format: LP gatefold, Yugoslav licence, 1. pressing artist: DE LUCIA, Paco (Spain) title: Plays Manuel De Falla release date: 1979 label, Cat.No. PGP RTB, LP 55-5951 style: flamenco Ploča i omot: MINT (5), PERFEKTAN primerak. 1. pressing (od 2), bez oznake `srebrna` na omotu. U drugoj polovini 70-ih, pa i par godina kasnije, Paco de Lucia je bio ekstremno popularan među `muzičkim intelektualcima` SFRJ, pa je i ova ploča, na kojoj svira De Faljine kompozicije, prošla više nego dobro, ostvarivši srebrni tiraž. A1 Danza De Los Vecinos 3:07; A2 Danza Ritual Del Fuego 4:22; A3 Introductión Y Pantomima 2:58; A4 El Paño Moruno 1:27; A5 Danza Del Molinero 3:03 B1 Danza 3:25; B2 Escena 1:23; B3 Canción Del Fuego Fátuo 4:04; B4 Danza Del Terror 1:48; B5 Danza De La Molinera 4:01 ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče PACO DE LUCIE: PACO DE LUCIA - selektivna vinilna LP diskografija: 1) LP PACO DE LUCIA Y RAMON DE ALGECIRAS - `En Hispanoamerica` (1969) https://www.kupindo.com/Ploce/74504069_LP-PACO-DE-LUCIA-En-Hispanoamerica-1980-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74504093_LP-PACO-DE-LUCIA-En-Hispanoamerica-1980-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/74504125_LP-PACO-DE-LUCIA-En-Hispanoamerica-1980-ODLICNA 2) LP PACO DE LUCIA - `Paco De Lucia (including: Entre Dos Aguas)` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/74508925_LP-PACO-DE-LUCIA-Entre-Dos-Aguas-1977-PERFEKTNA 3) LP PACO DE LUCIA - `The Spanish Guitar` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/74509061_LP-PACO-DE-LUCIA-The-Spanish-Guitar-1978-ODLICNA 4) LP PACO DE LUCIA - `Almoraima` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/74509005_LP-PACO-DE-LUCIA-Almoraima-1979-1-press-PERFEKTNA 5) LP PACO DE LUCIA - `Plays Manuel de Falla` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/74509093_LP-PACO-DE-LUCIA-Plays-M-de-Falla-1979-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74509121_LP-PACO-DE-LUCIA-Plays-Manuel-de-Falla-1979-ODLICNA 6) LP PACO DE LUCIA - `Castro Marin` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/72048721_LP-PACO-DE-LUCIA-Castro-Marin-1982-VG-samo-ploca 7) LP JOHN McLAUGHLIN / AL DI MEOLA / PACO DE LUCIA - `Friday Night In San Francisco` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/67558813_LP-Di-MEOLA-McLAUGHLIN-De-LUCIA-Friday-Night-1981-

format: LP gatefold, Yugoslav licence, 1. pressing artist: DE LUCIA, Paco (Spain) title: Plays Manuel De Falla release date: 1979 label, Cat.No. PGP RTB, LP 55-5951 style: flamenco Ploča i omot: MINT (5), PERFEKTAN primerak. 1. pressing (od 2), bez oznake `srebrna` na omotu. U drugoj polovini 70-ih, pa i par godina kasnije, Paco de Lucia je bio ekstremno popularan među `muzičkim intelektualcima` SFRJ, pa je i ova ploča, na kojoj svira De Faljine kompozicije, prošla više nego dobro, ostvarivši srebrni tiraž. A1 Danza De Los Vecinos 3:07; A2 Danza Ritual Del Fuego 4:22; A3 Introductión Y Pantomima 2:58; A4 El Paño Moruno 1:27; A5 Danza Del Molinero 3:03 B1 Danza 3:25; B2 Escena 1:23; B3 Canción Del Fuego Fátuo 4:04; B4 Danza Del Terror 1:48; B5 Danza De La Molinera 4:01 ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče PACO DE LUCIE: PACO DE LUCIA - selektivna vinilna LP diskografija: 1) LP PACO DE LUCIA Y RAMON DE ALGECIRAS - `En Hispanoamerica` (1969) https://www.kupindo.com/Ploce/74504069_LP-PACO-DE-LUCIA-En-Hispanoamerica-1980-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74504093_LP-PACO-DE-LUCIA-En-Hispanoamerica-1980-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/74504125_LP-PACO-DE-LUCIA-En-Hispanoamerica-1980-ODLICNA 2) LP PACO DE LUCIA - `Paco De Lucia (including: Entre Dos Aguas)` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/74508925_LP-PACO-DE-LUCIA-Entre-Dos-Aguas-1977-PERFEKTNA 3) LP PACO DE LUCIA - `The Spanish Guitar` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/74509061_LP-PACO-DE-LUCIA-The-Spanish-Guitar-1978-ODLICNA 4) LP PACO DE LUCIA - `Almoraima` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/74509005_LP-PACO-DE-LUCIA-Almoraima-1979-1-press-PERFEKTNA 5) LP PACO DE LUCIA - `Plays Manuel de Falla` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/74509093_LP-PACO-DE-LUCIA-Plays-M-de-Falla-1979-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74509121_LP-PACO-DE-LUCIA-Plays-Manuel-de-Falla-1979-ODLICNA 6) LP PACO DE LUCIA - `Castro Marin` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/72048721_LP-PACO-DE-LUCIA-Castro-Marin-1982-VG-samo-ploca 7) LP JOHN McLAUGHLIN / AL DI MEOLA / PACO DE LUCIA - `Friday Night In San Francisco` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/67558813_LP-Di-MEOLA-McLAUGHLIN-De-LUCIA-Friday-Night-1981-

kca Autor: Feliks Kanic Izdavač: SKZ - Beograd, I. Srbija zemlja i stanovništvo 1-2 Feliks Kanic II. Srbija Zemlja i stanovnistvo od rimskog doba do kraja 19. veka Preveo: Gligorije Ernjakovic Izdavac – Srpska knjizevna zadruga, Beograd Feliks Filip Emanuel Kanic (nem. Felix Philipp Emanuel Kanitz; Budimpešta, 2. avgust 1829 — Beč, 8. januar 1904) je bio austrougarski putopisac, arheolog i etnolog i jedan od najvećih poznavalaca jugoistočne Evrope. Bio je kraljevski ugarski savetnik i vitez austrijskog ordena Franje Josifa, nosilac medalje za nauku i umetnost, nosilac srpskog Takovskog ordena i ordena Svetog Save i počasni član Kraljevske saksonske akademije nauka. Rođen je u Budimpešti, kao sin jevrejskog fabrikanta, čija se familija doselila iz Nemačke sredinom 18. veka. Studirao je umetnost na Bečkom univerzitetu. Prvo se bavio muzikom, a onda slikarstvom i postao dobar crtač. Najviše je slikao akvarelom i tušem.[1] Od 1858. godine putovao je po južnoslovenskim krajevima - Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Bugarskoj, Bosni i Makedoniji. Posebno je pažljivo beležio arheološke i geografske podatke i pravio dobre ilustracije arhitektonskih ostataka, crkava, ljudi itd. Putujući, postao je etnolog južnih Slovena. Evropi su njegovi radovi bili zanimljivi jer su prikazivali malo poznato područje, da bi kasnije njegov rad inteligentnog amatera bio prevaziđen napretkom naučne etnologije. Delo Posle putovanja po Srbiji, Kanic je objavio dva dela manjeg obima: Rimski nalazi u Srbiji (nem. Die römischen Funde in Serbien), objavljeno u Beču 1861. i nekoliko godina kasnije - Srpski vizantijski spomenici (nem. Serbiens byzantinische Monumente, Beč, 1864). Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart u tri toma, od kojih je prvi izdao sam Kanic 1904. godine, a drugi i treći posle Kanicove smrti Bogoljub Jovanović 1909. i 1919. Jedno od njegovih najznačajnijih dela i vrhunac arheoloških istraživanja je Rimska studija (nem. Römische Studien in Serbien) u kojoj je istakao zalaganje da se spreči uništavanje kulturnog blaga. U Lajpcigu je 1869. godine štampano izuzetno obimno delo, Istorijsko-etnografske studije sa putovanja 1859-1868 (nem. Serbien. Historisch-etnographische Reisestudien aus den Jahren 1859-1868, Leipzig, Fries, 1868. XXIV+744) u kome je na preko 700 strana, sa mnogobrojnim ilustracijama, predstavio Srbiju, njen narod i istoriju. U svojim delima opisivao je objekte troslojno: prvo je opisao lokaciju, zatim dao istorijski aspekt, dok je treći deo sadržao podatke o trenutnom stanju. U Srbiji je najpoznatija knjiga Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka (nem. Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart, tom I - III, Lajpcig 1904, 1909, 1919). Kanic je sarađivao sa srpskim naučnicima toga doba, Aleksandrom Sandićem, Jankom Šafarikom, Jovanom Gavrilovićem i drugima, od kojih je dobijao podatke o tome gde se mogu naći ostaci rimske kulture i o srpskim manastirima...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor: Feliks Kanic Izdavač: SKZ - Beograd, I. Srbija zemlja i stanovništvo 1-2 Feliks Kanic II. Srbija Zemlja i stanovnistvo od rimskog doba do kraja 19. veka Preveo: Gligorije Ernjakovic Izdavac – Srpska knjizevna zadruga, Beograd Feliks Filip Emanuel Kanic (nem. Felix Philipp Emanuel Kanitz; Budimpešta, 2. avgust 1829 — Beč, 8. januar 1904) je bio austrougarski putopisac, arheolog i etnolog i jedan od najvećih poznavalaca jugoistočne Evrope. Bio je kraljevski ugarski savetnik i vitez austrijskog ordena Franje Josifa, nosilac medalje za nauku i umetnost, nosilac srpskog Takovskog ordena i ordena Svetog Save i počasni član Kraljevske saksonske akademije nauka. Rođen je u Budimpešti, kao sin jevrejskog fabrikanta, čija se familija doselila iz Nemačke sredinom 18. veka. Studirao je umetnost na Bečkom univerzitetu. Prvo se bavio muzikom, a onda slikarstvom i postao dobar crtač. Najviše je slikao akvarelom i tušem.[1] Od 1858. godine putovao je po južnoslovenskim krajevima - Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Bugarskoj, Bosni i Makedoniji. Posebno je pažljivo beležio arheološke i geografske podatke i pravio dobre ilustracije arhitektonskih ostataka, crkava, ljudi itd. Putujući, postao je etnolog južnih Slovena. Evropi su njegovi radovi bili zanimljivi jer su prikazivali malo poznato područje, da bi kasnije njegov rad inteligentnog amatera bio prevaziđen napretkom naučne etnologije. Delo Posle putovanja po Srbiji, Kanic je objavio dva dela manjeg obima: Rimski nalazi u Srbiji (nem. Die römischen Funde in Serbien), objavljeno u Beču 1861. i nekoliko godina kasnije - Srpski vizantijski spomenici (nem. Serbiens byzantinische Monumente, Beč, 1864). Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart u tri toma, od kojih je prvi izdao sam Kanic 1904. godine, a drugi i treći posle Kanicove smrti Bogoljub Jovanović 1909. i 1919. Jedno od njegovih najznačajnijih dela i vrhunac arheoloških istraživanja je Rimska studija (nem. Römische Studien in Serbien) u kojoj je istakao zalaganje da se spreči uništavanje kulturnog blaga. U Lajpcigu je 1869. godine štampano izuzetno obimno delo, Istorijsko-etnografske studije sa putovanja 1859-1868 (nem. Serbien. Historisch-etnographische Reisestudien aus den Jahren 1859-1868, Leipzig, Fries, 1868. XXIV+744) u kome je na preko 700 strana, sa mnogobrojnim ilustracijama, predstavio Srbiju, njen narod i istoriju. U svojim delima opisivao je objekte troslojno: prvo je opisao lokaciju, zatim dao istorijski aspekt, dok je treći deo sadržao podatke o trenutnom stanju. U Srbiji je najpoznatija knjiga Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka (nem. Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart, tom I - III, Lajpcig 1904, 1909, 1919). Kanic je sarađivao sa srpskim naučnicima toga doba, Aleksandrom Sandićem, Jankom Šafarikom, Jovanom Gavrilovićem i drugima, od kojih je dobijao podatke o tome gde se mogu naći ostaci rimske kulture i o srpskim manastirima...

