuto opasnoj potrazi za istinom, Vinston će morati da se suoči sa svojim najmračnijim tajnama i da pronađe odgovore na teška pitanja o ceni slobode, sreće i ljubavi. Iako napisan pre više od sedamdeset godina, distopijski roman 1984 Džordža Orvela ne samo da je odoleo vremenu, nego je danas možda čak i aktuelniji nego kad je prvi put objavljen, i upravo o tome se ogleda njegova gotovo proročanska, u isto vreme opčinjavajuća i zastrašujuća moć.

Glavni junak romana, Matija Paskal, odlučuje da napusti kuću, porodicu, grad, jednom rečju − sve, usled nesreća koje su ga zadesile. Matija smatra da mu od te odluke zavisi sreća, a i sam život. Jednoga dana, u kockarnici u Monte Karlu, osvaja pozamašnu svotu novca i počinje da se premišlja, da ponovo preispituje svoju odluku i na kraju odlučuje da se ipak vrati kući. Ali kako to obično biva, sudbina ima druge planove, i naš junak u novinama saznaje da je − umro! Tačnije, u njegovom gradiću je pronađen leš i njegova supruga i njegova tašta su nesrećnika identifikovale kao − Matiju Paskala! Shvativši da je službeno mrtav, te time i slobodan čovek, prepoznao je šansu da započne novi život i da napokon živi onako kako on smatra da treba. Menja identitet, menja i svoj lični opis i započinje novi život, nadajući se da će biti srećniji od prethodnog. Luiđi Pirandelo (1867—1936) bio je italijanski romanopisac, pesnik i dramaturg. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1934. godine, zbog svoje „hrabre i briljantne obnove drame i scene”. Njegova dela, od kojih su neka napisana i na sicilijanskom, uključuju romane, stotine kratkih priča, četrdeset predstava. Pirandelove tragične farse smatraju se pretečama drame apsurda. Jedan je od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka, koji je otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Prvi značajniji književni uspeh postiže romanom „Pokojni Matija Paskal” koji je napisao bdijući uz paralizovanu suprugu, 1904. godine. Roman tematizuje problematiku društvene maske koja je nametnuta svakome od nas i koje se ne možemo osloboditi.

Nije bilo moguće zamisliti da će išta ikada više postojati, osim tona. Šezdeset i šest minuta – toliko je trajao. Prvi put kada se javio, i svaki naredni. Stajala sam pod tušem, čvrsto sklopljenih očiju, voda je tekla po meni i oko mene… To je bilo samo moje vreme… Voda je vremenom postala mlaka, onda i hladnjikava. Nije mi smetalo. Sve dok. Sve dok nije došao. Nešto je pocepalo i vazduh oko mene, i šum vode, i umrtvljene misli. Kapci su se odlepili. Uletela sam u dnevnu sobu, tamo zatekla sina i moram da priznam, laknulo mi je kad sam na njegovom licu prepoznala užas, to je značilo da i on čuje, da zvuk nije samo moj. Istrčali smo onda na balkon, oboje, mahali smo rukama kroz vazduh, kao da taj zvuk plete nekuz mrežu oko naših tela iz koje se moramo zajedno izbaviti. Dole, na ulici, automobili su se sudarali, jedan za drugim, nisu čak ni pokušavali da zakoče, ljudi su se valjali po trotoarima držeći se za glave, psi su trčali ukrug. Verovatno bi se čuli i vrisci, da je išta drugo moglo da se čuje. Bližila se godišnjica Pipa, razarajućeg zvuka koji je opustošio Barbar i ubio more. Oni koji su ostali se nose sa blizinom te strašne i besmislene godišnjice. Nema više ribara, samo Simon i dalje izlazi u svojoj barci, pliva i roni. Govorili su mu da je proplivao pre nego što je prohodao. Da je ronio pre nego što je proplivao. Simonovo more nije preživelo Pipa i on mora da se suoči sa izvorom smrtonosnog zvuka. Njegova žena, Helena, ostaje da unese neki smisao u dane koji se smenjuju, čini se, uvek jednolično. Potrebno je danima nadenuti nova imena. David, Leni i Trava spremaju događaj, ne koncert, nego baš događaj, onako kako su ih nekada veliki muzičari pravili. Zvaće ga Year of The Spectre .

