Dodatne informacije Pisac RADE BOŽOVIĆ Izdavač PROSVETA – BEOGRAD Izdanje 1988 Povez MEKI Strana 136 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac BORIS PASTERNAK Izdavač DEČJE NOVINE – GORNJI MILANOVAC Izdanje 1990 Povez TVRDI Strana 60 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Izdavač SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA – BEOGRAD Izdanje 1970 Povez TVRDI Strana 229 Stanje Dobro Edicija KOLO Pisac DESIMIR BLAGOJEVIĆ

Dodatne informacije Pisac IVAN GORAN KOVAČIĆ Izdavač SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA – BEOGRAD Izdanje 1959 Povez TVRDI Strana 162 Stanje Dobro Edicija KOLO

Nena Ivošević rođena je u Karlovcu, Republika Hrvatska. U Zagrebu završila Višu vojnu medicinsku školu. Posle toga dolazi u Beograd. Ceo radni vek radi na VMA i VMC u Beogradu. U slobodno vreme bavi se pevanjem i pisanjem stihova za svoje i pesme drugih autora. Na nekoliko festivala zabavne muzike osvaja nagrade za interpretacije. Napisala je stihove za neke instrumentalne kompozicije koje do tada nisu pevane ( Nizamski rastanak i Balada za Adelinu) pod nazivom On je sam i Noći, duge noći. Snimila je desetak singl ploča i četri albuma. 1985. godine se povlači, a kao razlog navodi što je zabavna muzika u Srbiji potpuno marginalizovana. Sem pesama u ovoj maloj zbirci, poznate su njene interpretacije pesama Piši mi, Oči crne, oči lažne, Stegni moju ruku jače, Imamo jednu želju, Konjuh planina, Komandant Sava i druge. Nakon duge pauze nedavno je snimila svoje pesme Poslednja ljubavna pesma i umreti zaljubljen. Živi u Beogradu kao potpukovnik u penziji. Najveća ljubav dva sina i četvoro unučadi i još neko…

Dodatne informacije Pisac LJUBOMIR SIMOVIĆ Izdavač SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA – BEOGRAD Izdanje 1992 Povez TVRDI Strana 141 Stanje Dobro Edicija KOLO

Dodatne informacije Pisac JOVAN DUČIĆ Izdavač SLOVO LJUBVE – BEOGRAD Izdanje 1979 Povez TVRDI Strana 181 Stanje Dobro

Junus Emre – Slavuj ljubavi je izbor od dvadeset pesama iz pesničkog stvaralaštva najvećeg turskog mističkog pesnika u prevodu na srpski jezik turkologa i pesnikinje Ane Stjelja. Stvaralaštvo Junusa Emrea postalo je poznatije srpskom čitaocu nakon 1990. godine koja je pod pokroviteljstvom UNESCO-a proglašena za Međuna - rodnu godinu ovog pesničkog genija. Godine 1990. pojavila se zbirka njegovih pesama na srpskohrvatskom jeziku u prevodu Jasne Šamić (Mistički eros, Banja Luka 1990), a sledeće godine u prevodu Tadžide Hafiz (Junus Emre, Priština 1991). Najnovija zbirka koju donosi Ana Stjelja uređena je dvojezično. Pesme u ovom izboru podeljene su u dve celine – Putem božanske ljubavi i Putem božanske mudrosti. Knjiga sadrži i belešku o pesnikovom životu i kratak osvrt na njegovo stvaralaštvo pod naslovom O poetici Junusa Emrea. I sama pesnikinja, Ana Stjelja je u prepevu Junusove poezije pokazala veliki dar, razumevanje i suptilno pretakanje izvorne pesničke poruke na srpski jezik. Zadatak pred kojim se nalazila zahtevao je ne samo suvereno poznavanje Junusovog poetskog jezika i sveta, već hermeneutičko uživljavanje u simbole i višeznačnosti mističke poezije. Uverena sam da je Ana Stjelja dobar i nadahnut tumač poezije Junusa Emrea i da će njegove poruke ljubavi prema čoveku i životu naići na dobar prijem čitalaca. Dr Mirjana Marinković Čitaj dalje

