U dobrom stanju, presvijan x2. Coskovi presavijani. U gornjem levom uglu napisan termin prikazivanja gis

Žitije Brajanovo (Life of Brian) , filmski plakat . Plakat - 5-

Originalni bioskopski (filmski) plakat : SJENKA SLAVE Sjenka slave je jugoslavenski crno-bijeli igrani film snimljen 1962. godine u režiji Vanje Bjenjaša. Protagonist je profesionalni motociklist koji je nakon nesreće odlučio napustiti sport, ali koga na promjenu te odluke potakne ljubavna veza s mladom djevojkom. Režija: Vanja Bjenjaš Uloge: Miha Baloh, Boris Dvornik, Milan Srdoč, Ingrid Lotarius, Hermina Pipinić Kao na fotografijama. Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

Originalni bioskopski (filmski) plakat : VELIKO STOLEĆE / VELIKO STOLJEĆE Dokumentarni film Produkcija: Zagreb Film - 1958 Trajanje: 81`48` Režija: Krsto Škanata Krsto Škanata (12. januar 1924 - 18. februar 2017) je bio jugoslovenski i srpski filmski reditelj poznat po velikom broju dokumentarnih filmova. Njih je napravio u vreme Titove Jugoslavije i deo je imao propagadni karakter, a deo je prema tadašnjem režimu i njegovim aspektima imao kritičan odnos, a zbog čega su bili smeštani u bunker. Kao na fotografijama.. Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

Originalni bioskopski (filmski) plakat velikih dimenzija (oko 100 x 70 cm) : DARBY O`GILL & THE LITTLE PEOPLE Darby O`Gill and the Little People (sh. Darby O`Gill i mali ljudi) je američki igrani film snimljen 1959. u režiji Roberta Stevensona i produkciji Walta Disneya. Radnja, temeljena na pričama britanske spisateljice Herminie Templeton Kavanagh, je smještena u Irsku na kraj 19. vijeka i prikazuje kako se ostarjeli upravnik seoskog imanja Darby O`Gill (koga tumači Albert Sharpe) nadmeće s lokalnim vilenjacima na čelu sa kraljem Brianom (koga tumači Jimmy O`Deal). Film, u kome je Disney koristio trikove s kamerom kako bi stvorio iluziju minijaturnih vilenjaka, je imao određenog uspjeha; Disney ga je, međutim, naskinkronizirao za američko tržište, jer originalni dijalozi tamošnjoj publici nisu bili potpuno razumljivi zbog `teškog` irskog naglaska i korištenja lokalnog dijalekta. Darby O`Gill je, danas, pak, najpoznatiji po tome što je, zahvaljujući njemu, tada relativno nepoznati glumac Sean Connery, koji se pojavljuje u ulozi mladog radnika, na sebe skrenuo pažnju producenta Alberta R. Broccolija i tako dobio priliku da utjelovi lik Jamesa Bonda u filmu Dr. No nekoliko godina kasnije. Režija: Robert Stevenson Producent: Walt Disney Scenario: Lawrence Edward Watkin Uloge: Albert Sharpe, Janet Munro, Sean Connery, Jimmy O`Dea Odlično očuvan plakat. Pogledajte fotografije.

Originalni bioskopski (filmski) plakat: RAZMEĐA Dizajn plakata: Toni Politeo Razmeđa je jugoslovenski igrani film iz 1973. godine. Režirao ga je Krešimir Golik, a scenario je napisao Mirko Sabolović. Ovo je jedan od posljednjih jugoslovenskih igranih filmova koji je snimljen u crno-bijeloj tehnici. Snimlje je u Podgorcima kod Bjelovara. Pavle Vuisić je za glavnu ulogu dobio „Gran Pri“ na festivalu u Nišu. Režija: Krešimir Golik Scenario: Mirko Sabolović Uloge: Pavle Vuisić, Zdenka Trah, Anton Vrbenski, Jovan Stefanović... Odlično očuvan plakat. Kao na fotografijama. Dimenzije: oko 58,5 x 41,5 cm

Originalni Jugoslovenski filmski plakat (69 x 48 cm) za film Zaljubljeni Detektivi (1960) Odlicno ocuvan! Conny und Peter machen Musik Jugoslavija Ex Yu