W. A. Mozart – Symphonies No. 5,13 - Mala Noćna Muzika (Eine Kleine Nachtmusik) “Classic” Chamber Orchestra, Conductor Alexander Kantorov W.A. Mocart Simfonija Mala noćna muzika i drugе simfonije Najlepša dela svetske класичне музике Izvođač: KАМЕРНый ОРКЕСТАР “КЛАССИКА” Izdavač: “МEЛОДИя” ВСЕСОЗНАя Symphonies No. 5 ФИРМА ГРАМПЛАСТИНОК Zemlja izdanja: SSSR Godina izdanja: 1989. Izdanje:. МИНИСТЕРСТВО КУЛьТУРы СССР Format: Vinyl, LP, Album Oznaka: C 10 29029 009 Žanr:Klasična muzika Dirigent: Aleksandar Kantorov Detaljno stanje: Ganz nova ploča i zaštitna kutija i ploča, Strana 1: СИМФОНИя No. 5 1. Allegro – 2.55 2. Andante - 3.25 3. Allegro molto – 1.20 СИМФОНИя No.13 1. Allegro – 2.55 2. Andante - 3.25 3. Menuetto - 2.00 4. Molto Allegro - 1.45 Strana 2: МАЛЕНьКАя НОЧНАя СЕРЕНАДА 1. Allegro – 5.47 2. Romanze. Andante - 6.42 3. Menuett. Allegretto – 2.08 4. Rondo. Allegro – 2.42

Simon & Garfunkel - Simon And Garfunkel`s Greatest Hits Rock / Acoustic CBS / 1972 / Made in Spain Špansko izdanje ploče sa najvećim hitovima čuvenog dueta (The Sound Of Silence, El Condor Pasa, Mrs. Robinson, Cecilia...). Stanje omota: 3- (u gornjem desnom uglu je trag skinute etikete s cenom, a na Sajmonovoj kapi je potpis; pogledajte fotografije). Na mom gramofonu preskače A2, ostatak svira za ocenu 3- (čuje se šum). Tracklist: A1 Mrs. Robinson 4:02 A2 For Emily, Whenever I May Find Her = Para Emily Cuando Tal Vez La Encuentre 2:04 A3 The Boxer 5:07 A4 The 59th Street Bridge Song (Feelin` Goovy) = La Canción Del Puente De La Calle 59 1:43 A5 The Sound Of Silence = Los Sonidos Del Silencio 3:02 A6 I Am A Rock = Soy Una Roca 2:50 A7 Scarborough Fair / Canticle = Feria De Scarborough / Cantico 3:08 B1 Homeward Bound = Regresando A Casa 2:30 B2 Bridge Over Troubled Water = Puente Sobre Aguas Turbulentas 4:52 B3 America 3:34 B4 Kathy`s Song = La Canción De Kathy 3:16 B5 If I Could = El Condor Pasa 3:06 B6 Bookends 1:16 B7 Cecilia 2:55

Label: PGP RTB ‎– 2330083 Format: Vinyl, LP, Album, Gatefold Style: Early, Renaissance, Medieval Tracklist Elizabetanska Epoha U Engleskoj / The Elizabethan Period In England A1 Now Is The Month Of Maying / Sada Je Mesec Maj Written-By – Thomas Morley 1:43 A2 I Love, Alas, I Love Thee / Volim, Avaj, Volim Tebe Written-By – Thomas Morley 2:16 A3 Though Philomella Lost Her Love / Premda Je Filomela Izgubila Ljubav Written-By – Thomas Morley 1:51 A4 Tobacco Is Like Love / Duvan Je Kao Ljubav Written-By – Tobias Hume 1:10 A5 La Volta Written-By – William Byrd 2:22 A6 Fine Knacks For Ladies / Lepe Starine Za Dame Written-By – John Dowland 1:27 Ars Nova, Italija, XIV Vek / Ars Nova, 14th Century Italy A7 Saltarello Written-By – Anonymous 1:30 A8 Non Al Suo Amante / Dijana Se Ne Sviđa Svom Dragom (Madrigal) Written-By – Jacopo da Bologna* A9 Trotto Written-By – Anonymous 2:00 A10 Ecco La Primavera / Evo Proleća (Balada) Written-By – Francesco Landini 1:03 A11 Canzonetta Tedescha / Nemačka Kanconeta Written-By – Anonymous 2:48 Francuska, XV I XVI Vek / 15th And 16th Century France B1 Noun Pourrie Ana Plus Mau / Ne Može Biti Gore Written-By – Anonymous 2:41 B2 Bransle De Village / Seoska Branla Written-By – Jean Baptiste Bezarde* 2:05 B3 Ti Dounarai Dou Notarry / Uhapsite Notara Written-By – Anonymous 2:49 B4 Basse Danse `Jouissance` / `Uživanje` (Igra) Written-By – Thoinot Arbeau 2:43 B5 Quand Je Boi Du Vin Clairet / Kada Pijem Bistro Vino Written-By – Anonymous 1:52 B6 La Bourrée / Bure Written-By – Michael Praetorius 2:01 Španija Od XIII Do XVI Veka / 13th-16th Century Spain B7 Cantiga `Como Poden` / Kantiga O Svetoj Mariji Written-By – Alphonso El Sabio* 2:07 B8 Jancy, Janto / Dođi Da Pojedemo Gancigoretu Written-By – Anonymous 1:30 B9 Todos Los Venes Del Mundo / Sva Dobra Ovog Sveta Written-By – Juan del Encina* 1:20 B10 Riu, Riu, Chiu / Žubori, Divna Reko Written-By – Anonymous 2:00 Vinil 5-,4+ (vizuelna ocena).ODLIČNA Omot 4+ ,VRLO DOBAR.SA POSVETOM ANSAMBLA

1.Branislav M.Nedeljković, Dva testamenta iz Dubrovačkog arhiva 2.Vasilije Krestić, Memoari Stefana Stevče Mihailovića (1861-1878) 3.Galib Šljivo, Izvještaji anonimnog korespondenta iz Livna sredinom XIX vijeka (1845-1852.) 4.Barbara Jelavić, Ignjatijev u Carigradu 1876.god 5.Alba M.Kuntić, Iz istorije bačkih Bunjevaca -Bački Bunjevci u Somboru i značaj dela Martina Matića za njegovu istoriju -Uloga Albe Malagurskog Ćurčića (1881-1927) u preporodu i životu bačkih Bunjevaca SANU Spomenik CXXXII 1991 240 strana očuvanost 5-

 Tvrdi povez, zaštitni omot plus kutija, omoti delom na rubu savijeni, na knjizi br. 2 listovi spolja za nijansu žući, ostalo odlično očuvano, ukupno oko 850 strana. Bigz 1989 Boj na Kosovu Komplet 1.Kraj srpskog carstva 2.Lazar Hrebeljanovic 3.Junaci Kosovske legende

0003) VELIKE SRPSKE VOJVODE komplet 5 knjiga ( Vojvoda Živojin Mišić * Vojvoda Stepa Stepanović * Vojvoda Radomir Putnik ) , Petar Opačić i Savo Skoko , BIGZ 1984, istorijsko-memoarska dela , tvrd povez, format 17 x 24 cm , zaštitni omot, zlatotisak , ilustrovano , ukupno 2000 strana , komplet sadrži sledeće knjige : 1) MOJE USPOMENE , Vojvoda Živojin Mišić , (uspomene ratnika i propratna studija dr Save Skoka) 2-3) VOJVODA STEPA STEPANOVIĆ U RATOVIMA SRBIJE 1876-1918 I - II, dvotomna studija prati životni i ratnički put srpskog vojvode od rođenja pa do smrti 4-5 ) VOJVODA RADOMIR PUTNIK 1 i 2 , dvotomna studija koja obuhvata ceo život Radomira Putnika ali koja je istovremeno važan prilog poznavanju vojne i političke istorije Srbije i Evrope krajem 19. i početkom 20. veka

vinil 1: 5- vinil 2: 5- omot na otvaranje: 4/4+ Orfeu Negro - 24 Hits From South America Label: PGP RTB ‎– LPV 5788/89 Format: 2 × Vinyl, LP, Compilation, Stereo Country: Yugoslavia Released: 1975 Genre: Latin, Folk, World, & Country Style: Tracklist A1 –Trio Los Paraguayos O Cangaceiro 3:19 A2 –Breno Mello Mit Chor Mañha De Carnaval 2:50 A3 –Los Fronterizos Paraguaya Linda 2:41 A4 –Jaime Torres Flor De Santa Cruz 2:30 A5 –Luiz Bonfa* & Maria Toledo Cavaquinho 2:05 A6 –Los Incas A Las Orillas Del Titicaca 2:00 B1 –Mercedes Sosa Tristeza 2:28 B2 –Trio Los Paraguayos Viejo Campanario 2:30 B3 –Los Incas Huayno De La Roca 2:02 B4 –Ballet Grancolombiano Rio Manzanares 2:45 B5 –Trio Siboney A Media Luz 2:50 B6 –Sérgio Mendez* Y Bossa Rio Desafinado 3:18 C1 –Los Incas Dos Palomitas 2:17 C2 –Trio Los Paraguayos La Felicidad 2:56 C3 –Los Pacharacos La Canción Del Carnaval 3:32 C4 –Breno Mello Mit Chor Felicidade 2:40 C5 –Los Indios Palmeras 2:19 C6 –Los Fronterizos Carnavalito Del Duende 2:43 D1 –Los Incas El Cóndor Pasa 3:43 D2 –Carmela (2) Con Paco Ibañez Y Su Conjunto Zambita Arrivena 2:53 D3 –Los Chilenos El Rodeo 3:19 D4 –Narcisso* Y Los Troncos El Tigrito 2:30 D5 –Roberto Guarani Regalito 1:30 D6 –Los Fronterizos Angelica 1:40 Companies, etc. Licensed From – Philips Printed By – Jež, Beograd

