format: LP artist: ĐELO JUSIĆ (Croatia, Yugoslavia) title: Ljubavne priče gitare release date: 1985 label, Cat. No.: Jugoton, LSY-61993 style: pop / evergreen Ploča: VG+ (4+), omot: VG (4), veoma dobar primerak. Sredinom 80-ih Đelo je osmislio novi koncept kako da svoje pesme malo `prepakuje` i po peti-šesti put ih ponovo proda publici, samo u drugom pakovanju. Ovaj put u gitarskim evergreen / easy listening instrumental aranžmanima. Na krilima uspeha Frana Lasića i njegovih pesama koje je šarmantno pevao (iako bez previše sluha), a koje je Đelo komponovao, snimljen je materijal, sa Đelom na solo akustičnoj gitari, uz pomoć Đelovog ansambla MEDITERAN EXPRESS, i tako je rođena ova ploča, bez nekih velikih pretenztija. No, publika ju je sasvim dobro prihvatila, pa je Đelo po istoj matrici snimio još 3 nastavka, što sigurno nije bilo u planu, a to zaključujemo po naslovu ove prve ploče, koja ne nosi dodatak `Br. 1` na osnovu čega bi shvatili da je već u startu bilo planirano izdavanje i narednih ploča. No, publika je htela, i Đelo je naštancovao još ovakvih ploča u narednih par godina. A1 Zagrljeni 3:08 A2 Volim te, budalo mala 3:18 A3 Dobro jutro 3:30 A4 Nije bilo lako 3:38 A5 Letjela su dva galeba 2:55 A6 Dvadeset nikada više 3:09 B1 Bit ću sve što želiš 3:15 B2 Sanjarenje 4:31 B3 Daj mi ruku 3:50 B4 Vjerujem u čudo 3:09 B5 Zaspao bih noćas 4:52 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče DUBROVAČKIH TRUBADURA i ĐELA JUSIĆA i njegovog MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA. I - DUBROVAČKI TRUBADURI: kompletna vinilna LP diskografija: 1a) LP DUBROVNIC TROUBADOURS - `Jedan dan` (1968, Columbia) - Holland 1b) LP DUBROVNIC TROUBADOURS - `Jedan dan` (1968, Columbia) - Germany https://www.kupindo.com/Ploce/77660249_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Jedan-dan-1969-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77660449_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Jedan-dan-69-Germany-VG-NM 2) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Mi prepuni smo ljubavi` (1970, Jugoton) 3) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Pusti da ti leut svira` (1971, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77661273_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1971-2-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77661393_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1971-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77661429_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1973-3-press-ODLICNA 4) LP BEN CRAMER / DUBROVAČKI TRUBADURI - `Recital At The Festival `The Golden Orpheus `72` (1972, Balnanton) - Bulgariua 5) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Dubrovački trubaduri` (1975, Supraphon) - Czechoslovakia 6) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `12 velikih uspjeha` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77660689_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-12-velikih-uspjeha-80-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77660889_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-12-velikih-uspjeha-1980- _____________________________________________________________________ II - DUBROVAČKI TRUBADURI: kompletna vinilna 7-inčna EP i SP diskografija: uskoro _____________________________________________________________________ III - ĐELO JUSIĆ: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ĐELO JUSIĆ i drugi - `Dundo Maroje `72` (1973, Jugoton) 2) LP ĐELO JUSIĆ - `La Musica Di Notte` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662121_LP-DjELO-JUSIC-La-Musica-di-Notte-75-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77662201_LP-DjELO-JUSIC-La-Musica-di-Notte-1975-VG-VG 3) LP ĐELO JUSIĆ - `Sreću čine stvari male` (1976, Jugoton) 4) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare` (1985, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662249_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-1-1985-VG-VG 5) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare 2` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662265_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-2-87-PERFEKTNA 6) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare 3` (1988, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662281_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-88-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77662285_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-1988-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77662289_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-1988-VG 7) LP ĐELO JUSIĆ - `Split `88 - Autorska večer Đele Jusića` (1988, Jugoton) 8) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare Br. 4` (1989, Jugoton) ______________________________________________________________________ IV - ĐELO JUSIĆ: kompletna vinilna singl diskografija: 1) SP ĐELO JUSIĆ - `Sjećanje / Nema više stare škole` (1974, Studio B) 2) SP ĐELO JUSIĆ - `Žalba / Ti si moja prva ljubav` (1975, Jugoton) _____________________________________________________________________ V - MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA: kompletna vinilna diskografija: 1) LP MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA - `Rendez-Vous In Dubrovnik` (1979, Jugoton) 2) LP MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA - `Rendez-Vous In Dubrovnik 2` (1981, Jugoton)

format: LP, Russian edition (blue label) artist: César Franck (composer, Belgium), Nina Oksentyan (artist, USSR) title: Three Chorales release date: 1980 label, Cat. No: Мелодия, 33C10-11551-2 style: classical Ploča: NEW (5, nikad slušana, MINT), omnot - G+ (3+, jer ga je uhvatila vlaga pri dnu, pa ima i fleku pozadi, pogledaj sliku, ali je sasvim ok.) Mislim da je ovo 1. pressing (plava Melodijina etiketa), a da je pressing sa crvenom etiketom koji je predstavljen na Discogsu - 2. pressing. Ali pošto nisam siguran, to ne navodim. Inače, Frank je belgijski kompozitor (1822-1890) koji se posebno istakao sakralnim delima za orgulje, koje na ovoj ploči izvodi pijanistkinja i orguljašica, i profesorka Lenjingradskog konzervatorijuma Nina Oksentijan. Three Chorales A1 No. 1 In E Major 15:25 A2 No. 2 In B Minor 7:17 B1 No. 2 In B Minor (Concl.) 6:10 B2 No. 3 In A Minor 12:50

SOCIJALNA ISTORIJA UMETNOSTI I KNJIŽEVNOSTI - kompet 1-2 Autor: Arnold Hauzer Izdavač: Kultura, Beograd Godina izdanja: 1962. Broj strana: 488 + 533 + ilustracije Pismo: latinica Povez: tvrd Format: 24x16 Stanje kao na slici. Dobro očuvane za ovu starost. Tom I ima iskrzane korice, listovi požuteli od starosti, tekst podvačen na nekoliko mesta, ima pečat na nekoliko mesta, izuzev toga u dobrom stanju. Tom II ima mečat na nekoliko mesta, listovi požuteli sa strane od starosti, izuzev toga u odličnom stanju. SOCIJALNA ISTORIJA UMETNOSTI I KNJIŽEVNOSTI I tom - preveo dr Veselin Kostić SOCIJALNA ISTORIJA UMETNOSTI I KNJIŽEVNOSTI II tom - prevela dr Ksenija Atanasijević Iz sadržaja: I Praistorijsko doba, II Staroistočne gradske kulture, III Grčka i Rim, IV Srednji vek, V Renesansa, Manirizam, Barok, VI Rokoko, Klasicizam i Romantizam, VII Naturalizam i Impresionizam, VIII Filmsko doba Legenda o zlatnom veku veoma je stara. Sociološki uzrok veličanja prošlosti nije nam sasvim poznat; možda su mu koreni u plemenskoj i porodičnoj solidarnosti ili u nastojanju povlašćenih klasa da svoje povlastice zasnuju na nasleđu. U svakom slučaju, shvatanje da ono što je starije mora biti i bolje još uvek ima toliku moć da istoričari umetnosti i arheolozi u pokušajima da dokažu da je onaj umetnički stil koji se njima najviše dopada ujedno i najstariji ne prezaju čak ni od istorijskih falsifikata. Prema tome da li u u metnosti vide način za savlađivanje i potčinjavanje stvarnosti, ili je osećaju kao sredstvo za prepuštanje prirodi, neki naučnici izjavljuju da pr ve podatke o umetničkoj delatnosti predstavlja umetnost zasnovana na strogo formalnim principima, na stilizaciji i idealizaciji života dok je to za druge umetnost koja se zasniva na reprodukovanju i očuvanju prirodnog života stvari. Arnold Hauzer (1892-1978) je bio istoričar umetnosti i filma. Njegovo najvažnije delo Socijalna istorija umetnosti i književnosti objavljena je na engleskom jeziku 1950. godine i izazvala oprečna reagovanja zbog svoje ideološke obojenosti. Marksistički pristup umetnosti je u Zapadnoj Evorpi prihvaćen tek 60-ih i 70-tih godina XX veka. Ipak, interesovanje za njega počinje da jenjava kako se bližio raspad Sovjetskog saveza tako da se drugi istoričari umetnosti retko u svojim delima pozivaju na ovo veoma značajno Hauzerovo delo.

format: 7` SP, Yugoslav licence, 1. pressing artist: BROTHERHOOD OF MAN (UK) title: Save Your Kisses For Me / Let`s Love Together release date: 1976 label & Cat. No.: Studio B, SP 76301 style: pop Ploča: G+ (3+), omot: G (3). Osrednji primerak. 1. pressing (od 3). Jedini koji nema nalepljenu etiketu na omotu `POBEDNIK EVROVIZIJE 76.`, pa ga najlakše prepoznajemo. 2. i 3. pressing imaju tu nalepnicu, pa ih razlikujemo po detalju na etiketi. 3. pressing ima sa desne strane oznaku pablišinga `(P)` u krugu, dok toga nema na etiketi 2. pressinga, koja je ista kao i etiketa 1. pressinga. Na Discogsu nije pomenut 2. pressing. A Save Your Kisses For Me B Let`s Love Together ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče BROTHERHOOD OF MAN: 1) SP BROTHERHOOD OF MAN - `Save Your Kisses For Me / Let`s Love Together` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/75557237_SP-BROTHERHOOD-OF-MAN-Save-Your-Kisses-For-Me-France https://www.kupindo.com/Ploce/75557137_SP-BROTHERHOOD-OF-MAN-Save-Your-Kisses-1976-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/75557181_SP-BROTHERHOOD-OF-MAN-Save-Your-Kisses-For-Me-1976- https://www.kupindo.com/Ploce/75557197_SP-BROTHERHOOD-OF-MAN-Save-Your-Kisses-1976-2-pres 2) LP BROTHERHOOD OF MAN - `Love And Kisses From Brotherhood Of Man` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/75556841_LP-BROTHERHOOD-OF-MAN-Love-And-Kisses-1976-ODLICNA

format: 7` SP, Yugoslav licence, 1. pressing artist: BROTHERHOOD OF MAN (UK) title: Save Your Kisses For Me / Let`s Love Together release date: 1976 label & Cat. No.: Studio B, SP 76301 style: pop Ploča: VG+ (4+), omot: NM (5-). Odličan primerak. 1. pressing (od 3). Jedini koji nema nalepljenu etiketu na omotu `POBEDNIK EVROVIZIJE 76.`, pa ga najlakše prepoznajemo. 2. i 3. pressing imaju tu nalepnicu, pa ih razlikujemo po detalju na etiketi. 3. pressing ima sa desne strane oznaku pablišinga `(P)` u krugu, dok toga nema na etiketi 2. pressinga, koja je ista kao i etiketa 1. pressinga. Na Discogsu nije pomenut 2. pressing. A Save Your Kisses For Me B Let`s Love Together ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče BROTHERHOOD OF MAN: 1) SP BROTHERHOOD OF MAN - `Save Your Kisses For Me / Let`s Love Together` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/75557237_SP-BROTHERHOOD-OF-MAN-Save-Your-Kisses-For-Me-France https://www.kupindo.com/Ploce/75557137_SP-BROTHERHOOD-OF-MAN-Save-Your-Kisses-1976-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/75557181_SP-BROTHERHOOD-OF-MAN-Save-Your-Kisses-For-Me-1976- https://www.kupindo.com/Ploce/75557197_SP-BROTHERHOOD-OF-MAN-Save-Your-Kisses-1976-2-pres 2) LP BROTHERHOOD OF MAN - `Love And Kisses From Brotherhood Of Man` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/75556841_LP-BROTHERHOOD-OF-MAN-Love-And-Kisses-1976-ODLICNA

