Živa istorija Autor: Hilari Klinton Urednik: Dragan Bisenić Izdavač: Klub plus, Beograd – Atlas fondacija Godina : 2011. Meke korice Latinca Broj strana: 454 str. Format 25 cm Tiraž 550 primeraka Stanje odlično 5- Troškove slanja snosi kupac Lično preuzimanje moguće u centru Beograda K181G

Tvrd povez - 190 strana - 24 cm POETA BEOGRAD 2017 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja 2- 6

ISTORIJA RAZVOJA MODERNE DRAME - Đerđ Lukač Izdavac: NOLIT Cvrst povez 527 str. Veci tragovi ostecenja na omotnici knjige

Krležino književno djelo Šime Vučetić Zagreb,1983. tvrd povez-veliki format str.262 Knjiga je NEKORIŠĆENA ---------------------------- 2h

Lepo očuvano kao na slikama NADGRAMATIKA , Stanislav Vinaver , Prosveta Beograd 1963 , izbor iz eseja , tvrd povez, format 12,5 x 18 cm , zaštitni omot, ćirilica, 381 strana Stanislav Vinaver (Šabac, 1. mart 1891 — Niška Banja, 1. avgust 1955) bio je srpski pesnik i prevodilac jevrejskog porekla. Stanislav Vinaver Stanislav vinaver.jpg Srpski pesnik i prevodilac Rođenje 1. mart 1891. Šabac, Kraljevina Srbija Smrt 1. avgust 1955. (64 god.) Niška Banja, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija FNR Jugoslavija Škola Univerzitet Sorbona Poznat po prevod `Bajke 1001 noći` Nagrade Orden Legije časti IV stepena Biografija Uredi Erudita, književnik i prevodilac Stanislav Vinaver, rođen je 1. marta 1891. godine u Šapcu u uglednoj jevrejskoj porodici. Otac Avram Josif Vinaver bio je lekar, a majka Ruža pijanistkinja. Osnovnu školu završio je u Šapcu. Gimnazijsko obrazovanje ja započeo u Šabačkoj gimnaziji iz koje je izbačen jer nije želeo da se učlani u Vidovdansko kolo. Zbog toga je školovanje nastavio u Beogradu, a na pariskoj Sorboni studirao je matematiku i fiziku. Diplomirao je na Univerzitetu u Beogradu 1930. godine. Već tada postao je sledbenik filozofskih ideja Anrija Bergsona,[1] a 1911. objavio zbirku simbolističke poezije „Mjeća“. Balkanski i Prvi svetski rat Uredi Školovanje je privremeno prekinuo da bi učestvovao u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, jedan od 1300 kaplara. Bio je poručnik u slavnom Đačkom bataljonu, prešao je golgotu povlačenja preko Albanije i na Krfu se angažovao kao urednik Srpskih novina i radio kao službenik Državnog presbiroa.[2] Diplomata i novinar Uredi Dva mlada pesnika - S. Vinaver i Milutin Bojić Godine 1916, upućen je na informativno-diplomatske poslove u Francusku i Veliku Britaniju, a potom i u Petrograd, kao član srpske diplomatske misije baš u vreme revolucije. Po povratku iz Rusije održao je jedno javno predavanje o Oktobarskoj revoluciji u Kasini na osnovu kojeg je publika stekla utisak da nije žalio sudbinu carske Rusije i da nije bio protivnik revolucionarnih previranja. Zbog toga su ga mnogi označili za levičara i ta etiketa mu je ostala u beogradskim krugovima do 1925. godine.[3] Po okončanju rata, kratko je zaposlen u Ministarstvu prosvete, a potom se nemirni i razbarušeni duh posvetio novinarstvu i književnosti kao pripadnik šarolike grupe mladih i novih modernističkih srpskih književnika (Miloš Crnjanski, Dragiša Vasić, Rastko Petrović, Ljubomir Micić, Rade Drainac, Velibor Gligorić, Marko Ristić). Zvanično je postao član Jugoslovenskog novinarskog udruženja 20. novembra 1920. godine.[4] Radio je kao saradnik listova `Politika`, `Republika`, `Vreme` i drugih. Pisao je kao stalni kritičar za „Vreme“ i radio kao specijalni dopisnik tog lista u Bugarskoj, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Sovjetskom Savezu. Jednom prilikom napisao je za Stevana Hristića „G. Hristić razmahan palicom kao kakav saobraćajni pozornik“ i za to je osuđen na tri dana zatvora i hiljadu dinara globe 1926. godine.