ŽIVKO AVRAMOVSKI BALKANSKA ANTANTA 1934-1940. Izdavač - Institut za savremenu istoriju, Beograd Godina - 1986 380 strana 24 cm Edicija - Studije i monografije Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor POKUŠAJI ZA STVARANJE BALKANSKOG PAKTA U DRUGOJ POLOVINI DVADESETIH I POČETKOM TRIDESETIH GODINA tanje na Balkanu posle prvog svetskog rata Zaoštravanje jugoslovensko-grčkih odnosa i predlog grčke vlade za sklapanje arbitražnog pakta na Balkanu Britanska inicijativa za sklapanje,,Balkanskog Lokarna` krajem 1925. godine Razvitak političkih odnosa na Balkanu i ideja,,Balkanskog Lokarna` 1926 - 1928 Prva Balkanska konferencija 5-12. oktobra 1930. godine Projekat tripartitnog grčko-tursko-bugarskog pakta i turski i grčki predlozi za „pacifikaciju` Balkana i rešavanje makedonskog pitanja Druga Balkanska konferencija Treća Balkanska konferencija DIPLOMATSKE PRIPREME ZA SKLAPANJE BALKANSKOG PAKTA Oživljavanje turske akcije u proleće i leto 1933. godine Jugoslovensko-rumunske inicijative u jesen 1933. godine Poseta kralja Aleksandra Bugarskoj, Turskoj i Grčkoj Tituleskuov put u balkanske zemlje Razgovori Boris Karol i Titulesku Arasova poseta Atini, Beogradu i Sofiji i potpisivanje jugoslovensko-turskog pakta Poseta kralja Borisa Beogradu decembra 1933. godine Grčka inicijativa za pakt učetvoro Četvrta Balkanska konferencija POTPISIVANJE PAKTA BALKANSKOG SPORAZUMA Sednica Stalnog saveta Male Antante u Zagrebu Poseta Borisa i Mušanova Bukureštu i odbijanje Bugarske da pristupi Balkanskom paktu Parafiranje Pakta balkanskog sporazuma i dodatnih protokola u Beogradu 4. II 1934. godine Potpisivanje Pakta balkanskog sporazuma u Atini 9. februara 1934. godine Stav velikih sila prema Balkanskom paktu RATIFIKOVANJE PAKTA I POTPISIVANJE DOPUNSKIH INSTRUMENATA Stav grčke opozicije prema Paktu i vladina interpretativna izjava Reagovanje ostalih potpisnica na grčku interpretativnu izjavu Pitanje saradnje s Bugarskom Poseta generala Kondilisa Ankari maja 1934. Razgovori u Beogradu i Ženevi o obavezama za pružanje vojne pomoći u slučaju stupanja BP u dejstvo Balkanski sporazum i Bugarska posle devetnaestomajskog prevrata 1934. godine Potpisivanje dopunskih sporazuma o organizaciji Balkanskog sporazuma Kraj Balkanske konferencije POTVRDA VERNOSTI NAČELIMA KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI BALKANSKI SPORAZUM U EVROPSKOJ POLITICI 1935. GODINE Stav Balkanskog sporazuma prema projektu Dunavskog i Mediteranskog pakta Venizelistička pobuna u Grčkoj i držanje članica Balkanskog sporazuma Posledice venizelističke pobune na odnose između članica Balkanskog sporazuma Sednica Stalnog saveta Balkanskog sporazuma u Bukureštu 10-13. maja 1935. Britanske analize stanja na Balkanu posle sednice u Bukureštu 10. maja 1935. godine Balkanski sporazum i etiopska kriza RAZLAGANJE SISTEMA KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI I ZEMLJE BALKANSKOG SPORAZUMA Balkanski sporazum i rajnska kriza Sednica Stalnog saveta Balkanskog sporazuma u Beogradu od 4. do 6. maja 1936. godine Balkanski sporazum i revizija statusa moreuza Jugoslovensko-bugarski pakt o večnom prijateljstvu i njegov uticaj na odnose u Balkanskom sporazumu Sednica Stalnog saveta Balkanskog sporazuma 15-18. februara 1937. godine u Atini Balkanski sporazum i jugoslovensko-italijanski pakt U PREDVEČERJE RATA Balkanski sporazum i anšlus Austrije Solunski sporazum Uticaj Minhenskog sporazuma na zemlje Balkanskog sporazuma Sednica Stalnog saveta u Bukureštu 20-22. februara 1939. godine Balkanski sporazum britanska nastojanja za stvaranje balkanskog pakta protiv agresije od strane sila Osovine u proleće i leto 1939. god. Stav Jugoslavije, Rumunije i Grčke prema britansko-turskoj i francusko-turskoj deklaraciji Nemačke mere za sprečavanje stvaranja probritanskog bloka na Balkanu POČETAK DRUGOG SVETSKOG RATA I KRAJ BALKANSKOG SPORAZUMA Pokušaj proširenja Balkanskog sporazuma i stvaranja neutralnog bloka na Balkanu Sednica Stalnog saveta u Beogradu 2-4. februara 1940. Degradiranje beogradskih zaključaka i slabljenje veza između članica Balkanskog sporazuma Poslednji dani Balkanskog sporazuma Summary Registar imena Registar geografskih naziva Skraćenice `Istorija Balkanske antante, defanzivnog pakta između Jugoslavije, Rumunije, Grčke i Turske, privlačila je veću pažnju u drugim zemljama nego u Jugoslaviji, iako je ona predstavljala značajnu komponentu u međunarodnom položaju Kraljevine Jugoslavije u vreme uspona fašističkih sila i sve bržeg razaranja sistema kolektivne bezbednosti. Prve publikacije o Balkanskoj antanti pojavile su se već pre drugog svetskog rata (R. J. Kerner and H. N. Howard, The Balkan Conferences and the Balkan Entente, 1930-1936, Barkley, California, 1936 i B. Kostov, La Bulgarie et le pacte Balcanique, Paris, 1938). Posle drugog svetskog rata jedino je u rumunskoj istoriografiji objavljeno dva monografska dela posvećena ovoj problematici: Cristian Popisteanu, Romania si Antanta Balcanica, Bucuresti 1968 i Eliza Campus, Intelegrea Balcanica, Bukuresti 1972, E. Campus je ponovo pisala o ovom problemu u knjizi The Little Entente and the Balkan Aliance, Bukuresti 1978. U ostalim zemljama članicama Balkanske antante nisu do sada publikovane monografska dela posvećena njenoj istoriji. Ta problematika obrađivana je u posebnim člancima i u monografijama u kojima se šire međunarodni položaj ovih zemalja uoči drugog svetskog rata. Poslednjih godina istoriji Balkanske antante posvećuje se veća pažnja i u bugarskoj istoriografiji. Pored nekoliko članaka u časopisima i ceo broj 11 časopisa Studia Balcanica posvećen je problemu diplomatske pripreme za sklapanje Balkanskog pakta. U jugoslovenskoj istoriografiji, sem potpisanog, koji je objavio nekoliko članaka posvećenih stvaranju Balkanske antante i stavu velikih sila i Bugarske po tom pitanju, o njenom mestu u političkoj konstelaciji u jugoistočnoj Evropi najviše je u svojim radovima pisao Vuk Vinaver, a pre svega u monografijama Jugoslavija i Mađarska 1933-1941, Beograd 1976. i Jugoslavija i Francuska između dva rata, Beograd 1985. Pored njega o ovom pitanju su pisali Dušan Lukač u svojoj dvotomnoj monografiji Treći Rajh i zemlje jugoistočne Evrope, Beograd 1982, i Bogdan Krizman u knjizi Vanjska politika jugoslavenske države 1918-1941, Zagreb 1975. Potpisani je ovim pitanjem počeo da se bavi još pre dve decenije. Međutim, domaći arhivski fondovi nisu omogućavali stvaranje kompletne dokumentacione osnove za izradu jedne istorijske studije, jer je najveći deo dokumentacije Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije uništen u aprilskom ratu 1941. Sačuvana je jedino građa o radu Ekonomskog saveta Balkanske antante, koja se čuva u fondu Konzularno-privrednog odeljenja Ministarstva inostranih poslova. Zbog toga je rukopis mogao biti završen tek posle dobijanja mogućnosti za pribavljanje diplomatske građe iz Britanskog državnog arhiva (Bublic Record Office 371, a naročito grupa Southern, General), iz Arhiva Ministarstva inostranih poslova u Pragu (Arhiv Ministerstva zahraničných veci (fond Politické zprávy) i Političkog arhiva Ministarstva inostranih poslova u Bonu (Politisches Archiv des Auswärtigen Amtes, fond Politische Abteilung IIb, grupa Balkanpolitik im algemeinen, Zwischenstaatliche aussenpolitische Probleme). Britanska i čehoslovačka dokumenta imaju visok stepen verodostojnosti, jer su ove dve vlade bile stalno obaveštavane od najmerodavnijih ličnosti zemalja potpisnica o svim problemima vezanim za osnivanje i rad Balkanske antante. Prikupljanje dokumentacije iz inostranih arhiva omogućeno je od strane Samoupravne interesne zajednice nauke SR Srbije, pa njoj pripada glavna zasluga što je ova monografija mogla biti napisana i moja najveća zahvalnost. Pored toga dugujem zahvalnost i recenzentima Dr Vuku Vinaveru i Dr Dušanu Lukaču, koji su svojim konstruktivnim primedbama i sugestijama doprineli mnogim poboljšanjima teksta.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ernst Eisenlohr Ajzenlor Aleksandar Karađorđević Ivo Andrić Antonov Ruždi Aras Tevfik Rusdu Briand Aristide Panagis Tsaldaris Caldaris Aleksandar Cincar Marković Imre Csaky Čaki Čemberlen Austen Chamberlain Osten Boško Čolak Antić Čano Ciano Galeaazo Draganov Dramond Eric Drummond Čedomir Đurđević Đorđe Đurić Fabricius Grigore Gafencu Gafenku Galop Nikolaj Genčev Kimon Gergijev Hermann Gering Goering Hadži Mišev Edward Halifax Halifaks Hanak Hassell Ulrich Hasel Neville Henderson Viktor Von Heeren Heren Adolf Hitler Egon Heymann Hejman Hjudžesen Hugh Knatchbull Hugessen Hoppe Hans Joachin Hoare Reginald Nikolaus Hiklos Horti Horthy Mario Indelli Indeli Ismet Inou Ineni Bogoljub Jevtić Aleksandar Kadogan Kafandaris Šukri Kaja Eliza Kampus Campus Kanja Kalman Kanya Pavle Karađorđević Karol Frank Kelog Kellog Kemal Paša Ataturk Ronaald Campbell Kembel Kenard Howard William Kennard Georgi Kjoseivanov Kark Clark Kondilis Georgios Condylis Lampson Miles Wederholm Pierre Laval Pjer Maksim Litvinov Lond Lojd Loraine Percy Loren Persi Dušan Lukač Vladimir Maček Maks Prokop Maxa Maksimos Dimitrios Maximos Vojislav Marinković Numan Menemendžoglu Metaksas Joanis Metaxas Andreas Michalakopoulos Mihalakopulos Vladimir Milanović Džems Morgan James Benito Mussolini Musolni Nikola Mušanov Milan Nedić Momčilo Ninčić Konstantin Von Nojrat Neurath Oven O Mali Michael Pallairet Palere Vaclav Palier Pangalos Theodoros Alexandros Papagos Papanastasiu Papanastasiou Aleksanros Nikola Pašić Popištenau Cristian Kristijan Vladimir Petrovič Potemkin Božidar Purić Simeon Radev Remzi Patric Remsey Džordž Rendel George Ribentrop Joachim Von Ribbentrop Joakim Rihthofen Oswald Richthofen Bibika Rozeti Bibica Rosetti Alfred Rosenberg John Simon Sajmon Janko Sakazov Saradžoglu Caracoglu Sardžent Orme Sargent Sofulis Miroslav Spalajković Aleksandar Stamoblijski Milan Stojadinović Vasile Stoica Stojka Ivan Subotić Jan Šeba Tataresku Gheorghe Tatarescu Nicolae Titulescu Titulesku Nikolaj Ernst Weizsacker Vajczeker Robert Vansittart Vansitart Vasil Vasilev Velner Wellner Elefterios Venizelos Eleutherios Veniselos Verman Woermann Vuk Vinaver Viek Sidney Waterlow Voterlou Aleksandar Vukčević