Potpisnicima ove knjige uspeva da u više od 120 pesama izgrade impozantan pesnički svet, originalan i širok, a sebi svojstven i intiman. Njihova vizuelna pesnička predstava, uprkos jednostavnosti, održava kontinuitet života i sveta, nebeskog i zemnog, večnog i prolaznog. Knjigu karakteriše lirska raznovrsnost, od misaonih i ljubavnih pa do rodoljubivih i društvenih pesama, odnosno sve ono što emanira iz emotivne strukture njihove mlade ličnosti koju karakteriše dinamičnost, nemiran duh, čovekoljublje i prirodoljublje. NJihovi su stihovi egzistencijalno tačni i vizionarski pogođeni, potvrđeni kako življenjem, tako i umiranjem, dosledni i iskreni, ispovedno-narativni, pa samim tim i uznemirujuće intimni, ali i opšti, utešni u opšteljudskoj poruci koju pružaju čitaocima. Objavljivanjem knjige "Hronika jedne mladosti”, Saša i Marko su trenutke prošlosti i sadašnjosti iz njihovog života učinili večnim. Čitaj dalje

Jedna od najboljih zbirki poezije Ivana V. Lalića.

"Čudotvorac, na najlepšem životnom instrumentu - jeziku, je pesnik. Ogoljen list papira i pero su bili večiti izazov neumornom stvaraocu da napiše reči koje hoće da se kažu. To veličanstvo, inspiracija, traži i zahteva da taj trenutak drhtaja srca i okrenutosti u sebe i svom nemiru, pretoči u reči. Spremna da odvažno kaže svoju reč, ispisanu hrabro u osami dugih noći, Branka Popić bujicom neiscrpnih reči, prede niti svih svojih osećanja. Vama na dar. Pesnička zbirka "Rubac u ruci" je uhvaćen trenutak njenog, možda, presudnog suočavanja sa ljudima i sobom. Oslobođenom i spontanom formom, neobično jakih reči, često arhaična u izrazu, pesnikinja bez stida otvara prostore zaključane višestrukim katancima. Svaka pesma je oda, ne o svojoj tugi, samoći, nesnalaženju među "vukovima", nego i njena želja da ovaj svet bude pitomiji, milosrdniji i humaniji prema Čoveku." - Iz recenzije pesnikinje Ljiljane Mirić Čitaj dalje

U vremenu u kome živimo, pisanje poezije najviše podseća na odvažnost Don Kihota koji se svojim avanturama suprotstavlja bezumnoj praznini svakodnevice. U vreme kada mladi ljudi žive u svetovima u kojima nema mesta za stihove i rime, nekolicina odvažnih svojoj generaciji postavlja putokaze i otvara prozore kako bi u zagušljive sobe bez knjiga ušao vazduh. Zbirka poezije ,,U moru si'' dnevnik je mlade duše, spremne da se uhvati u koštac sa svim izazovima života. Bez straha, samouvereno, ona u svojoj prvoj zbirci pesama govori o svemu onome što joj donose svaki novi dan i iskustvo koje stiče i “od koga se raste”. Ona plovi svojim morima, igrajući se rimom, vešto slikajući rečima pejzaže koji rastu u metafore i oživljavaju njen unutrašnji svet. Iz recenzije Tamare Krečković, nastavnika srpskog jezika i književnosti Zbirka sadrži 36 pesama, koje teku kao čista, iskrena, ispovedna lirika. Nekoliko je izuzetnih ostvarenja, kao što su na primer: ''Ćutanje nije lek'', ''Ako sanjam, ne budi me'', ''Trenutak'', ili pak veoma šarmantna pesma ''Car Balša'' koja, po skromnoj proceni, zavređuje da uđe u neku Antologiju pesama za decu. Iz recenzije Duške Kisin, pesnikinje i nastavnika muzičke kulture ,,Između ovih korica komešaju se najdublje emocije, autobiografske. Ako uopšte takve emocije i postoje, volela bih da ih pronađete ovde. Najosećajniji deo mog bića pisao ih je sebi za vas.'' - Bojana Stošić ,,Šta će biti kada aplauz budu samo majčine ruke, kada mač postane igla, jer lažna sreća seče jače? Jesen će biti kriva za sve nevolje i muke, ali te kiše nisu kiše, to rodna zemlja plače.'' Čitaj dalje