[5] Početkom 1927 godine bio je jedan od urednika lista `Vreme` i potpredsednik Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja.[6] Ninko Perić, preuzevši resor Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca krajem decembra 1926, zaposlio je Stanislava Vinavera kao dnevničara-dopisnika u Odeljenju za štampu Ministarstva inostranih dela, početkom januara 1927. godine. Na taj način je želeo da se oduži njegovim roditeljima, dr Avramu-Josifu i Ruži Vinaver, koji su pokazali posebnu brigu da bi spasili život Ninku Periću dok je bolovao od pegavog tifusa 1914. godine.[7] [8] Prvobitno je bilo planirano da ga postave za dopisnika Odeljenja za štampu pri Poslanstvu u Berlinu, ali je privremeno zadržan na radu u Ministarstvu, a potom premešten za dopisnika Odeljenja za štampu pri Poslanstvu u Bernu, februara 1927. godine. Jedan od prvih zadataka sa kojima se suočio u Švajcarskoj bila je dobro organizovana bugarska propaganda koju je predvodio VMRO u cilju borbe za prava bugarske manjine u Makedoniji i drugim krajevima Kraljevine SHS. Stanislav Vinaver je uložio veliku energiju i pokazao znatnu inicijativu u radu, dnevno pišući raznim redakcijama i istaknutim pojedincima lična pisma u kojima je pobijao navode bugarske propagande.[9] I pored posvećenosti stručnim poslovima, ubrzo je došao u sukob sa Jovanom T. Markovićem, bivšim pomoćnikom ministra inostranih dela i tadašnjim poslanikom u Bernu, jer nije želeo da potpiše dvostruku dokumentaciju o zakupu zgrade za Poslanstvo kojim bi bio oštećen državni budžet.[10] Potom je poslat na rad pri Stalnoj delegaciji pri Društvu naroda u Ženevi, maja 1927. godine.[11] Konstantin Fotić, stalni delegat i njegov lični prijatelj,[12] [13] cenio je rad Stanislava Vinavera koji je odlično vladao francuskim, nemačkim i italijanskim jezikom, te je bio u mogućnosti ne samo da prati pisanje štampe već i da direktno komunicira sa redakcijama i novinarima švajcarskih listova. Međutim, upravo su njegovo znanje i umešnost izazivali surevnjivost dopisnika Odeljenja za štampu MID pri Stalnoj delegaciji u Ženevi Sretena Jakića. Pored toga, Jovan Marković nije zaboravio njegovu raniju neposlušnost i posrednim putem je pokušao da mu oteža položaj i rad u Švajcarskoj. Međutim, Konstantin Fotić je nastojao da ga zaštiti od svih intriga, visoko ceneći njegova znanja, umešnost, posvećenost poslu i inicijativu u radu. Posle zavođenja Šestojanuarskog režima, proveo je dva meseca u Kraljevini SHS, u jesen 1929, jer je želeo da se lično upozna sa novonastalom situacijom i obnovi svoje stare kontakte, kako bi mogao bolje da odgovori svojim dužnostima zastupanja jugoslovenskih teza pred švajcarskom javnošću.[14] U to vreme je odlučeno da Stanislav Vinaver bude premešten u Nemačku. Postavljen je za atašea za kulturu pri Poslanstvu u Berlinu 29. oktobra. 1929. godine.[15] Sa novim šefom, poslanikom u Berlinu Živojinom Balugdžićem imao je odlične odnose. On je pomagao dopisnicima Odeljenja za štampu MID, a potom dopisnicima Centralnog presbiroa Predsedništva Ministarskog saveta, u njihovim propagandnim, informacionim i političkim poslovima. Međutim, Stanislav Vinaver je ubrzo došao u sukob sa drugim dopisnikom u Berlinu Omerom Kajmakovićem usled nepoštovanja razgraničenja nadležnosti u poslu. Njihove rasprave su trajale od 1929. godine, a kulminirale su fizičkim obračunom 14. februara 1931. godine. Incident je okončan premeštajem Omera Kajmakovića iz Berlina i dodeljivanjem svih poslova Stanislavu Vinaveru, kada je i zvanično postavljen za atašea za štampu (dopisnika Centralnog presbiroa). Na tom položaju je ostao do 1934. godine, posvetivši veliku pažnju odbrani Jugoslavije od oštre kritike nemačke štampe u doba Vajmarske republike, a zatim promenama u političkom životu Nemačke po dolasku nacionalsocijalista na vlast.