„Sandinista“ je nova zbirka poezije Dragana Boškovića koja se sastoji od 3 poeme ( Special price ): Slovenija , Dalje i Le bandiere nere . U trenutku kada književnost umire u pesniku, tekst postaje simbolička matica smrti, „prekrasno lice gubitka”, kako bi rekla Kristeva. I dok se na koži prepoznaju „olovne mrlje”, „neka mala slova, reči, lezije”, otkrivajući se u gestovima, nagoveštena večitom mimikrijom znaka – smrt književnosti još uvek nije strašna. (Slovenija) „Dalje“ je jedan oblik simboličke mere koja se konstantno pomera, raste, transformišući iskustvo teksta u iskustvo supstancijalne krize. Jer, ako je ono najgore što nam se može dogoditi manje od onoga što možemo podneti, najgore se, dakle, uvek dešava. Poema Dalje je ekscesni čin objave, granično mesto vidljivosti događaja koji nikada nije upravo ono što smo kadri da podnesemo. (Dalje) Moguće je moliti se i biti glas ništavila, biti izgubljen i pisati za neki budući vek, moguće je, naposletku, predvoditi „vojsku mrtvih na speedu” i istovremeno šaputati Gospi, „utrobi njenoj što leprša”. Postoji nešto programsko, manifestno, u poemi „Le bandiere nere“, a što zapravo, u čitavom „Sandinisti“ odjekuje kao smrtnosno jevanđelje, nadzemaljski a ljudski znak, neka čudna uteha, poslednja milost. (Le bandiere nere). Dragan Bošković je već stvorio stih koji je revolucija i samom sebi kontrarevolucija. (Iz pogovora „Najdalje“ Aleksandre Sekulić) Dragan Bošković (1970) srpski je pesnik, teoretičar književnosti i redovni profesor Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu. Urednik je naučnog časopisa „Nasleđe“ i monografske biblioteke „Crvena linija“ (FILUM, Kragujevac). Dobitnik je više pesničkih nagrada i poezija mu je prevođena na poljski, ukrajinski, češki, slovenački, španski i japanski jezik. Živi u Beogradu, radi u Kragujevcu.

U palati cveća - Viktorija Prinsvil senj2+

„Antologiju sam zamislio kao dodatak o tome da su mnogobrojna vrata za našu generaciju bila zatvorena, po uzoru na njegovu priču o tome kako je na ulazu u muzej Pegi Gugenhajm u Veneciji uvek nailazio na ta famozna zatvorena vrata. Antologija se, međutim, zavšava tekstom koji kaže da nije tačno da bi prvo trebalo da se oslobodimo nevinosti i iluzija”, Draško Ređep . Povez knjige : broširani Strana : 478 Format knjige : 11X18 CM Pismo : ćirilica

Priča o Jeleni Anžujskoj, ali ne samo to-priča o narodu, o bilju, o zadužbini. Jedina žena u našoj istoriji koja je dobila svoje žitije. Žena Uroša I, kraljica Jelena, delila je siromasima svojeručno jelo i odelo, poučavajući u svojoj kući kćeri siromaha.Cela zemlja je uznapredovala od njenog dolaska. Sve ovo nalazimo i u ovoj knjizi, ali i... šta je bilo u glavama običnog naroda pred njen dolazak? `Svaka biljka traži mesto i zemlju na kojoj najbolje uspeva` Otkrijte šta se sve krije iza ove rečenice,zašto je ona bitna za Jelenu Anžujsku,zašto za ćerku starog vodeničara. Koju je to tajnu otkrila kraljica Jelena i da li će istina izaći na videlo dana? Saznajte kako i koliko ja sudbina nas malih ljudi povezana sa onima koje nazivamo velikim Povez knjige : broširani Strana : 200 Format knjige : 145x205 mm Pismo : latinica