Iz simbolističkog nasleđa razvio se najveći nemački pesnik Rajner Marija Rilke, koji u svojoj poeziji neguje impresionističku muzikalnost i čulnost. Iako je iza sebe ostavio obimno stvaralaštvo, ono ipak zahteva raščlanjivanje na periode. U prvom periodu svog stvaralaštva, odnosno u najkraćem periodu, nalaze se stihovi obeleženi naturalističkim i impresionističkim elementima, sa dodatnim socijalnim motivima. U ovoj fazi Rilke oseća da čitaoca zamara mnoštvom slika, predstava i osećanja, pa stoga odlučuje da piše stihove, u koje će uneti nešto sasvim drugačije. U drugoj fazi, odnosno u fazi predmeta, u njegovim pesmama subjektivnost je najmanje vidljiva i jedan njen deo se pretvara u predmet i kazuje zbivanje o objektu, ali koje se odnosi na čoveka koji posmatra predmet. Sada u žiži interesovanja nije više opis i izgled samog predmeta, nego njegov unutrašnji lik i način egzistiranja. U fazi svejedinstva, odnosno u trećoj fazi, pesnik se kroz svoje pesme pita o ljudskom bivstvovanju uopšte, te je sada njegova poezija zrelija, zagonetnija i potpunija. Ove pesme imaju mnogo toga zajedničkog sa ekspresionizmom, pri čemu pitanja o ljubavi, smrti, postojanju, prolaznosti uvek ostanu neobjašnjiva. Ipak, Rilke je sigurno najveći nemački poeta, koji je u svojoj poeziji najviše pažnje posvetio egzistencijalnim i univerzalnim istinama o životu, sreći, ljubavi i smrti, zbog čega njegove pesme, i dan-danas, bivaju dovoljno snažne da pokrenu čoveka i da ga ne ostave ravnodušnim prema filozofskom iznošenju važnih istina o čoveku. Čitaj dalje

Zbirka ljubavnih pesama namenjena romantičnim dušama. Pesme su na srpskom i engleskom jeziku, stvorene samo za ljubavničke usne, prste, oči. Iskrena emocija smeštena je u 33 pesme i opisuje sam vrhunah ljubavničkog čina u tački G. Čitaj dalje

"Tragajući zajedno sa pesnikinjom, čitaoci će otkriti svoje buduće omiljene stihove. A kada su pesničke slike jasne i jake, kada su trodimenzionalen, kada imaju uzrok, zavet i lepotu čak i kada ih izvadite iz pesminih srca i porešate u zaključak ove preporuke, oni će i dalje imati moć da budu kratka, a velika pesma. ...Sve se reke ulivaju u naš krvotok. ...nad gradom se najviše predumišljaju na svetu ...Priroda se pripitomila i sklupčala ...ptice, pojci Gospodnji, kapetani neba, pdo krilima nose komade detinjstva ...sa tri anđela koja milosrdno bdiju ...rukama punih ranjenog lišća, što plaćaju stare cehove... Ovom je zbirkom Aleksandra, upotrebiću ponovo njene stihove, kao munja koja razdeviči nebesa i iščezne. Ostavljajući prostor drugim pesnicima i posmatračima. Do njenog ponovnog povratka. Uvidu munje. Ili Sunca. Svetleće sigurno." - Gordana Vlajić, književnica Čitaj dalje