СИМФОНИя No 3 ПЕТР ИЛьЧ ЧАйКОВСКИй (Pyotr Ilych Tchaikovssky) Najlepša dela svetske класичне музике Izvođač: ГОСУДАРСТВЕННый СИМФОНИЧЕСКИй ОРКЕСТР СССР Izdavač: “МEЛОДИя” ВСЕСОЗНАя ФИРМА ГРАМПЛАСТИНОК Zemlja izdanja: SSSR Godina izdanja: 1989. Izdanje:. МИНИСТЕРСТВО КУЛьТУРы СССР Format: Vinyl, LP, Album Oznaka: ЗЗС 01547--48 Žanr:Klasična muzika Dirigent: Евгений Светланов Zvuk režiser: Александр Гросман Naziv: СИМФОНИя No 3 ре мажор, соч.29 Detaljno stanje: Ganz nova ploča i zaštitna kutija i ploča, 1. Introduzione e allegro. Moderato assai (Tempo di marcia funebre). Allegro brillante 2. Alla tedesca. Allegro moderato e semplice 3. Andante elegiaco 4. Scherzo Allegro vivo 5. Finale. Allegro con fuoco (Tempo di polacca)

UROŠ DOJČINOVIĆ Gitara-Exotica-Guitar (LP) Izdavač: Jugodisk ‎(LPD-0149) 1984. godina A1. Marcia (Štepan Urban) 3:36 A2. Verso Loasi (Mario Gangi) 2:29 A3. Diptih Na Narodne Teme (Jovan Jovičić) 4:30 A4. El Plebeyo (Filipe Pinglo Alva) 3:12 A5. Danza Paraguaya (Augustin Mangore Barrios) 1:37 A6. Danza Argentina (Maria Luisa Anido) 1:54 B1. Capricho Arabe (Francisko Tarrega) 5:30 B2. Legende De L`Amazone (Heitor Villa-Lobos) 3:00 B3. Sakura (Yuguijiro Yocoh) 6:11 B4. Danza Del Molinero (Manuel De Falla) 2:40 Očuvanost: Omot 4+ Vinil 4+

format: 7` SP, Italian pressing artist: RITA PAVONE (Italy) title: La Sai Troppo Lunga / Fortissimo release date: 1966 label, Cat. No.: RCA Italiana, PM45 3366 style: pop / canzona Ploča i omot: VG (4), vrlo dobar primerak. Italijanski original iz 1966., danas relativno redak izvan Apeninskog poluostrva. Rita Pavone (Rita Ori Filomena Merk-Pavone, r. 1945) je bila podjednako uspešna i popularna kao glumica i pevačica. Kod nas, u Jugoslaviji, joj je objavljeno 7 `malih` ploča: 6 singlova i jedna EP. A La Sai Troppo Lunga 2:48 B Fortissimo 2:34 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče RITE PAVONE: 1) SP RITA PAVONE - `La Partita Di Pallone / Come Te Non C`È Nessuno`(1963) https://www.kupindo.com/Ploce/76005937_SP-RITA-PAVONE-La-Partita-Di-Pallon-1963-1-press 2) SP RITA PAVONE - `La Sai Troppo Lunga / Fortissimo` (1966) https://www.kupindo.com/Ploce/76005349_SP-RITA-PAVONE-La-Sai-Troppo-Lunga-Fortissimo-66-

STONE AGE Atone Age (LP) Made in France Izdavač: Columbia ‎(477274-1) 1994. godina (jedino izdanje na LP-u) Grupu nazivaju Francuski Deep Forest/Enigma - ethno ambijent A1. Stonage 3:47 A2. Zo Laret 4:01 A3. Kervador 5:18 A4. Ultra Breizh 3:23 A5. Yesterday`s Child 5:50 B1. Kalon Mari 4:03 B2. Sellet 3:44 B3. Reel Legend 4:00 B4. Stone Transe 4:20 B5. Ti Plad 2:32 Očuvanost: Spoljni omot od vlage osta bez dela napred i nazad - saniran 3 Unutrašnji omot malo vitoperan od vlage 4 Vinil odličan za slušanje 4+

format: LP, Dutch pressing artist: CASH, Johnny (USA) title: Names & Places release date: 1977 label, Cat. No.: Embassy, EMB 31548 style: country / folk / rock / blues NIKAD SLUŠANA PLOČA !!! MINT (5+), NOVO. Holandsko izdanje, koje je ostalo `nevino`, nikad slušano iako je ploča napunila već 44 godine! Šta reći o jednom od najuticajnijih rock/country autora koji je svojim delom uticao i na takve veličine poput BEATLES-a i STONES-a? Šta reći o legendi koja je za 50 godina karijere objavila preko 1500 nosača zvuka, na svim mogućim formatima, i čija nova izdanja se i danas redovno objavljujuju... Najbolje ništa više od ovog što sam već rekao. A1 Remember The Alamo 2:48 A2 The Streets Of Laredo 3:38 A3 Jackson 2:44 A4 Detroit City 2:00 A5 The Battle Of New Orleans 2:21 A6 Michigan City Howdy Do 2:26 B1 The Rebel - Johnny Yuma 1:52 B2 Hardin Wouldn`t Run 3:46 B3 Johnny Reb 2:46 B4 Old Doc Brown 4:05 B5 Legend Of John Henry`s Hammer 8:14 B6 Casey Jones 2:57 ===================================================================== U svojoj prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče JOHNNY CASH-a: 1) LP JOHNNY CASH - `Now, There Was A Song!` (1960) https://www.kupindo.com/Ploce/65844805_LP-JOHNNY-CASH-The-Great-Johnny-Cash-70-USA-odlicna 2) LP JOHNNY CASH - `Rock Island Line` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/65659293_LP-JOHNNY-CASH-Rock-Island-Line-1971-USA-NM 3) SP JOHNNY CASH - `Children / Last Supper` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/75862313_SP-JOHNNY-CASH-Children-Last-Supper-1973-Germany 4) LP JOHNNY CASH - `Folsom Prison Blues Vol. 1` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/65659361_LP-JOHNNY-CASH-Folsom-Prison-Blues-Vol-1-1973-NOVA https://www.kupindo.com/Ploce/75724293_LP-JOHNNY-CASH-Folsom-Prison-Blues-1986-ODLICNA 5) LP JOHNNY CASH - `Welcome To Europe` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/65659445_LP-JOHNNY-CASH-Welcome-To-Europe-1975-Germany-NOVA https://www.kupindo.com/Ploce/65659429_LP-JOHNNY-CASH-Welcome-To-Europe-1975-odlicna 6) LP JOHNNY CASH - `Names And Places` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/65659329_LP-JOHNNY-CASH-Names-And-Places-1977-Holland-NOVA

format: LP, German pressing artist: RATTLES, the (Germany) title: Rattles` Greatest Hits release date: 1970 label, Cat. No.: Fontana, 701 707 WPY style: beat / rock Ploča: VG- (4-), omot: VG (4). Vrlo dobar primerak. 1. nemački presing iz 1970. BEAT era je krenula sa Ostrva, i stigla i do naših krajeva. Ali zvezde tog rock pokreta su bili gotovo isključivo engleski sastavi. Jedni od onih koji su uspeli da se probije i postanu svetski poznati - bili su nemački RATTLES-i. Njihova popularnost je dobacila i do naših krajeva, prvenstveno preko kultne beat kompilacije `Beat Scene Now` iz 1967, preko koje smo upoznali THE PRETTY THINGS, DAVE DEE, DOZY...; THE SPENCER DAVIS GROUP... i THE RATTLES. Kasnije, 1970. godine, im je objavljen i singl sa dva hita (The Witch / Geraldine) koji je doživeo 2 pressinga. Ne treba ni pominjati da su u germanskim zemljama imali status `božanstava`, ali eto, i kod nas su bili veoma popularni. Pored pomenute dve pesme sa singla koji je objavljen u SFRJ, ključne pesme su im bile `Come On And Sing` i `Love Of My Life`. A1 Come On And Sing 2:12 A2 Love Of My Life 2:37 A3 Geraldine 2:44 A4 Mr. 5:20 B1 Cauliflower 2:45 B2 Fought The Lord 1:44 B3 The Witch 2:29 B4 (Stopping In) Las Vegas 2:16 B5 After Tea 2:58 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče THE RATTLES: 1) LP THE RATTLES - `Rattles` Greatest Hits` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/75764113_LP-RATTLES-the-Greatest-Hits-1970-Germany-VG 2) SP THE RATTLES - `The Witch / Geraldine` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/75764349_SP-RATTLES-the-The-Witch-1970-1-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75764369_SP-RATTLES-the-The-Witch-1970-1-pressing-VG-VG-

