EGON KISCH - RAJ AMERIKU IZDAVAČ: NOLIT BEOGRAD 1930 STRANA: 197+208 TVRDOG I MEKOG POVEZA STANJE: POTPISI, KOD KNJIGE 1 FAKSIMIL, KOD KNJIGE 2 TVRDOG POVEZA DOBRIM DELOM RIKNA POZADI POPUCALA, OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 3+, 4 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 36

Korice u lošijem stanju, kao na slikama, unutra dobro. Autor - osoba Vels, Herbert Džordž, 1866-1946 = Wells, Herbert George, 1866-1946 Naslov Čovečanstvo : rad, blagostanje i sreća ljudskoga roda. Knj. 1 / H. Dž. Vels ; preveli Manojlo Ozerović i Milan Nedić Jedinstveni naslov ǂThe ǂWork, Wealth and Happiness of Mankind the Work, Wealth and Happiness of Mankind. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina [1936] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodno delo, [1936] Fizički opis knj. 1: XIV, 562 str. : ilustr. ; 20 cm knj. 2: 567-1017 str., [30] str. s tablama: ilustr.; 24 cm Drugi autori - osoba Ozerović, Manojlo Nedić, Milan Predmetne odrednice Praktična filozofija Životna mudrost Herbert Džordž Vels (Bromli, Engleska 21. septembar 1866. - London 13. avgust 1946) je engleski književnik najviše poznat po svojim delima naučne fantastike kao što su Vremenska mašina, Rat svetova, Nevidljivi čovek idr. Rodio se u porodici radničke klase. Školovao se do 1879, kad ga roditelji više nisu mogli finansirati, pa je postao tapetarski pomoćnik. To mu se baš nije svidelo, pa je bio srećan kada ga je majstor otpustio 1883. Radio je kao pomoćni učitelj u osnovnoj školi, pa je sa osamnaest godina dobio stipendiju, i počeo da studira biologiju. Na univerzitetu se ističe znanjem ali i interesovanjem za reformu društva kroz ideje socijalizma i platonizma. Izgubio je stipendiju i posvetio se pedagoškom radu. Relativno kasno je počeo da piše. Bio je politički aktivan u socijalističkim krugovima ali je vremenom postao marginalna politička ličnost. Zanimljivo je da se smatra začetnikom stonih ratnih društvenih igara. Ženio se dva puta, prvi put sa sestričnom Izabel Meri Vels, 1891. godine, a drugi put sa Ejmi Ketrin Robins, 1895. godine, sa kojom je imao dva sina. Poznate su njegove brojne vanbračne avanture kao i vanbračna deca. Preko svojih dela ističe svoj pesimizam za budućnost. Njegovo delo Rat svetova je najbolji prikaz za problem ljudske evolucije. U kojem su vanzemaljci prikazani onakvi kakvi bi mogli biti ljudi u budućnosti. Ideja za delo Rat svetova je nastalo preko razgovara pisca sa jednim svojim prijateljem. Kada je upitao prijatelja `Što bi bilo da nas napadne neka razvijenija civilizacija i da se odnosi prema nama kao mi prema svojim kolonijama?`, sinula mu je ideja da napiše delo Rat svetova. Nepotpun spisak dela Vremenska mašina (The Time Machine) (1896) Ostrvo doktora Moroa (The Island of Dr. Moreau) (1896) Nevidljivi čovek (The Invisible Man) (1897) Rat svetova (The War of The Worlds) (1898) Ljudi poput bogova (Men Like Gods) (1923) Obrisi budućnosti (The Shape of Things to Come) (1933) MG33

AUGUST STRINDBERG ISPOVIJED JEDNOG LUĐAKA ZORA - GZH ZAGREB 1 9 7 7 ODABRANA DJELA SVEZAK PETI TVRDE KORICE LATINICA ŠIVEN POVEZ 2 7 4 STRANICE NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO LEPO OČUVANO **********