"Najteže je opisati ono prećutano što urla u nama.’’ Zbirka pesama ,,Još par reči o ćutanju’’ je lirična ljubavna ispovest pesnikinje Bosiljke Ostojić. I najkraća pesma, ove riznice najtananijih opisa stanja svesti i duše, sadrži gradaciju od najtiše tišine do one najglasnije. Ovo je zbirka večne mladosti, venac pesama satkan od mladalačkog zanosa i dučićevski slikanih pejzaža. Otćutana ljubav je u opisu Dunava, u kafani, u bosanskoj sevdalinki, u dolini, u autobusu koji vodi do sela, na stepeništu zaboravljenog hotela, u valceru, u kiši, u zvuku gitare, u sanjarenju – slobodna je i zarazna kao epidemija. Pre no što kažem "Još par reči o ćutanju’’, ćutaću da ne kvarim i ne remetim tok Dunava, reke koja je od internacionalnog značaja, velika, snažna, grandiozno lepa, široka i bez kraja, baš kao i poezija Bosiljke Ostojić. Čitaj dalje

"Promišljаnjа Rаdmile Lаzić nа temu pesme, večite nаše dvojnice imаju oreol nepredvidljivosti! Zа nаšu prominentnu pesnikinju, bezmаlo svаki njen sаbrаt, bilo predаk, bilo sаvremenik, imа nespokoj unutrаšnjeg аpаtridа, nikome znаn, nikаd nаsleđen. U velikom otklonu od pаtetike i kolektivnih zаnosа, ovа sveskа nenаtrunjenih uspomenа i neposrednih dnevničkih iskаzа mаri frаgment kаo jedino pouzdаno merilo stvаri." - Drаško Ređep Čitaj dalje

"Po Vasiljevićevom osećanju stvari, pesma bi još mogla nešto predstavljati kad ne bi više bila obred za posvećenike, pridika ili ispit učenosti i umeća, nego razgovor pribeležen u osami, zapis koji se stavlja u bocu i pečati, pa kud stigne" -Borislav Radović Čitaj dalje

Zbirka pesama "BRZO-POLAKO" predviđena je za komponovanje i aranžiranje! Sadrži pesme iz ciklusa "BRZO" (satirične, dečije pesme, parodije) koje se pevaju u ubrzanom ritmu i ciklusa "POLAKO" (balade, obrade...). Tekstovi su različitih stilova, za razne muzičke pravce. Većina je već komponovana ili pisana za određenu muzičku temu. Čitaj dalje

Divne dečje pesmice za laku noć.

Šta imamo ovde? Dajemo život za ljubav! Dajemo život za sneg! U svetlosti uličnih lampi, dajemo život za krug vožnje kroz noć! Dajemo život za jedan ples!

U svakoj pesmi, u svakoj životnoj situaciji, pesnik Nebojša Veličić potegne svoj sveti štit koji nas podseti na smisao koji traje večno! Dovoljno je voleti! Dovoljno je voleti i tako sačuvati ono dete u sebi, u pesmi, u životu. Tada će se svaka prepreka istopiti pred toplinom ljubavi. On je shvatio da čovek, ma koliko bio veliki pred životom, ostaje mali. I ma koliko učio, ostaće ne naučen. I ma koliko bilo mračno, njegova vera u ljubav rasteraće oblake. To je i sama suština poezije u knjizi "Kako ti se sa mnom čini hodati po mesečini". Naime, postoji jedna reč koja je sama esencija i smisao postojanja. Mnogo ljudi provede svoj život u neshvatanju nečega tako očiglednog. Pesniku Nebojši Veličiću taj smisao nije promakao. On ga je odavno uhvatio, da bi ga sada pred nama pustio kao svetlo koje iz reči dopire: "Verujte u moje reči, i verujte u ljubav!" Čitaj dalje