OBNOVA UTOPIJSKIH ENERGIJA Priredio - Vukašin Pavlović Prevod - Vera Vratuša Žunjić, Jelica Stefanović, Mirjana Pavlović, Dušan Kuzmanović, Svetlana Nikolić, Zoran Bojović, Mirjana Kasapović, Rastko Jovanović, Nenad Zakošek, Hrvoje Glavač, Julije Knežević, Sanja Roić, Snežana Vranić Izdavač - Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, Beograd; Centar za istraživačku, dokumentacionu i izdavačku delatnost PK SSO Jugoslavije, Beograd Godina - 1987 448 strana 20 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst je podvlačen na 10ak stranica SADRŽAJ: VUKAŠIN PAVLOVIĆ - Emancipatorska energija društvenih pokreta KRAJ UTOPIJE DRUŠTVA RADA JIRGEN HABERMAS - Nova nepreglednost SOCIOLOGIJA I DRUŠTVENI POKRETI ALAIN TOURAINE - Uvod u proučavanje društvenih pokreta CHARLES TILLY - Modeli i stvarnost kolektivne akcije ALBERTO MELUCCI - Novi društveni pokreti - teorijski pristup KA NOVIM PARADAGMAMA - ALTERNATIVE KLASIČNOJ POLITICI CLAUS OFFE - Novi društveni pokreti izazov granicama institucionalne politike JEAN COHEN - Strategija ili identitet - nove teorijske paradigme i savremeni društveni pokreti KARL-WERNER BRAND - Propitivanje paradigme industrijskog razvitka u novim društvenim pokretima CRVENO I ZELENO FERENC FEHER, AGNES HELLER - Od crvenog do zelenog JOACHIM RASCHKE - Prilog analizi novih društvenih pokreta ZELENI IZAZOV WERNER HÜLSBERG - Zeleni na raskršću THOMAS EBERMANN, RAINER TRAMPERT - Budućnost zelenih SAVREMENI FEMINIZAM I LEVICA BARBARA EHRENREICH - Život bez oca - preispitivanje socijalističko-feminističke teorije FRANCES FOX PIVEN - Žene i država - ideologija, društvena moć i država blagostanja WENDY LUTTRELL - Prevazilaženje politike žrtvovanja MEREDITH TAX - Naučiti kako se peče kolač NOVI PRISTUP MIRU JOHN KEANE - Građansko društvo i mirovni pokret u Velikoj Britaniji PITERO BARRERA, MARIO PIANTA - Mirovni pokreti i obrambene alternative u Evropi PARTIJE I POKRETI JACQUES JULLIARD - Politička integracija i društvena ne-integracija radničke klase u Francuskoj MANUEL AZCARATE - Nova uloga partija PIERRE ROSANVALLON - Političko društvo JEAN ELLEINSTEIN - Treći put u socijalizam GILLES MARTINET - Partije i pokreti Debata Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Jurgen Alen Turen Čarls Tili Alberto Meluči Klaus Ofe Žan Koen Karl Verner Brend Agneš Heler Joakim Raške Verner Hulsberg Hilsberg Tomas Eberman Rajner Trempert Erenrajh Frenk Foks Piven Vendi Latrel Meredit Teks Džon Kin Barera Pijanta Pjanta Žak Žilijar Azcarte Askarte Pjer Rozanvalon Žan Elenštajn Elenstin Žil Martine