Stanje: Ploca 5, Omot 4/4+ ----------------------------- Magnifico* ‎– Alma Llanera Label: RTV Ljubljana ‎– LP 1006 Format: Vinyl, LP, Album, Stereo Country: Yugoslavia Released: 1973 Genre: Latin Style: Alma Llanera (Vinyl, LP, Album, Stereo) for sale More Images Tracklist Position Title/Credits Duration A1 Alma Llanera Written-By – P. E. Gutierrez* 2:16 A2 Ya Me Voy Written-By – Sedano* 2:45 A3 Desde Que Quiero Written-By – Bahamonde* 1:40 A4 La Malaguena Written-By – Ramirez* 4:22 A5 Cartajenera Written-By [Ljudska Kolumbija] – Traditional 2:25 A6 Ave Marija No Moro Written-By – Martinez*, Salina* 3:05 B1 Cumba, Cumba, Chero Written-By – Hernandez* 1:47 B2 Magdalena Written-By – Hacedo*, Amorin* 2:58 B3 Zamba Del Grillo Written-By – Atahualpa Yupanqui 1:50 B4 La Bamba Written-By [Ljudska Mehika] – Traditional 4:02 B5 Vaya Con Dios Written-By – Pepper*, Carrera*, James*, Russell* 2:48 B6 La Verdolaga Written-By [Ljudska Mehika] – Traditional 3:05

Stanje: Ploca 5/5- , Omot 4 kao na slikama --------------------------- Magnifico* ‎– Alma Llanera Label: RTV Ljubljana ‎– LP 1006 Format: Vinyl, LP, Album, Stereo Country: Yugoslavia Released: 1973 Genre: Latin Style: Alma Llanera (Vinyl, LP, Album, Stereo) for sale More Images Tracklist Position Title/Credits Duration A1 Alma Llanera Written-By – P. E. Gutierrez* 2:16 A2 Ya Me Voy Written-By – Sedano* 2:45 A3 Desde Que Quiero Written-By – Bahamonde* 1:40 A4 La Malaguena Written-By – Ramirez* 4:22 A5 Cartajenera Written-By [Ljudska Kolumbija] – Traditional 2:25 A6 Ave Marija No Moro Written-By – Martinez*, Salina* 3:05 B1 Cumba, Cumba, Chero Written-By – Hernandez* 1:47 B2 Magdalena Written-By – Hacedo*, Amorin* 2:58 B3 Zamba Del Grillo Written-By – Atahualpa Yupanqui 1:50 B4 La Bamba Written-By [Ljudska Mehika] – Traditional 4:02 B5 Vaya Con Dios Written-By – Pepper*, Carrera*, James*, Russell* 2:48 B6 La Verdolaga Written-By [Ljudska Mehika] – Traditional 3:05

Budapest 1943. Dva dela romana u jednoj knjizi lepo ocuvana

1.`ZAKON O ŠTAMPI`i 2.`K.Z.O.P-ZA VOJVODINU`-1925./K187 DVA ZAKONIKA UKORIČENA U JEDNU SVESKU- SVESKA-1-`ZAKON O ŠTAMPI`--1925.g. SVESKA-2-``KRIVIČNI ZAKONI O PREKRŠAJIMA ZA VOJVODINU`-1921.g. ZAKON O ŠTAMPI OD 6.AVGUSTA,1925.g.`-11.GLAVA -GLAVA PRVA-OPŠTE ODREDBE/ČL.1-16.7 -glava druga.-o autorskom izdavačkom pravu/čl.17./ glava treća-strana čtampa/čl.18./ -iv.glava-zabrana/čl.19.-25./ - v.-glava -ispravka/čl.26.-29./ vi.glava-cenzura/čl.30.-32./ vii.glava-odgovorna lica/čl.33-42./ -viii.glava-krivična dela-. 1.-protiv opštih interesa/čl.43.-51:/ 2.-protiv časti/čl.52-64./ 3.-čisto štampraske prirode/čl.65-72./ ................ ................ -xi.glava-završne odredbe/čl.94.-96./-----sadržaj ima 46.strana -----------------------------------------------------------------II-deo ukoričen u istu svesku-`KRIVIČNI ZAKONI O PREKRŠAJIMA ZA VOJVODINU`: -1. -deo- preveo i sredio-DR.JOVAN J . LEMIĆ-državni tućilac-Novi Sad-štamparija`Daničić`d.d.-1925.G.-uredba br. 23021 od25.IV.1921. o izmeni jedinice u novčanoj kazni i globi na teritoriji -Banata,Bačke i Baranje./član:1,2 i 3:/ -`zakonski članak `XL/1879 o prekrčajima-32.-odredbe -2- deo- /o vrstama prekršaja i njihovom kažnjavanju/odredba33.-187./ -------`ZAKONSKI ČLANAK XII.-iz 1894.G-O POLJSKOM REDARSTVU/93.-101./-(prekršaji i kazne). --`ZAKON O DRŽANJU I NOŠENJU ORUŽJA -18.FEBRUARA 1922.g.(ČL.1-14.) --`zakon o suzbijanju skupoće Životnih namirnica i nesavesne spekulacije.` --``O FINANSIJSKOJ KONTROLI` --`PRAVILNIK ZA IZVRŠENJE UREDBI O ORGANIZACIJI FIN.KONTROLE U `SLUŽBENIM NOVINAMA` od 1. i 8. oktobra 1921.G.-broj 219. i 225. ---`OBRASCI`-uverenja,reversi...forma i sam izgled dokumenata---------OVAJ DRUGI DEO POSLE ZAKONA O ŠTAMPI IMA -173.STRANE TEKSTA SA FORMULARIMA I OBRASCIMA. FORMAT UKORIČENIH ZAKONIKA-15 *11,cm.-IZDAJE: GOJKO NIKETIĆ ,-štampa-izd.knjić.`Gece Kona`-1925.g:-Beograd. ...R E T K O S T ...!!!!!!!!!!!!!!!!