Originalni bioskopski (filmski) plakat: NOĆI I JUTRA Ноћи и јутра је југословенски филм први пут приказан 14. јула 1959 године. Режирао га је Пјер Мајхровски а сценарио је написао Меша Селимовић. Радња филма је инспирисана стварним догађајима везаним за Мостарски партизански одред током 2 светског рата. У току офанзиве командант партизанског одреда је приликом једног извиђања с неколико бораца пао непријатељу у руке. Једна партизанска десетина, преобучена у немачке униформе, ослободила је из затвора своје другове, али без команданта јер је он убијен. Партизан Зира рекао је случајно његово име и то је непријатељу било довољно. Група стиже у часу кад је штаб одреда донео одлуку да се десетковани одред повуче у окупирани град док не прође непријатељска офанзива. Зиру мучи осећај кривице због смрти команданта Нине, брата његове жене Вере. Како ће Вери погледати у очи и признати истину... Режија: Пјер Мајхровски Сценарио: Меша Селимовић Главне улоге: Марија Кон, Властимир Ђуза Стојиљковић, Милан Срдоч, Борис Бузанчић Kao na fotografijama. Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

Stari reklamni plakat za personalni računar ET-188 firme `Novkabel` Novi Sad Jugoslavija,iz 80-tih godina,ivice iskrzane,na pojedinim mestima se skinula boja. Dizajn:Oskar Štefan. Fotografij:Ivan Mojašević. Štampa:Forum,Novi Sad. Dimenzije:97cm x 68cm.

OVO JE ZELENI PLAKAT,iz 70-tih ili 80-tih godina,pocepan u donjem levom uglu dužine 10cm,ivice iskrzane i na pojedinim mestima se skinula boja. Design by:Studio Foto,B.Vukićević. Štampa:Forum,Novi Sad. Dimenzije:97cm x 67cm.

VJERUJ U MENE - GLAUBE AN MICH 1946 - FILMSKI POSTER [259] Stanje : kao na slikama Dimenzije : 98 x 68 cm