33223) KAKO DA POBEDITE NA IZBORIMA insajder story , Miladin D. Stevanović Pixel , Pixel d.o.o. Beograd 2007 , Insajderske priče čoveka koji je radio kampanje koalicije „Zajedno“ (96), Demokratske stranke (97), Mila Đukanovića, Biljane Plavšić, DOS i Bogoljuba Karića..., tvrd povez, format 17 x 23 cm , latinica, 160 strana

115 strana manji format ilustrovana odlično očuvana, posveta autora srpski i mađarski

Stanje: lepo sačuvano Izdavač:Narodna Knjiga, Beograd God.izd.:1983 Korica: Tvrda Pismo :latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- K -----

Promena sistema Bosko Obradovic izabrane kolumne Pi-press, 2021. Tvrdi povez, format: 14x21,5 cm, 376 strana, cirilica. Korice odlicne, kao na slikama. Unutra odlicna. Isecena prva prazna strana. Nema drugih tragova koriscenja. Kompaktna. 24032023 ktj-52

Balkanska federacija 1943 1948 Branko Petranovic IZDANJE IKP ZASLON Sabac 1991. god. 206 str.

STANJE KAO NA SLICI.. SAOPSTENJA SAMOUPRAVNE PRAKSE,320 STRANA..1981 GODINA IZDANJA

Naslov: Elementi vladavine : studije iz političke teorije Autor: Nenad Kecmanović Izdavač: Beograd : Fakultet političkih nauka : Čigoja štampa Pismo: latinica Br. strana: 382 Format: 20 cm Povez: meki Knjiga nije ni čitana ni razlistana i u celosti (listovi, korice, povez) je odlično očuvana, kao nova je. a) Politička teorija

Autor: Atanasije Urošević. Mek povez. U odličnom stanju.

O PARLAMENTARNOJ DIPLOMATIJI KROZ LIČNO ISKUSTVO -Ljiljana Čolić Ova knjiga sadrži raznovrsnu dokumentarnu građu i zvanične izjave i izveštaje koje je autorka sama pisala, kao i rezolucije, zaključke i druge akte međunarodnih institucija. Beograd 2006 god, 257 str, meki povez, u odličnom stanju. K.D.S.4.2.

World politics a quarterly journal of international relations brosirani povez 1984 odlicno ocuvana sadrzaj: -committee decision making in the soviet union -soviet politics and strategy toward the west:three cases -firms and tariff regime change:explaining the demand for protection -some conventional orthodoxies in the study of agrarian change -human rights and development:complementary or competing concerns -the study of chinese politics:toward a third generation of scholarship

Nova, nekorišćena Politička antropologija / Žorž Balandije ; preveo s francuskog Nikola Bertolino Jezik srpski Godina 1997 Biblioteka XX vek ; Beograd : Čigoja štampa, 1997 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 271 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Bertolino, Nikola Zbirka Biblioteka XX vek ; 96 ISBN 86-81493-39-6 (broš.) Napomene Prevod dela: Anthropologie politique / Georges Balandier Prema predgovoru, ovo je 2. izd. Tiraž 1.000 Bibliografija: str. 259-262 Registar. Predmetne odrednice Politička antropologija Fran­cu­ski an­tro­plog i so­ci­o­log Žorž Ba­lan­di­je (ro­đen 1920) po­seb­no se is­ta­kao kao is­tra­ži­vač sa­vre­me­nih afrič­kih dru­šta­va (So­ci­o­lo­gie ac­tu­el­le de l‘A­fri­que no­i­re, 1955, So­ci­o­lo­gie des Braz­za­vil­les no­i­res, 1955). Proučavao je pro­ble­me so­ci­jal­ne di­na­mi­ke, fe­no­me­ne dru­štve­ne sta­bil­no­sti (Sens et pu­is­san­ce, les dyna­mi­qu­es so­ci­a­les, 1971, Le Désor­dre: élo­ge du mo­u­ve­ment, 1988). Dao je važan do­pri­nos pro­u­ča­van­ju sim­bo­lič­kih ob­li­ka dru­štve­nog po­na­šan­ja i me­ha­ni­za­ma po­li­tič­ke mo­ći (An­thro­po­lo­gie po­li­ti­que, 1987, Le Po­u­vo­ir sur scènes, 1980). Polotička antropologija sadrži sledeća poglavlja: I – Razvoj političke antropologije, II – Područje političkog, III – Srodnost i vlast, IV – Socijalna stratifikacija i vlast, V – Religija i vlast, VI – Vidovi tradicionalne države, VII – Tradicija i modernost i Zaključak – Perspektive političke antropologije