vinil 1: 5- vinil 2: 5- omot na otvaranje: 5-/4+ Various – Orfeu Negro - 24 Hits From South America Label: PGP RTB – LPV 5788/89 Format: 2 x Vinyl, LP, Compilation, Stereo Country: Yugoslavia Released: 1975 Genre: Latin, Folk, World, & Country Style: A1 Trio Los Paraguayos– O Cangaceiro 3:19 A2 Breno Mello Mit Chor– Mañha De Carnaval 2:50 A3 Los Fronterizos– Paraguaya Linda 2:41 A4 Jaime Torres– Flor De Santa Cruz 2:30 A5 Luiz Bonfa* & Maria Toledo– Cavaquinho 2:05 A6 Los Incas– A Las Orillas Del Titicaca 2:00 B1 Mercedes Sosa– Tristeza 2:28 B2 Trio Los Paraguayos– Viejo Campanario 2:30 B3 Los Incas– Huayno De La Roca 2:02 B4 Ballet Grancolombiano– Rio Manzanares 2:45 B5 Trio Siboney– A Media Luz 2:50 B6 Sérgio Mendez* Y Bossa Rio– Desafinado 3:18 C1 Los Incas– Dos Palomitas 2:17 C2 Trio Los Paraguayos– La Felicidad 2:56 C3 Los Pacharacos– La Canción Del Carnaval 3:32 C4 Breno Mello Mit Chor– Felicidade 2:40 C5 Los Indios– Palmeras 2:19 C6 Los Fronterizos– Carnavalito Del Duende 2:43 D1 Los Incas– El Cóndor Pasa 3:43 D2 Carmela (2) Con Paco Ibañez Y Su Conjunto– Zambita Arrivena 2:53 D3 Los Chilenos– El Rodeo 3:19 D4 Narcisso* Y Los Troncos– El Tigrito 2:30 D5 Roberto Guarani– Regalito 1:30 D6 Los Fronterizos– Angelica 1:40

1-Tomislav S. Vlahovic - Vitezovi Karadjordjeve zvezde Najhrabriji medju hrabrima I tom Izdavač i autor Tomislav S. Vlahović Beograd 1989 , Najhrabriji medju hrabrima I tom , biografije srpskih ratnika odlikovanih Karađorđevom zvezdom sa mačevima za podvige u balkanskim i prvom svetskom ratu , tvrd povez, veliki format 24,5cm x 32,5cm , ilustrovano brojnim crnobelim fotografijama, XXXV + 451 strana 2. Petar R. Jovic i Nikola B. Popovic - Dobrovoljci 1912-1918 Najhrabriji medju hrabrima II tom AUTOR: Petar R. Jović, Nikola B. Popović IZDAVAČ: Izdanje autora GODINA: 1989. POVEZ: Tvrdi STRANA: 449 FORMAT: C4 TIRAŽ: 1500 TEŽINA: 1,9 kg Kapitalno delo o našim najhrabrijim i najvažnijim precima čije su sene večni putokaz i svetionik budućim pokolenjima kako se jedna zemlja i njen narod bori za svoju slobodu i opstanak

format: 7` SP, Yugoslav licence, 1. pressing artist: SPACE (France) album: Magic Fly / Ballad For Space Lovers release date: 1977 label, Cat. No.: Jugoton, SV 88948 style: disco / electronic Ploča: G+ (3+), omot: VG- (4-). 1. pressing (od 4, svi nose isti matriks), jedini koji na etiketi, sa desne strane, u prvom redu ima katalošku oznaku `SV 88948`, a ne `STEREO`, kao na ostala 3 pressinga. A Magic Fly 3:37 B Ballad For Space Lovers 2:15 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SPACE: 1) SP SPACE - `Magic Fly / Ballad For Space Lovers` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/75604805_SP-SPACE-Magic-Fly-1977-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75750433_SP-SPACE-Magic-Fly-1977-2-pressing-VG-VG- 2) LP SPACE - `Magic Fly` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/77284649_LP-SPACE-Magic-Fly-1978-1-press-LP-MINT-omot-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75623241_LP-SPACE-Magic-Fly-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/75750437_LP-SPACE-Magic-Fly-1978-1-pressing-G-G

format: LP artist: ĐELO JUSIĆ (Croatia, Yugoslavia) title: La Musica Di Notte release date: 1975 label, Cat. No.: Jugoton, LSY-61244 style: pop Ploča: VG+ (4+), omot: VG (4). Veoma dobar primerak. Kompoziocije Đela Jusića koje je pevao sa svojim Trubadurima, ali i komponovao za druge izvođače i prilike. A1 Moja Ane broji dane A2 La Musica Di Notte A3 Dok palme njišu grane A4 Jedan dan A5 Pusti da ti leut svira A6 Lero B1 Život je lijep B2 Lijepo ime vino B3 Ples kurtizana B4 Dobro jutro Margareta B5 Kuku lele uteče mi tica B6 Ljubavni refren ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče DUBROVAČKIH TRUBADURA i ĐELA JUSIĆA i njegovog MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA. I - DUBROVAČKI TRUBADURI: kompletna vinilna LP diskografija: 1a) LP DUBROVNIC TROUBADOURS - `Jedan dan` (1968, Columbia) - Holland 1b) LP DUBROVNIC TROUBADOURS - `Jedan dan` (1968, Columbia) - Germany https://www.kupindo.com/Ploce/77660249_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Jedan-dan-1969-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77660449_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Jedan-dan-69-Germany-VG-NM 2) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Mi prepuni smo ljubavi` (1970, Jugoton) 3) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Pusti da ti leut svira` (1971, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77661273_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1971-2-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77661393_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1971-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77661429_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1973-3-press-ODLICNA 4) LP BEN CRAMER / DUBROVAČKI TRUBADURI - `Recital At The Festival `The Golden Orpheus `72` (1972, Balnanton) - Bulgariua 5) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Dubrovački trubaduri` (1975, Supraphon) - Czechoslovakia 6) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `12 velikih uspjeha` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77660689_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-12-velikih-uspjeha-80-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77660889_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-12-velikih-uspjeha-1980- _____________________________________________________________________ II - DUBROVAČKI TRUBADURI: kompletna vinilna 7-inčna EP i SP diskografija: uskoro _____________________________________________________________________ III - ĐELO JUSIĆ: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ĐELO JUSIĆ i drugi - `Dundo Maroje `72` (1973, Jugoton) 2) LP ĐELO JUSIĆ - `La Musica Di Notte` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662121_LP-DjELO-JUSIC-La-Musica-di-Notte-75-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77662201_LP-DjELO-JUSIC-La-Musica-di-Notte-1975-VG-VG 3) LP ĐELO JUSIĆ - `Sreću čine stvari male` (1976, Jugoton) 4) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare` (1985, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662249_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-1-1985-VG-VG 5) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare 2` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662265_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-2-87-PERFEKTNA 6) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare 3` (1988, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662281_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-88-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77662285_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-1988-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77662289_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-1988-VG 7) LP ĐELO JUSIĆ - `Split `88 - Autorska večer Đele Jusića` (1988, Jugoton) 8) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare Br. 4` (1989, Jugoton) ______________________________________________________________________ IV - ĐELO JUSIĆ: kompletna vinilna singl diskografija: 1) SP ĐELO JUSIĆ - `Sjećanje / Nema više stare škole` (1974, Studio B) 2) SP ĐELO JUSIĆ - `Žalba / Ti si moja prva ljubav` (1975, Jugoton) _____________________________________________________________________ V - MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA: kompletna vinilna diskografija: 1) LP MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA - `Rendez-Vous In Dubrovnik` (1979, Jugoton) 2) LP MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA - `Rendez-Vous In Dubrovnik 2` (1981, Jugoton)

format: LP artist: ĐELO JUSIĆ (Croatia, Yugoslavia) title: La Musica Di Notte release date: 1975 label, Cat. No.: Jugoton, LSY-61244 style: pop Ploča i omot: VG+ (4+), ploča i malo bolja. Veoma dobar primerak. Kompoziocije Đela Jusića koje je pevao sa svojim Trubadurima, ali i komponovao za druge izvođače i prilike. A1 Moja Ane broji dane A2 La Musica Di Notte A3 Dok palme njišu grane A4 Jedan dan A5 Pusti da ti leut svira A6 Lero B1 Život je lijep B2 Lijepo ime vino B3 Ples kurtizana B4 Dobro jutro Margareta B5 Kuku lele uteče mi tica B6 Ljubavni refren ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče DUBROVAČKIH TRUBADURA i ĐELA JUSIĆA i njegovog MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA. I - DUBROVAČKI TRUBADURI: kompletna vinilna LP diskografija: 1a) LP DUBROVNIC TROUBADOURS - `Jedan dan` (1968, Columbia) - Holland 1b) LP DUBROVNIC TROUBADOURS - `Jedan dan` (1968, Columbia) - Germany https://www.kupindo.com/Ploce/77660249_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Jedan-dan-1969-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77660449_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Jedan-dan-69-Germany-VG-NM 2) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Mi prepuni smo ljubavi` (1970, Jugoton) 3) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Pusti da ti leut svira` (1971, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77661273_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1971-2-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77661393_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1971-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77661429_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1973-3-press-ODLICNA 4) LP BEN CRAMER / DUBROVAČKI TRUBADURI - `Recital At The Festival `The Golden Orpheus `72` (1972, Balnanton) - Bulgariua 5) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Dubrovački trubaduri` (1975, Supraphon) - Czechoslovakia 6) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `12 velikih uspjeha` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77660689_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-12-velikih-uspjeha-80-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77660889_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-12-velikih-uspjeha-1980- _____________________________________________________________________ II - DUBROVAČKI TRUBADURI: kompletna vinilna 7-inčna EP i SP diskografija: uskoro _____________________________________________________________________ III - ĐELO JUSIĆ: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ĐELO JUSIĆ i drugi - `Dundo Maroje `72` (1973, Jugoton) 2) LP ĐELO JUSIĆ - `La Musica Di Notte` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662121_LP-DjELO-JUSIC-La-Musica-di-Notte-75-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77662201_LP-DjELO-JUSIC-La-Musica-di-Notte-1975-VG-VG 3) LP ĐELO JUSIĆ - `Sreću čine stvari male` (1976, Jugoton) 4) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare` (1985, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662249_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-1-1985-VG-VG 5) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare 2` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662265_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-2-87-PERFEKTNA 6) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare 3` (1988, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662281_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-88-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77662285_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-1988-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77662289_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-1988-VG 7) LP ĐELO JUSIĆ - `Split `88 - Autorska večer Đele Jusića` (1988, Jugoton) 8) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare Br. 4` (1989, Jugoton) ______________________________________________________________________ IV - ĐELO JUSIĆ: kompletna vinilna singl diskografija: 1) SP ĐELO JUSIĆ - `Sjećanje / Nema više stare škole` (1974, Studio B) 2) SP ĐELO JUSIĆ - `Žalba / Ti si moja prva ljubav` (1975, Jugoton) _____________________________________________________________________ V - MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA: kompletna vinilna diskografija: 1) LP MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA - `Rendez-Vous In Dubrovnik` (1979, Jugoton) 2) LP MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA - `Rendez-Vous In Dubrovnik 2` (1981, Jugoton)