zenit i avangarda 20tih godina , beograd, narodni muzej 1983 96 x 68 cm 4 x presavijen obostrano stampan (lice plakat, poledjina katalog izlozbe) autor plakata RANKO NOVAK Zenitizam je avangardni pokret dvadesetih godina dvadesetog veka čiji je nastanak i razvoj vezan za časopis Zenit. Manifest zenitizma napisali su LJubomir Micić, Ivan Gol i Boško Tokin. Pokrenut je u ime humanizma i u antiratnom duhu. „Na idejnom planu zenitizam je bio u znaku oštre kritike evropskog civilizacijskog kompleksa, kojem je u duhu inovativnih tendencija ponudio panbalkansku kulturnu koncepciju, izrađenu na principima neoprimitivizma.` (Vida Golubović i Irina Subotić) Zenit je časopis koji je izlazio od 1921. do 1926. godine u Zagrebu i Beogradu kao međunarodna revija za umetnost i kulturu. Pokretač i njegov urednik bio je LJubomir Micić. Ukupno su objavljena 43 broja. Na početku rada, sa ovim časopisom sarađivali su Miloš Crnjanski, Dušan Matić, Stanislav Vinaver i drugi. Priloge su objavljivali i međunarodni saradnici Aleksandar Blok, Jaroslav Sajfert, Vasilij Kandinski, Anri Barbis... Zenit se od 1924. objavljuje u Beogradu, a 1926. godine je zabranjen zbog teksta „Zenitizam kroz prizmu marksizma“. ------------------------------------ -------------------------------------------------- Ranko Novak, hrvaško-slovenski oblikovalec, * 4. maj 1948, Zagreb. Novak je po zaključeni gimnaziji v Zagrebu diplomiral na Fakulteti za arhitekturo, gradbeništvo in geodezijo v Ljubljani, na Oddelku za arhitekturo. Že med študijem se je usmeril v grafično oblikovanje. Leta 1980 je bil soustanovitelj Studia Znak (v njem so imeli vodilne vloge Novak, Miljenko Licul in fotograf Milan Pajk) in leta 1988 združenja Art Directors Club Ljubljana. Razvil se je v enega vodilnih grafičnih oblikovalcev Slovenije z izjemnim občutkom za skladnost tipografij, barvnih poudarkov drobnih iskrivosti v oblikovanju knjig (likovne in znanstvene monografije), časopisov, plakatov. Od leta 1991 je bil do upokojitve profesor na Oddelku za oblikovanje Akademije za likovno umetnost v Ljubljani, kjer je vzgojil številne tipografe. Sodeloval je na različnih razstavah in mednarodnih bienalih ter festivalih: BIO v Ljubljani, ZGRAF v Zagrebu, Mednarodni bienale plakatov v Varšavi; prejel je več pohval, npr. DOS - delo meseca. Leta 1985 je za dosežke na področju grafičnega oblikovanja skupaj z Miljenkom Liculom prejel nagrado Prešernovega sklada. -------------------------------------------------- Ljubomir Micić (Jastrebarsko, 16. novembar 1895 — Kačarevo kod Pančeva, 14. jun 1971) je bio srpski pesnik, prozni pisac, književni kritičar, glumac i osnivač srpskog avangardnog pokreta zenitizam. Najznačajniji segment njegovog rada predstavlja pokretanje i uređivanje časopisa Zenit, mesečne internacionalne revije za umetnost i kulturu, koji je izlazio od februara 1921. do aprila 1924. u Zagrebu, potom od 1924. do decembra 1926. u Beogradu. Objavljena su 43 broja ovog časopisa, koji je tokom godina donosio brojne manifeste, različita likovna rešenja, saradnike i tekstove. U početku je Micić sledio ideje ekspresionizma, o čemu svedoči i programski tekst koji izlazi u prvom broju časopisa, Čovek i umetnost, kao i tekstovi Crnjanskog, Vinavera, Petrovića, Matića, koji su povremeno pisali za Zenit, sve do juna 1921, kada je Micić, zajedno sa Ivanom Golom i Boškom Tokinom, objavio Manifest zenitizma. Micićev značajan saradnik postao je njegov brat Branislav Micić, poznatiji pod pseudonimom Branko Ve Poljanski, koji je u Ljubljani pokrenuo časopis Svetokret, nakon čijeg gašenja se priključio Zenitu. Ubrzo su došli u sukob i sa dadaistima, želeći da zenitizam odvoje od drugih avangardnih pokreta. Zenit je bio časopis internacionalnog karaktera, u kome su mnogi istaknuti umetnici tog vremena objavljivali svoje radove na francuskom, nemačkom, holandskom, mađarskom, esperantu... Posebno su značajne veze sa italijanskim futuristima, pre svega sa njihovim idejnim tvorcem Filipom Tomazom Marinetijem, što govori o afirmativnom odnosu zenitista prema novim tehničkim i tehnološkim dostignućima. Zenitizam predstavlja izvorno srpski avangardni pokret, koji jedini uspeva da pređe granice tadašnje Jugoslavije i postane poznat i cenjen u Evropi. S druge strane, nakon raskida sa ekspresionistima, Micić je počeo da zastupa drugačije ideje, koje postaju osnova poetike zenitizma: ideja Barbarogenija, zalaganje za balkanizaciju i varvarizaciju Evrope. Ovakve težnje ka primitivnom i izvornom javljaju se nakon Prvog svetskog rata, nastaju iz razočaranja u zapadnoevropske vrednosti i zasićenosti zapadnoevropskom kulturom. Micić je smatrao da Balkan, kao još uvek neistraženo područje, nudi svežinu, neiskvarenost, sposobnost regenerizacije klonulog zapadnoevropskog čoveka. Pored svih protivrečnosti, nacionalizma, s jedne, i saradnje s evropskim umetnicima, s druge strane, pored različitih saradnika, želje za raskidom sa ostalim avangardnim školama, Zenit sve vreme svog postojanja ostaje okrenut novinama, novijim medijima i granama umetnosti (radiju, filmu, džezu), zastupajući antitradicionalizam i antimilitarizam, sa čovekom u središtu pažnje. Pokrenut idejama ruskih avangardnih umetnika, Micić je zastupao konstruktivistički pristup stvaralaštvu, koji ne priznaje nadahnuće i zanos, već svestan umetnički rad, s jasno određenim ciljem i namerom. Na takvom pristupu zasnivali su se i likovni radovi na Međunarodnoj Zenitovoj izložbi nove umetnosti, održanoj 1924. godine u Beogradu. Nakon 1926. godine Micić i Poljanski otišli su u Pariz i u tom postzenitističkom periodu njihova aktivnost se pre svega usmerila na likovnu umetnost i saradnju sa slovenačkim avangardistima, kao i sa slovenačkim avangardnim časopisom Tank. Micićev književni i publicistički rad možda na sadržinskom planu ne donosi bitne pomake i vrednosti, dok su oni izuzetno zastupljeni na planu forme, koja se približava likovnoj umetnosti, veštini izrade plakata, filmu, o čemu govori kasnija afirmacija ovih umetnosti. Pored brojnih manifesta i programskih tekstova objavljenih mahom u Zenitu, ali i drugim časopisma, njegova značajna dela predstavljaju i zbirke pesama: Ritmi mojih slutnja (1919.) Ritmi bez sjaja (1919.) Istočni greh (1920.) Misterij za bezbožne ljude čiste savesti (1920.) Spas duše (1920.) Stotinu vam bogova (1922.), koja biva zabranjena iste godine, te se pojavljuje pod nazivom *Kola za spasavanje, takođe zabranjena, Aeroplan bez motora (1925.) Antievropa (1926.) Njegovi radovi prevođeni su na nekoliko evropskih jezika i objavljivani u tadašnjim avangardnim časopisima. Takođe je objavio i nekoliko romana na francuskom jeziku.