U kratkim esejima priređenim u knjizi "Ženski razgovori", Dušan Radović na sebi svojstven način, sa puno dobronamerne ironije i prostodušnog humora analizira sve stereotipe karakteristične za muško-ženske odnose, ali ne sa namerom da ih ruši, već samo da, po ko zna koji put, konstatuje njihovo postojanje i obogati ih aromom sopstvenog promišljanja... Povez knjige : broširani Strana : 232 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Smiraj dana na Balkanu može se čitati kao pažljivo iznijansiran, ljubavni roman čija glavna tema – ljubav u bračnom trouglu – dobija dodatna značenja na fonu prethodnih ljubavi Vere Korać i paralelnih ljubavnih priča njenih prijateljica. Ovaj roman može se čitati kao roman sa internacionalnom temom, budući da je Verin profesionalni život (ona je organizator seminara engleskog jezika koje drže poznati američki lingvisti za srednjoškolske profesore širom Jugoslavije) povezan sa brojnim putovanjima i galerijom likova naših i stranih intelektualaca. Njihovi susreti i razgovori svedoče o idejnim i kulturološkim razlikama, tačnije o sukobu dveju civilizacija: zapadne (američke) i istočne (balkansko-jugoslovenske). Smiraj dana na Balkanu može se čitati kao društveno-istorijski roman o aktuelnim zbivanjima u Jugoslaviji početkom devedesetih, koja nagoveštavaju tragičan dolazak novog rata. U tom smislu, kulminacionu tačku u fabuli romana predstavlja okupljanje svih romanesknih likova, različitih nacionalnosi i veroispovesti, na jednom mestu u jednom danu: veliko slavlje povodom premijere baleta koji je zasnovan na istoimenom romanu glavne junakinje i izveden u Sarajevu, 1991. godine, pretvara se tokom noći u žestok sukob i sveopštu tuču. U humorističko-satiričnom tonu, luksuzni restoran slavlja preobražava se u „balkansku krčmu“ razdora. Povez knjige : broširani Strana : 415 Format knjige : 145x205 mm Pismo : latinica

Ako volite Lovca na zmajeve ovo je prava knjiga za vas. Američki derviš je blistavo napisan, odmeren i emotivno silovit pogled na uzajamno delovanje vere i savremenog života. I sam Aktar odrastao je na Srednjem zapadu Amerike, te posredstvom Hajata Šaha čitaocima slikovito prikazuje moćne sile koje utiču na mladiće i devojke koji odrastaju kao muslimani u Americi. Ovo je iskren, ličan roman o kojem će čitaoci razmišljati dugo nakon što okrenu poslednju stranicu. Povez knjige : broširani Strana : 354 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Prema legendi, klinovi kojima je Isus Hristos bio prikovan za krst nestali su nakon Njegovog vaskrsenja. Jedan je umetnut kao deo u kruni, drugi je stavljen na vrh koplja, a treći je pretopljen u sečivo mača... Onaj ko bude imao u posedu ove tri stvari zavladaće svetom. Ista legenda kaže da se treća sveta relikvija nalazi na Balkanu, na jugu zemlje koju potresa građanski rat, u gradu gde je rođen Konstantin Veliki. U proleće 1939. Hajnrih Himler poklonio je Adolfu Hitleru mapu sa ucrtanih šest pravaca u kojima bi trebalo da se kreću istraživanja drevne arijevske prošlosti. Jedan od tih pravaca pokazivao je na Srbiju. Pet godina kasnije, u Nišu, oficir SS Hajnrih Kan uspeva da pronađe lokaciju mesta koje krije tajne velikog rimskog imperatora. Mač za kojim Hitler toliko žudi nalazi se ispod temelja antičkog Naisa, u zbirci oružja označenoj kao KONSTANTINOVO RASKRŠĆE. Ali na putu koji Kan treba da pređe, isprečiće se dvojica ljudi: zagonetni četnički major Nemanja Lukić i komandant odbrane grada - bavarski plemić Oto fon Fen. U isto vreme, pored bombi koje saveznici bacaju sa neba, Niš potresa serija stravičnih ubistava... U ludilu rata, to naizgled nikog ne uzbuđuje, ali jedna drevna reč može se čuti kako je tiho izgovaraju vojnici na mrtvoj straži, ta reč je VAMPIR. U noći kada saveznički bombarderi budu zapalili nebo iznad Niša, nedokučiva žudnja odvešće u podzemlje one koji nemaju šta da izgube. U mrak, gde sijaju oči boje purpura, ka mestu gde se seku granice dva sveta, ka KONSTANTINOVOM RASKRŠĆU. Povez knjige : broširani Strana : 265 Format : 13 x 20 cm Pismo : latinica