"Dokle pogled dopire Nikole Vujčića primer je kako u savremenom pesničkom trenutku interes za prirodu može biti i oživljen i ubedljiv zahvaljujući zreloj stvaralačkoj koncentraciji. Uzbudljivim preplitanjem naklonosti prema prirodi sa svešću o pesničkoj slikovitosti, sećanja na detinjstvo sa postupkom imaginacije, smispa za detalj sa težnjom ka obuhvatnijoj predstavi, umetničkim nervom za haiku senzacije sa introspektivnim vibracijama, jasnog ushita nad spoljašnjom lepotom sa povremenom dramom na unutrašnjem planu, najposle i paradoksalnim preplitanjem sumnje u pesnički jezik sa visokim estetskim dometima i ostvarenošću na nivou semantičkih i emocionalnih implikacija datih stihova, nova knjiga Nikole Vujčića autentično svedoči o čisto lirskom doživljaju sveta, potvrđujući da se izvorna vrednost poezije i dalje može temeljiti na univerzalnim i nadvremenskim čovekovim orijentirima." - Ðorđe Despić, iz Pogovora Knjiga sadrži knjigu pesama "Dokle pogled dopire" koju je 2010. godine objavilo Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta" iz Zagreba i njoj pridodane nove pesme. Čitaj dalje

Poetska angažovanot Radovanovića u ovoj knjiži je upućena prema zrelom i iskustvenom, proverenom doživljaju čovekovog bitisanja na ovoj zemaljskoj, i onoj - vanzemaljskoj planeti. "Nebeska pređa" je razrađeno misaono filozofsko delo sa svim atributima zrelog umetničkog naboja i predstavlja sintezu razmišljanja o čoveku, njegovom značenju i postojanju. Čitaj dalje

PESNICI LUZOFONE AFRIKE, VEŠTO KORISTEĆI POETSKE SIMBOLE, DOČARAVAJU SUNCE KOJE OBASJAVA NJIHOVE ZEMLJE, PRUŽAJUĆI RUKE I KA NAMA. Ru­ke pu­ne sun­ca je pi­o­nir­ski pro­je­kat Udru­že­nja pri­ja­te­lja lu­zo­fo­ni­je ko­ji je po­kre­nut na ini­ci­ja­ti­vu dva­de­set mla­dih pre­vo­di­la­ca, di­plo­mi­ra­nih fi­lo­lo­ga i stu­de­na­ta por­tu­gal­skog je­zi­ka, sa ide­jom da se ob­ja­vi an­to­lo­gi­ja sa­vre­me­ne po­e­zi­je lu­zo­fo­ne Afri­ke bu­du­ći da je ova po­e­zi­ja na­šoj pu­bli­ci pri­lič­no ne­po­zna­ta. An­to­lo­gi­jom je ob­u­hva­će­no de­vet­na­est sa­vre­me­nih pe­sni­ka iz pet afrič­kih ze­ma­lja - An­go­la, Gvi­ne­ja Bi­sao, Mo­zam­bik, Sao To­me i Prin­ci­pe i Ze­le­nort­ska ostr­va - me­đu ko­ji­ma su pe­sme Ma­nu­e­la Ru­i­ja, On­dža­ki­ja, Ru­i­ja Du­ar­tea de Kar­va­lja, El­de­ra Pro­en­se, Mie Ko­u­ta, No­e­mi­je de So­ze, Ru­i­ja Knop­fli­ja, Se­ba­šti­jaa Al­be, Al­de do Ešpi­ri­to San­to, Fran­si­ška Žo­zea Ten­rej­ra, Ma­nu­e­le Mar­ga­ri­do, Ar­me­ni­ja Vi­ej­re, One­zi­ma Sil­vej­re i dru­gih. Čitaj dalje