jako lepo ocuvano vinil ocuvan skroz zvuk odlican iz licne kolekcije kao na slikama Stanislav Preprek ‎– Stanislav Preprek Label: Jugoton ‎– ULS-542 Format: Vinyl, LP, Album, Gatefold Country: Yugoslavia Released: 1979 Genre: Classical Style: Contemporary A IV Gudački Kvartet Na Slovačku Temu (Tema - Scherzo - Intermezzo - Orijentacija) Cello – Tibor Hartig Ensemble – Gudački Kvartet `Collegium Musicum` Viola – Laslo Horvat Violin – Jene Baranjai, Oskar Puhan B1 Proletne Vode, Ciklus Pesama (Proletne Vode - Oblačak - Zvezde Koje Padaju - Sve Utaman) Baritone Vocals – Dušan Janković (2) Lyrics By – V. Nazor* Piano – Zoran Jovanović (3) B2 Talasi, Suita Za Klavir Piano – Đuro Rajković B3 Šuma Spava Chorus – Mešoviti Hor KUD `Svetozar Marković`, N. Sad* Lyrics By – V. Nazor* Stanislav Preprek (Šid, 16. april 1900. – Petrovaradin, 13. februar 1982.), hrvatski i vojvođanski horovođa, orguljaš, kompozitor, melograf, književnik, pedagog; pisao je novele i pesme i publicistička dela, muzičke studije i kritike, prevodio je arapske, kineske i nemačke pesnike (s nemačkoga je preveo asirsko-vavilonski ep `Gilgameš`). Obrazovanje[уреди] Osnovnu školu završio je u Grabovcima u Sremu, u Mitrovici nižu realnu gimnaziju, a u Petrinji je 1918. završio Učiteljsku školu u kojoj je od 1916-1918. muziku privatno učio kod profesora muzike i kompozitora Vladimira Stahuljaka. Kao učitelj je službovao u Novoj Kapeli, Petrovaradinu, te paraleleno bio orguljaš (crkva sv. Jurja u Petrovaradinu) i horovođa (u hrvatskim pevačkim društvima „Neven` u Petrovaradinu i „Zvonimir` u Sremskim Karlovcima) Muzičko delovanje[уреди] Svoju prvu kompoziciju za glas i klavir “Laku noć” napisao je sa čestrnaest godina, a prva njegova kompozicija koja je objavljena je „O dođi, Tvorče` za mešoviti hor, objavljena godine 1922. i to u muzičkom prilogu prvog broja zagrebačkog časopisa „Sv. Cecilija`. Među značajnije Preprekova dela spadaju kompozicije Kantata „Uskrsnuće` za soliste, mešoviti hor i orgulje, Svita za orgulje, Simfonija, četiri gudačka kvarteta, klavirske minijature, te ciklus samopjeva za glas i klavir „Proljetne vode`. Objavio je dosta radova iz područja melografije. Komponovao je minijature prema svojim impresionističkim uzorima. Upoznavanjem rada Druge bečke škole, u njegovim kompozicijama se javlja ekspresionizam. Sve ovo ima veću težinu, budući da je u kompoziciji velikim dijelom bio samouk. Po njemu se danas zove hrvatsko umetničko kulturno prosvjetno društvo u Novom Sadu, osnovano rane jeseni 2005.. Preprekov posljednji učenik i pomagač, prepisivač i saradnik[1] te zakonski naslednik svih njegovih prava[2] na njegova dela je Đuro Rajković. S Rajkovićem je sarađivao još dok je bio član petrovaradinske knjižare `Vladimir Nazor` koja je dok je Preprek 19 godina radio u njoj, bila žarište kulturnog života Petrovaradina.[1] Rajković i Preprek sarađivali su na kulturnom, muzičkom i drugim poljima.[1] Ostale aktivnosti[уреди] Preprek je pisao prozu i poeziju, a bavio se i slikarstvom. Preveo je s nemačkog jezika, znameniti sumersko-vavilonski ep „Gilgameš`. Pisao je novele i pesme a posthumno je objavljena i knjiga sa njegovim sabranim pesama „Pred tminama`, Novi Sad, 2004. Prof. Đuro Rajković 2006. je objavio monografiju „Stanislav Preprek: život i djelo`, u kojoj je prikazano Preprekovo muzičko stvaralaštvo uz popis crkvenih, svetovnih dela i harmonizacijâ, prepisa i književnih ostvarenja. Isti je autor objavio knjigu „Prilozi za povijest knjižničarstva u Petrovaradinu` koja predstavlja svestranog Stanislava Prepreka kao zaslužnog knjižničara. Dela[уреди] simfonija djela za gudačke kvartete klavirska sonata suita za orgulje (prvi puta je u cijelosti izveo mr.Kornelije Vizin u Subotici 28.kolovoza 2011.g.) solo-pjesme klavirske minijature književna prevodi Gilgameš, ep, 1961. Literatura[уреди] Eva Kirchmayer Bilić: »BAŠTINA BAČKIH HRVATA. Uz 30. obljetnicu smrti Stanislava Prepreka«, u: Hrvatsko slovo, 24.8.2012. domaća klasična muzika vojvodjanski kompozitori rudolf bruci erno kiraly Stanislav Preprek ‎– Stanislav Preprek Label: Jugoton ‎– ULS-542 Format: Vinyl, LP, Album, Gatefold Country: Yugoslavia Released: 1979 Genre: Classical Style: Contemporary Tracklist Hide Credits A IV Gudački Kvartet Na Slovačku Temu (Tema - Scherzo - Intermezzo - Orijentacija) Cello – Tibor Hartig Ensemble – Gudački Kvartet `Collegium Musicum` Viola – Laslo Horvat Violin – Jene Baranjai, Oskar Puhan B1 Proletne Vode, Ciklus Pesama (Proletne Vode - Oblačak - Zvezde Koje Padaju - Sve Utaman) Baritone Vocals – Dušan Janković (2) Lyrics By – V. Nazor* Piano – Zoran Jovanović (3) B2 Talasi, Suita Za Klavir Piano – Đuro Rajković B3 Šuma Spava Chorus – Mešoviti Hor KUD `Svetozar Marković`, N. Sad* Lyrics By – V. Nazor* Companies, etc. Published By – Udruženje Kompozitora SAP Vojvodine Published By – Radio-Televizija Novi Sad Printed By – Interprogres, Zagreb Credits Composed By – Stanislav Preprek Design – V. Straža* Liner Notes – Dušan Mihalek Liner Notes [Translated By] – Vesna Korić Notes B3 recorded live 12.06.1976. on XIII Festival of musical associations of Vojvodina.

format: LP, Yugoslav licence, 5. pressing artist: AC/DC (Australia) title: Highway To Hell release date: 1979 label, Cat.No. Suzy, ATL 50628 style: hard rock Ploča: VG+ (4+), omot: VG (4), veoma dobar primerak. 5. pressing (od najmanje 11, ovaj nije notiran na Discogsu), gde je oznaka ST/33 sa desne strane, iznad centralne rupice, na plavom delu etikete, a oznake strana (SIDE 1, 2, NE `Side`) su sa leve strane na plavom delu etikete, na samoj ivici sa belom centralnom linijom. Evo i matriksa, koji nose još najmanje 2 pressinga: Matrix / Runout (side 1): ULS-566-1 261179 DP Matrix / Runout (side 2): ULS-566-2 ZP 51279 Ovo je bio najpopularniji album australijskih rokera na teritoriji bivše Jugoslavije, koji je u velikoj meri uticao na popularizaciju heavy metala i čvrstog rock zvuka. A1 Highway To Hell 3:26; A2 Girls Got Rhythm 3:23; A3 Walk All Over You 5:08; A4 Touch Too Much 4:24; A5 Beating Around The Bush 3:55 B1 Shot Down In Flames 3:21; B2 Get It Hot 2:24; B3 If You Want Blood (You`ve Got It) 4:32; B4 Love Hungry Man 4:14; B5 Night Prowler 6:13 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče AC/DC: AC/DC - selektivna vinilna diskografija: 1) LP AC/DC - `High Voltage` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/76100481_LP-AC-DC-High-Voltage-1978-YUG-Suzy-G- 2) LP AC/DC - `Dirty Deeds Done Dirt Cheap` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/62356585_LP-AC-DC-Dirty-Deeds-1982- 3) LP AC/DC - `Let There Be Rock` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/76103345_LP-AC-DC-Let-There-be-Rock-1982-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76103365_LP-AC-DC-Let-There-be-Rock-1982-YUG-G-VG- 4) LP AC/DC - `Powerage` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/64535873_LP-AC-DC-Powerage-1978-1-engleski-pressing-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/66060981_LP-AC-DC-Powerage-1978-Germany-veoma-dobra-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66061205_LP-AC-DC-Powerage-1978-Germany-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76102861_LP-AC-DC-Powerage-1983-YUG-VG-G-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76101109_LP-AC-DC-Powerage-1983-YUG-VG-G- 5) LP AC/DC - `If You Want Blood` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/66061773_LP-AC-DC-If-You-Want-Blood-1980-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76100497_LP-AC-DC-If-You-Want-Blood-You-ve-Got-81-3-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76100505_LP-AC-DC-If-You-Want-Blood-1981-3-press-VG-G- 6) LP AC/DC - `Highway To Hell` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/76100529_LP-AC-DC-Highway-To-Hell-1979-4-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76100533_LP-AC-DC-Highway-To-Hell-1979-4-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76100541_LP-AC-DC-Highway-To-Hell-1979-5-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76100545_LP-AC-DC-Highway-To-Hell-1979-5-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76100549_LP-AC-DC-Highway-To-Hell-1979-5-pressing-VG-VG- 7) LP AC/DC - `Back in Black` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/76103113_LP-AC-DC-Back-In-Black-81-2-pre-VG-NM-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76103061_LP-AC-DC-Back-In-Black-1981-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76102973_LP-AC-DC-Back-In-Black-1983-3-press-VG-vrlo-dobra 8) LP AC/DC - `For Those About To Rock (We Salute You)`, (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/76103237_LP-AC-DC-For-Those-About-To-Rock-We-Salute-You-GER 9) LP AC/DC - `Flick Of The Switch` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76103381_LP-AC-DC-Flick-Of-The-Switch-1984-NM-VG-M 10) LP AC/DC - `Blow Up Your Video` (1988) https://www.kupindo.com/Ploce/66061905_LP-AC-DC-Blow-Up-Your-Video-1988-VG