FRANZ KAFKA ODABRANA DJELA 1-8 ZORA ZAGREB 1 9 7 7 O D A B R A N A D J E L A 1. Pripovijetke - knjiga 1 2. Pripovijetke - knjiga 2 3. Proces 4. Zamak 5. Amerika 6. Pisma 1900-1924 7. Pisma Mileni (Pogovor Willy Haas) 8. Dnevnik 1910-1923 ...................................................... Preveli s njemačkog: Zlatko GORJAN Zlatko MATETIĆ BogoMir HERMAN PreDrag MILOJEVIĆ Kaliopa i Svetomir NIKOLAJEVIĆ Mignon MIHALJEVIĆ Zlatko CRNKOVIĆ Traute ŠEGEDIN - 2.200 stranica - Tvrde korice - Šiven povez ZAŠTITNA KUTIJA NEKORIŠĆENO KOndicija: 10 Izvrsno za /p o k l o n/, dolazi /s l e d e ć a/ Nova godina !!!

1) Zapisi iz mrtvog doma I 2) Zapisi iz mrtvog doma II 3) Novele 4) Poniženi i uvređeni I 5) Poniženi i uvređeni II 6) Zločin i kazna I 7) Zločin i kazna II 8) Zločin i kazna III 9) Njetočka Nezvanova i tri priče 10) Idiot I 11) Idiot II 12) Idiot III 13) Novele 14) Autobiografski spisi i šest pisama Dostojevskog 15) Dvojnik 16) Zabeleške iz podzemlja i dve novele 17) Braća Karamazovi I 18) Braća Karamazovi II 19) Braća Karamazovi III 20) Braća Karamazovi IV 21) Braća Karamazovi V 22) Kockar 23) Večni muž/ Čiča Maroje 24) Selo Stepančikovo i njegovi žitelji 25) Ujkin san i druge pripovetke 26) Nečiste sile I 27) Nečiste sile II 28) Nečiste sile III 29) Bedni ljudi/ Rad o životu i delu F. M. Dostojevskog 30) Politički napisi 31) Momče I 32) Momče II 33) Momče III 34) Politički napisi 35) Literarni napisi Stanje: dobro Dimenzije: 13,5 x 19,5 cm Izdavač: Narodna prosveta Godina: 1933. Pismo: ćirilica Povez: tvrdi Urednik izdanja: Isidora Sekulić Izuzetno retko!

Der neuesten zeit, izdanje Berlin 1925, dimenzija 29 x 22 cm, strane 439 + 851. Bogato ilustrovano kapitalno delo, jezik nemacki-gotika.

vinil: 5/5- omot: 4+ The Sound Of Young America Vol. 2 [LP, Teldec 6.25021 BL] Tracks: Buddy Holly - Peggy Sue 2:29 / Tommy Roe - Sheila 2:01 / Del Shannon - Runaway 2:22 / Freddy Cannon - Teen Queen Of The Week 2:08 / Tommy Facenda - High School U.S.A. 2:05 / Gary U.S. Bonds - School Is In 2:10 / Jimmy Soul - If You Wanna Be Happy 2:01 / The Everly Brothers - Wake Up Little Susie 2:01 / Gene Pitney - It Hurts To Be In Love 2:33 / Gary Puckett & The Union Gap - Young Girl 3:12 / Peggy March - I Will Follow Him 2:25 / The Shirelles - Will You Love Me Tomorrow 2:41 / Jimmy Jones - Good Timin` 2:07 / Del Shannon - Hats Off To Larry 1:58 / The Everly Brothers - (Till) I Kissed You 2:23 / Robin Luke - Susie Darlin` 2:37 / Johnny Preston - Runnin` Bear 2:35