Autor - osoba Maalouf, Amin, 1949- = Maluf, Amin, 1949- Naslov Ubilački identiteti / Amin Maluf ; prevela sa francuskog Vesna Cakeljić Jedinstveni naslov ǂLes ǂidentités meurtrières. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paideia, 2003 (Beograd : Bogdanović) Fizički opis 139 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Cakeljić, Vesna, 1956- = Cakeljić, Vesna, 1956- Zbirka ǂBiblioteka ǂEseji Maštarije / [Paideia] (broš.) Napomene Prevod dela: Les identités meurtrières / Amin Maalouf Tiraž 2.000 Str. 133-139: Malufova humanistička poruka / Vesna Cakeljić Na kor. autorova slika i beleška o njemu Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Maluf, Amin, 1949- Identitet Nacionalni identitet Politički identitet Nasilje i potreba za pripadanjem „Amin Maluf jednostavno postavlja normu onoga što se očekuje od civilizacije u trećem milenijumu.“ Le Monde Otkako sam napustio Liban da bih se nastanio u Francuskoj, koliko li su me samo puta pitali, sa najboljim namerama na svetu, osećam li se „više Francuz“ ili „više Libanac“. Vazda odgovaram isto: „I jedno i drugo!“ Ne iz kakve brige za jednakost ili pravičnost, već zato što bih lagao odgovorivši drugačije. Ono što čini da sam ja ja, a ne neko drugi, jeste to što sam time na razmeđu dve zemlje, dva ili tri jezika, nekoliko kulturnih tradicija. Upravo to definiše moj identitet. Polazeći od bezazlenog pitanja koje mu često postavljaju, francuski akademik Amin Maluf istražuje pojam identiteta, strasti koje identitet budi i smrtonosne posledice. Zašto je toliko teško da prihvatimo sve naše pripadnosti? Zašto samopotvrđivanje mora biti tako često praćeno negiranjem drugog ili drugačijeg? Hoće li u našem društvu uvek biti nasilja, samo zato što nemamo svi istu veru, boju kože ili izvornu kulturu? Hoće li postojati zakon prirode ili zakon istorije koji će osuditi ljude koji se međusobno ubijaju u ime svog identiteta? Ubilački identiteti, knjiga mudrosti i lucidnosti, zabrinutosti ali i nade, pokazuje nam kako se identitet s vremenom menja i može da modifikuje ponašanje. Poziva nas na izgradnju novog humanizma koji u isto vreme odbija planetarnu uniformisanost i povlačenje u „plemena“. „Malufovi Ubilački identiteti su poslednji pokušaj da se objasni sklonost civilizovanih naroda da iznova i iznova učestvuju u masakriranju svojih komšija, praksi poznatoj kao genocid, rasni sukobi, etničko čišćenje ili, jednostavno, masovna ubistva.“ – Kirkus Review „Važan doprinos savremenoj literaturi o različitosti, nacionalizmu, rasi i međunarodnoj politici.“ –Publishers Weekly „Glas koji ne možemo sebi priuštiti da ignorišemo.“ – The Guardian Amin Maluf je francuski pisac libanskog porekla, rođen 1949. u Bejrutu, u porodici melkitske hrišćanske manjine u Libanu. Studirao je sociologiju i ekonomiju, bio je u svojoj zemlji novinar i ratni reporter, a 1977. emigrirao je s porodicom u Pariz ne želeći da učestvuje u libanskom građanskom ratu. Nastavio je neko vreme da se bavi novinarskim poslom da bi se ubrzo posvetio književnosti pišući na izvrsnom francuskom, koji mu nije maternji jezik. Dobar deo godine provodi u stvaralačkoj izolaciji u svojoj kući na ostrvu Re, na Atlantiku. Postigao je veliki svetski uspeh istorijskim esejom Krstaški ratovi u očima Arapa (1983), koji su ponovili romani: Leon Afrikanac (1986), Samarkand (1988), Vrtovi svetlosti (1991), Prvi vek posle Beatrise (1992), Baldasarovo putešestvije (2000), Dezorijentisani (2012), a naročito slavni esej Ubilački identiteti (1998), preveden na pedesetak jezika. Autor je i žanrovski neodredivih knjiga Porekla (2004) i Fotelja na Seni (2016), kao i operskih libreta Ljubav izdaleka (2001), Adrijana Mater (2004) i drugih. Za roman Taniosova stena (1993) dobio je Gonkurovu nagradu, najveće francusko književno priznanje, a bestseler Levantski đerdan (1996) preneo je na film režiser Atik Rahimi 2015. godine. Dobio je niz drugih priznanja i nagrada: za esej Poremećenost sveta (2009) nagradu „Knjiga i prava čoveka“, za Brodolom civilizacija (2019) nagradu „Danas“ itd. Najveće priznanje doživeo je izborom u Francusku akademiju 2011. godine, među „40 besmrtnika“, gde je nasledio fotelju Kloda Levi-Strosa. Posmatrač i tumač svoga vremena, Amin Maluf uspeva svojim delima u duhu tolerancije i humanističkih principa da izgradi mostove između različitih civilizacija i kultura. MG8 (N)

Zaustavljeni proces - ostvarivanja prava Sandzackih Bosnjaka u Srbiji , Bosnjacko nacionalno vijece Novi Pazar 2011 veliki format, odlicno ocuvana POLICA 76