Ima li ljubavi posle preljube? Roman o preljubi je zasigurno najpotresniji i najiskreniji roman Isidore Bjelice. Kroz priču o tri sestre, od kojih su dve varane, a jedna ljubavnica oženjenog muškarca, Isidora Bjelica se uhvatila u koštac sa jednom od najtežih, najbolnijih i najprećutkivanijih tema – preljubom. Koristeći istinite priče, materijale, SMS poruke, kao i šokantne podatke o baratanju magijom, hemijom i ezoterijom u borbi za muškarce, Isidora otkriva jedan skriveni svet preljubnica i prevarenih žena o kojem se do sad ćutalo... Ima li ljubavi posle preljube? Kako preživeti preljubu? Kako pobediti u ljubavi i kako ne poludeti od strasti – to su teme kojima se Bjelica bavi na do sada nezapamćeno i brutalno otvoren način. Ako ste ikada bili prevareni ili ste varali, onda će vam Roman o preljubi pomoći da shvatite da li se iz tog vrtloga može izaći kao pobednica. Roman o preljubi je zasigurno najiskreniji i najzreliji roman autorke desetina bestselera, koja je da bi napisala ovako kompleksno delo morala i sama da prođe kroz pakao izdaje, jer ovako potresno, bolno, životno piše samo onaj ko je strasno voleo i još strasnije patio. Prevarena žena i njena psihologija tek sa ovim romanom prestaju da budu tabu tema srpske književnosti. Povez knjige : broširani Strana : 184 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

U ponoć 1. januara, u jednoj neimenovanoj zemlji, na misteriozan način smrt prestaje da posećuje njene stanovnike. Od tog trenutka niko više ne umire i odgovor na ovu neverovatnu pojavu nisu u stanju da daju ni naučni, ni državni, ni crkveni autoriteti. Preko noći propadaju osiguravajuća društva, preti bankrot penzijskog sistema, a i hrišćansko učenje o vaskrsenju ozbiljno je dovedeno u pitanje... Kako obični ljudi doživljavaju smrt u ovim okolnostima, na šta su, uprkos prvobitnom ushićenju, spremni da bi je se ponovo domogli – pripoveda se u ovom romanu baroknog stila i raskošne imaginacije, još jednoj Saramagovoj alegoriji koja dotiče večna pitanja čovekovog postojanja i njegove sudbine. Povez knjige : broširani Strana : 227 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

SJAJ U OKU ZVEZDE je romаn o snаzi vere! O stvаrаlаštvu i žrtvi! O dаrovimа Duhа Svetogа! O nevidljivoj svetlosti ikonа! O ženаmа koje su menjаle istoriju slаvnog Vizаntijskog cаrstvа i istoriju hrišćаnstvа.. O pobedi prаvoslаvljа. Glаvne junаkinje romаnа SJAJ U OKU ZVEZDE su tri izuzetne žene. Živele su u dobа kаdа crkve nisu bile domovi Božji, već su ličile nа povrtnjаke i ptičаrnike. Kаdа je, po zаpovesti cаrevа i pаtrijаrаhа, ikonoljublje proglаšeno zа jeres. Kаdа su ikone skrnаvljene i jаvno uništаvаne, а svi koji ih poštuju progаnjаni. Irinа i Teodorа bile su vizаntijske cаrice. Volele su ikone i borile su se zа povrаtаk ikonopoštovаnjа, svаkа po svojoj moći i po svojoj prirodi. Lilijа je bilа ikonopisаc. Nije se odreklа svoje uzvišene umetnosti ni kаdа su mnogi slikаri odbаcili dаr Božji dа bi primili dаrove cаrske. Ni kаdа je ikonopisаnje zаbrаnjeno. Znаlа je dа "čoveku ne vredi dа zаdobije čitаv svet аko duši svojoj nаudi". Ostаlа je vernа, i svojа, zаgledаnа u sjаj u oku Zvezde nezаlаzne. Povez knjige : broširani Strana : 568 Format : 21 cm Pismo : ćirilica