Originalni bioskopski (filmski) plakat koji je tada mladi Radomir Stević Ras, početkom 1950-ih uradio za francuski film: L`école buissonnière Izuzetan i vrlo redak plakat. Ras je, kao ratno siroče, odrastao u domovima. U jednom sirotištu kod Kačareva, dok je izučavao limarski zanat, majstor je primetio da je `previše dobar za limara`. Studirao je u klasi profesora Mihajla Petrova. Veru Pavladoljsku, poemu Matije Bećkovića, objavio je kao luksuzno bibliofilsko izdanje, sa dvanaest grafika, ispisanu Rasovom ćirilicom. Svoju buduću suprugu Evu upoznao je u utorak, a venčali su se u nedelju. Ona će, sve do njegove prerane smrti, biti Rasov model i muza. Izloživši u izlogu nekadašnje galerije ULUS-a, u zgradi `Jugoeksporta`, živog petla sa natpisom `Gagarin u kosmos, a ja u lonac`, Ras je izveo prvi hepening u Beogradu. Taj umetnik raskošnih, renesansnih talenata, imao je, prema rečima njegovih brojnih prijatelja, rentegenski smisao da u ljudima prepozna talenat i natera ih da to i rade. Kao na fotografijama. Dimenzije 98 x 70 cm

Originalni bioskopski (filmski) plakat: DIVLJE SEME Divlje seme (poznat i pod naslovom Divlje senke) je jugoslovenski crno-beli igrani film iz 1967. godine. Režirao ga je Vojislav Rakonjac, a scenario je pisao Živorad Lazić. Po žanru je drama, a glavni lik koga tumači Ljuba Tadić je zatvorenik koji, fasciniran pričama jednog od svojih sa-zatvorenika, beži i dolazi u njegovo selo kako bi upoznao njegovu lepu suprugu (čiji lik glumi Jelena Žigon). Radnja prikazuje kako bi pri tome ne može zatomiti svoju nasilnu prirodu, te počinje ubijati ljude. Režija: Vojislav Rakonjac Scenario: Živorad Lazić Uloge: Ljuba Tadić, Jelena Žigon, Severin Bijelić, Aleksandar Fotez, Sima Janićijević Muzika: Zoran Hristić Fotografija: Aleksandar Petković Kao na fotografijama

Gde cveta limun žut , filmski plakat . Plakat - 5-

Originalni bioskopski (filmski) plakat : Robinson Crusoe - The Adventures of Robinson Crusoe / Robinzon Kruso reditelj: Luis Buñuel uloge: Emilio Garibay, José Chávez, Chel López, Dan O`Herlihy, Jaime Fernández, Felipe de Alba Ocuvanost: Pogledajte fotografije Dimenzije standardne (oko 68 x 49 cm)