VLADAN MIHAJLOVIĆ SLOBODAN JOVANOVIĆ I GRAĐANSKA DRŽAVA Izdavač - Jugoslavija publik, Beograd Godina - 1996 270 strana 20 cm ISBN - 86-7121-080-4 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod 1. Jedna skica za portret Slobodana Jovanovića 2. Predmet i dimenzije istraživanja 3. Metodološka osnova istraživanja (izrade disertacije) POJAM I SADRŽINA NEIDEOLOŠKOG SHVATANJA DRŽAVE U TEORIJSKOJ MISLI SLOBODANA JOVANOVIĆA KARAKTERISTIKE MORALNO-FILOSOFSKOG ODNOSA SLOBODANA JOVANOVIĆA PREMA DRŽAVI 1. Problem države kao moralne ustanove 2. Vlast kao izvor moralnosti (amoralnosti) države 2. 3. Odnos države prema slobodi kritika shvatanja države kao carstva neslobode 4. Protivurečnost slobode kao faktora ograničenja državne vlasti 5. Aktuelnost stanovišta Slobodana Jovanovića ogrešenju odnosa država društvo a) Marksističko rešenje odnosa država-društvo b) Perspektive života ljudskog društva bez države POJAM I OSNOVNA OBELEŽJA KRITIČKOG SHVATANJA DRŽAVE U TEORIJSKOJ MISLI SLOBODANA JOVANOVIĆA 1. Značaj Slobodana Jovanovića u objašnjenju nastanka i o porekla države opravdanost istorijskog i sociološkog pristupa tom pitanju a) Slabost i istorijska prevaziđenost marksističkog shvatanja porekla i nastanka države b) Rat kao faktor nastanka države v) Pojam i shvatanje države u političko-pravnoj teoriji Slobodana Jovanovića 2. Klase, klasne borbe i klasna obeležja države a) Kritika (neodrživost) Marksovog koncepta klasnog društva b) Pojam klase kao suštine klasnog društva v) Pojam i značaj klasne borbe g) Klasni položaj i klasna svest kao elementi klasnog određenja pojedinaca i društvenih grupa d) Stanje i tendencije klasne borbe u savremenom društva 3. Kritika jednostranog shvatanja države kao klasne organizacije PROTIVUREČNOST ODNOSA DRŽAVE I DEMOKRATIJE - DOPRINOS SLOBODANA JOVANOVIĆA ANALIZI POLITIČKE PRAKSE SAVREMENE DRŽAVE 1. Neodrživost jednostranog shvatanja o suprotstavljanju države i demokratije 2. Odnos Slobodana Jovanovića prema demokratiji a) Nedostatak demokratije kao ograničavajući faktor njenog pozitivnog delovanja b) Suprotstavljanje većine manjini politički (istorijski) i paradoks demokratije v) Kritička orijentacija Slobodana Jovanovića u odnosu na teoriju i praksu demokratije g) Demokratija kao ideal slobode i jednakosti d) Diktatura većine kao obeležje demokratske vlasti đ) Ograničenost parlamentarizma kao posledica demokratizacije društva e) Demagogija kao izvor i oruđe demokratije 3. Dva pristupa u obezbeđenju moralnog obezbeđenja države Prednost demokratskog nad totalitarnim jedinstvom države a) Pojam i nastanak diktature b) Totalitarizam kao izvor nedemokratske prakse v) Aktuelnost i prednost demokratije nad diktaturom GS. g) Diktatura kao proizvod istorijskih grešaka socijalističke (staljinističke) prakse d) Nasilje kao faktor društvenog života ODNOS SLOBODANA JOVANOVITA PREMA AKTUELNIM TENDENCIJAMA U RAZVOJU SAVREMENE DRŽAVE 1. Jačanje države kao opšta tendencija savremenog društva 2. Neodrživost suprotstavljanja savremene države prema društvu 3. Birokratizacija kao karakteristika savremene države a) Birokratizam kao posledica jačanja uloge i funkcije savremene države b) kontraverznost birokratije kao nužnosti savremene države 4. Aktuelnost klasnog obeležja savremene države 5. Neutralnost države kao funkcija održavanja jedinstva i stabilnosti društva 6. Pluralizam kao oblik transformacije savremene države POJAM I ZNAČAJ PRAVNE DRŽAVE 1. Oživljavanje interesa za pravnom državom kao posledica demokratizacije savremenog društva 2. Pojam i nastanak pravne države a) Klasičan (liberalni) koncept pravne države b) Specifičnost shvatanja pravne države kod Slobodana Jovanovića v) Kriza (ograničenja) pravne države kao karakteristika državno-pravnog razvitka posle I svetskog rata 3. Razlike u shvatanju i određivanju pojma pravne države 4. Doprinos Slobodana Jovanovića u objašnjenju podele vlasti kao suštine pravne države a) Značaj podele vlasti u organizaciji moderne države b) Uloga Slobodana Jovanovića u objašnjenju odnosa podele vlasti prema fukcionisanju pravne države v) Deformacije društvene (političke) prakse u ostvarivanju principa podele vlasti ANTIMARKSIZAM KAO TEORIJSKO-POLITIČKA ORIJENTACIJA SLOBODANA JOVANOVIĆA PREVAZILAŽENJE MARKSIZMA KAO TEORIJE (IDEOLOGIJE) I PRAKSE SOCIJALISTIČKOG (KOMUNISTIČKOG) PREOBRAŽAJA DRUŠTVA 1. Raskid s marksizmom kao pretpostavka kritičkog teorijsko-političkog odnosa prema stvarnosti 2. Protivurečnost teorijske i ideološke osnove marksističkog učenja 3. Kritika (neodrživost) istorijskog materijalizma kao naučnog metoda istraživanja društva a) Istorijski materijalizam kao oblik vulgarno-ekonomskog objašnjenja razvitka društva b) Istorijski materijalizam kao ideološko sredstvo borbe radničke klase v) Kritička argumentacija Slobodana Jovanovića prema istorijskom materijalizmu AFIRMACIJA DRŽAVE KAO IZRAZ KRITIČKOG ODNOSA SLOBODANA JOVANOVIĆA PREMA MARKSOVOM UČENJU O DRŽAVI 1. Značaj države za obezbeđenje organizovanosti društva 2. Prinudnost kao obeležje savremene države 3. Suverenost kao bitno svojstvo državne vlasti a) Pojam suverenosti kao svojstva vlasti u teoriji države Slobodana Jovanovića b) Opravdanost (neopravdanost) razlikovanja suverenosti kod unitarne i savezne države v) Razlikovanje pojma državne od pojma narodne suverenosti g) Aktuelnost suverenosti kao svojstva savremene države 4. Kritička pozicija Slobodana Jovanovića u odnosu na Marksovo učenje o ukidanju države 5. Aktuelnost ideje i prakse odumiranja države 6. Pojam i vrste državnih funkcija - kritičko gledanje Slobodana Jovanovića na klasnu suštinu državne funkcije REVOLUCIJA KAO ANAHRONIZAM SAVREMENOG DRUŠTVA 1. Pojam i značenje revolucije 2. Ograničenost (nemogućnost) marksističkog shvatanja 3. Protivurečnost odnosa subjektivno – objektivno u revoluciji 4. Antirevolucionarnost kao duhovno-političko raspoloženje 5. Uloga mase kao faktor revolucije 6. Aktuelnost revolucije u uslovima razvitka savremenog društva 7. Revolucija kao izvor i uslov diktature (nasilja) 8. Pozitivno određenje Slobodana Jovanovića prema evolutivnim promenama društva MONARHIJA ILI REPUBLIKA - DILEME I KONTRAVERZE SAVREMENE DRŽAVE 1. Slabosti istorijske (teorijske) tipologije oblika i vrste vladavine 2. Prednosti monarhijske nad republikanskom vladavinom 3. Aktuelnost monarhističke vladavine u uslovima savremenog društva 4. Nesavršenost vladavine naroda kao većine društva ULOGA I ZNAČAJ SLOBODANA JOVANOVIĆA U REŠAVANJU PROTIVUREČNOSTI KAPITALIZMA I SOCIJALIZMA 1. Slobodan Jovanović kao kritičar Marksove teorije o neizbežnom slomu kapitalizma 2. Aktuelnost revolucionarne uloge radničke klase u modernom za kapitalističkom društvu 3. Kriza ili nove mogućnosti i perspektive kapitalizma 4. Značaj Slobodana Jovanovića u demistifikaciji kapitalističke eksploatacije kao suštine kapitalističke države 5. Kriza I protivurečnosti ideje i prakse socijalizma – negativno određenje Slobodana Jovanovića prema socijalizmu a) Aktuelnost ideje i prakse socijalizma u razvitku savremenog društva b) Socijalizam kao negacija demokratije i oblik nedemokratske prakse Zaključno razmatranje Literatura Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Aleksandar Ranković LEKA dobro očuvana DEUSH.2

DRAGOLJUB ŽIVOJINOVIĆ VATIKAN, SRBIJA I STVARANJE JUGOSLOVENSKE DRŽAVE 1914-1920 Izdavač - Nolit, Beograd Godina - 1980 418 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Istorija Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor I Konkordat između Svete stolice i Srbije 1914. godine II Vatikan, katolička hijerarhija habzburških zemalja i julska kriza 1914. godine III Odnosi između Vatikana i Kraljevine Srbije (1914-1918) IV Vatikan i jugoslovenska politika 1914-1917. godine V Katoličko pitanje i jugoslovensko ujedinjenje (1914-1917) VI Sile Antante i verski problemi ujedinjenja VII Majska i Krfska deklaracija i rešenje verskog pitanja VIII Papina mirovna nota IX Vatikan i očuvanje Austro-Ugarske (oktobar 1917-maj 1918) X Politika Vatikana u poslednjim danima rata XI Katolički kler i italijanska okupacija jugoslovenskih teritorija XII Sukob između Vatikana i jugoslovenskog katoličkog klera (1918-1920) XIII Priznanje jugoslovenske države Zaključak Spisak skraćenica `Knjiga Vatikan, Srbija i stvaranje Jugoslovenske države 1914-1920. godine predstavlja prvu celovitu studiju o rpolitici Vatikana i prema Srbiji i prema stvaranju jugoslovenske države i ukazuje na složenost ovih pitanja u procesima stvaranja nove države. Koristeći mnoge, dosad nepoznate izvore, domaće i strane, autor je obradio mnogobrojna uža pitanja politike Vatikana, Rusije, Engleske, Francuske, Italije, Srbije i Jugoslovenskog odbora.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Međunarodni odnosi - 1945-1999 Jugoslavija - Političke prilike - 1945-1999 kao nova nečitana Љ

Centar za istorijski revizionizam ``Dr. Lazo M. Kostić`` 2012 193 strane odlična očuvanost

kao nova nečitana

ATENTAT NA ZORANA Miloš Vasić , Politika Narodna knjiga, Beograd 2005. tvrd povez,format 14 x 20 cm , ilustrovano, latinica,300 strane. Stanje Vrlo dobro.