Svetislav Basara se na prepoznatljiv način i sa jedinstvenom dozom humora u ovoj, kako sam kaže „komendiji del arte“, bavi tabu temama o kojima u Srbiji, politički rečeno, u proteklim decenijama nikada nije postignut konsenzus, niti je u izgledu da do njega dođe u bliskoj budućnosti. Svetislav Basara je dobitnik mnogih srpskih i međunarodnih nagrada za književnost, između ostalih i prvi dobitnik nagrade Fondacije Borislav Pekić. Autor je više od dvadeset knjiga – romana, zbirki pripovedaka, eseja i drama koje su izvođene na mnogim scenama. Knjige su mu prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik. Povez knjige : broširani Strana : 262 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Roman o Božidaru Vukoviću Podgoričaninu, pioniru srpskog štamparstva. Radnja romana Brajovićeve odvija se između prelijepe Venecije i tragičnog Konstantinopolja. Na toj dramatičnoj raskrsnici XV i XVI stoljeća, u strašnom metežu vjerskih, političkih i kulturnih svjetova, odvija se ljubavna povijest mladića iz naših krajeva koji je, mada izgnanik, čvrsto riješio da se posveti i vrlini i uspjehu. Sudbinom bačen u taj čudesni kovitlac, opčinjen knjigom i sjećanjem na zavičaj, on u visokom društvu traži sopstveni put do sreće koja ga mami i koja u varljivo izmiče. Njegovi snovi postaju stvarnost - podjednako neutješna i fantastična. Povez knjige : broširani Strana : 286 Format : 21 c m Pismo : ćirilica

Jedna od najvažnijih i najvrednijih knjiga XX veka. Dramatično putovanje Džejni Kroford, koju potraga za identitetom vodi stazama na kojima će spoznati ljubav, iskusiti životne radosti i tuge i spokojna se vratiti sebi kao davno napuštenom domu. Kada je 1937. godine ovaj roman o ponositoj, nezavisnoj crnkinji objavljen, muškarci kritičari uglavnom su ga prikazali s omalovažavanjem. Kada je nakon skoro četiri decenije ponovo objavljen, roman Oči su im gledale u Boga ušao je u kanon afroameričke književnosti kao jedno od najbitnijih dela. Svetloputa, dugokosa, sanjalica Džejni odrasta očekujući da će se prema njoj postupati bolje nego prema ostalima. Ali stvarnost je surova sve dok ne upozna Čajnog Kolačića. On je mlađi od nje, ali podjednako budi i njeno srce i duh i omogućava joj da uživa u životu a da ne bude ni tegleća radna snaga niti ukras nekog muškarca. Tako počinje njena životna priča koja nema srećan kraj, ali ipak čitaoca ispunjava neobičnim mirom i zadovoljstvom. Džejni je crnkinja koja ne mora da proživi život izgubljena u tugovanju, gorčini, strahu ili glupim romantičnim sanjarijama. Umesto toga je, prema sopstvenim rečima, ispunila ono što svako mora – da stane pred Boga i da sama nauči kako se živi. „Roman pun duše, koji razume i ljubav i okrutnost, koji razdvaja uskogrude ljude od onih velikog srca, ne gubeći pritom sažaljenje prema onima zlosrećnima koji ne znaju valjano da žive.“ – Zejdi Smit „Za mene ne postoji knjiga važnija od ove.“ – Alis Voker

NAJBOLJE PESNIČKO I NAJBOLJE PROZNO DELO MOMČILA NASTASIJEVIĆA U JEDNOJ KNJIZI – zbirka pesama “7 lirskih krugova” i zbirka priča “Iz tamnog vilajeta”! “Svaka je njegova pesma ikona našeg devičanskog maternjeg jezika. (…) Bio je to veliki pesnik naš. Veliki svetski pesnik našeg jezika. Ime mu je svemoguća smernost. (…) Prekasno se javio, prerano je otišao.” – Vasko Popa “Zamislite ga (M. Nastasijevića) kako nekim savršeno ugođenim uhom sluša i prisluškuje, i traži, spravom nenadmašnom, samo onaj jedini svileni ton u sveopštem zvučnome tkanju. Našao ga je: i onda drži u svom dohvatu i biće, i njegov svet, i božanstvo toga sveta. Kod Nastasijevića se stalno traži — ali i nalazi.” – Stanislav Vinaver “Velika, samonikla pesnička ličnost. Zaverenik jezika, mistike, predanja. Jedini naš zaista folklorni pesnik u dubokom smislu te reči. Sav od sluha, od iskoni, od tajanstva.” – Borislav Mihajlović Mihiz Momčilo Nastasijević (1894—1938) bio je srpski pesnik, prozni pisac i prevodilac. Rođen u Gornjem Milanovcu, studirao u Beogradu gde i ostaje do kraja života i radi kao gimnazijski profesor. Njegovi “Lirski krugovi” su odjeknuli među čitaocima i kritikom čim su izašli, a pažnju publike izazivaju i danas. Pripovetke “Iz tamnog vilajeta” su njegovo najbolje prozno delo. Stanislav Vinaver je Nastasijevića nazivao „svecem srpskog jezika i srpskog književnog izraza”.