LUIS ALBERTO DEL PARANA Y LOS PARAGUAYOS Luis Alberto Del Parana Y Los Paraguayos (2LP) Made in Germany Izdavač: Philips (H 72 AX 209) 1973. godina A1. Maria Dolores 4:00 A2. Guantanamera 2:40 A3. Cu-Cu-Rru-Cu-Cu Paloma 3:47 A4. Colorado 1:50 A5. El Rancho Grande 2:35 A6. El Porompompero 2:57 B1. Magdalena 3:00 B2. O Cangaceiro 3:19 B3. Yo Te Quiero Mucho 2:27 B4. Solitario Polka 2:15 B5. Amor, Amor 3:16 B6. A Banda 2:48 C1. Maria Elena 2:07 C2. Canción De Orfeo 3:00 C3. Perfidia 2:45 C4. La Peregrinación 3:00 C5. America 3:00 C6. La Bamba 3:54 D1. Ramona 2:58 D2. Bésame Mucho 2:56 D3. Mexico 3:59 D4. Caballito Blanco 2:28 D5. Quando Calienta El Sol 2:52 D6. Malagueña 3:30 Očuvanost: Omot na otvaranje za dva vinila 4+ Inner sa popisom pesama i opisom 4- ka 4 (pisane dužine pesama) I vinil 4+ II vinil 4+