RAČIĆI TAKAŽI ŠIVAŠANKARA PILAI NOLIT B e o g r a d 1 9 6 6 METAMORFOZE Predgovor MIRJANA STEFANOVIĆ .............................................................. Latinica Tvrde korice Šiven povez 2 O 3 stranice Pažnja !!! Ova knjiga je uvršćena u seriju indijskih prevoda u Unesko-zbirci reprezentativnih dela koja zajednički odabiraju Unesko i Indijska vlada ******************* NEKORIŠĆENO

Trebalo bi je odneti kod knjigovesca kako bi bila kompaktnija i zgodnija za čitanje Ukoričene tri knjige zajedno U trećoj knjizi na kraju nekoliko stranica je oštećeno (računajmo da fale) tako da je treća knjiga nekompletna i ide gratis. 1877 Retko u ponudi Čupićeva Zadužbina, Beograd Милан Ђ. Милићевић (Рипањ, 4. јун 1831 — Београд, 4/17. новембар 1908) био је српски књижевник, публициста, етнограф и академик.[1] Био је редовни члан Српског ученог друштва, члан Академије наука у Петрограду, Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, члан Српске краљевске академије у Београду, председник Српског археолошког друштва и један од оснивача Српске књижевне задруге. Биографија[уреди | уреди извор] Милан Милићевић Милан Ђ. Милићевић са супругом на калемегданској клупи Портрет Милићевића из 1866, рад Стевана Тодоровића Милан је рођен у Рипњу код Београда, од родитеља Јована и Митре 1831. године. Милићевићи потичу из Старог Влаха, одакле су се доселили пре три века. Похађао је основну школу у родном селу, а школовање наставио у Београду.[2] После гимназије завршио је Богословију у Београду и затим радио као државни чиновник у разним звањима: као учитељ основне школе у Лешници, па у Тополи, судски практикант у Ваљеву, а затим је био премештен у Београд где је службовао до краја живота и као писар. Много је путовао по Србији, старој и новоослобођеним крајевима, уз српско-бугарску границу, по Црној Гори и Русији. Био је секретар српског Министарства просвете 1861-1874. године[3], када врши своја опсежна испитивања у народу. Пропутовао је готово целу Србију и као школски надзорник, и скупио грађу за своја дела. Објавио је преко 100 књижевних наслова, различите тематике.[4] Главно му је дело `Кнежевина Србија` из 1876. године. Јавља се 1867. године и као секретар Српског ученог друштва у Београду. Био је и један од чланова оснивача и члан прве Управе Српског археолошког друштва 1883. године.[5] Био је и оснивач и члан Одбора Друштва Светог Саве 1886. године.[6] Краће време уређивао је службене Српске новине, био је библиотекар Народне библиотеке[7] и државни саветник. Уређивао је часопис „Школа“. Био је један од секретара Скупштине 1864. и Скупштине 1867. у Београду. Додељен му је Орден Таковског крста и Орден Светог Саве.[8] По њему је названа основна школа у Београду. Одабрана дела[уреди | уреди извор] Путничка писма Белешке кроз пут пет окружја по Србији Из својих успомена Живот Срба сељака Славе у Срба Из својих успомена Задружна кућа на селу Манастири у Србији Педагогијске поуке Како се учи књига Школска хигијена, 1870. Школска дисциплина Поглед на народно школовање у Србији Морална жена Зимње вечери Село Злоселица и учитељ Миливоје Јурмус и Фатима Омер Челебија Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, 1888. Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г. Поменик знаменитих људи у српском народу, Београд 1901. Кнез Милош у причама, 1891. Кнез Милош у причама II. 1900. Кнез Милиш у споменицима свог некадашњег секретара, Београд 1896. Жена XX века, написала Жил СИмон и Густав Симон, Београд 1894. Кнежевина Србија, Београд, 1876. Краљевина Србија Чупић Стојан и Никола, Београд 1875. Живот и дела веиких људи из свих народа I, Београд 1877. Живот и дела веиких људи из свих народа II, Београд 1877. Живот и дела веиких људи из свих народа III, Београд 1879. Карађорђе у говори у створу, Београд 1904. Референце[уреди | уреди извор] ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 503. ^ `Дело`, Београд 1908. године ^ `Школски лист`, Сомбор 1869. године ^ `Коло`, Београд 1942. године ^ Аноним (1884). „Позив за упис у чланство Српског археолошког друштва”. Старинар Српског археолошког друштва. 1: 4. ^ `Стражилово`, Нови Сад 1886. године ^ `Мале новине`, Београд 1889. године ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 564. Biografije velikana Stare srpske knjige Antikvarne zivot .. istorija