Pripovedač ovih redova, Đevđir, kako se na društvenim mrežama dugo potpisivao Nenad Stanković, ispisuje i oblikuje, svedoči svet u kome je sve mutno, providno i moguće; svet u kome je sve u dinamičnom, neharmoničnom pokretu: sve zuji, šišti, varniči, tinja, koprca, budi se…reži, ujeda, guta, ali i raste, teši i razume…Sugestivan i intrigantan, u izrazu dubok i slojevit, svedok haotične stvarnosti, apokaliptično stanje sveta beleži fragmentarno, a celovito. Pronicljiv i senzibilan, silovit i nežan, ironičan i utešan, sav u kontrastima reči i slika koje se na čitaoca sruče kao kiša, kao grad, kao kakva velika oluja u kojoj se sve savija, ruši, škripi, da bi, ipak, negde, na kraju prosinuo neki sunčani proplanak, neka žuta boja, šumni predeo, kao protivteža, i kao izbavljenje, ovaj nas rukopis krepi. Pred nama: svet se propran u đevđiru cedi, i otvara pitanja, šta je stvarno život: ono što je oteklo ili ovo što, probrano, ostaje, štrči, grebe, raduje, podseća? Na kraju ono najvažnije: pisac ove knjige, pripovedajući iz jedne geografske tačke, iz jednog vremenskog čvora, ne samo da sanja, nego i dotiče hiperborejske predele. I donosi svežinu.

Knjiga sadrži i CD sa originalnom muzikom. Tri viteza. Dva carstva. Jedna bitka koja će promeniti sve. Autor bestselera Konstantinovo raskršće. Oluja se približava... I tri viteza joj kreću u susret. Prvi da bi sačuvao tajnu svog gospodara, drugi da bi dobio ruku žene koju voli, a treći da bi zario bodež u samo srce te oluje... Proleće 1386. godine. Granice Srbije potresaju upadi osmanlijskih pljačkaških hordi. U jednom takvom prepadu, brzi osmanlijski konjanici uspevaju da iz pograničnog manastira ukradu kivot čija je sadržina poznata samo srpskom knezu Lazaru Hrebeljanoviću. Lazar odlučuje da pošalje poteru i za taj zadatak bira dvojicu pripadnika viteškog Reda Zmaja – svog kuma, topličkog vojvodu Milana, i njegovog pobratima, čuvenog mačevaoca Ivana Kosančića. Njima se pridružuje i mladi, svojeglavi vitez Miloš Obilić, koji je zaprosio ruku najmlađe Lazareve kćeri. Trojka kreće u potragu prateći krvavi trag pljačkaša – od Lazareve prestonice Kruševca do Prilepa gde ih čeka stari prijatelj, kraljević Marko Mrnjavčević. U Prilepu nalaze trgovca starinama za koga se priča da je u dosluhu sa demonima. U isto vreme, silna osmanlijska vojska čeka utaborena kod Serdike, a kada glasovi predaka šapnu na uvo emiru Muratu da je kucnuo čas, on se odlučuje na pokret. Prvo na udaru je pogranično utvrđenje Pirot, čiji je kapetan Lazar Musić, knežev rođak, rešen pre da umre nego da Osmanlijama preda tvrđavu. Povez knjige : broširani Strana : 344 Format : 13 x 20 cm Pismo : ćirilica