Slovo ljubve, 1978. Drugo, ispravljeno i dopunjeno izdanje. Bibliotečki primerak, odlično očuvan, vrlo malo, ako uopšte i korišćen. Ovim delom Jireček je doprineo pobedi kritičke škole u srpskoj istorijskoj nauci. Prihvatanjem ponude da napiše Istoriju Srba za kolekciju Allgemeine Staatengeschichte Jireček je dobio priliku da zaokruži svoje životno delo. Zbog skučenog prostora na koji ga je obavezao izdavač, Jireček se mimo svoje želje pretežno ograničio na političku istoriju. Zato je u delu Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji pisao o privredi, društvu i unutrašnjem uređenju. Zbog nagomilanih obaveza i bolesti rad na ovim delima se odužio. Prva knjiga istorije Srba pojavila se 1911. a prva knjiga Države i društva u srednjovekovnoj Srbiji u izdanju Bečke akademije nauka 1912. godine. Smrt je sprečila Jirečeka da završi rad na ovim sintezama. Delo Istorija Srba doveo je do 1537. godine, a delo Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji do 1459. godine, iako je hteo da obradi srpsku prošlost sve do novijih vremena. Istorija Srba sastoji se od šest većih celina: Predslovensko doba, Sloveni naseljavaju Ilirik, Srbi u ranijem Srednjem veku, Srbija velika sila na Balkanu, Poluostrvo pod potomcima Stefana Nemanje, Srednjovekovna Srbija u borbi protiv Turaka (1371 — 1459), Počeci Crne Gore. Konstantin Jozef Jireček (češ. Konstantin Josef Jireček; Beč, 24. jul 1854 — Beč, 10. januar 1918) bio je češki istoričar i univerzitetski profesor. Svoj rad je posvetio izučavanju do tada malo poznate prošlosti balkanskih država i naroda, naročito Bugara i Srba. Za poziv istoričara, prema porodičnoj tradiciji Jirečeka i Šafarika se opredelio i spremao još od rane mladosti. U nauku ga je uveo Đuro Daničić. Kao gimnazijalac i student je objavio niz prikaza iz književnosti južnoslovenskih naroda. U Pragu je studirao istoriju, geografiju i filologiju. Doktorskom disertacijom „Istorija bugarskog naroda” (1876) stekao je svetsku slavu. Posebno ga je zanimalo arhivsko istraživanje. Izučavao je i prikupljao izvornu građu u dalmatinskim arhivima, naročito Dubrovnika, na čije je bogatstvo prvi skrenuo pažnju, kao i po Kneževini Bugarskoj i Istočnoj Rumeliji. U periodu 1879—1884. unapredio je prosvetnu politiku u obnovljenoj Bugarskoj, obavljajući više dužnosti u Ministarstvu prosvete te zemlje. Na Univerzitetu u Pragu radio je kao docent za geografiju i istoriju jugoistočne Evrope (1878—1879) i kao profesor opšte istorije, s posebnim akcentom na istoriju Slovena i istoriju Balkana (1884—1893). Na Univerzitetu u Beču, gde je na inicijativu Vatroslava Jagića vodio novoformiranu katedru za slovensku filologiju i nauku o starinama (1893—1918), između ostalih, studenti su mi bili poznati srpski istoričari Jovan Radonić, Stanoje Stanojević i Vladimir Ćorović. Njegovo životno delo „Istorija Srba”, o političkoj i kulturnoj prošlosti Srba do 1537, rezultat višedecenijskih istraživanja, započeo je 1901, ali zbog obaveza, bolesti i prerane smrti nije uspeo da završi i objedini. Na osnovu njegovih rukopisa i arhivskih ispisa, dovršili su ga i dopunili Vatroslav Jagić i Jovan Radonić. Poreklo i obrazovanje Rođen je 24. jula 1854. u Beču, od majke Božene, ćerke velikog slaviste i začetnika srpske književne istorije Pavla Josifa Šafarika i oca Josifa, istoričara književnosti. Stric Hermenegild mu je bio istoričar prava. Obe roditeljske porodice su pored širokih naučnih interesovanja bile i dubokih slovenskih osećanja, posebno su ih zanimali Južni Sloveni.[1] Još kao dečak, zbog velike brzine razmišljanja i znanja, važio je za „čudo od deteta”. Osnovnu školu i gimnaziju je završio privatno.[1] Kao slabunjavo, jedino muško dete u porodici, čuvan i zaklanjan, u detinjstvu je bio usamljen, povučen u sebe i okružen odraslima.[1] Još u ranoj mladosti se opredelio i spremao za budući poziv. Nije slučajno veoma rano pokazao interesovanje za malo poznatu prošlost balkanskih naroda i država. U tom pravcu usmeravala ga je porodična tradicija, a u nauku ga je uveo Đuro Daničić, čuveni srpski filolog, kod koga je učio osnovnu školu.[2] Kao đak starijih razreda gimnazije objavio je niz prikaza iz književnosti južnoslovenskih naroda, a 1872. je objavio „Bibliografiju moderne bugarske literature (1806—1870)”, i ako je te godine tek počeo da studira.[1] Na Univerzitetu u Pragu je studirao istoriju, geografiju i filologiju (1872—1875). Profesori na univerzitetu su imali slab uticaj na pravac i način njegovog rada, jer je on na studije došao kao već oformljena ličnost, sa tačno određenim planom rada. Tokom studija je izrađivao pregledne referate o delima iz južnoslovenske književnosti.[3] Kao student je izdao „Tipik svetog Save za manastir Studenicu” (1874). Iste godine je posetio majčinog brata od strica Janka Šafarika u Beogradu. Tom prilikom je obišao dobar deo Srbije, na osnovu čega je iduće godine objavio putopis, u listu „Osvĕta”, kome je ostao veran saradnik. Nakon obilaska Srbije, pokazao je veće interesovanje za bugarsku istoriju, koja je do tada bila manje proučavana od srpske.[3] Istorija bugarskog naroda (Odesa 1878) Sa iznenađenjem i pohvalama primljena mu je doktorska disertacija „Istorija bugarskog naroda” (češ. Dejini naroda bulhareskeho), objavljena 1876, kada je imao samo 22 godine. Iste godine je disertaciju preveo i objavio na nemačkom jeziku pod naslovom Geschichte der Bulgaren.[3] Drugo izdanje na ruskom jeziku je sam ispravio i dopunio. Istoriju bugarskog naroda je za srpski jezik priredio Milan Savić i objavio u listu „Zastava”, krajem 1876. i početkom 1877, a naredne godine i kao zasebnu knjigu pod naslovom „Istorija bugarskog naroda do propasti države mu”.[3] Obimnom habilitacionom studijom „Vojna cesta od Beograda za Carigrad i balkanski klanci” (nem. Die Heerstraße von Belgrad nach Konstantinopel und die Balkanpässe), koju je izradio 1877. godine, stekao je zvanje docenta za geografiju i istoriju jugoistočne Evrope Univerziteta u Pragu.[4] Predavanja je počeo da drži zimskog semestra 1878/79, ali nije bio zadovoljan atmosferom, zbog političkih polemika između Čeha i Nemaca, kao i oko autentičnosti Kraledvorskog rukopisa Jozefa Linda i Zelenogorskog rukopisa Vaclava Hanka, pa su mu putovanja i studije u dalmatinskim arhivima bila uteha.[5] U Dubrovačkom arhivu U skladu za zahtevima predmeta koji je izučavao, Jireček je nastavio istorijsko-geografska istraživanja, ali u njegovom radu nastala prekretnica kada je počeo da izučava izvornu građu u arhivima primorskih gradova, naročito Dubrovnika. Prvi je skrenuo pažnju na bogastvo Dubrovačkog arhiva.[4] Pored proučavanja odluka veća, pisama i uputstava on je sistematski ispisivao građu serija nastalih iz poslovnih odnosa. Studija iz 1879. „Trgovački putevi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem veku” (nem. Die Handelstrassen und Bergwerke van Serbien und Bosnien wiihrellld des MittelaIters) bila je prvi značajni plod rada u Dubrovačkom arhivu. Jedno od značajnijih otkrića u Dubrovačkom arhivu bio je ugovor koji je Stefan Prvovenčani sklopio s Dubrovnikom (1215—1219).[5] Građa iz arhiva poslužila mu je i za iscrpnu raspravu „Srpski car Uroš, kralj Vukašin i Dubrovčani”, kojom je neposredno doprineo pobedi kritičkog pravca u srpskoj istoriografiji. Rad u Bugarskoj Rad na Univerzitetu u Pragu prekinuo je odlaskom u Bugarsku, gde je na inicijativu Marina Drinova pozvan da pomogne u postavljanju temelja prosvetne politike zemlje.[5] Postavljen je za generalnog sekretara Ministarstva prosvete (1879—1881), zatim ministra prosvete (1881—1882) i predsednika Prosvetnog saveta do 1884.[2] Mada je kasnije svoj život i rad u Bugarskoj smatrao izgubljenim vremenom, ipak je uspeo da proširi svoja znanja o Balkanskom poluostrvu, koja su mu koristila u daljem naučnom radu. Osim toga, svojim radom je doprineo podizanju bugarske prosvete, posebno podizanjem i otvaranjem osnovnih i srednjih škola, po planovima koje je on izradio.[6] Mada je došlo do kratkog zastoja u njegovim arhivskim istraživanjima, za vreme godišnjih odmora je putovao po Kneževini Bugarskoj i Istočnoj Rumeliji, proučavao starine i prikupljao građu.[2] Iz ovog doba je njegov dnevnik koji danas ima izvornu vrednost. Izvornu vrednost imaju i njegovi putopisi Cesty po Bulharsku (1888). Bojeći se da će potpuno zapustiti arhivski rad, jer je izgubio vezu sa društvenim i naučnim životom u Evropi, a osećajući se nelagodno i zbog stava Bugara prema strancima u državnoj službi, ali i zbog političke nesigurnosti, posebno zbog sukoba oko Istočne Rumelije, odlučio je da napusti Bugarsku.[7] Profesor u Pragu i Beču Univerzitetsku karijeru nastavio je 1884. u Pragu, kao profesor za opštu istoriju, s posebnim akcentom na istoriju Slovena i istoriju Balkana.[2] Međutim, ponovo se nije dobro osećao na ovom mestu, posebno zbog rasprava oko Kraledvorskog, Zelenogorskog rukopisa, gde su veliki udarci padali upravo po njegovom ocu, koji je 1888. umro. Nije bio zadovoljan ni đacima, koji nisu pokazivali interesovanje za njegova predavanja iz istorije, pa je utehu nalazio u kabinetskim istraživanjima i putovanjima, te obrađivanju i objavljivanju radova na osnovu građe koju je doneo iz Bugarskoj, a zatim se vratio ispitivanju zapadnog Balkana, te istoriji Srba i Dubrovnika. [8] Na poziv Vatroslava Jagića je prešao na Univerzitetu u Beču, gde je prihvatio novoformiranu katedru za slovensku filologiju i nauku o starinama,[2] Predavanja je počeo da drži od letnjeg semestra 1893.[9] Kod njega su se školovali poznati istoričari Jovan Radonić, Stanoje Stanojević i Vladimir Ćorović. Dalji naučni rad Jirečeku je, međutim, više odgovarao istraživački i arhivski rad. U Dubrovačkom arhivu sistematski je sakupljao građu za okolne zemlje, ali se odužio i ovom gradu. Pisao je o dubrovačkoj književnosti, dubrovačkoj kancelariji, granicama,[2] a krcata podacima je i njegova akademska beseda „Važnost Dubrovnika u trgovačkoj istoriji srednjeg veka” (1899). Istraživanjem u arhivama primorskih gradova priredio je i zbirku dokumenata pod nazivom „Spomenici srpski” (1890), kojom je dopunio izdanja Franca Miklošiča i Mede Pucića. Pojava drugog izdanja Dušanovog zakonika koje je priredio Stojan Novaković podstakla je Jirečeka da napiše studiju Das Gesetzbuch des serbischen Caren Stefan Dušan (1900). Velike serije Dubrovačkog arhiva su posle pada Dubrovačke republike pod austrijsku vlast prenete u državni arhiv u Beču. Na njegov predlog, veći deo građe je 1895. vraćen u Dubrovnik.[10][a] Iz ovog svakako najplodnijeg perioda njegovog stvaralaštva izdvajaju se dela o daljoj prošlosti Balkana: Hrišćanski element u topografskoj nomenklaturi balkanskih zemalja i Romani u gradovima Dalmacije tokom srednjeg veka. U vreme stvaranja albanske države objavio je nekoliko radova o gradovima Draču, Skadru i Valoni, a u pregledu „Albanija u prošlosti” (1914) obradio je period turske vlasti na toj teritoriji. Zajedno sa Milanom Šuflajem i Lajošem Talocijem priredio je izdanje Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia I–II izdato 1913. Istorija Srba Naslovna strana prve knjige Geschichte der Serben (1911) Dugogodišnji rad i raznovrsne studije omogućile su Jirečeku da sintetički obradi dalju prošlost Srba. Prihvatajući 1901. poziv da za kolekciju „Opšta istorija država” (nem. Allgemeine Staatengeschichte) napiše „Istoriju Srba” (nem. Geschichte der Serben), Jireček je dobio priliku da zaokruži svoj višedecenijski rad i životno delo. Prva knjiga, koja opisuje period do Maričke bitke pojavila se tek 1911. Drugu knjigu, period do 1537. nije uspeo da dovrši. Uporedo na delu „Istorija Srba”, radio je na delu „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji” (nem. Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien). Zbog mnogobrojnih obaveza, bolesti i prerane smrti, ni ovaj poduhvat nije uspeo da privede kraju. Na osnovu njegovih rukopisa i arhivskih ispisa, oba dela su završili Vatroslav Jagić i Jovan Radonić.[2] „Istoriju Srba” je odmah preveo Jovan Radonić, uz nekoliko manjih dopuna i ispravki u odnosu na nemački original.[11] Drugo izdanje (1952) Jovan Radonić je dopunio novijom bibliografijom. I u kasnijim mnogobrojnim izdanjima unošene su izvesne prepravke i popravke. Ovim delom Jireček je doprineo pobedi kritičke škole u srpskoj istorijskoj nauci. Zbog skučenog prostora na koji ga je obavezao izdavač, Jireček se mimo svoje želje pretežno ograničio na političku istoriju. Zato je u delu „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji” pisao o privredi, društvu i unutrašnjem uređenju. Zbog nagomilanih obaveza i bolesti rad na ovim delima se odužio. Prva knjiga istorije Srba pojavila se 1911. a prva knjiga Države i društva u srednjovekovnoj Srbiji u izdanju Bečke akademije nauka 1912. godine. Smrt je sprečila Jirečeka da završi rad na ovim sintezama. Delo „Istorija Srba” doveo je do 1537. godine, a delo „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji” do 1459. godine, iako je hteo da obradi srpsku prošlost sve do novijih vremena. Kao najbolji poznavalac srednjovekovne prošlosti balkanskih naroda, Jireček je srpsku istoriju stavio u kontekst međunarodnih zbivanja. Svi balkanski narodi i države dobili su odgovarajući prostor u „Istoriji Srba”. Za prelomne trenutke srpske prošlosti uzeo je Maričku bitku (1371) i smrt Pavla Bakića (1537), poslednjeg srpskog titularnog despota u južnoj Ugarskoj. Maričku bitku kao prelomnu tačku nije prihvatio Vladimir Ćorović, ali je ona opšte prihvaćena u savremenoj istoriografiji. Maričkom bitkom završava se prvi tom „Istorije srpskog naroda ”u izdanju Srpske književne zadruge. Smrt Pavla Bakića je hronološka odrednica formalne a ne suštinske prirode, čak kada se uzme u obzir da je nakon pada Budima 1541. teritorija srpske države ostala vek i po u dubokoj unutrašnjosti evropskog dela Osmanskog carstva. Jovan Radonić je 1952. priredio drugo izdanje podelivši istoriju Srba na dve knjige: političku istoriju do 1537. i kulturnu istoriju do iste godine. Prema tome, kao druga knjiga „Istorije Srba” objavljeno je delo „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji”. Radonićeve dopune označene su uglastim zagradama. „Istorija Srba” se sastoji od pet većih celina: Predslovensko doba; Sloveni naseljavaju Ilirik; Srbi u ranijem Srednjem veku; Srbija velika sila na Balkanu poluostrvu pod potomcima Stefana Nemanje; Srednjovekovna Srbija u borbi protiv Turaka (1371—1459). U drugom sintetičkom delu „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji” ne drži se hronološke, već tematske podele: Period Nemanjića (1171—1371) Unutrašnje prilike u doba despota oko 1389—1459. Prevod Jovana Radonića ima izvornu vrednost originala. Po odobrenju Jirečeka Radonić je knjigu prevodio u toku štampanja sa tek otisnutih tabaka. Jireček je ne samo pregledao srpski prevod, nego ga je i poredio rečenicu po rečenicu sa originalom. U predgovoru „Istorije Srba” Jireček ističe nekoliko saznanja. Od doseljenja Srbi su bili i ostali znatan narod na Balkanskom poluostrvu. Njihova prošlost povezana je sa Vizantijom i Osmanlijama. Kao verne pristalice pravoslavne crkve i njen najistureniji deo na severozapadu, Srbi su se graničili sa rimskom crkvom i patarenskom sektom u Bosni. Propast srpske države imao je za posledicu i etničke promene. Seobe na sever i severozapad znatno su oslabile srpski element u unutrašnjosti poluostrva, u današnjoj Staroj Srbiji. Kritike dela Istorija Srba Po mišljenju Stojana Novakovića i Nikole Radojčića Jireček nije grupisao gradivo oko ključnih zbivanja, jer je autoru nedostajala je razvojna nit, ideja vodilja. Podstaknut Jiričekovim delom, Stojan Novaković sakupio čitav niz svojih refleksija o srpskoj srednjovekovnoj prošlosti u zasebnoj raspravi „Nekoliko težih pitanja srpske istorije” (franc. Les problèmes serbes) (1913) u kojoj je iskazao drugačije viđenje naše prošlosti.[11] To je u osnovi pozitivna kritika „Istorije Srba”, ali ona otkriva različit pristup dvojice najpoznatijih istraživača srpske prošlosti. Analizirajući političku istoriju Srba u srednjem veku i pokušavajući da odgovori na pitanje zbog čega Srbi i Hrvati nisu pokušali da formiraju čvršću narodnu zajednicu, konstatujući da nikada nije postojalo jedinstvo kulture, ni religije, koja nije bila jedinstvena od srednjeg veka, poručujući da je neophodno razumeti greške iz prošlosti, te da se treba okrenuti budućnosti i slediti pozitivne primere velikih naroda i civilizacija.[12] Nikola Radojčić je o ovom delu napisao: Breme konstatovanih činjenica pritiskuje njegovo istorijsko razlaganje, jer one nisu raspoređene i klasificirane osnovnim shvatanjem čitave serije događaja i celokupnog razvoja. Glavni nedostatak po njemu je bio Jirečekov neodlučan stav u pogledu otvorenih istorijskih pitanja, ostavljajući čitaocu da o spornim pitanjima razmišlja kako hoće. Kod stranih kritičara, međutim, delo nije imalo zamerki, jer su u njemu po prvi put imali prilike da se iz pouzdanih izvora obaveste o istoriji Srba, posebno s obzirom na to da su dotadašnji izvori o ekonomskom stanju srednjovekovne Srbije bili netačni.[11] Rade Mihaljčić ističe da Jireček nadmoćno vladao činjenicama, ali i da se u sintezi nije mogao osloboditi pojedinosti. „Istoriju Srba” odlikuje skladan raspored materije u okviru manjih hronoloških ili tematskih celina i bogatstvo obaveštenja na malom prostoru. Nastalo iz pera izrazitog predstavnika pozitivnog u nauci, ovo delo se i danas prima se velikim respektom. U intervjuu datom Večernjim novostima u decembru 2013. godine vizantolog Vlada Stanković je izjavio sledeće: „Mada u svoje vreme izuzetan naučnik, deo češke i slovenske duhovne elite, Jireček je takođe bio jedan od službenika lojalnih Austrougarskoj monarhiji. Njegove knjige o istoriji bugarskog, a zatim srpskog naroda su imale i politički cilj, da upoznaju donosioce važnih političkih odluka u Beču, sa tim narodima, kako bi se u hegemonističkom smislu mogli prema njima postaviti na pravi način. ’Istorija Srba’ je objavljena najpre nemačkom jeziku, u vreme kada je Austrougarska imala velike perspektive prema Balkanu i Srbiji, sa otvorenim pitanjem Srba, kao „problematičnog” naroda, koji je živeo na širem prostoru te imperije, a koji još uvek nije napisao, ni shvatio sopstvenu istoriju, zbog čega nije mogao da formuliše jasnu politiku. Ovo njegovo delo je još uvek glavni važeći udžbenik za srpsku nacionalnu istoriju srednjeg veka, s obzirom da domaću savremeno pisanu istoriju do sada niko nije napisao. Stanoje Stanojević, Stojan Novaković i Vladimir Ćorović su poslednji pokušali da zaokruže istoriju Srba.”[13] Priznanja Izabran je za člana Bečke akademije 31. maja 1899. U pristupnoj besedi Die Bedeutung von Ragusa in der HaIidelsgesehiehte des Mittelalters predstavio je suštinu svojih znanja o Dubrovniku, njegovoj prošlosti i povezanosti sa Vizantijom i Mletačkom republikom.[14] Bio je počasni član Matice srpske,[2] dopisni član Srpskog učenog društva od 18/30. juna 1878, počasni član Srpske kraljevske akademije (SUD) od 15/27. novembra 1892 i dopisnik Akademije društvenih nauka, od 25. januara/6. februara 1894.[15] Bio je saradnik „Glasnika” Zemaljskog muzeja u Sarajevu i „Glasnika” SUD.[2] Dela Autor je mnogobrojnih dela o istoriji južnoslovenskih naroda: „Bibliografija moderne bugarske književnosti (1806—1870)” (bug. Книгопис на новобългарската книжнина 1806–1870) (1872); „Istorija bugarskog naroda” (češ. Dějiny národa bulharského) (1876); Jireček, Constantin (1879). Die Handelsstraßen und Bergwerke von Serbien und Bosnien während des Mittelalters: Historisch-geographische Studien. Prag: Königlich-Böhmische Gesellschaft der Wissenschaften. „Putovanja kroz Bugarsku” (češ. Cesty po Bulharsku) (1888); „Kneževina Bugarska” (nem. Das fürstenthum Bulgarien) (1891); „Hrišćanski element u topografskoj nomenklaturi balkanskih zemalja” (nem. Das christliche Element in der topographischen Nomenklatur der Balkanländer) (1897); „Vojna cesta od Beograda za Carigrad i balkanski klanci” (nem. Die Heerstraße von Belgrad nach Konstantinopel und die Balkanpässe) (1897); „Važnost Dubrovnika u trgovačkoj istoriji srednjeg veka” (nem. Die Bedeutung von Ragusa in der Handelsgeschichte des Mittelalters) (1899); „Zakonik srpskog cara Stefana Dušana” (nem. Das Gesetzbuch des serbischen Caren Stephan Dušan) (1899); Jireček, Constantin (1901). Die Romanen in den Städten Dalmatiens während des Mittelalters. 1. Wien: Kaiserliche Akademie der Wissenschaften. Jireček, Constantin (1903). Die Romanen in den Städten Dalmatiens während des Mittelalters. 2. Wien: Kaiserliche Akademie der Wissenschaften. Jireček, Constantin (1904). Die Romanen in den Städten Dalmatiens während des Mittelalters. 3. Wien: Kaiserliche Akademie der Wissenschaften. „Књига статуа града Дуборвника 1272” (лат. Liber statutorum civitatis Ragusii compositus anno 1272) (1904), u saradnji s Valtazarom Bogišićem; Jireček, Constantin (1911). Geschichte der Serben. 1. Gotha: Perthes. Jireček, Constantin (1918). Geschichte der Serben. 2. Gotha: Perthes. „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji” (nem. Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien I–IV) (1912—1919); Thallóczy, Ludovicus; Jireček, Constantinus; Sufflay, Emilianus, ur. (1913). Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia. 1. Vindobonae: Typis Adolphi Holzhausen. „Skadar i njegovo okruženje u srednjem veku” (nem. Skutari und sein Gebiet im Mittelalter) (1916). Thallóczy, Ludovicus; Jireček, Constantinus; Sufflay, Emilianus, ur. (1918). Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia. 2. Vindobonae: Typis Adolphi Holzhausen. Jireček, Konstantin (1951). Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem vijeku. Sarajevo: Svjetlost. Jireček, Konstantin (1962). Romani u gradovima Dalmacije tokom srednjega veka. Beograd: Naučno delo.