Izdavač Narodna Prosveta Tvrdi povez 1. Rođaka Beta I 2. Rođaka Beta II 3. Ursula Mirue 4. Seoski lekar 5. Ljijan u dolu 6. Šuani I 7. Šuani II 8. Zapisi dveju mladih žena 9. Pripovetke 10. Beatrisa I 11. Beatrisa II 12. Banka Nisenžan i druge pripovetke 13. Veličina i propadanje Cezara Birotoa I 14. Veličina i propadanje Cezara Birotoa II 15. Rođak Pons I 16. Rođak Pons II 17. Seoski Popa 18. Seljaci I 19. Mutivoda I 20. Mutivoda II 21. Pjereta 22. Seljaci II 23. Pukovnik Šaber- Feragus- Zlatooka devojka 24. Porodica Marana - Sarazin- Vojvotkinja de Lanže L5

Opis D. S. Mereškovski Narodno delo

DIJALEKTIČKI ANTIBARBARUS MIROSLAV KRLEŽA OSLOBOŽENJE - Sarajevo MLADOST - Zagreb 1 9 8 3 IZABRANA DJELA MIROSLAVA KRLEŽE Popis imena Latinica Tvrde korice Šiven povez 2 7 8 stranica NEKORIŠĆENO

POVRATAK RAZMETNOGA SINA MOČVARE TEZEJ OTOKAR KERŠOVANI RIJEKA 1 9 8 O ODABRANA DJELA SVJETSKIH PISACA Latinica Tvrde korice Šiven povez Obeleživač stranica 2 8 O stranica NEKORIŠĆENO

RTB 1979. Odlicno stanje omota na otvaranje kao na fotografijama a ploca vrlo dobro ocuvana sa nesto tragova koriscenja. 10 latino numera na jos jednom albumu cuvenog Spanskog gitariste i kompozitora: A1 Danza De Los Vecinos 3:07 A2 Danza Ritual Del Fuego Backing Band [Collaboratión Del Grupo] – Dolores Guitar [2nd] – Ramon De Algeciras* 4:22 A3 Introductión Y Pantomima 2:58 A4 El Paño Moruno Vocals – Pepe De Lucía 1:27 A5 Danza Del Molinero 3:03 B1 Danza 3:25 B2 Escena 1:23 B3 Canción Del Fuego Fátuo Backing Band [Collaboratión Del Grupo] – Dolores Guitar [2nd] – Ramon De Algeciras* 4:04 B4 Danza Del Terror 1:48 B5 Danza De La Molinera 4:01

Emma Maleras, Manuel Cubedo, Juan Alfonso – Zarzuelas Y Temas Clasicos De España A1 El Baile De Luis Alonso 3:50 A2 Sevilla 3:15 A3 Castilla 3:00 A4 Danza Española No. 5 `Andaluza` 3:27 A5 La Dolores 3:34 A6 Suspiros De España 3:12 B1 Agua, Azucarillos Y Aguardiente 4:34 B2 Doña Francisquita 2:47 B3 Las Carretas Del Rocio 2:44 B4 Asturias 6:27 B5 Sacromonte 2:09 B6 Bolero 1:24 K O 3

1. ISTORIJSKI PREGLED SRPSKE ŠTAMPE 1791-1911 2. JAVNO MNENJE U FRANCUSKOJ PREMA POLITIČKOJ I SOCIJALNOJ POEZIJI 1830-1848 JOVAN SKERLIĆ Prosveta B e o g r a d 1966 Sabrana dela Jovana Skerlića Knjiga osma PredGovor: dr MIDHAT BEGIĆ ......................................................... Registar, Ćirilica, Šiven povez, Tvrde korice, 330 str ODLIČAN PRIMERAK KOndicija: 10