1963-1973 - Sudbonosna decenija, uspon i pad srpskih liberala, uzroci i posledice, od tada do naših dana, kroz prizmu ekonomske politike, novina kakvih više nema. Izdaje - Fond za otvoreno društvo, 2011 - Beograd Alta Nova Stanje knjige kao na priloženim slikama - ocena 7 od 10 Tvrd povez 260.strana

PESPEKTIVE U USLOVIMA GLOBALIZACIJE Institut za političke studije, Beograd, 2007. 167 strana. Zbor građana, referendum, potpisivanje izjave, lokalni izbori, narodna inicijativa, javna rasprava... pogledajte sadržaj. s (kl.f.)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U 9-11, Noam Chomsky komentira napade 11. rujna, novi rat protiv terorizma, Osamu bin Ladena, umiješanost SAD-a u Afganistan, kontrolu medija i dugoročne implikacije američkih vojnih napada u inozemstvu. Informiran svojim dubokim razumijevanjem ozbiljnosti ovih pitanja i globalnih uloga, 9-11 pokazuje Chomskyjevo besprijekorno poznavanje vanjske politike SAD-a na Bliskom istoku i južnoj Aziji, te baca svjetlo na ravnotežu svjetskih sila koja se brzo mijenja. Govoreći protiv eskalacije nasilja, Chomsky kritički ispituje vanjsku politiku Sjedinjenih Država i razmatra koje bi međunarodne institucije mogle biti upotrijebljene protiv podzemnih mreža i nacionalnih država optuženih za terorizam. Analiza 9-11 i dalje stoji kao mjera koliko dobro mediji mogu služiti svojoj ulozi informiranja građana, tako ključnoj za našu demokraciju u vrijeme rata. Avram Noam Čomski (engl. Avram Noam Chomsky; Filadelfija, 7. decembar 1928) je američki lingvista, filozof, pisac, profesor univerziteta i disident. Čomski je danas najuticajniji kritički mislisac u svetu, čije polje delovanja i interesovanja obuhvata lingvistiku, informacione tehnologije, ideologiju, savremeno društvo, politički sistem, obrazovanje i niz drugih sa ovim fenomenima povezanih tema. Čomski je profesor lingvistike na Masačusetskom institutu za tehnologiju. Zaslužan je za razvoj teorije o generativnoj gramatici, koja se smatra najvećim doprinosom lingvistici napravljenim u 20. veku. Kritičkim razmatranjem Skinerovog „Verbalnog ponašanja“, u kome je osporavao bihevioristički pristup proučavanju uma i jezika koji dominira u toku 1950-ih godina, posebno je doprineo razvoju kognitivne revolucije. Čomski je član saveta Novog Plamena, levičarskog časopisa na području bivše Jugoslavije. Njegov naturalistički pristup proučavanju jezika imao je posebno uticaja na filozofiju jezika i uma. Utvrdio je svoju hijerarhiju i klasifikaciju formalnih jezika na osnovu njihove generativne moći. Prema „Indeksu citata u umetnostima i humanističkim naukama“ iz 1992. godine, Čomski je u periodu od 1980. do 1992. godine bio najviše citiran živi naučnik, i osmi najcitiraniji naučnik uopšte.[1][2][3] Otkako je započeo svoju kritiku Vijetnamskog rata Čomski je postao nadaleko poznat, posebno internacionalno, po svojoj kritici medija i politike, i to više nego po linvističkim teorijama. Čomski je široko poznat i kao politički aktivista i kritičar spoljne politike SAD i drugih vlada. Čomski opisuje sebe kao liberterskog socijalistu i simpatizera anarhosindikalizma (član je organizacije „Industrijski radnici sveta“, IWW.) Noam Čomski je inostrani član Srpske akademije nauke i umetnosti u Odeljenju društvenih nauka. U svojoj knjizi „Novi militaristički humanizam“ oštro kritikuje bombardovanje Jugoslavije, jer je bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom i ukazuje na to da je humanitarna tragedija na Kosovu počela tek posle početka bombardovanja. Čomski je rođen u Filadelfiji, Pensilvanija. Otac mu je bio Vilijem Čomski, jevrejski naučnik i član „Industrijskih radnika sveta“ koji je poticao iz Ukrajine. Bio je profesor hebrejskog jezika, a objavio je školsko izdanje Srednjovekovne hebrejske gramatike. Njegova majka, Elzi Čomski, je došla iz današnje Belorusije, ali na nesreću njenog muža, ona je odrasla u SAD i govorila je „jednostavni njujorški engleski“. Njen prvi jezik bio je jidiš, ali Čomski kaže da je u njegovoj porodici taj jezik bio tabu, zabranjena tema. On opisuje svoju porodicu u nekoj vrsti „jevrejskog geta“, na rascepu između tradicija jidiša i hebrejskog jezika govoreći da je pod uticajem porodice bio uronjen u hebrejsku kulturu i literaturu. Čomski posebno opisuje tenzije koje je lično doživeo sa irskim katolicima i antisemitama sredinom tridesetih godina 20. veka. On kaže: Ne volim da pričam o tome, ali sam odrastao sa utrobnim strahom od katolika. Znao sam da je taj strah bio iracionalan i prevazišao sam ga, ali to je jednostavno poticalo iz mog ličnog iskustva sa ulice. [4] Čomski pamti svoj prvi članak koji je napisao kada je imao deset godina o pretnjama širenja fašizma, praćenim padom Barselone u Španskom građanskom ratu. Od dvanaeste ili trinaeste godine on se potpunije poistovetio sa anarhističkom politikom.[5] Kada je završio Centralnu visoku školu u Filadelfiji (u 184. klasi), 1945, Čomski je započeo studije filozofije i lingvistike na Univerzitetu u Pensilvaniji učeći od filozofa Vesta Čerčmena (West Churchman) i Nelsona Gudmena (Nelson Goodman) i lingviste Zeliga Herisa (Zellig Harris). Herisove lekcije uključivale su i njegovo otkriće transformacija kao matematičke analize strukture jezika. Čomski je za vreme studija korigovao Herisove „Metode u strukturalnoj lingvistici“. Ovo učenje kasnije je reinterpretirao kao operacije preduzete za nastanak kontekstno slobodne gramatike (izvedene iz Postproduktivnih sistema). Herisovi politički pogledi bili su osnova za formiranje svih Čomskijevih. Godine 1951. prihvatio je nominaciju od strane Gudmena kao mlađi njegov pratilac na Univerzitetu Harvard. Godine 1953. Čomski putuje u Evropu. Odlučio je da njegov pokušaj da formuliše strukturalnu lingvistiku ne bi uspeo zato što je jezik apstraktni generativni fenomen. Od 1955. napušta Univerzitet na Harvardu i počinje da predaje na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu narednih 19 godina. Noam se oženio lingvistikinjom Kerol Šec (Carol Schatz) i imaju dve kćerke: Avivu (1957) i Dajan (1960) i sina Herija (1967). Prvi put je objavio svoje apstraktne analize o jeziku 1955. godine u knjizi „Sintaksičke strukture“, njegovom možda najboljem delu u lingvistici. Godine 1961. je bio imenovan kao profesor na Katedri za moderne jezike i lingvistiku (sada je to Katedra za lingvistiku i filozofiju). Čomski je u ovom periodu bio mnogo više angažovan u politici, postao je jedan od vodećih kritičara Vijetnamskog rata, objavio je i esej povodom toga „Odgovornost intelektualaca“ 1967.