format: LP artist: ĐELO JUSIĆ (Croatia, Yugoslavia) title: Ljubavne priče gitare 2 release date: 1987 label, Cat. No.: Jugoton, LSY-62226 style: pop / evergreen Ploča: MINT (5), omot: NM (5-), perfektan primerka! Pošto je prethodna ploča prošla više nego solidno, Đelo je upriličio i njen 2. deo, samo što je sada obradio i kompozicije drugih autora, ali u sličnom fazonu, gde vodeću temu svira on, na akustičnoj gitari. Ploču otvara `Emina` koju je predivno pevao i svirao njegov brat Ibrica,a zatim se redaju `zimzelene` melodije. A1 Emina 3:30 A2 Skitnica - Vagabond 4:00 A3 Fala - Thanks 3:55 A4 Ne plačem više - I`m Not Crying Anymore 4:09 A5 Violeta 3:12 B1 Zora je - Sail In` Home 4:30 B2 Željo moja - Love Is Fire 3:40 B3 Amoroso 2:50 B4 Nisam te znao voljeti - I Didn`t Knew How To Love You 3:37 B5 Con Sordino 3:41 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče DUBROVAČKIH TRUBADURA i ĐELA JUSIĆA i njegovog MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA. I - DUBROVAČKI TRUBADURI: kompletna vinilna LP diskografija: 1a) LP DUBROVNIC TROUBADOURS - `Jedan dan` (1968, Columbia) - Holland 1b) LP DUBROVNIC TROUBADOURS - `Jedan dan` (1968, Columbia) - Germany https://www.kupindo.com/Ploce/77660249_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Jedan-dan-1969-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77660449_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Jedan-dan-69-Germany-VG-NM 2) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Mi prepuni smo ljubavi` (1970, Jugoton) 3) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Pusti da ti leut svira` (1971, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77661273_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1971-2-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77661393_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1971-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77661429_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1973-3-press-ODLICNA 4) LP BEN CRAMER / DUBROVAČKI TRUBADURI - `Recital At The Festival `The Golden Orpheus `72` (1972, Balnanton) - Bulgariua 5) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Dubrovački trubaduri` (1975, Supraphon) - Czechoslovakia 6) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `12 velikih uspjeha` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77660689_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-12-velikih-uspjeha-80-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77660889_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-12-velikih-uspjeha-1980- _____________________________________________________________________ II - DUBROVAČKI TRUBADURI: kompletna vinilna 7-inčna EP i SP diskografija: uskoro _____________________________________________________________________ III - ĐELO JUSIĆ: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ĐELO JUSIĆ i drugi - `Dundo Maroje `72` (1973, Jugoton) 2) LP ĐELO JUSIĆ - `La Musica Di Notte` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662121_LP-DjELO-JUSIC-La-Musica-di-Notte-75-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77662201_LP-DjELO-JUSIC-La-Musica-di-Notte-1975-VG-VG 3) LP ĐELO JUSIĆ - `Sreću čine stvari male` (1976, Jugoton) 4) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare` (1985, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662249_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-1-1985-VG-VG 5) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare 2` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662265_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-2-87-PERFEKTNA 6) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare 3` (1988, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662281_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-88-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77662285_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-1988-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77662289_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-1988-VG 7) LP ĐELO JUSIĆ - `Split `88 - Autorska večer Đele Jusića` (1988, Jugoton) 8) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare Br. 4` (1989, Jugoton) ______________________________________________________________________ IV - ĐELO JUSIĆ: kompletna vinilna singl diskografija: 1) SP ĐELO JUSIĆ - `Sjećanje / Nema više stare škole` (1974, Studio B) 2) SP ĐELO JUSIĆ - `Žalba / Ti si moja prva ljubav` (1975, Jugoton) _____________________________________________________________________ V - MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA: kompletna vinilna diskografija: 1) LP MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA - `Rendez-Vous In Dubrovnik` (1979, Jugoton) 2) LP MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA - `Rendez-Vous In Dubrovnik 2` (1981, Jugoton)

Label: Joker ‎– SM 3992, International Joker Production ‎– SM 3992 Format: Vinyl, LP, Compilation Country: Italy Style: Rock & Roll TracklistHide Credits A1 Il Tuo Bacio E` Come Un Rock Written-By – Celentano*, Fulci*, Vivarelli* 2:00 A2 Movimento Di Rock Written-By – Colombini*, De Filippi* 1:48 A3 Blue Jeans Rock Written-By – Leoni*, Fulci*, Vivarelli* 2:25 A4 Jailhouse Rock Written-By – Leiber - Stoller* 2:25 A5 Ciao Ti Diro` Written-By – Reverberi*, Calabrese* 2:36 A6 I Ragazzi Del Juke-Box Written-By – Bonagura*, Sciorilli*, Pirro* 1:54 A7 Teddy Girl Written-By – Leoni*, Beretta* 2:16 B1 Tutti Frutti Written-By – La Bostrie*, Penniman* 2:04 B2 Il Ribelle Written-By – Celentano*, Leoni*, Testoni* 2:19 B3 The Stroll Written-By – Otis* 2:28 B4 Rip It Up Written-By – Marascalco*, Blackwell* 1:56 B5 Buonasera (Signorina) Written-By – Sigman*, De Rose*, Pinchi 2:44 B6 Serafino Campanaro Written-By – De Ponti*, Nisa (2) 2:01 B7 Rock Matto Written-By – Libano*, Fulci*, Vivarelli* 1:47 Notes A1, A5 to A7, B2 ℗ 1959 | A2, A3, B7 ℗ 1960 | A4, B1, B3, B4 ℗ 1958 | B5 ℗ 1961 | B6 ℗ 1963 Distributed and marketed by SAAR srl, Milan ℗ & © 1982 by SAAR srl - Made in Italy Vinil 4+ (vizuelna ocena),VRLO DOBAR Omot 4.OŠTEČENJE NA RIKNI I NA GORNJOJ IVICI.