kao na slikama na jednom mestu podvučen tekst ne smeta ništa uredno je Četvrti memorijal Save Šumanovića 1972. Аутор Šumanović, Sava, 1896-1942 = Шумановић, Сава, 1896-1942 Аутор Меморијал Саве Шумановића (4 ; 1972 ; Шид) Наслов Sava Šumanović vaš savremenik : oktobar 72 : [Četvrti memorijal Save Šumanovića] / [koncepcija izložbe Lazar Trifunović] Врста грађе књига Језик српски Година 1972 Издавање и производња [Šid : Galerija Save Šumanovića], 1972 (Beograd : Škola za industrijsko oblikovanje) Физички опис [18] str. : ilustr. ; format kataloga 32 cm Остали аутори Трифуновић, Лазар Knjižni blok 16 x 16 cm. Предметне одреднице Шумановић, Сава, 1896-1942 – Изложбени каталози Меморијал Саве Шумановића (1972 ; Шид) – Изложбени каталози koncepcija izložbe Lazar Trifunović Sava Šumanović (Vinkovci, 22. januar 1896 — Sremska Mitrovica, 30. avgust 1942) je jedan od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka. Rođen je 22. januara 1896. u Vinkovcima, gde mu je otac radio kao šumarski inženjer. Kada je imao četiri godine porodica se preselila u Šid. Gimnaziju pohađa u Zemunu, gde počinje da se interesuje za umetnost. Kasnije će se usprotiviti očevoj želji da postane advokat i 1914. u Zagrebu upisati Višu školu za umjetnost i obrt. Ovu školu završava sa najboljim ocenama 1918. Tada počinje da javno izlaže svoja dela. U svojim ranim delima, Sava insistira na atmosferi i spretno koristi bojene senke i tanke slojeve boje. Pored slikarstva, bavi se ilustracijom, grafikom i scenografijom. Slikarstvo Save Šumanovića u ovom periodu pokazuje uticaje secesije i simbolizma. Jeseni 1920. Sava odlazi u Pariz i iznajmljuje atelje na Monparnasu. Učitelj mu je bio Andre Lot, istaknuti likovni pedagog pravca analitičkog kubizma. U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maks Žakobom i drugim umetnicima. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj ali i u kasnijim fazama slikarevog rada. Može se opravdano reći da je ovaj slikarski jezik Sava Šumanović doneo u Srbiju i da njegova dela ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva. Narednih godina živi i slika u Zagrebu. Javnost i kritika ne prihvataju njegova dela, pa se iz protesta potpisuje francuskom transkripcijom na slikama. Godine 1924. piše studije „Slikar o slikarstvu“ i „Zašto volim Pusenovo slikarstvo“, dela koja su polazište za razumevanje njegove estetike. Ponovo boravi u Parizu 1925, gde prihvata uticaje Matisovog slikarstva. Godine 1927. Sava Šumanović je naslikao „Doručak na travi“ koji je naišao na odlične kritike u Francuskoj. Nešto kasnije je za 7 dana i noći intenzivnog rada naslikao sliku „Pijana lađa“ koju je izložio na salonu nezavisnih. Inspiracija za sliku je bila istoimena pesma Artura Remboa koja je do njega došla preko Rastka Petrovića koji mu ju je recitovao. Druga inspiracija je bila slika Teodor Žerikoa „Splav Meduza“. Kritičari su ovo delo dočekali sa podeljenim kritikama, a Sava je iscrpljen radom teško podneo one negativne. Vraća se u Šid 1928, umoran od teških uslova života, rada i loših kritika. U Šidu slika sremske pejzaže. Njegovu samostalnu izložbu u Beogradu kritičari su veoma pozitivno ocenili. Novac od prodaje slika omogućio mu je da ponovo ode u Pariz. Tu nastaju značajne slike: „Luksemburški park“, „Crveni ćilim“, „Most na Seni“. Ova dela karakteriše poetski realizam i umereni koloristički ekspresionizam. Šumanovićeva dela iz poznijeg perioda se odlikuju svetlim bojama, i lirskom atmosferom. Svoj stil, koji sam naziva kako znam i umem, prilagođava motivu. Po povratku u Šid, 1930, slika lokalne pejzaže i aktove. Tri godine radi na ciklusu velikih platana „Šiđanke“, a kasnije na ciklusu „Beračice“, posvećenom berbi grožđa. Za vreme Drugog svetskog rata Šid ulazi u sastav Nezavisne Države Hrvatske i ćirilica je zabranjeno pismo, pa se Sava iz proteste ne potpisuje već samo označava godinu nastanka slike. Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine[1], Savu su, zajedno sa još 150 Srba iz Šida, oko 6 sati ujutru, uhapsile ustaše i odvele u Sremsku Mitrovicu. Svi oni su posle mučenja streljani, verovatno 30. avgusta[1], posle čega su sahranjeni u zajedničku masovnu grobnicu. Njemu u čast ustanovljena je slikarska nagrada Sava Šumanović. Dela Najveći broj njegovih dela se čuva u Galeriji slika „Sava Šumanović“ u Šidu.[2] U njoj se nalazi više od 400 dela, od kojih 350 ulja na platnu, crteži, pasteli i dokumentacija.[2] Pijana lađa (akt, Šid 1927) Doručak na travi (pejzaž, Šid) Mrtva priroda sa flašama (1926), u vlasništvu banjalučke Zbirke „Terzić“, a čuva se u depou Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske u Banjoj Luci.[2] Luksemburški park (Pariz) Crveni ćilim (Pariz) Most na Seni (Pariz) Jutro (Pariz 1929) Šidijanke (ciklus pejzaža, Šid) Kraj šumarka, (akt, Šid 1935)[3] Beračice (ciklus nastao pred smrt) tags: istorija srpskog slikarstva srpsko slikarstvo xx veka savremeno srpsko slikarstvo moderno ... katalog katalozi save šumanovića ... kubizam avangarda moderno ... moderna ... mile grozdanić dizajn kataloga 1972 mangelos dimitrije bašičević ...

format: LP, UK pressing artist: BILLY ECKSTINE (USA) title: Greatest Hits release date: 1970? label, Cat.No.: MGM Records, 2353 071 style: jazz / soul / evergreen Ploča i omot: MINT (5), PERFEKTAN primerak. Engleski original. Odabrani snimci velikog jazz majstora snimljeni 1950-1954, u najboljem periodu njegove uspešne karijere. A1 I Apologise A2 Love Me Or Leave Me A3 St. Louis Blues Parts 1 & 2 A4 Here Comes The Blues A5 Life Is Just A Bowl Of Cherries A6 Tenderly A7 Taking A Chance On Love B1 Everything I Have Is Yours B2 How High The Moon (Parts 1 & 2) B3 Laura B4 You`re Driving Me Crazy B5 No One But You B6 I Left My Hat In Haiti B7 As Long As I Live ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče BILLY ECKSTINE-a: 1) EP BILLY ECKSTINE - `Tonight` (1964) https://www.kupindo.com/Ploce/76069185_jazz-EP-BILLY-ECKSTINE-Tonight-1964-ODLICNA 2) LP BILLY ECKSTINE - `Greatest Hits` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/76069313_jazz-LP-BILLY-ECKSTINE-Greatest-Hits-1970-UK-MINT

Tonski zapis književnika i pesnika Miloša Crnjanskog Veliki Miloš Crnjanski u Jugoslaviji je dobio jedinstveni fono zapis: Crnjanski govori – odlomke iz svojih intervjua i ogleda o svojim književnim delima, i najdragocenijeg - pesama i poetske proze ------------------------------ Stanje: Ploča 5, Omot 4 kao na slikama ---------------------------- Miloš Crnjanski ‎– Lament Nad Beogradom Label: PGP RTB ‎– LP 88-80012 Format: Vinyl, LP, Album, Gatefold Country: Yugoslavia Released: 1978 Genre: Non-Music Style: Poetry Tracklist A1 Lament Nad Beogradom 6:56 A2 Serenata 0:43 A3 Mizera 1:03 A4 Moja Pesma 1:10 A5 Ja, Ti I Svi Savremeni Parovi 1:28 A6 Stražilovo 9:22 B1 O Tumačenju Pesnika I Poezije I O Svojim Savremenicima (`Vi Znate Da Postoji Teorija...`) 6:35 B2 O Kritičarima I Kritici Poezije (`Ima U Dnevniku, Ima U Seobama...`) 1:20 B3 O Istorijskom I Umetničkom U Književnom Delu (`Seobe Su, Kao Što Sam Već Više Puta Rekao...`) 2:15 B4 O Našem Romantizmu (`Ja Smatram Našu Romantičnu Književnost...`) 3:20 B5 O Aleksi Šantiću (`Šantić Je Bio...`) 2:30 B6 Hiperborejci, Odlomak 6:10

Label: Dot Records ‎– DLP-3811 Format: Vinyl, LP, Album, Compilation, Mono Country: Canada Genre: Jazz Style: Easy Listening Tracklist A1 Sail Along Silv`ry Moon 2:07 A2 Melody Of Love 3:00 A3 Moon Over Naples (Spanish Eyes) 2:37 A4 A Swingin` Safari 2:15 A5 Theme From A Summer Place 2:26 B1 Blue Hawaii 2:02 B2 The Shifting Whispering Sands - Part 1 2:58 B3 The Shifting Whispering Sands - Part 2 2:53 B4 Wheels 2:03 B5 La Paloma 2:10 B6 Orange Blossom Special 2:28 Vinil 5- omot 4+,manje oštećenje na omotu na ivici rikni u gornjem delu.

vinil: 5 omot: 5 odlicno stanje Musica Antiqua* – Muzička Gozba Musica Antiqua Beograd - Muzička Gozba album cover More images Label: PGP RTB – 2330083 Format: Vinyl, LP, Album, Gatefold Country: Yugoslavia Released: 1984 Genre: Classical Style: Early, Renaissance, Medieval Elizabetanska Epoha U Engleskoj / The Elizabethan Period In England A1 Now Is The Month Of Maying / Sada Je Mesec Maj Written-By – Thomas Morley 1:43 A2 I Love, Alas, I Love Thee / Volim, Avaj, Volim Tebe Written-By – Thomas Morley 2:16 A3 Though Philomella Lost Her Love / Premda Je Filomela Izgubila Ljubav Written-By – Thomas Morley 1:51 A4 Tobacco Is Like Love / Duvan Je Kao Ljubav Written-By – Tobias Hume 1:10 A5 La Volta Written-By – William Byrd 2:22 A6 Fine Knacks For Ladies / Lepe Starine Za Dame Written-By – John Dowland 1:27 Ars Nova, Italija, XIV Vek / Ars Nova, 14th Century Italy A7 Saltarello Written-By – Anonymous 1:30 A8 Non Al Suo Amante / Dijana Se Ne Sviđa Svom Dragom (Madrigal) Written-By – Jacopo da Bologna* A9 Trotto Written-By – Anonymous 2:00 A10 Ecco La Primavera / Evo Proleća (Balada) Written-By – Francesco Landini 1:03 A11 Canzonetta Tedescha / Nemačka Kanconeta Written-By – Anonymous 2:48 Francuska, XV I XVI Vek / 15th And 16th Century France B1 Noun Pourrie Ana Plus Mau / Ne Može Biti Gore Written-By – Anonymous 2:41 B2 Bransle De Village / Seoska Branla Written-By – Jean Baptiste Bezarde* 2:05 B3 Ti Dounarai Dou Notarry / Uhapsite Notara Written-By – Anonymous 2:49 B4 Basse Danse `Jouissance` / `Uživanje` (Igra) Written-By – Thoinot Arbeau 2:43 B5 Quand Je Boi Du Vin Clairet / Kada Pijem Bistro Vino Written-By – Anonymous 1:52 B6 La Bourrée / Bure Written-By – Michael Praetorius 2:01 Španija Od XIII Do XVI Veka / 13th-16th Century Spain B7 Cantiga `Como Poden` / Kantiga O Svetoj Mariji Written-By – Alphonso El Sabio* 2:07 B8 Jancy, Janto / Dođi Da Pojedemo Gancigoretu Written-By – Anonymous 1:30 B9 Todos Los Venes Del Mundo / Sva Dobra Ovog Sveta Written-By – Juan del Encina* 1:20 B10 Riu, Riu, Chiu / Žubori, Divna Reko Written-By – Anonymous 2:00 Baritone Vocals – Predrag Stamenković (2) Bass Vocals – Branimir Mitrović Design – Milenko Miletić Design [Emblem Of The Ensemble] – Simonida Milić Engineer – Ing. Danica Velašević* Ensemble – Musica Antiqua* Leader, Mezzo-soprano Vocals, Arranged By [Vocals] – Vera Zloković Liner Notes – Mr. Ljubomir Dimitrijević* Liner Notes [Translated By] – Nada Ćurčija-Prodanović Lute – Milan Jovanić Other [Editor In Chief] – Stanko Terzić Other [Recenzent] – Neda Bebler Percussion – Nenad Jelić Producer, Recording Supervisor – Milorad Kuzmanović Recorder, Crumhorn, Crumhorn [Cornamuse], Horn [Cornohorn], Reeds [Kortholt], Rauschpfeife, Arranged By – Ljubomir Dimitrijević Soprano Vocals – Blanka Milin, Mirjana Vukičević Tenor Vocals – Grujica Paunović Tenor Vocals [Falsetto] – Žarko Stojiljković Vielle – Sonja Vukašinović