[6] Od tada je postao najpoznatiji po svojim političkim gledištima, političkim govorima širom sveta i napisanim brojnim knjigama. Njegova dalekosežna kritika spoljne politike SAD napravila je od njega kontroverznu ličnost. Čomski je u prošlosti primio smrtne pretnje zbog kritike spoljne politike SAD. Bio je na listi Teodora Kacinskog određen kao meta, pa je u periodu kada je Kacinski bio moćan, Čomski morao da proverava svu svoju poštu, jer je brinuo zbog mogućeg podmetanja eksploziva. Čomski tvrdi da ponekad dobija tajnu policijsku zaštitu kad je u dvorištu Instituta za Tehnologiju u Masačusetsu, iako se on sam ne slaže sa policijskom zaštitom.[7] Uprkos svojoj kritičnosti, Čomski je nastavio i dalje da živi u SAD, zato što i dalje veruje da je to „najveća država na svetu“. Ovaj komentar je kasnije objasnio govoreći „Procenjivanje zemlje je besmisleno i ja nikad ne bih koristio takve reči, ali to je jedan od američkih uspeha, posebno na području slobodnog govora, što je postignuto posle viševekovne borbe, čemu se treba diviti“. Čomski je potvrdio ovu kritiku shvatajući to više kao vrlinu: Ja sam rođeni govornik i volim to kao opredeljenje... Sumnjam da su ljudi privučeni time šta je neka osoba... Ljudi su zainteresovani za način izlaganja mišljenja, zato što im je to važno. Mi ne želimo da budemo poljuljani površnim govorom, emocijama i slično. Doprinos lingvistici „Sintaksičke strukture“ bile su u stvari obrada njegove knjige „Logična struktura lingvističke teorije“ (1955,75) u koju uvodi transformacionu gramatiku. Teorija uključuje izgovor i ima sintaksu koju opisuje formalna gramatika, a kontekstno slobodna gramatika je proširena transformacionim pravilima. Deca imaju urođeno znanje osnovne gramatičke strukture koju poseduju svi ljudski jezici. Ovo urođeno znanje se često naziva univerzalna gramatika. U suprotnosti je s time da za formiranje znanja jezika koristimo formalnu gramatiku: sa utvrđenim nizom gramatičkih pravila i ograničenim brojem reči, ljudi su sposobni da proizvedu neograničen broj rečenica. „Principi i parametri“ koje je Čomski proširio u svojim predavanjima u Pizi 1979, kasnije je objavljeno kao „Predavanja o vladi i vezivanju“ i strogo zahteva upotrebu univerzalne gramatike i gramatičkih principa naglašavajući da su jezici urođeni i nepromenljivi, a razlike između većine svetskih jezika mogu biti okarakterisane terminom „parametar“smeštenom u mozgu (takav je „popdrop“ parametar koji pokazuje da se npr. u engleskom uvek zahteva subjekat, dok u španskom može biti izostavljen). U ovom pogledu, detetu su, da nauči jezik potrebna leksička obeležja (reči, gramatičke morfeme i idiomi) i da determiniše usvojene sisteme parametara koji mogu biti bazirani u nekoliko ključnih primera. Brzina kojom deca uče jezik je neverovatno velika, ako imaju urođenu sposobnost da uče jezik. Slične korake pri učenju jezika preduzimaju deca širom sveta, činjenica je da prave i karakteristične greške. Godine 1994. Čomski je formulisao „Minimalistički program“ u nameri da pojednostavi simbolički prikaz jezika. Čomskijeve ideje imale su snažan uticaj na istraživače koji su istraživali usvajanje jezika kod dece, dok neki istraživači koji rade u ovoj oblasti ne podržavaju Čomskijeve teorije. Generativna gramatika Čomskijev pristup sintaksi, uključujući generativnu gramatiku, proučava gramatiku kao znanje koje poseduju osobe koje govore neki jezik. Još od 1960. Čomski tvrdi da je većina našeg znanja urođena i da deca treba da nauče samo određena obeležja maternjeg jezika.[8] Urođeno lingvinističko znanje se naziva univerzalna gramatika. Iz Čomskijeve perspektive najjači dokaz za postojanje Univerzalne gramatike je činjenica da deca uspešno usvajaju maternji jezik za kratko vreme. Čomskijeve teorije su popularne posebno u SAD. Kritike su dolazile iz različitih pravaca. Lingvisti, pristalice Čomskog oslanjaju se na intuiciju govornika na osnovu koje mogu da prepoznaju pravilnu strukturu rečenice. Stotine različitih jezika pridaje značaja literaturi generativne gramatike,[9][10][11][12][13] postojale su tendencije da se utvrde zahtevi Univerzalne gramatike koji su prihvaćeni kod malog broja jezika. Neki psiholozi i psiholingvisti, iako simpatizeri Čomskijevog programa, nisu se slagali sa tim što Čomskijevi lingvisti ne obraćaju dovoljno pažnje na podatke iz eksperimenata izvedenih pri procesiranju jezika, a rezultat toga je da njihove teorije nisu psihološki verodostojne. Mnogo radikalnija kritika postavlja pitanje da li je neophodno posedovanje Univerzalne gramatike da bi se objasnilo usvajanje jezika kod deteta. Bilo je dosta neslaganja što se tiče generativne gramatike, na kraju se čak vodio „Lingvistički rat“ od 1960. do 1970. kada se generativno semantičko pomeranje našlo u opoziciji sa Čomskim. Danas možemo videti gramatički okvirne radove kao što su „Headdriven“ frazne strukturne gramatike, leksička funkcionalna gramatika, kombinatorna kategorijalna gramatika u potpunosti su Čomskijevski orijentisani. Hijerarhija Čomskog Čomski je poznat po proučavanju raznih vrsta formalnih jezika koji mogu da sadrže ključ osobina ljudskog jezika. Njegova hijerarhija podela formalnih gramatika u vrste ili grupe sa sve više izraženom moći, svaka uspešna vrsta može da stvara široki skup formalnih jezika. Interesanto je to da je Čomski dokazivao da oblikovanje nekih aspekata ljudskog jezika zahteva složeniju formalnu gramatiku (kao ona što je odmerena njegovom hijerarhijom) za razliku od drugih oblikovanja. Na primer, regularni jezik je dovoljno moćan da oblikuje morfologiju engleskog jezika, ali nije dovoljno moćan da oblikuje njenu sintaksu. Kao dodatak toga da bude relevantan u lingvistici, hijerarhija Čomskog je postala bitna u računarstvu (posebno u konstrukciji kompilatora i teoriji automata). Njegovo najpoznatije delo iz fonologije je „Zvučni obrazac engleskog jezika“ kojeg je pisao sa Morisom Halom. Iako je bilo veoma uticajno u svoje vreme, delo je razmatrano kao staromodno, zastarelo (iako je nedavno ponovo štampano) i stoga Čomski nije više ništa izdavao u fonologiji. Doprinosi psihologiji Rad Čomskog u lingvistici je ostvario veliki uticaj na modernu psihologiju.