КРИЛА СТАНИСЛАВ КРАКОВ ФИЛИП ВИШЊИЋ Б е о г р а д 1 9 9 1 ДЕЛА СТАНИСЛАВА КРАКОВА Приредио ГОЈКО ТЕШИЋ .............................................................. ДОКУМЕНТ КОЈИ ЈЕ КОЗА ПОЈЕЛА ШТАБ БАТАЉОНА 1.ЧЕТА 2.ЧЕТА 3.ЧЕТА I Одлазак II У логору III Препад IV -------------- V Пред смрћу VI Бела барака VII ----------------------------------- VIII У лудим шумама IX Победници X На јуришу XI Спокојство XII Крај мртваца XIII Поломљена крила XV Студент са плавом брадом XVI Растанак XVII ------------------------- XVIII Вечита радост КРИТИКА О РОМАНУ КРИЛА: Растко Петровић Евгениј Захаров Милан В. Богдановић: ... Г.Краков се наизменично задржава на фронту и на позадини, оргија смрти и оргија страсти, похоте и неморала, једна за другом, бесне пред нашим очима, и читав роман, уколико је роман, није ништа друго до низ искиданих, слабо повезаних или уопште неповезаних слика, које нагомилане, дају хаотичну атмосферу рата... Тодор Манојловић Димитрије Живаљевић Миодраг Михајловић Световски Аница Шаулић Лука Перковић Станко Кораћ ....................................................... Тврде корице Шивен повез 165 страница НЕКОРИШЋЕНО ПерфекаТТТТТТ Кондиција: 1О

Vinil 5-,4+ (vizuelna ocena).ODLIČNA ,ZVUK ODLIČAN Iner,SA TEKSTOVIMA 4+,5- Omot 4-,OŠTEĆENJA NA IVICAMA .U DONJEM DELU Label: Jugoton – LP-7-1-F 2 02314 1, Blanco Y Negro – 246 220-1 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Style: Indie Rock A1 Here Comes Alice 3:52 A2 Coast To Coast 4:13 A3 Blues From A Gun 4:44 A4 Between Planets 3:27 A5 UV Ray 4:04 B1 Her Way Of Praying 3:46 B2 Head On 4:11 B3 Take It 4:34 B4 Half Way To Crazy 3:41 B5 Gimme Hell Drums – Richard Thomas (2) 3:18

Label: PGP RTB ‎– LP 55-5951, Philips ‎– 6328 245 Format: Vinyl, LP, Album, Reissue Country: Yugoslavia Style: Flamenco TracklistHide Credits A1 Danza De Los Vecinos 3:07 A2 Danza Ritual Del Fuego Backing Band [Collaboratión Del Grupo] – Dolores Guitar [2nd] – Ramon De Algeciras* 4:22 A3 Introductión Y Pantomima 2:58 A4 El Paño Moruno Written-By – Pepe De Lucia* 1:27 A5 Danza Del Molinero 3:03 B1 Danza 3:25 B2 Escena 1:23 B3 Cancion Del Fuego Fátuo Backing Band [Collaboratión Del Grupo] – Dolores Guitar [2nd] – Ramon De Algeciras* 4:04 B4 Danza Del Terror 1:48 B5 Danza De La Molinera 4:01 Vinil 4+ (vizuelna ocena) Omot 4+

Stanje ploce 4, sitni trafovi od gramofonske igle Omot 4 --------------- Tracklist A1 Muri Kalcha Kochakenca 2:16 A2 Keren Chavorale Drom A3 Už Ti Vjernaja 2:45 A4 Shunuvtica 4:52 A5 Poj, Zvenji 3:34 A6 Fani Written-By – Gusztav Varga* 3:35 B1 Djuli 6:30 B2 Phutkyardi 1:29 B3 Hasijam 5:06 B4 Tuke Bahh 2:56 B5 O Nodi Re