Od autora Kolibe, bestseler romana prodatog u preko 18 miliona primeraka. U novoj knjizi Jang nas upoznaje sa Entonijem Spenserom, egoistom koji je ponosan što je uspešan biznismen na vrhuncu karijere, što je uspeo sam, bez obzira na to što je cena za tako nešto bila bolno visoka. Izliv krvi u mozak ostavlja ga u komi. „Budi“ se u nadrealnom svetu koji kao u ogledalu oslikava njegov život, od prelepog do iskvarenog. Na tom mestu Toni vodi živopisne razgovore sa osobama za koje veruje da su delovi njegove podsvesti, prateći njihova uputstva u nadi da će ga to odvesti do istine i, možda, do iskupljenja. Knjigu je preveo Nenad Dropulić. Povez knjige : broširani Strana : 327 Format knjige : 145x205 mm Pismo : latinica

Kada se taksista Tom Fin sukobio s dvojicom provalnika u svojoj kući i zbog toga zamalo nije završio u zatvoru, odlučio je da se s porodicom preseli na tropsko tajlandsko ostrvo Puket. Puket je ostvarenje svih snova porodice Fin – tropski raj u kom deca plivaju sa slonovima, giboni pevaju ljubavne pesme u džungli, Andamansko more liči na tirkizno staklo, a mlada porodica može slobodno da se razvija. No nesreće izazvane ljudskom voljom i neukrotive sile prirode prete ovoj tropskoj idili. Roman se pojavio u Engleskoj u junu 2012. godine. Delom je inspirisan Parsonsovim iskustvom – kad je bio mali, njegovi roditelji su planirali da se odsele u Australiju, pa su odustali u poslednjem trenutku; a na Tajland odlazi poslednjih 20 godina i radnja romana se dešava na plaži koja zaista postoji. Povez knjige : broširani Strana : 364 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Novi roman Dragana Velikića je ljubavna i životna priča iz vremena tranzicije i postjugoslavenskog očaja, lijepo pogođene atmosfere, pomalo obilježen onim kunderijanskim fluidnim osjećajem litosti (riječ neprevodiva, ali se prenosi kroz europske jezike). Bonavia je dobra, univerzalno komunikativna knjiga, čiji je naslov posvećen istoimenome, slavnom riječkom hotelu, a njezin autor još jednom se zasluženo potvrđuje kao jedan od europski poznatijih i prevođenijih južnoslavenskih pisaca, koji uživa veliki ugled na Starom kontinentu. Miljenko Jergović Bonavia (što, uzgred, znači „srećan put“) priča je o odlascima, o ratu u kojem nismo učestvovali, o posledicama raspada Jugoslavije koje se danas svi stide, o sudbinama onih koji izlaz vide u odluci da ostanu ili pobegnu što dalje od „rodne grude“, „ognjišta“, „dedovine“... Jezički besprekorno napisan i, istovremeno, najličniji roman jednog od naših najprevođenijih savremenih autora, dobitnika najvećih domaćih literarnih priznanja. Srđan V. Tešin Povez knjige : broširani Strana : 300 Format : 13x 20 cm Pismo : latinica

Bebe rastu, postaju ljudi, ljudi s kojima možda nikad ne bi popila kavu da nisu meso tvoga mesa, ili ljudi koji nikad ne bi s tobom popili kavu da ih netko nije izvukao iz tebe. Nakon smrti muža, koga je beskrajno volela, Loli ponestaje volje. U životu je jedino drži nada da će na licu svoje prekrasne ćerke Tine konačno ugledati iskreni osmeh. Zbog tog osmeha spremna je sve da učini. U najnovijem romanu Doživotna robija Vedrana Rudan piše o svojim omiljenim temama, odnosu roditelja i dece, kao i o tome šta znači biti istinski slobodan. Da li je sloboda moguća bez materijalne sigurnosti, da li rad oplemenjuje ili porobljava čoveka i šta je neophodno da bi žena zaista bila nezavisna, samo su neka pitanja koja glavna junakinja Lola postavlja sebi, ali i svima nama. Vešto izbegavajući sve postojeće stereotipe, Vedrana Rudan ispisuje priču o nesvakidašnjoj ženi s kojom se možda nećete uvek složiti, ali ćete beskrajno uživati u svakom trenutku provedenom s njom.