[14] Za Čomskog, lingvistika je grana kognitivne psihologije; istinski, pravi uvid u lingvistiku podrazumeva prateće razumevanje aspekata mentalne obrade i ljudske prirode. Njegova teorija univerzalne gramatike su mnogi videli kao direktan izazov trenutno važećim biheviorističkim teorijama. Takođe, njegov rad ima velike posledice na razumevanje kako deca uče i šta zaista predstavlja sposobnost korišćenja jezika. Čomski je 1959. publikovao uticajnu kritiku dela „Verbalno ponašanje“ Barhus Frederik Skinera. B. F. Skiner je u knjizi dao spekulativno objašnjenje jezika u funkcionalnim, biheviorističkim terminima. Termin „verbalno ponašanje“ je definisao kao naučeno ponašanje koje ima svoje karakteristične posledice, zadobijene kroz učenje ponašanja drugih, čime je stvoren mnogo širi pogled na komunikativno ponašanje od onog uobičajenog kojim se bave lingvisti. Skinerov pristup je fokusiran na okolnosti u kojima se jezik korišćen; na primer, tražiti vodu je funkcionalno drugačiji odgovor od označavanja da je nešto voda itd. Ovako funkcionalno različite vrste odgovora, koje zahtevaju u povratku odvojena objašnjenja, su dijametralno suprotne tradicionalnom mišljenju o jeziku i psiholingvističkom pristupu Čomskog. Čomski je smatrao da funkcionalističko objašnjenje ograničavajući sebe na pitanja komunikativnog čina ignoriše važna pitanja. (Čomski, „Jezik i mišljenje“ 1968). On se fokusirao na pitanja koja se tiču operacija i razvoja urođene strukture za sintaksu koja je sposobna da stvaralački organizuje, okuplja, prilagođava i kombinuje reči i fraze u razumljive iskaze. U raspravi Čomski je naglasio da naučna primena biheviorističkog principa pri ispitivanju životinja ima velike nedostatke u objašnjavanju adekvatnosti i da je čak više delimično površna kao prikaz ljudskog verbalnog ponašanja zato što teorija ograničavajući se na spoljašnje uslove, na „što je naučeno“, ne može adekvatno da se primeni na generativnu gramatiku. Čomski se oslonio na primere brzog učenja jezika kod dece, uključujući njihovo brzo razvijanje sposobnosti sklapanja proširenih i složenih rečenica i univerzalno kreativno korišćenje pri upotrebi maternjeg jezika da bi naznačio način kojima Skinerov pogled objašnjava primerom pododredbe teorije pomoću dokaza. On je tvrdio da se za shvatanje ljudskog govornog ponašanja kao što su kreativni aspekti upotrebe jezika i razvoj jezika, najpre mora uzeti kao postulat genetički lingvistički doprinos. Pretpostavka da važni aspekti jezika su ishod univerzalne urođene sposobnosti odvija se suprotno Skinerovom radikalnom biheviorizmu. Čomskijeva revizija Skinerove teorije iz 1959. godine je za posledicu imao više oštrih kritika, a najpoznatija kritika je bila Keneta Mek Korkvodala, objavljena u raspravi „O Čomskijevoj reviziji Skinerovog Verbalnog ponašanja“ iz 1970. godine. Ovu kritiku je kasnije pojačao i proširio u radu Nejtana Stemera 1990. Ova i slične kritike uspostavile su neka gledišta koja se ne priznaju izvan okvira biheviorističke psihologije, kao na primer ona da Čomski nije posedovao adekvatno razumevanje bilo bihevioralne psihologije uopšte, kao ni razlike između Skinerove teorije i drugih varijacija te u skladu sa tim i tvrdnje da je Čomski načinio nekoliko ozbiljnih grešaka. Tvrđeno je da Čomskijevska kritika Skinerove metodologije i osnovne pretpostavke su utrle put za „kognitivnu revoliciju“, prelaz sa biheviorizma na kognitivizam u američkoj psihologiji između pedesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka. U njegovom delu „Kartezijska lingvistika“ iz 1966. godine i naredna dela, Čomski je istakao objašnjenje ljudske jezičke sposobnosti koja je postala model proučavanja u nekim oblastima psihologije. Dosta toga pd današnjih pretpostavka načina rada uma potiču direktno iz ideja koje je izneo Čomski kao prvog autora modernog doba. Postoje tri ključne ideje. Prva je da je mišljenje „kognitivno“ ili da mišljenje zapravo sadrži mentalna stanja, uverenja, sumnje i sl. Druga, on tvrdi da većina važnih osobina jezika i mišljenja su urođene. Učenje i razvoj jezika su rezultat razvijanja urođenih sklonosti koje je izazvano iskustvenim unosnim podacima spoljašnje okoline. Veza između ljudske urođene sklonosti ka jeziku i nasleđu je bila srž debate suprostavljanja Noama Čomskog i Žana Pijažea. Iako je veza između genetičke strukture ljudi i sklonosti ka jeziku bila takođe nagoveštena u to vreme i u drugim diskusijama, još uvek smo daleko od razumevanja genetskih osnova ljudskog jezika. Delo izvedeno iz modela selektivnog učvršćivanja sinapsi ostvareno od strane Žan Pjera Šonžea, Filipa Kureža i Antoana Danšina koje nedavno usavršeno eksperimentalno i teoretski od strane Žaka Melera i Stanislasa Diena,[15] posebno u oblasti numeričke kognicije je posudilo pomoć Čomskom „nativizmu“. To, međutim, ne daje ključ o vrsti pravila koja uređuju neuronsko povezivanje da bi omogućilo jezičku sposobnost. Naredni psiholozi da bi proširili ovu generalnu „nativističku“ naučnu postavku preko jezika. Na kraju, Čomski je napravio koncept o „modularnosti“ kritičnu osobinu saznajne izgradnje mišljenja. Mišljenje je sastavljeno od polja konverzacije, specijalizovan podsistem sa ograničenim tokom međukomunikacije. Ovaj model se drastično razlikuje od starih ideja pošto svaki deo informacije u mišljenju može biti korišćen od strane bilo kog kognitivnog procesa (na primer, optičke iluzije ne mogu biti „isključene“ čak i ako se zna da su iluzije)...