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Izdavač: Knjižara LJ. Joksimovića a redakcija odbora za izdavanje cel. dela Svetozara Markovića. Parna štamparija Narodne radikalne stranke, Beograd, 1892. Meki povez, ćirilica Svetozar Marković (1846—1875) je bio uticajni srpski socijalistički mislilac, političar i publicista druge polovine XIX veka. Izdavao je Radenik, prvi socijalistički list u Srbiji i na Balkanu. Marković je bio žestoki kritičar velikosrpske politike i pionir ideje Balkanske federacije. Odbacio je „istorijsko pravo“, to jest obnovu Dušanovog carstva, kao osnovu rešenja srpskog pitanja. Govorio je da bi pokušaj obnove ove srednjevekovne države, koja i nije bila samo srpska i na čijem prostoru su se odigrali ireverzibilni istorijski procesi, učinili Srbiju na spoljnom planu osvajačkom, a unutra vojno-policijskom državom.[1] Marković je utemeljio federalizam kao konstantu srpske levice, kao alternativu velikodržavnoj ideologiji zasnovanoj na „istorijskom pravu“. On je također odbacio klerikalnu tradiciju kao osnovu za jedinstvo srpskog naroda, povlači liniju razdvajanja sa desnim populizmom Gimnaziju je učio u Kragujevcu i u Beogradu, godine 1863. U Beogradu je započeo studije tehnike, koje je kasnije nastavio u Petrogradu kao stipendista srpske vlade[2]. U Petrogradu je bio uključen u rad ruskih revolucionarnih kružoka. Docnije je prešao da studira u Cirih, u Švajcarskoj, gde je počeo da proučava naučni socijalizam. Kao veoma mlad je počeo da se bavi publicistikom. Zbog članka Srpske obmane, objavljenog u novosadskoj Zastavi izgubio je stipendiju, pošto je u ovom napisu napao ceo državni sistem u Srbiji, a posebno birokratiju. Ostavši bez sredstava, vratio se u Srbiju. 1. juna 1871. godine je pokrenuo `Radenik`, prvi socijalistički list u Srbiji i na Balkanu.[3] U njemu su po prvi put objavljeni, u nastavcima, Marksov Građanski rat u Francuskoj i dva poglavlja iz Kapitala. Radenik izlazi dve godine (1871 - 1872), a potom je 1873. u Kragujevcu izdavao list Javnost. Zbog napada na vlast, godine 1874. osuđen je na devet meseci zatvora, iz kojeg je izašao teško narušenog zdravlja. Ubrzo ga je, u dvadeset devetoj godini pokosila tuberkuloza. Preminuo je 1875. godine u Trstu. Ideje Radenik, socijalističke novine koje je izdavao Svetozar Marković. Društvena teorija Svetozar Marković je, za razliku od mislilaca marksističke tradicije, smatrao da nije nužno za svako društvo da prođe sve stepene istorijskog razvoja. On je verovao da Kneževina Srbija može preskočiti kapitalizam i pravo iz pred-kapitalističkih početi da razvija socijalistički oblik društvenog uređenja, zasnovan na tradicionalnim seoskim zadrugama. Kritika velikosrpske politike Svetozar Marković je u svojim delima prvi put, i to kritički, upotrijebio izraz Velika Srbija: “ Čim se monarhična vlada utvrdila u zemlji, ona je odmah počela pomišljati da rasprostrani granice svoje vlasti i van Srbije ... Misao da se Bosna i Hercegovina sjedine sa Srbijom počela se širiti i u Srbiji i kod tamošnjeg naroda. To je bilo načelo politike koja je poznata pod imenom Velika Srbija.[4] ” Marković je velikosrpsku politiku Kneza Mihajla smatrao ništavnom, jer su protiv nje bile neodoljive prepone. Prva i najjača prepona je bila nezavisna Crna Gora, koja je imala iste pretenzije na Hercegovinu, Bosnu i Staru Srbiju kao i Srbija, i koja je jasno težila da osnuje sasvim nezavisnu srpsku državu. Druga snažna prepona je bila bosanska vlastela sa njenim davnašnjim pravima. Marković je verovao da je nemoguće dobiti Bosnu mirnim putem ukolko se vlasteli ne ujamče njena starinska prava, što bi značilo ostaviti bosansku raju u ropstvu. Dobiti Bosnu ratom, znači uništiti domaću aristokraciju, a kad bi se raja oslobodila od ropstva, `da li bi se ona slagala da dođe pod srpske pandure, kapetane i ostale gospodare?