LP: DUKE ELINGTON - MIDNIGHT IN PARIS Vinyl, LP, album, mono CBS BPG 62120 UK (England), 1962 Jazz, Blues, Big Band OMOT: spoljašnji: 4+ (posveta Miši Blamu od strane `7 mladih` sa datumom i gardom u Švajcarskoj) unutrašnji: papirni, beli sa folijom PLOČA: 3+/4- (blago talasasta, vidljive tanke recke i reckice) zvučno: 4-/3+ ploča preslušana: 1 sitno pucketanje na A1, 2 sitna pucketanja i jedno srednjeglasno na A2, 2 srednje glasna pucketanja na početku A3, 2 sitna pucketanja na kraju A4 1 sitno pucketanje u središnjem delu A6, sitno pucketanje na početku B2, jedva čujno pucketanje na B3 i B4, sitno pucketanje između B4/B5 sitno pucketanje na B5 i B6 ne preskače, ne zapucava se TROŠKOVI SLANJA: preporučena pošiljka -------------- 150 dinara

Socijala Istorija Umetnosti i Književnosti 1-2. Arnold Hauzer *6827*03-2023 Arnold Hauzer autor izdanje: KULTURA Beograd 1966.g Tvrd Šiven povez,1013 str.( 486+527. strana),Latinica, ilustrovana, format: 24,5 x 16cm, težina 2000.grama Stanje: vrlo dobro-nema ispisivanja -korice tek manje promene i dopune Socijala Istorija Umetnosti i Književnosti 1-2. Arnold Hauzer - I tom, 485. straana, - II tom, 526. strana. Legenda o zlatnom veku veoma je stara. Sociološki uzrok veličanja prošlosti nije nam sasvim poznat; možda su mu koreni u plemenskoj i porodičnoj solidarnosti ili u nastojanju povlašćenih klasa da svoje povlastice zasnuju na nasleđu. U svakom slučaju, shvatanje da ono što je starije mora biti i bolje još uvek ima toliku moć da istoričari umetnosti i arheolozi u pokušajima da dokažu da je onaj umetnički stil koji se njima najviše dopada ujedno i najstariji ne prezaju čak ni od istorijskih falsifikata. Prema tome da li u u metnosti vide način za savlađivanje i potčinjavanje stvarnosti, ili je osećaju kao sredstvo za prepuštanje prirodi, neki naučnici izjavljuju da pr ve podatke o umetničkoj delatnosti predstavlja umetnost zasnovana na strogo formalnim principima, na stilizaciji i idealizaciji života dok je to za druge umetnost koja se zasniva na reprodukovanju i očuvanju prirodnog života stvari. Arnold Hauzer (1892-1978) je bio istoričar umetnosti i filma. Njegovo najvažnije delo Socijalna istorija umetnosti i književnosti objavljena je na engleskom jeziku 1950. godine i izazvala oprečna reagovanja zbog svoje ideološke obojenosti. Marksistički pristup umetnosti je u Zapadnoj Evorpi prihvaćen tek 60-ih i 70-tih godina XX veka. Ipak, interesovanje za njega počinje da jenjava kako se bližio raspad Sovjetskog saveza tako da se drugi istoričari umetnosti retko u svojim delima pozivaju na ovo veoma značajno Hauzerovo delo.

Stanje> Ploca 5/5- , Omot 5-/4++ --------------------------- Musica Antiqua* ‎– Muzička Gozba Label: PGP RTB ‎– 2330083 Format: Vinyl, LP, Album, Gatefold Country: Yugoslavia Released: 1984 Genre: Classical Style: Early, Renaissance, Medieval Tracklist Elizabetanska Epoha U Engleskoj / The Elizabethan Period In England A1 Now Is The Month Of Maying / Sada Je Mesec Maj Written-By – Thomas Morley 1:43 A2 I Love, Alas, I Love Thee / Volim, Avaj, Volim Tebe Written-By – Thomas Morley 2:16 A3 Though Philomella Lost Her Love / Premda Je Filomela Izgubila Ljubav Written-By – Thomas Morley 1:51 A4 Tobacco Is Like Love / Duvan Je Kao Ljubav Written-By – Tobias Hume 1:10 A5 La Volta Written-By – William Byrd 2:22 A6 Fine Knacks For Ladies / Lepe Starine Za Dame Written-By – John Dowland 1:27 Ars Nova, Italija, XIV Vek / Ars Nova, 14th Century Italy A7 Saltarello Written-By – Anonymous 1:30 A8 Non Al Suo Amante / Dijana Se Ne Sviđa Svom Dragom (Madrigal) Written-By – Jacopo da Bologna* A9 Trotto Written-By – Anonymous 2:00 A10 Ecco La Primavera / Evo Proleća (Balada) Written-By – Francesco Landini 1:03 A11 Canzonetta Tedescha / Nemačka Kanconeta Written-By – Anonymous 2:48 Francuska, XV I XVI Vek / 15th And 16th Century France B1 Noun Pourrie Ana Plus Mau / Ne Može Biti Gore Written-By – Anonymous 2:41 B2 Bransle De Village / Seoska Branla Written-By – Jean Baptiste Bezarde* 2:05 B3 Ti Dounarai Dou Notarry / Uhapsite Notara Written-By – Anonymous 2:49 B4 Basse Danse `Jouissance` / `Uživanje` (Igra) Written-By – Thoinot Arbeau 2:43 B5 Quand Je Boi Du Vin Clairet / Kada Pijem Bistro Vino Written-By – Anonymous 1:52 B6 La Bourrée / Bure Written-By – Michael Praetorius 2:01 Španija Od XIII Do XVI Veka / 13th-16th Century Spain B7 Cantiga `Como Poden` / Kantiga O Svetoj Mariji Written-By – Alphonso El Sabio* 2:07 B8 Jancy, Janto / Dođi Da Pojedemo Gancigoretu Written-By – Anonymous 1:30 B9 Todos Los Venes Del Mundo / Sva Dobra Ovog Sveta Written-By – Juan del Encina* 1:20 B10 Riu, Riu, Chiu / Žubori, Divna Reko Written-By – Anonymous 2:00