format: 7` SP, Yugoslav licence, 2. pressing artist: BROTHERHOOD OF MAN (UK) title: Save Your Kisses For Me / Let`s Love Together release date: 1976 label & Cat. No.: Studio B, SP 76301 style: pop Ploča: M (5), omot: NM (5-). PERFEKTAN primerak. 2. pressing (od 3). Jedini koji nema nalepljenu etiketu na omotu `POBEDNIK EVROVIZIJE 76.`, pa ga najlakše prepoznajemo. 2. i 3. pressing imaju tu nalepnicu, pa ih razlikujemo po detalju na etiketi. 3. pressing ima sa desne strane oznaku pablišinga `(P)` u krugu, dok toga nema na etiketi 2. pressinga, koja je ista kao i etiketa 1. pressinga. Na Discogsu nije pomenut 2. pressing. A Save Your Kisses For Me B Let`s Love Together ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče BROTHERHOOD OF MAN: 1) SP BROTHERHOOD OF MAN - `Save Your Kisses For Me / Let`s Love Together` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/75557237_SP-BROTHERHOOD-OF-MAN-Save-Your-Kisses-For-Me-France https://www.kupindo.com/Ploce/75557137_SP-BROTHERHOOD-OF-MAN-Save-Your-Kisses-1976-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/75557181_SP-BROTHERHOOD-OF-MAN-Save-Your-Kisses-For-Me-1976- https://www.kupindo.com/Ploce/75557197_SP-BROTHERHOOD-OF-MAN-Save-Your-Kisses-1976-2-pres 2) LP BROTHERHOOD OF MAN - `Love And Kisses From Brotherhood Of Man` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/75556841_LP-BROTHERHOOD-OF-MAN-Love-And-Kisses-1976-ODLICNA