`[5] Marković je smatrao da opasnost poduhvata Velike Srbije leži u činjenici da srpski narod živi izmešan sa drugim narodima, bez jasno određenih geografskih i etnografskih granica, tako da bi morao »uzeti ulogu osvajača« prema susedima: Kneževina Srbija u Markovićemo vreme (sredinom 19. veka). “ Srpski narod se s jedne strane meša s Bugarima, s druge s Hrvatima i s treće s Rumunima, a dva naroda, Bugari i Hrvati, njegovi su najbliži rođaci po krvi i jeziku. Gde su granice „sjedinjenih Srba“, nove srpske države? To je teško ostvariti, ako ne želimo da se posvađamo sa svim tim narodima ... Srpski narod nema nikakvih geografskih ili etnografskih granica kojima bi bio određen kao jedna jedinstvena celina. Da bi se stvorila država od pet do pet i po miliona Srba, srpski narod bi morao da bude u neprijateljskom odnosu s Bugarima, Hrvatima i Rumunima. Morao bi da preuzme ulogu osvajača, kako to Mađari danas čine.[6] ” Svetozar Marković, koji se i sam zalagao za oslobođenje Srba koji žive pod osmanskom ili habzburškom vlašću, izričito je odbijao ulogu Kneževinu Srbiju kao „Pijemonta Južnih Slovena“ i politiku teritorijalne ekspanzije Srbije, koja bi pripojila i mešovite oblasti.[6] On je smatrao da svaka nacija treba u svom političkom i društvenom životu da bude samostalna, da ne bude potčinjena ni jednoj drugoj naciji.[6] Marković je izričito odbacivao pozivanje na „istorijska prava“ rečima: „princip nacionalnosti odriče se svih istorijskih prava.“[6] Posebno je smatrao štetnim ujedinjenje srpskih zemalja pozivanjem na Dušanovo carstvo, jer su Srbi njegovog vremena živeli u četiri države (Austrija, Turska, Srbija i Crna Gora) čija se istorijska prava „teško mogu uskladiti“.[6] Umesto toga, Marković predlaže stvaranje Balkanske federacije, odnosno saveza srpskog naroda sa drugim balkanskim i južnoslovenskim narodima.[7] Marković naglašava da bi nova srpska država, nastala osvajanjem, po nuždi postala vojnopolicijska i snagu bi trošila u odbrani od spoljnih neprijatelja, zanemarujući sopstveni umni i kulturni razvitak.[7] Marković ocenjuje da ideja Velike Srbije ide u prilog politici koja teži da u zemlji utvrdi neograničenu moć dinastije Obrenović.[6] On je ovu „veliku misao“ smatrao izgovorom za zanemarivanje daleko važnijih unutrašnjih pitanja Kneževine Srbije, upozoravajući da se »revolucionarna ideja o jedinstvu srpskog naroda pretvorila u ideju štetnu po narodne interese«.[7] Književna kritika Svetozar Marković bio je prvi pobornik realističkog pravca u književnosti i socijalistički teoretičar. Svu svoju delatnost usmerio je u pravcu rešavanja političkih problema i pripreme masa za ostvarivanje građanskih prava revolucionarnim putem. Njegovo glavno delo, Srbija na istoku, raspravlja o društvenim, ekonomskim i političkim problemima Srbije sa socijalističkih pozicija. Vrlo rano je pokazao interesovanje i za književne probleme, obrazujući se pod uticajem Černiševskog, Hercena i Dobroljubova. U jeku procvata romantizma u srpskoj književnosti, objavio članak je Pevanje i mišljenje, i potom raspravu Realni pravac u nauci i životu, (1871 - 1872), kojima je pokušao da izazove preokret u srpskoj književnosti. Po Markoviću, pesnici su bili krivi za rđav ukus publike, sujeverje naroda i odsustvo jasnih socijalnih i kulturnih perspektiva tadašnjeg srpskog društva. On pritom nije štedeo ni najveće pesnike našeg romantizma, Lazu Kostića i Đuru Jakšića, dok je prema Jovanu Jovanoviću Zmaju imao više obzira. Uz kritiku tadašnjeg pesništva, Marković je oštro kritikovao i ondašnju proznu književnost, pri čemu je njegov članak Realni pravac u nauci i književnosti bio široko zasnovana i utemeljena rasprava, zasnovana na naučnom socijalizmu, o istorijskim zakonitostima u društvu i o društvenim procesima koji su doveli do trijumfa naučnog gledanja na te zakonitosti i procese. Po njemu ti naučni zakoni i procesi važe i za umetnost, pa prema tome i za poeziju. Njegovi članci imali su veoma veliki uticaj na dalji tok razvoja srpske književnosti, a posebno na stvaralaštvo mlade generacije književnika.