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Đorđe Petrović (Viševac, 14. novembar 1762/16. novembar 1768. — Radovanjski lug, 26. jul [po julijanskom 14. jul] 1817.), poznat kao Karađorđe odnosno Crni Đorđe, bio je vožd (vođa) Prvog srpskog ustanka i rodonačelnik dinastije Karađorđevića. Rođen u siromašnoj srpskoj porodici u Šumadiji u Smederevskom sandžaku (Beogradskim pašaluku), Đorđe se istakao tokom Austrijsko-turskog rata (1788—1791) kao pripadnik srpskih frajkora, habzburške milicije sačinjene od Srba. U strahu od odmazde nakon austrijskog poraza 1791, sa porodicom je prebegao u Austriju, gde su živeli do 1794, kada je proglašena opšta amnestija. Đorđe se vratio u Šumadiju i postao trgovac stokom. Odmetnuti upravnik Vidinskog sandžaka, Osman Pazvanoglu, napao je Smederevski sandžak, a Đorđe se zajedno sa Stankom Arambašićem borio u pokušaju zaustavljanja napada. Nakon Seče knezova početkom 1804, koju su izvršili odmetnuti osmanski janičari poznati kao dahije, Srbi Beogradskog pašaluka su podigli ustanak. Karađorđe je jednoglasno izabran za vođu ustanka na skupu preživelih uglednih Srba u februaru 1804. godine. Za šest meseci, ustaničke snage su zarobile i pogubile većinu dahija, a do 1805. uništeni su i poslednji ostaci dahijskog otpora. Karađorđe i njegovi sledbenici zahtevali su dalekosežnu samoupravu, koju je sultan Selim protumačio kao prvi korak ka potpunoj nezavisnosti. Selim je odmah proglasio džihad protiv ustanika i naredio vojsci da krene na Pašaluk. Osmanlije su pretpele niz poraza od ustaničkih snaga. Ustanici su do 1806. zauzeli sve veće gradove u Pašaluku, uključujući Beograd i Smederevo, a proterali su njihove muslimanske stanovnike. Opterećen zahtevima Rusko-turskog rata (1806—1812), Selim je Srbima ponudio opsežnu samoupravu, ali je Karađorđe ponudu odbio zbog ruskog priznanja da će pomoći ustanicima ako nastave borbu. Česti međusobni sukobi, zajedno sa Napoleonovom invazijom na Rusiju 1812, oslabili su ustanike, a Osmanlije su uspele da preokrenu situaciju. Karađorđe je primoran da pobegne iz Srbije u oktobru 1813, a Beograd je kasnije tog meseca pao, čime je Prvi srpski ustanak slomljen. On i njegovi sledbenici su potražili utočište u Austriji, ali su uhapšeni i pritvoreni. Uprkos osmanskim zahtevima za njegovo izručenje, Austrijanci su Karađorđa predali Rusima, koji su mu ponudili utočište u Besarabiji. Tu se pridružio grčkom tajnom društvu Filiki heterija, koje je planiralo da pokrene panbalkanski ustanak protiv Osmanlija. Karađorđe se tajno vratio u Srbiju 1817, ali su ga ubrzo ubili agenti Miloša Obrenovića, suparničkog vođe ustanika, zbog straha da će Karađorđevo ponovo pojavljivanje dovesti do osmanskog odustajanje od ustupaka na koje su pristali poslije Drugog srpskog ustanka 1815. godine. Karađorđe se smatra osnivačem dinastije Karađorđević, koja je tokom 19. i 20. veka vlada Srbijom u nekoliko perioda. Njegovo ubistvo rezultiralo je nasilnim, višedecenijskim sukobom njegovih potomaka i Obrenovića, pri čemu je vlast nad Srbijom nekoliko puta prelazila sa jednih na druge. Đorđe Petrović oženio se 1786. godine Jelenom Jovanović iz Masloševa. Iz tog braka rodilo se sedmoro dece – ćerke Sava, Sara, Poleksija i Stamenka, i sinovi Sima (umro po rođenju), Aleksa (umro u 29. godini u Kišinjevu, Rusija) i Aleksandar.Ubrzo po zasnivanju porodice Karađorđe je prešao u Srem, gde je kao dobrovoljac učestvovao u austrijsko-turskom ratu 1787-1791, pod komandom Radiča Petrovića. Za iskazanu hrabrost dobio je Zlatnu medalju i podoficirski čin. Poreklo Spomenik Karađorđu u rodnom selu Viševcu. Karađorđe potiče iz siromašne porodice, koja se ranije u Viševac doselila iz Crne Gore — „od Podgorice[1] ispod Crne Gore”. Po drugom izvoru, narodnom predanju koje je 1940. godine objavio praunuk Rame Kuča — Alil, Karađorđev otac je živeo u mestu Žabren na Pešterskoj visoravni. To su znali svi Karađorđevići, a kralj Petar je zvao u Beograd, kod sebe u goste, svog kuma Alila Kuča. U tom muslimanskom selu sa tada 40 porodica jedina hrišćanska kuća bila je Petrova, i taj deo naselja se zvao „Petrovo polje”. Petar je zbog ubistva dvojice napadača kačaka, morao da se odseli sa porodicom u Šumadiju. Preveo ga je preko Kolena na Goliji, njegov zaštitnik i kum, musliman Ramo Kuč iz Žabrena.[2] Andrija Luburić spominje Župu Nikšićku kao kraj odakle su potekli Karađorđevići, a otimanje za slavne ličnosti je karakteristika i drugih krajeva. Tako Ivan Jastrebov navodi podatak da u selu Mačitevu (Kosovo i Metohija) pričaju da je Karađorđe rodom iz tog sela. Pobegao je jer je u planini pored sela ubio četiri Turčina, a pokazivali su mu ta četiri groba.[3] Ubrzo po selidbi roditelja iz Peštera, Đorđe je rođen u selu Viševcu, u Kragujevačkom okružju, ali je odrastao u obližnjoj Topoli. Majka Marica Živković rodom iz Masloševa u Šumadiji, bila je sposobna i otresita žena koju su zbog „muškog karaktera” zvali „Marica Katana” (konjanik). Njegov otac Petronije[1] zbog nesnalaženja i siromaštva (bio je toliko siromašan da nije mogao da plaća porez pa bi ostali stanovnici sela u kojem je živeo morali da preuzmu ovu obavezu umesto njega[4]) često je menjao spahije i mesto boravka, budući da Turci raju nisu preterano vezivali za baštinu. Kako je Đorđe stasavao i služio kod mnogo imućnijih Srba i Turaka, tako se i njihova materijalna situacija popravljala. Dan Karađorđevog rođenja nije zabeležen niti je kasnije, od njegovih savremenika, zapisan. Čudno je da se ni godina ne zna, odnosno u određivanju njegovog godišta se luta čitavih osamnaest godina, od 1752. do 1770. godine. Takođe je čudno da se vezan uz rođenje ne pominje ni jedan verski datum, što je tada bilo uobičajeno. Pogotovo što je on bio u pesmama opevani junak i vođa naroda, u njegovoj blizini su bili skoro svi pismeni Srbi tog vremena a ni svetske enciklopedije se ne slažu oko pretpostavljenog datuma. Istoričar Radoš Ljušić navodio da se Karađorđe rodio 14. novembra 1762. godine.[5] Tako se 1766. godina, odnosno 3. septembar 1752. godine pojavljuju u zapadnoevropskim enciklopedijama.[6][7], u sovjetskoj 1752. godina[8], u američkoj 1752/1762.[9] a u domaćim izvorima kao najverovatnija se pominje 1768. godina[10] Prema Janićiju Đuriću, Karađorđevom ličnom sekretaru, Karađorđe je rođen 1752. godine. Nemac Flamenstern (1813) navodi u svom delu da je Crni-Đorđe rođen 1767. godine i to slučajno u Beogradu.[11] Međutim, uz ime Karađorđa se pre vezuju priče o nebeskim pojavama kada je rođen. Tako se pominje svetlost na nebu i duga preko neba usred noći. Jedini pisani trag za vremena Karađorđevog života u kome se pominje dan rođenja je pismo ruskog poslanika u Beogradu Rodofinikina kada obaveštava svog pretpostavljenog da ga je „… Crni Đorđe pozvao u selo udaljeno sto vrsta na Đurđic da proslavimo dan njegovog rođenja i imendan”.[12] Naime, često je detetu davano ime po prazniku na koje je rođeno. Đurđic je po julijanskom kalendaru 3. novembra, odnosno u 18. veku po gregorijanskom 14. novembra. Upoređivanjem datuma prolazaka pojedinih kometa preko neba Srbije tih godina, postoji nekoliko kandidata. Međutim, Halejeva kometa jeste bila najsjajnija 13. marta 1759. godine, ali to nije blizu Đurđica već pre Đurđevdana. Jedna kometa je bila čak i sjajnija od Halejeve, ali se pojavila 11. juna 1758. godine što takođe ne odgovara Đurđicu. U svakom slučaju i u 1758. i u 1759. godini se na nebu pojavila kometa koja je mogla privući pažnju svedoka rođenja Đorđa.[13] Podizanje ustanka u Orašcu 1804 Fizički opis i karakter Đorđe Petrović Karađorđe bio je izrazito visok čovek, tamne kose i tamnije puti. Neki izvori navode da je bio visok oko dva metra. Bio je malo poguren i imao je povređenu levu ruku koju mu je povredio neki Turčin u boju na Jelenči. Memoari Prote Mateje Nenadovića navode drukčije, da je Karađorđe ranjen u dlan ruke tokom puškaranja sa momcima Alekse Nenadovića, dok je hajdukovao, nešto pre ustanka.[14] Takođe je imao ožiljak na obrazu, koji mu je napravio iguman manastira Bogovađe Žarko, kad su Srbi izašli iz Laudanovog šanca na Vračar 1804 godine da odu kod Turaka na pregovore. Žarko je tada zbog svađe sa Stanojem Glavašem oko žute ćorbatle (sekirice) hteo udariti Stanoja sabljom, pa ga je promašio i posekao Karađorđa po obrazu, na šta su Glavaš i drugi ustanici ubili Žarka plotunskom vatrom, što je uzbunilo vojsku koja je pošla u tvrđavu kod Turaka, pa su se vratili i izbegli zasedu, a Žarka su posle hvalili da ih je svojom pogibijom spasao[15] Vuk Karadžić navodi da je imao veliki nos po kome ga je bilo lako prepoznati. Vuk takođe navodi da je srpski vožd imao visok, piskutav i baršunast glas, koji je vrlo verovatno uništio konzumacijom rakije. Postoji anegdota da su Rusi pri prvom susretu bili oduševljeni njegovom visokom pojavom i telesnom građom, a da su se razočarali kada je progovorio. Sam ruski komandant u Varvarinskoj bici grof Orurk nije baš bio oduševljen Karađorđem i po voždovom odsustvu više puta ga je kod Mladena Milovanovića i drugih starešina vređao, nazivajući ga krmačom.[16] Po prirodi bio je strog i preke naravi, spreman da ubije za prestup, čak i najbližu rodbinu. Najčuveniji slučajevi su Karađorđevo ubistvo oca Petra, kneza Teodosija Marića i brata Marinka. Vuk Karadžić navodi da je vožd bio ćudljiv, da bi danima sedeo sam i grickao nokte, a kada bi ga neko upitao nešto, odmahnuo bi rukama. Kada bi popio malo rakije ili vina, postajao bi pričljiviji. Neki izvori navode da je Rodofinikin videvši voždovu sklonost ka konzumaciji alkohola, kao i kod ostalih starešina, probao Karađorđa da odvikne od pića, dajući mu čaj sa rumom, a da je Karađorđe kada je nestalo ruma odbio da pije čaj. Po karakteru bio je škrt čovek. U odevanju bio je neuredan. Čak su njegove starešine bile bogatije odevene od njega. Jednom prilikom Turci su poslali pregovarače posle boja. Kada su se našli među ustaničkim starešinama i pitali da govore sa Crnim Đorđem, Karađorđe se pojavio u prljavoj odeći, dok su ostale ustaničke vođe bile lepo odevene. Turci su pri odlasku ne verujući da su se sreli sa Karađorđem poručili ostalim vođama da pozdrave Crnog Đorđa. Izvori navode da je svoj orden svete Ane koji su mu dali Rusi iskrivio popravljajući neko bure. U poslednjim godinama ustanka, Karađorđe je tokom svađe sa Mladenom Milovanovićem doživeo nervni slom, što je značajno uticalo na njegovo prisustvo na frontu.[17] Posle sloma ustanka, Karađorđe je u emigraciji bio teško pogođen. Dane je provodio plačući. Ruski slikar Borikovski je naslikao portret Karađorđa tokom njegovog boravka u Rusiji 1816. Na portretu se vidi po tužnom pogledu da je Karađorđe posle sloma ustanka patio od melanholije.[18] Takođe se navodi da je Borikovski zamolio Karađorđa da oboji kosu u crno, što navodi da je vožd u kasnijim godinama bio sed.[traži se izvor] Uroš Knežević je uradio Karađorđev portret, skoro kopiju Borikovskog, a u Muzeju kneza Pavla se nalazio još jedan portret, nepoznatog autora, koji ga je prikazivao iz poluprofila.[19] Ženidba i emigracija u Austriju Devetnaestogodišnji Đorđe Petrović se 1785/1786. godine ženi Jelenom Jovanović sirotom devojkom, rodom iz sela Masloševa. Prema nekim izvorima, Jelenini roditelji su bili imućniji i nisu dali svoju kćer, ali ju je Đorđe oteo i učinio svojom ženom. Po drugom, verovatnijem izvoru, Đorđe je devojku u koju se zagledao na silu oteo iz mesta Jagnjila, gde je ona kod sestre boravila, jer su bili u zavadi mladići Topole i Jagnjila.[1] Posle ženidbe nije dugo ostao u Srbiji, jer je navodno ubio Turčina. Po Davidoviću, Đorđe je ubio tri Arnautina koji su mu došli u kuću i nasilje činili. Izbegao je zbog toga u Srem sa svojom porodicom, gde se nastanio 1787. godine u manastiru Krušedolu i počeo da radi kao šumar. U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike među istoričarima — oceubistvo. Najverovatnija priča je da je njegov otac, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada, služeći Turke. Svi u zbegu su to razumeli kao pretnju da će se vratiti u ropstvo ili u smrt. Kada je uvideo da majčino preklinjanje oca da odustane od povratka ne pomaže i da ima podršku svih, digao je ruku na oca, a potom je njegovog oca Petronija dotukao momak iz pratnje — Đorđe Ostojić.[1] Ubistvo je, po Vuku Karadžiću, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva. Godine 1796. po povratku u Srbiju, Karađorđe se navodno ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od sveštenstva dobio. Karađorđe je ubio ne samo svog oca već i još jednog člana svoje porodice. Kada je ustanak počeo, sredinom 1806. obesio je brata Marinka jer je bio optužen da je silovao jednu Srpkinju u Topoli. Ta Karađorđeva prekost i surovost ulivala je strah svim Srbima, koji su pomislili da se mire sa Osmanlijama, i primoravala ih na poslušnost vođi ustanka.[20][21] Austro-turski rat i povratak u Srbiju Na početku Austrijsko-turskog rata, 1788. godine, kod nas poznatijeg kao Kočina krajina, Karađorđe počinje da ratuje na strani Austrije protiv Turaka, pod komandom Radiča Petrovića. Iz Srema gde su živeli, stupio je on prvo u Mihaljevićev frajkor, i ubrzo postao stražmešter. Tu je naučio „egzircir i zapt” vojni. Za iskazanu hrabrost dobio je Zlatnu medalju i podoficirski čin. Kao podoficir ratovao je ne oklevajući da se ogleda sa neprijateljem i ubija ugledne turske junake.[22] Sredinom 1791. zaključuje se Svištovski mir, Karađorđe dobija unapređenje i medalju za hrabrost. Sa porodicom 1791. godine prelazi u Topolu, gde je i ranije živeo. Po povratku odmeće se u hajduke, gde predvodi veliku hajdučku družinu. Do opadanja hajdučije dolazi 1793/1794. godine i Đorđe se povukao i skrasio uz porodicu, u Topoli. Počeo je da se bavi trgovinom stoke, trgujući preko granice sa Habzburškom monarhijom....

Stanje: Ploča 4+, Omot: 4, prednja strana omota u gornjem delu ispisano -dep- ,vidi se na slici