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Povez popustio i neke stranice su se uredno odvojile od tabaka, sve ostalo uredno! Autor: Keith Roberts, Izdavač: Grafički zavod Hrvatske - Zagreb, 1977. god. Broširan povez, 41,5 cm. Edicija Majstorska djela u velikom formatu Slike, crteži, grafike Impresionizam (franc. Impressionnisme), slikarski pokret nastao u Francuskoj 1860-ih sa velikim uticajem na umetnost u narednih pola veka.[2] Kao organizovan pokret, impresionizam je bio sasvim francuski fenomen, ali su njegove ideje i prakse usvojili i neki umetnici u Engleskoj i Nemačkoj, a imao je pristalica u Sjedinjenim Državama i Australiji.[2]. Na početku 20. veka, izvršio je presudan uticaj na umetnost avangarde u Evropi. U suštini, impresionisti su doveli u pitanje autoritet akademskog slikarstva do detalja dovršenih dela velikih razmera, u korist slikarstva kojim je izražen umetnikov neposredan odgovor na prirodu i svet.[1][2] Glavna tema najvećeg dela impresionističkog slikarstva je pejzaž, slikarski žanr koji je u ranijim tradicijama do epohe romantizma imao drugorazrednu ulogu, uglavnom kao pozađe ambicioznih scena mitološkog, hrišćanskog i istorijskog karaktera.[1] Jezgro impresionističke grupe je oformljeno 1860-ih, a ime je „dosetka” jednog kritičara koji je pisao o njihovoj prvoj izložbi održanoj u Parizu 1874. godine.[1][2] Ukupno je održano osam izložbi impresionista, poslednja 1886. godine, ujedno i trenutak kada grupa počinje da gubi koheziju, mada nikada nije ni bila zvaničnog karaktera. Pojavu impresionizma, na određeni način, najavljuju Englezi Džon Konstebl i Vilijam Tarner, iako ih se ne može smatrati neposrednom inspiracijom francuskih impresionista.[1] Francuski slikari Gistav Kurbe, i posebno Ežen Delakroa, glavna inspiracija većini vodećih slikara grupe, su prethodnica za mnoge ideje impresionizma.[1] Među najistaknutije predstavnike, a ujedno i osnivače pokreta, ubrajaju se: Klod Mone, Eduar Mane, Kamij Pisaro, Alfred Sisli, Edgar Dega i Ogist Renoar.[2] Nemački impresionizam predstavljaju Lovis Korint (Lovis Corinth), Maks Liberman (Max Liebermann), Leser Uri (Lesser Ury) i Maks Zlefogt (Max Slevogt) čiji je spontani pristup svetlu i atmosferi u svom ranom delu nagovestio Adolf fon Mencl.[2] Odlike stila i istorija impresionizma Grupa francuskih umetnika u Parizu je 1874. godine organizovala nezavisnu izložbu slika u galeriji-ateljeu velikog fotografa Nadara, sa očiglednom namerom da se predstavi publici izvan okvira zvaničnog Salona u organizaciji Francuske akademije umetnosti.[1] Klod Mone, jedan od učesnika izložbe, izložio je sliku pod imenom Impresija, rađanje sunca (Muzej Marmotan Mone, Pariz).[1] Izraz „impresionizam” je kovanica Luja Leroja, neblagonaklonog kritičara satiričnog lista Šarivari, koji je posetio izložbu održanu u galeriji velikog fotografa Nadara, i pronašao reč u imenu pomenute slike Kloda Monea, te svoju recenziju naprosto naslovio „Izložba impresionista”.[1][2] Opisujući sliku koja mu je poslužila za naslov njegovog članka, Leroj je napisao: Tapeta u svom začetnom stanju izgleda dovršenije od ovog morskog pejzaža. — Luj Leroj, 1874 Ime impresionizam je brzo široko prihvaćeno među kritikom i publikom, ali ga niko od umetnika na koje se odnosio nije odmah prihvatao, jer je korišćeno za opis vrlo različitih slika i slikovnih pristupa. Međutim, ova takoreći „dosetka kritičara” je postala ime jednog od najznačajnijih pokreta umetnosti s kraja 19. veka. Godinama kasnije Mone je ispričao priču koja stoji iza imenovanja slike i gužve koja je zbog toga nastala: Želeli su da znaju ime slike za katalog; jer nije mogla da prođe kao „Pogled na Avr”. Odgovorio sam: „Koristite impresija.” Neko je iz toga izveo „impresionizam” i tada je počela zabava. — Klod Mone Slika, Impresija, rađanje sunca, predstavlja romantični sklad neba i vode, primer atmosferske rastopljenosti koja karakteriše impresionizam. To je tanka svetloplava koprena kroz koju se probilo ružičasto-bledocrveno sunce koje se rađa. Odrazi u vodi su naznačeni kratkim, isprekidanim potezima kičice, ali slika kao celina nema ničeg od optičkih svojstava, naučne analize koje će kritičari i istoričari uskoro pripisati tom pokretu. Prve impresioniste su manje zanimale naučne teorije o svetlosti i boji od jednostavnog ali neodoljivog doživljaja prirodnog sveta, viđenog neposredno, u sjaju pune sunčeve svetlosti ili u hladnom i čarobnom tajanstvu zore ili sutona. Tek kasnije će neoimpresioniste — Žorža Seraa, Pola Sinjaka i, neko vreme, Kamija Pisara — opčiniti neka nova otkrića u naučnom percipiranju boje slike. Za Monea je slika Impresija, rađanje sunca, bio pokušaj da se uhvate prolazni vidovi jednog promenljivog trenutka, možda više nego ijedna njegova druga slika do kasnih serija venecijanskih prizora ili Lokvanja. Praktično je nemoguće pronaći jedinstvenu definiciju koja bi obuhvatila čitav spektar slikarskih pristupa koji se obično opisuju kao „impresionizam”.[1] Ipak, klasičan primer jednog impresionističkog pejzaža poseduje određene osobine koje se mogu lako uočiti: relativno je malih razmera; po akademskim standardima nedosledan po pitanju kompozicije; uglavnom je slikan napolju („plen-er”, fr. plein-air, ili „plenerizam” i „slikanje pred motivom” fr. peinture sur le motif) a ne u ateljeu; opšti kolorit slike odlikuju svetli tonovi boje sa komplementarnim kontrastima, a potezi kičicom su slobodni i maštoviti ne sledeći klasične obrasce lokalne boje i tonskog rešavanja oblika.[1] Uzevši u obzir ove činioce i razmotrivši istorijski kontekst i intelektualni i društveni okvir u kom se pokret pojavio, moguće je doći do određene definicije impresionizma i njegovih stvarnih dometa. Među učesnicima prve kolektivne izložbe impresionista, 1874. godine, su bili: Klod Mone, Kamij Pisaro, Pjer Ogist Renoar, Alfred Sisli, Edgar Dega, Pol Sezan i Berta Morizo.[1] Ovih sedam umetnika, zajedno sa Eduardom Maneom – koji nije učestvovao na ovoj, ali ni na jednoj drugoj izložbi grupe – generalno se smatraju vodećim slikarima impresionizma, mada po metodu rada, tehnici i izboru teme svojih slika, Dega i Mane se znatno razlikuju od ostalih. Veza između ovih umetnika se uspostavila u deceniji 1860-ih. Mone, Renoar, Sisli i Frederik Bazij su se upoznali 1862. godine u ateljeu akademskog slikara Šarla Glejra. Mone je upoznao Pisara oko 1860, a Sezan je uspostavio kontakt s grupom oko 1863. godine. Godine 1863. u Salonu odbijenih (Salon des Refusés), pod zvaničnim pokroviteljstvom francuske države, organizovana je izložba umetnika čija su dela odbijena za zvanični Salon iste godine. Tu je bio i Maneov Doručak na travi, posebno bitna slika za impresioniste koja je poslužila kao polazna tačka za ujedinjenje njihovih ciljeva i delovanja.[1] Krajem 1860-ih, Mane i Dega su održavali blizak kontakt sa ostalim impresionistima preko pariske kafane Gerboa, mesta gde su se ovi umetnici sastajali i razmenjivali mišljenja i ideje o svojoj umetnosti. Do 1870. godine svi impresionisti su se redovno prijavljivali na zvanični Salon, ali, nakon određenog početnog uspeha, njihova dela su sistematski odbijana. Jedan projekat Monea i Bazila iz ovog perioda, može se uzeti kao začetak ove izložbe iz 1874. godine. Zbog francusko-pruskog rata 1870. godine, početna grupa impresionista se raspala. Mone i Pisaro su potražili utočište u Londonu, a Bazij je poginuo na frontu. Nakon ukidanja Pariske komune 1871. godine, vratili su se zajedno u Pariz i odlučili da se više ne prijavljuju na izložbe Salona. Jedino je Mane, koji nikada nije ni učestvovao na izložbama impresionista, nastavio da prijavljuje svoja dela za Salon. Izložbe grupe impresionista su pod različitim imenima održane 1874. 1876. i 1877, godišnje između 1879. i 1882, a poslednji put 1886. godine. One su bile središte zajedničkog delovanja grupe, ali su se njihovi umetnički ciljevi i ideje o izlaganju postepeno sve više udaljavali. Na poslednjoj izložbi održanoj 1886. godine, izlagali su samo Dega, Berta Morizo i Pisaro od umetnika koji su činili početni krug, zajedno sa novim mlađim umetnicima, Gogenom, Seraom i Sinjakom. Između 1868. i 1883. godine, članovi grupe su takođe ponekad slikali zajedno, posebno pejzaže u dolini Sene na severozapadu Pariza, neretko i iste motive; Sisli, Renoar i Mane u Aržanteju gde je živeo Mone između 1872. i 1878. godine; Sezan, a kasnije i Gogen u Pontoazu gde je živeo Pisaro između 1872. i 1882. godine. Ovi radni kontakti ujedno sa zajedničkim delovanjem u Parizu, dali su njihovom slikarstvu određeni sklad u stilu i cilju u deceniji 1870-ih. Neki umetnici su ostali bliski zbog ličnog prijateljstva koje su tako razvili, posebno Mone, Renoar i Pisaro, ali je većina posle 1880. godine krenula vlastitim umetničkim putem. Većina manjih pejzaža koje su impresionisti izlagali 1870-ih, izgledaju u potpunosti nastali u prirodi, pred motivom slikanja. Umesto da slikaju u ateljeu, kao svi prethodni pejzažisti koji su tako stvarali velike slike za izlaganje, nastale na osnovu malih skica iz prirode, impresionisti su te svoje, za tadašnji standard „male” pejzaže smatrali gotovim delima za izlaganje, pridajući naročitu važnost spontanom zapisu prirode. Za primer mogu poslužiti određena dela izložena na prvoj izložbi impresionista iz 1874. godine: Impresija, rađanje sunca i Divlji makovi od Monea, Žetva od Renoara i Mraz od Pisara. Međutim, slikanje napolju, u prirodi, nije bila novost sama po sebi. Skiciranje pejzaža uljem u prirodi je bila standardna praksa usavršavanja francuskih pejzažista najmanje od kraja 18. veka, što je očigledno u manjim studijama pejzaža Pjera Anrija Valensijena nastalim u deceniji 1780-ih (Svi primjeri danas u Luvru). Ponekad je Valensijen skicirao isti motiv pod različitim metereološkim uslovima kao što će kasnije činiti Mone. Na početku 19. veka u Engleskoj je postojala slična tradicija skiciranja u prirodi u slikarstvu Džona Konstabla (Primeri u Muzeju Viktorija i Albert u Londonu). Međutim, ove male studije nisu bile predviđene za izlaganje, već se radilo o spontanom zapisu svetlosti i motiva koji bi umetnik kasnije koristio za ambicioznije kompozicije nastale u ateljeu i koje je na kraju izlagao publici. Ipak, postepeno su umetnici sve više cenili ove spontane skice i studije nastale u prirodi i na čistom vazduhu (plen-er). Nekoliko puta je Kamij Koro u Salonu izlagao skice i studije nastale neposredno pred motivom, umesto uobičajenih kompozicija koje je stvarao u ateljeu, a Dobinji je u decenijama 1850-ih i 1860-ih izlagao velike pejzaže koji su najvećim delom slikani u prirodi. Ova francuska tradicija predstavlja ishodište za kasnija dela impresionista. Vrlo malo je verovatno da su francuski impresionisti imali znanja o sličnim pokušajima engleskih prerafaelita između 1848. i 1856. godine. U svojim prvim studijama u prirodi, Pisaro i Berta Morizo su uzor našli u delu Kamija Koroa, a Moneovi neposredni mentori su bili slikari Ežen Boden i Johan Bartold Jongkind, koji su ga savetovali dok je slikao na obali blizu luke Avra. Ni jedan ni drugi nisu isključivo slikali u prirodi, ali se Boden zalagao da se slika na osnovu života i prirode kad god je to moguće, ili barem, po njegovim rečima, „dok je utisak (iz prirode) još uvek svež”. Jongkind je rutinski slikao akvarele, a povremeno 1860-ih, i uljane skice istih motiva. Mone je 1864. godine ponosno govorio da je naslikao sliku „u potpunosti pred motivom” (sur le motif), ali dela koja je prijavljivao za izložbe Salona u deceniji 1860-ih, sa možda jednim izuzetkom, slikao u ateljeu. Njegov jedini pokušaj slike većeg formata neposredno pred motivom, Žene u vrtu (1866), nije se više ponovio, a kada se 1870. godine poslednji put prijavio za Salon, poslao je dela nastala u ateljeu i uveličana na tradicionalni način, na osnovu skica iz prirode. U deceniji 1860-ih i drugi mladi impresionisti za Salon prijavljuju dela većih dimenzija slikana u ateljeu, takođe uveličane verzije studija „pred motivom”. Vremenom je impresioniste sve više opsedala ideja slikanja u prirodi. Naizgled je Sisli izložio dve takve slike u Salonu 1870. godine (jedna je bila Kanal Sen Marten, Muzej teniskog terena u Parizu), a grupne izložbe iz perioda 1870-ih su dala očekivani izlaz tim delima. U isto vreme Mane, pod uticajem Monea i drugih slikara grupe, slika manja uljana platna u prirodi, na primer Klod Mone u svom čamcu-ateljeu (1874; Nova pinakoteka u Minhenu), ali je ambicioznija dela predviđena za Salon i dalje slikao u ateljeu (na primer, U zimskom vrtu, 1878–9; Nacionalna galerija u Berlinu). Dega je oduvek slikao u ateljeu. Niko od impresionista, sa izuzetkom Sislija, nije se isključivo ograničio na manja dela nastala neposredno pred motivom. Na izložbama grupe, Mone je izlagao i donekle dekorativna platna, kao na primer Japanka, 1876; Muzej lepih umetnosti u Bostonu), a Renoar iz današnje perspektive bitnu sliku impresionizma kao Bal u mlinu Galet (1876; Muzej teniskog terena u Parizu). Moguće je da i Pisaro koristio atelje tokom cele decenije 1870-ih za svoja ambicioznija dela (na primer, Obala Bu u Ermitazu, Pontoaz, 1877; Nacionalna galerija u Londonu). Posle 1880, većina impresionista je sve više uviđala nedostatke slikanja u prirodi neposredno pred motivom, posebno zbog činjenice da će se slike kasnije izlagati i posmatrati u enterijeru pod drugačijim svetlom, ali i zbog iskustava u vezi promenljivih čudi prirode i očigledne nemogućnosti da se načini neposredan zapis fenomena onako kako je to slikar na početku zamišljao. Renoar se žalio na neprestane smene sunca i oblaka, a Mone pored teškoće da se ponovo sretne sa istom kombinacijom klimatskih uslova, na nepredvidivu plimu dok je slikao na morskoj obali. Renoar je kasnije pričao kako su ga u deceniji 1880-ih frustracije slikanja u prirodi naterale da se vrati metodu Koroa, rada u ateljeu na osnovu manjih skica iz prirode (na primer kod slike Žena uređuje kosu; Sterling i Frensin Klark umetnički institut u Vilijamstaunu). Pisaro se praktično nije vratio slikanju u prirodi nakon 1880-ih, delom zbog problema s vidom, ali ponajviše zato što je, kako je kazao 1892. godine, jedino u ateljeu bio u stanju da svojim slikama pruži „intelektualno jedinstvo” kom je težio. Mone je i dalje održavao imidž slikara koji slika u prirodi, i svima koji su ga u ovom periodu intervjuisali je zaista tako i izgledalo, ali njegova pisma pokazuju da je sve učestalije koristio atelje za njihovo dovršavanje. Godine 1886. je izjavio da poslednje slike na kojima je radio, trebaju dorade u miru i tišini ateljea, a od 1890-ih većinu slika je opsežno dorađivao u ateljeu. Delom sputan sve učestalijom nemogućnošću da uhvati trenutke prirode, od naročitog značaja za njegovo slikarstvo, Mone je isto kao i Pisaro, krenuo da istražuje jednu novu vrstu jedinstva u svojim kompozicijama, trajnije i „ozbiljnije kvalitete” od onih koje je dobijao slikanjem napolju neposredno pred motivom. Ni pre ni kasnije od impresionista, nije se pojavio neki umetnički pokret koji bi tako visoko cenio slikanje pred motivom u prirodi, ali, paradoksalno, upravo je takvo iskustvo ono što je većini impresionista pokazalo da istinsko slikarstvo postavlja zahteve na koje se nije moglo sasvim uspešno odgovoriti spontanim skicama prolazne prirode. Pokret nastaje šezdesetih godina XIX veka, kada je Eduard Mane izložio dva remek-dela: „Doručak na travi“ (1863) u Salonu odbijenih i „Olimpiju`“ (1865) u zvaničnom Salonu. Obe slike su izazvale oštru reakciju građanskog ukusa koji se temeljio na delima velikih akademičara kakvi su bili Kabanel i Delaroš. Međutim, pored revoltiranog građanstva, oko Manea se okupila grupa mladih slikara, koja je u to vreme učila na Akademiji Suis i Ateljeu Gler. U tom krugu, koji se od 1866. okupljao u kafani Gerbua, nalazili su se gotovo svi budući impresionisti: Klod Mone, Kamij Pisaro, F. Bazil, Ogist Renoar, Edgar Dega, Pol Sezan. Pored njih, i književnici Emil Zola i Astrik, kao i kritičari Duranti i Dire. Počela je da se oblikuje ideja o novom pravcu. Grupa je sebe nazvala „Anonimno udruženje slikara, vajara i gravera’’. Posle francusko-pruskog rata mladi su se odvojili od Manea, i prvi put kao grupa izložili 1874. u ateljeu fotografa Feliksa Nadara, na Kapucinskom bulevaru. Tada je Mone prikazao svoju sliku „Impresija, rađanje sunca“. Kritika je i ovaj put bila oštra. Naziv „impresionizam“ upotrebio je Luj Leroj, kada je za list „Šarivari’’ napisao članak o izložbi. Ovaj izraz je upotrebio u podrugljivom smislu, ali se kasnije odomaćio i kod samih slikara. 1877. udruženje izlaže pod novim imenom. Impresionizam je bio izazvan nekolicinom činilaca. Umetnost renesanse je iscrpela ono što je mogla dati i iz toga se koncepta nije moglo ništa više učiniti. Drugi je elemenat pojava fotografije 1839. Luj Dager je primenjivao svoju dagerotipiju da bi se razvijalo vrlo brzo i u 20. veku već je poznata fotografija u boji. Umetničko delo prestalo je da konkuriše takmacu bez premca i ono počinje zaokret ka odvajanju i ovo odvajanje može da se prati kroz kasnije „izme“. I najzad činjenica je da je u optici definisana svetlost različitih talasnih dužina i izvršena spektralna analiza; crvena narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta - svetlost različitih talasnih dužina. Koristeći se pomoću principa poznavanja boja spektra umetnici su došli do zaključka da se bolje mogu izraziti pomoću boje nego pomoću neboja, bele i crne. Ovih 6 boja mogu se svesti na tri osnovne boje. Impresionisti su komponovali boje po principu komplementarnosti boja, sve od pojave slikara koji su to činili pomoću susedstva boja. Princip komplementarnih boja koristili su ne samo impresionisti već i fovisti. Za impresioniste ne postoji senka koja nema svetlo i crna boja ne postoji u platnu, senka se definiše čistim bojama. Impresionizam polazi od etape u kojoj se traže motivi koji su bogati svetlosnim efektima (rani Mane, Mone). No, posle se impresionisti služe tehnikom virgilizma da bi u svojoj završnoj fazi prešli na lake dodire četkicom i pointilizam. Impresioniste ne zanima predmet sam po sebi, već svetlost i svetlost nezavisna od fundamentalne boje predmeta, te je nezavisna i tekstura tkiva materijala. Impresionizam se zanima za svetlost koja predmet obavija i oblik se povezuje sa atmosferom i eliminiše crtež iz slike i time i oštre konture detalja. Kod realizma postoji svetlost i senka koja je na predmetu, međutim, kod impresionista se i senka smatra svetlom. Dešava se da su i prvi i n-ti plan dati jednakim intenzitetom a zadržava se čistota oblika i proporcija. Impresionizam je rastočio crtež - crtež je nestao i impresionizam, tražeći senzaciju za oči, je – izgubio glavu. Neki slikari su prošli kroz fazu impresionizma. Slikar Žorž Sera je pokušao da slici vrati volumen usvojivši tehniku impresionizma. To je postizao primenjujući nisko svetlo i dugačke senke. Njegovo stvaranje nazivamo neoimpresionizam ili postimpresionizam, a on ga je nazivao divizionizam. Edgar Dega prati pastelnim bojama krede ritmičke pokrete igračica i svoju je pažnju vezao za zatvoreni prostor, pa se samim tim razlikuje od impresionista tipa Kloda Monea. Kod njega svetlo definiše oblik. Impresionisti su ostavili da se oblici stope. S jedne strane, u jazu između impresionista i akademista, primećuje se postepeno nijansa kompromisa - akademisti otvaraju svoje palete primenjujući određenu luminoznost u koloritu, a metode impresionizma koje dovode do dislokacije čvrste forme i čistih optičkih eksperimenata nadoknađuju tehnički postupci gradnje slike pomoću bezbrojnih sitnih čestica primarnih boja i vraćaju slici volumen kao kod Seraa. Dega uzdiže tlo i na taj način skraćuje dubinu scene - podižući liniju horizonta. On preseca sliku po vertikali. Pod uticajem Manea bio je Anri de Tuluz-Lotrek, koji čistu boju polaže relativno kratkim potezima četke. Svoju pažnju usmerava u zatvorenom prostoru. Lotrek je bio pasionirani crtač sa snagom da u trenutku zabeleži i uhvati oblik, on ne konturira samo forme, on površinu oživljava grafičkim elementima. Volumen je kod njega manje izražen. On ritmizira boje. Išao je protiv klasične kompozicije slike, tako da on seče sliku na mestima koje mi ne očekujemo. Idući za tim da izrazi istinu, dao je slikarstvu drugi karakter. “Starao sam se da izrazim istinito, ne i glavno”. Svoju ličnost identifikuje sa svetlom. Išao je i za izvesnom deformacijom oblika da bi dao sliku svoga doživljaja. Bio je najveći majstor plakata i smatra se ocem plakata. Pol Sezan usvojio je paletu impresionista, ali je težio da slici vrati čvrstu strukturu i oblik - arhitekturu. Kratke poteze usmerava ka određenim pravcima da bi dobio na čvrstini slike i površine. Za proporciju se mnogo ne interesuje i često izvlači figure kao i El Greko. Kod njega uticaj dubine nije iluzionistički. Suprotno analitičko-optičkoj metodi impresionista, on teži za sintezom oblika i dolazi do saznanja da “je sve u prirodi oblikovano prema geometrijskim oblicima kugle, kupe i valjka. Iz ove njegove teze počinje kubizam. Iz rane faza impresionista, pored Eduarda Manea i Kloda Monea, može se pomenuti i Ogist Renoar koji slika ženske aktove i dečje glave i spada u onaj krug slikara u koji je rado priman a Cezan iako osetljiv, a po prirodi povučen, odvajao se od ostalih impresionista. Grupi koja se bavila problemom sinteze možemo priključiti i Pola Gogena i Vinsenta van Goga. Van Gog je prošao kroz nekoliko faza, najranija jeste holandska faza - prva faza kada je pokušavao kao misionar. Došavši u Pariz počinje njegov preobražaj. Iako je celog života zadržao čiste boje - boje impresionističke, on je postepeno napustio elemente impresionizma. Zadržao je kratke poteze u sistemu krivih linija i kompoziciju u sistemu komplementarnih boja. “Želeo sam da crvenim i zelenim bojama da izrazim ljudska stradanja i ljudske strasti”. Crtež je izrazit. Kod njega gore vatrometi grozničavo rasplamsalih boja. Gogen se inspiriše vitražima. Priklonio se velikim bojenim površinama i suprotstavljao ih rastočenoj impresionističkoj slici. U želji za što neposrednijim doživljavanjem prirode ide na arhipelag Tihog okeana. Dok je Van Gog anticipirao pojavu ekspresionizma, Pol Gogen je nagoveštavao pojavu fovizma. Impresionisti napuštaju atelje da bi slikali pod „vedrim nebom“. Obala reke Sene i Kanala, zajedno sa šumom Fontenblo (Barbizon), bili su glavni motivi tog novog slikarstva koje je predstavljalo prirodu preko subjektivne impresije. 1839. Ežen Ševrel je napisao knjigu „O zakonu simultanog kontrasta boje“, koju su impresionisti sa oduševljenjem čitali. Njegova istraživanja su pokazala da se svetlost sastoji od osnovnih boja: crvene, žute i plave, i od njihovih komplementara: narandžaste, ljubičaste i zelene. Zbog toga su senke slikane hladnim, a osvetljene površine toplim bojama, čime je stvoren radikalni prekid sa klasičnim slikarstvom. Impresionisti oslobađaju materiju težine i čvrstine, i transformišu energiju čiste svetlosti u razigrane vesele i senzualne pokrete boja. Esencijalni kriterijum ovog umetničkog pravca se sastoji u prikazivanju predmeta i prirode preko kolorističke analize svetlosti. Forma se menja pod uticajem svetlosti, rastapa, tako da je slika kod Monea došla do granice apstrakcije. Tako imamo čitave cikluse slika sa istim motivom slikanih u različitim fazama dana: „Ruanska katedrala“, „Lokvanji“, „Plastovi“, „Stanica Sen Lazar“. Tehniku impresionista nagovestio je još Žan-Batist-Simeon Šarden u XVIII veku, stavljajući poteze različitih tonova iste boje, ili komplementarnih, jedne kraj drugih, tako da se ton „meša“ u samom oku posmatrača. Tim divizionističkim tretmanom dobijali su iluziju treperenja svetlosti, svetlucanja vode, odsjaj. Kako bi fiksirali kratkotrajne prizore u prirodi bila im je potrebna brza tehnika, slična skiciranju. Potez postaje kratak, zapetast, brz, sličan elaboraciji kod Velaskeza, El Greka, Halsa, Goje, Fragonara. Priliv „šinoazerija“, pre svega japanskih estampi na svili i hartiji, promenio je odnos prema kompoziciji koja postaje neusiljena, poput isečka iz života. Pored svetlosti, impresionisti su istraživali i pokret, posebno Renoar i Dega. Dijapazon motiva se proširuje sa pejzaža na figure, gradski život, igranke, konjske trke, scene iz kafea, pozorišta. Dega se od ostalih impresionista razlikovao po temi, formi koja ostaje čvrsta, pri čemu nije zanemario analizu svetlosti. Polazeći od takvog tretmana boje, koji se iz početka nije dogmatski primenjivao, neoimpresionisti, čiji su glavni predstavnici Žorž Sera i Pol Sinjak, krenuli su putem naučne analize boje, da bi došli do tehnike poentilizma (ili divizionizma). Kao reakcija na impresionizam (koji je došao do faze kada je počeo da rastapa unutrašnju strukturu slike), javljaju se promene u delima Pola Sezana, [Vinsenta van Goga i Pola Gogena, budućih postimpresionista i preteča moderne. Cilj impresionizma je stvaranje perfekcionisane iluzije izgleda prirode, gde sve, pa čak i prolazni efekat svetlosti, može biti predstavljeno. Prikazivanje atmosfere i predstavljanje subjektivne impresije preko duhovnog podsticaja, određuju stilistički karakter ovog pravca.

RIS - AUGUSTIN JURIGA RETKO ,PROMO CENA // Monografije Hrvatski, 2003 GODINA NOVO 19x26 cm, tvrdi uvez, - str. Augustin Juriga (Subotica, 1947.) je umjetnički fotograf i novinar iz Vojvodine. Rodom je bački Hrvat. Najreprezentativniji je umjetnički fotograf iz zajednice Hrvata u Vojvodini. Od 24. ožujka 1979. do 5. kolovoza 1996. je radio kao kao fotograf u Međuopćinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Subotici.[1] Njegov fotografski opus su obilježile slike koje su u svezi s arhitekturom, objektima i etnografskim predmetima s područja Vojvodine, naročito kazalište u Subotici, Gradska kuća, groblja, Međunarodni festival kazališta za djecu. Osobito mu se ističu fotografije nastale u svezi s Dužijancom. Osim zavičajnih tema, omiljena tema su mu Pakistan (Lica Lahorea)[2] i urbani prizori iz Amerike. Ipak, fotografski opus mu se nije ograničio samo na nežive objekte, nego su mu i ljudi bili zanimljivom temom. Izlagao je zajedno s drugim fotografima i samostalno u nekoliko gradova. Fotografski je opremao knjige, kao što je bila monografija o prvom suvremenom slikaru u bunjevačkih Hrvata Stipanu Kopiloviću.[3] Član je Udruženja likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera Vojvodine i Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2011. se godine je serija poštanskih maraka tiskanih na temu Dužijance sadržavala je vinjete koje se napravilo temeljem fotografija Augustina Jurige. Na njima se prikazuje risarske radove i ine običaje u svezi s običajem bačkih Hrvata, Dužijancom. [4] U istoj seriji su djela Kate Rogić, Marije Ivković Ivandekić i Jozefine Skenderović. [4] Sadržaj 1 Djela 2 Nagrade 3 Izvori 4 Vanjske poveznice Djela Salaši u mom oku, fotomonografija, 1997., (nagrada dr Ferenc Bodrogvári) Ris, monografija, 2003. Zaostavština predaka, katalog mađarskih narodnih običaja, 2000. kalendari na temu Subotice (nekoliko nagrađenih) Osim svojih samostalnih djela, njegove fotografije su obogatile monografije poznatih autora, Boška Krstića (monografija o Subotici) i Bele Durancija (Arhitektura secesije u Vojvodini). Nagrade Kalendari s njegovim fotografijama su bili nagrađivani, a 2005. je dobio i nagradu Pro urbe. 1998. godine dobio specijalno priznanje »Dr Ferenc Bodrogvári« grada Subotice za retrospektivnu izložbu i fotomonografiju »Salaši u mom oku«. 2000. godine u Gospođincima mu je dodijeljeno Zlatno paunovo pero za zbirku fotografija na temu seoskih groblja. Tim Foto Juriga design, koji čine Augustin Juriga i njegov sin, grafički dizajner, Viktor Juriga, dobio je priznanje na V. Jugoslavenskoj izložbi novogodišnjih kalendara za 2001. godine, a 2003. priznanja na VII. Jugoslavenskoj izložbi kalendara za 2003., održane 11. veljače održana u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, za kalendare Tržnica i Fontane. (Zavoda za urbanizam). [5] Izvori Radio Subotica, program na hrvatskom jeziku Siniša Jurić: Fotografije «Lica Bačke» Augustina Jurige u Zavodu za kulturu vojvođanskih Hrvata, 8. listopada 2010., preuzeto 17. svibnja 2011. Subotica.info Otvorena izložba Lica Bačke Augustina Jurige u prostorijama Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, 8. listopada 2010., preuzeto 17. svibnja 2011. (engleski) The Establishment of the Institute for Monument Protection - History Subotica.info Lica Lahorea, 3. travnja 2007. — Pristupljeno: 17. svibnja 2011. Hrvatska riječ D.B.P.: Prvi suvremeni slikar u bunjevačkih Hrvata - Novo izdanje ZKVH-a: »Slikar Stipan Kopilović 1877.-1924.« Hrvatska riječ Sto godina žetvenih svečanosti u Subotici: Poštanske marke s motivima Dužijance, 8. srpnja 2011., preuzeto 20. kolovoza 2011. - organizovani transport podrazumeva slanje posiljke , kao preporucenu tiskovinu VIDITE SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE aukcije NA LIMUNDU I KUPINDU uplate na tekuci racun (kutija 3 )

LP PLOCA 5 MINT OMOT 5 GATEFOLD PGP RTB LP 88-80012 Non-Music,Poetry A1.Lament Nad Beogradom 6:56 A2.Serenata 0:43 A3.Mizera 1:03 A4.Moja Pesma 1:10 A5.Ja, Ti I Svi Savremeni Parovi 1:28 A6.Stražilovo 9:22 B1.O Tumačenju Pesnika I Poezije I O Svojim Savremenicima (`Vi Znate Da Postoji Teorija...`) 6:35 B2.O Kritičarima I Kritici Poezije (`Ima U Dnevniku, Ima U Seobama...`) 1:20 B3.O Istorijskom I Umetničkom U Književnom Delu (`Seobe Su, Kao Što Sam Već Više Puta Rekao...`) 2:15 B4.O Našem Romantizmu (`Ja Smatram Našu Romantičnu Književnost...`) 3:20 B5.O Aleksi Šantiću (`Šantić Je Bio...`) 2:30 B6.Hiperborejci, Odlomak 6:10

Kako prepoznati umetnost 1-12, komplet 1.Gotika 2.Grčka umetnost 3.Barok 4.Islamska umetnost 5.Rokoko 6.Romanika 7.Mesopotamska umetnost 8.Renesansa 9.Kineska umetnost 10.Etrurska umetnost 11.Rimska umetnost 12.Egipatska umetnost Vuk Karadžić, Beograd 1980, tvrd povez, Ilustrovano u boji , svaka knjiga ima po 64 strane , što je u kompletu sveukupno 768 strana Stanje: Veoma dobro. Biblioteka KAKO PREPOZNATI UMETNOST je široka panorama glavnih epoha i stilova umetnosti sveta, od najstarijih dana do savremenog doba. Daje kratka,sažeta,pristupačna i potpuna obaveštenja koja mogu podjednako da zadovolje interesovanja i stručnjaka i ljubitelja umetnosti. Tekst je ilustrovan višebojnim reprodukcijama umetničkih remek dela.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1.Gotika 2.Grčka umetnost 3.Barok 4.Islamska umetnost 5.Rokoko 6.Romanika 7.Mesopotamska umetnost 8.Renesansa 9.Kineska umetnost 10.Etrurska umetnost 11.Rimska umetnost 12.Egipatska umetnost Vuk Karadžić, Beograd 1980, tvrd povez, Ilustrovano u boji , svaka knjiga ima po 64 strane , što je u kompletu sveukupno 768 strana Biblioteka KAKO PREPOZNATI UMETNOST je široka panorama glavnih epoha i stilova umetnosti sveta, od najstarijih dana do savremenog doba. Daje kratka,sažeta,pristupačna i potpuna obaveštenja koja mogu podjednako da zadovolje interesovanja i stručnjaka i ljubitelja umetnosti. Tekst je ilustrovan višebojnim reprodukcijama umetničkih remek dela.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Muzika (grč. μουσική - umetnost muza,[1] lat. musica) je umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova. Muzika ima tri osnovna elementa:[2][3] melodiju, ritam i harmoniju. Stvaranje, izvođenje, važnost, a nekad i definicija muzike veoma su zavisne od kulture i socijalnih aspekata. Muzika se deli u žanrove i podžanrove, ali njihove granice i veze ponekad zavise od lične interpretacije. Jedno zaokruženo i celovito ostvarenje muzičke umetnosti se zove muzičko delo ili kompozicija. Međutim, muzika je reproduktivna umetnost, slično kao i drama ili ples, što znači da se ona ne svodi samo na komponovanje, nego da je komponovano delo potrebno i izvesti (reprodukovati, interpretirati) da bi se moglo pružiti publici kao gotov proizvod umetnosti. Muziku izvode interpretatori, a može se reprodukovati na dva načina: živim izvođenjem na licu mesta, odnosno konkretnim izvođenjem dela pred publikom na koncertu ili nekoj prigodnoj svečanosti; puštanjem pre snimljenog sadržaja s nosača zvuka (CD, DVD i sl.) preko savremene elektronske opreme, kao što su radio, Hi-Fi, i sl. Pojam i definicija Filipino Lipi: Alegorija muzike Sama reč muzika potiče od grčkog μουσική τέχνη (mousikē téchnē) - umetnost muza, od čega se zadržala samo prva reč μουσική, što je derivat od reči μούσα (mousa), što znači muza.[4] Dalje se svetom proširio latinski oblik musica, koji je uglavnom opisivao ugodne zvukove. Upravo je takav oblik najčešći u svetskim jezicima. Definisati muziku već je malo teže, a to su pokušavali mnogi, od muzikologa do interpretatora. Uglavnom, za muziku se može reći da je umetnost koja se izražava pevanim i/ili sviranim tonovima, raznim zvukovima, šumovima i tišinom između njih. Zvukovima i šumovima se koriste ponajviše moderni kompozitori kad žele pobliže muzički da opišu neki sadržaj. Tišinu pak između tonova čine predasi (pauze). Uz to što je reproduktivna (izvođačka) umetnost, muzika spada u fine (lepe) umetnosti jer joj je cilj estetika. Kao što se film naziva sedmom umetnošću, tako je muzika po tradicionalnoj estetici prva umetnost (odnosno prva na popisu umetnosti). Muzika ima i dodirnih tačaka s pozorištem, ne samo zato što se praktikuje u njemu, već postoji i žanr koje je posuđuje i od jednog i od drugog - mjuzikl. Usko vezan sa svo troje (ali posebno s muzikom) je i ples. Muzika je uobličeno vreme, budući da se može doživeti samo u toku nekog vremena (za razliku od slikarstva koje uobličuje prostor). Zbog toga muzika mora imati ritmičko uređenje svog sirovog materijala - tonova i drugih zvukova. Osim toga, muzika se uređuje i pomoću melodije (niza tonova raznih visina) i harmonije (istovremenosti raznih visina tonova). Tako ritam, melodija i harmonija postaju osnovni elementi muzike.[5][6] Muzika kao fizička nauka Muzička nastava Muzičku građu čine zvukovi, a oni nastaju oscilovanjem nekog tela, koje tako postaje izvor zvuka. Zvučni talasi se prenose vazduhom u obliku krugova od izvora zvuka do našeg uva. Kad su oscilacije u zraku redovne, ono što se čuje je ton - dakle pravilan, jasan zvuk. Kad su pak oscilacije neredovne, čuje se samo šum ili buka - zvukovi uglavnom više-manje neugodne ljudskom uvu (iako se i oni koriste u muzici).[7] Jedan izvor oscilacija može izazvati iste oscilacije i u drugim predmetima, ali njihove oscilacije moraju biti u skladu s oscilacijama izvora. To se zove rezonancija. Tako zvuk ljudskog glasa ne proizvode samo glasne žice nego i rezonantna oscilovanja u šupljini lubanje. Slično i zvučna kutija nekog muzičkog instrumenta osciluje rezonantno s početnim kretanjem koje je izvođač dao instrumentu. Na primer, violinska kutija rezonuje na oscilacije žice violine i pojačava ton. Frekvencija oscilovanja (broj oscilacija u sekundi) određuje visinu zvuka. Što je više oscilacija u sekundi, viši je i ton. Ljudsko uvo je izvanredno osetljivo na razlike u visini i ima opseg od oko 20 do čak 20.000 oscilacija u sekundi. Jedan mešoviti zbor proizvodi frekvencije između otprilike 64 i 1500, a koncertni klavir između 20 i 4176. Kad grupa muzičara svira zajedno, oni usklađuju svoje instrumente pri čemu je ton A definisan sa 440 Hz-a.