[16] [17] Njegove novinarske putopisne reportaže realizovane između dva svetska rata sadrže estetske intencije u žanru.[18] Ubrzo po premeštaju u Beograd, Stanislav Vinaver je postavljen za šefa Publicističkog odseka Centralnog presbiroa. Ovaj posao je obavljao do 1934. do 1938. godine.[19] Po povratku u Jugoslaviju, bio je i jedan od osnivača `Ošišanog ježa`, decembra 1934. godine.[20] Pošto je njegov zaštitnik Kosta Luković bio u nemilosti posle Marsejskog atentata i Stanislav Vinaver se našao na udaru šefa Centralnog presbiroa Teofila Đurovića, koji je želeo da ga otpusti iz državne službe. Ipak, pad vlade Bogoljuba D. Jevtića i formiranje vlade Milana Stojadinovića su mu poboljšali pozicije.[21] Sa novim predsednikom vlade i ministrom inostranih poslova, Vinaver je uspostavio prisne odnose, i čak mu pisao neke od njegovih govora.[22] Upravo zbog bliskih odnosa sa Stojadinovićem, Stanislav Vinaver je penzionisan u vreme vlade Dragiše Cvetkovića.[23] Prilikom posete francuskog ministra spoljnih poslova Ivona Delbosa Jugoslaviji 1937. godine, Vinaver je odlikovan IV stepenom ordena Legije časti. Ekspresionista Uredi Pesnik i esejista Vinaver, javlja se kao utemeljivač ekspresionističkog pokreta (napisao je „Manifest ekspresionističke škole“), najoštrije se zalažući za raskid s tradicionalnim umetničkim izrazom i osporavajući dotadašnje „patriotske i deseteračke kanone“ koje su bili postavili dotad neprikosnoveni književni kritičari Jovan Skerlić i Bogdan Popović. Drugi svetski rat Uredi Tokom Aprilskog rata zarobljen je kao rezervni kapetan I klase i ostatak Drugog svetskog rata je proveo u zarobljeništvu u nemačkom logoru Osnabrik.[24] Osnivač Moderne i lucidni prevodilac Uredi Vinaver je još daleke 1911. u Parizu napisao „Mjeću“ kojom je započeo prevazilaženje srpske moderne. Parodijske pesme poput „Evdoksije“ subverzivnog su karaktera i suštinski su početak srpske avangarde. Evropska i srpska avangarda otuda su savremene u predratnom smislu. Vinaver je prvi preveo Hašekovog „Dobrog vojnika Švejka“, Rableovog „Gargantuu i Pantagruela“, Kerolovu „Alisu u zemlji čuda“, Tvenove „Doživljaje Toma Sojera“ imajući prilike da se sretne sa elementima parodije u književnosti. Posleratna aktivnost Uredi Vinaverov grob na beogradskom Novom groblju Poslednje godine (1945 — 1955) proveo je u Beogradu radeći kao profesionalni književnik, satiričar i prevodilac sa francuskog, engleskog, ruskog, češkog, poljskog i nemačkog jezika. Njegovi specifični prevodi, u kojima je zarad prenošenja najdubljeg smisla i tumačenja prevođenog teksta vidljivo odstupao od originala, ponekad su čak nailazili na odbijanje izdavača, ali su i danas ostali nenadmašni, skoro kao posebna književna dela. Na polju satire Vinaverove parodije odlikuju se beskrajno duhovitim obrtima, svežinom izraza i prefinjenim osećajem za grotesku, što je posebno došlo do izražaja u „Pantologijama novije srpske pelengirike“ (1920, 1922. i 1938), koje su zapravo parodijski pandan „Antologiji novije srpske lirike“ Bogdana Popovića. Među brojnim Vinaverovim radovima, najpoznatija su: „Priče koje su izgubile ravnotežu“ (1913), „Misli“ (1913), „Varoš zlih volšebnika“ (1920), „Gromobran svemira“ (1921), „Čuvari sveta“ (1926), „Ikarov let“ (1937), „Ratni drugovi“ (1939), „Evropska noć“ (1952), „Jezik naš nasušni“ (1952) i kao kruna njegovog razmišljanja o srpskom jeziku „Zanosi i prkosi Laze Kostića“ (1963). U ovoj poslednjoj knjizi, za koju je Vinaver vodio veliku bitku i za života nije mogao da nađe izdavača, autor je polemičkim majstorstvom do vrhunca doveo svoje kritike srpskog kulturnog mediokritetstva i mitomanstva. Iako je pokazao da se može biti moderan u kontekstu nacionalne kulture, on je i posle toga još pola veka ostao neshvaćen, potiskivan i prećutkivan, pa su „Zanosi“ ponovo štampani tek 2006. godine. U knjizi na skoro 600 strana eseja o velikom pesniku, Vinaver je uspeo da oslika kompletno duhovno i umetničko nasleđe srpske književnosti, kulture, mitologije, državnosti i da napiše ne samo monografiju o Lazi Kostiću, već i autopoetičko delo, koje spaja intelektualno-umetničku radoznalost, enciklopedijsku obaveštenost i autentični duh. „Zanosi i prkosi“ sadrže, naime, kompletnu Kostićevu biografiju i njegova dela, istorijski kontekst u kome su nastajala i beleške o njegovim savremenicima, ali je Vinaver pisao i o muzici, problemima stiha, posebno deseterca, troheja i heksametra, o jezičkim mogućnostima, melodiji jezika i o modernoj poeziji uopšte. Umro je u Niškoj Banji, 1. avgusta 1955. godine. Njegovoj sahrani na Novom groblju u Beogradu su prisustvovali Veljko Petrović, Ivo Andrić, Milan Bogdanović i dr. Imao je dva sina Vuka, rođenog u Bernu 1927, i Konstantina, rođenog u Berlinu 1930. godine. Stariji sin, po profesiji istoričar, bio je poput svog oca poznat kao poliglota. Mlađi sin, pijanista, muzikolog i operski dramaturg, je dobio ime po dobrom prijatelju njegovog oca Konstantinu Fotiću.[25] Bibliografija Uredi Mjeća - Beograd 1911, Priče koje su izgubile ravnotežu - Beograd 1913, Varoš zlih volšebnika - Beograd 1920, Pantologija novije srpske pelengirike - Beograd 1920. Gromobran svemira - Beograd 1921, Nova pantologija pelengirike - Beograd 1922, Čuvari sveta - Beograd 1926, Goč gori, jedna jugoslovenska simfonija - Beograd 1927, Šabac i njegove tradicije - Beograd 1935, Čardak ni na nebu ni na zemlji - Beograd 1938, Momčilo Nastasijević - Beograd 1938, Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike - Beograd 1938, Živi okviri - Beograd 1938, Ratni drugovi - Beograd 1939, Godine poniženja i borbe, život u nemačkim „oflazima“ - Beograd 1945, Evropska noć - Beograd 1952, Jezik naš nasušni - Novi Sad 1952, Nadgramatika - Beograd 1963, Zanosi i prkosi Laze Kostića - Novi Sad 1963 Zanimljivosti Uredi Rebeka Vest je u svom putopisu Crno jagnje i sivi soko duhovito opisala svoje sukobe sa ženom Stanislava Vinavera. Stanislav i njegova žena su im bili pratioci na mnogim putovanjima po Jugoslaviji, ali je konstantna netrpeljivost dovela do toga da nastave put bez njih. U putopisu gospodin i gospođa Vinaver nisu navedeni pod svojim pravim imenima, a gospođa Vinaver je prikazana kao nacista, rasista, nemački nacionalista... U Šapcu postoji trg posvećen njemu.[26] Potpisivao se pseudonimima Trajko Ćirić (u Veselim novinama)[27], Čika Staša, Džim Dim Presni, Profesor Sveznanov.[28] Srpska knjizevna avangarda gojko tesic

BYRON Selections from his Poetry priredila Ksenija Atanasijević (Naučna knjiga, Beograd, 1975, broš, 67 str.)

Kao NOVA !!! 103 strane 100 grama Izdavač: Paideia Naslov originala: Tra menzogna e ironia / Umberto Eco Eseji `Između laži i ironije` iz pera Umberta Eka, zapravo su četiri predavanja, `a zajedničko im je to što svaki od njih ima veze sa strategijama laži, prerušavanjima, zloupotrebama jezika i ironičnim izokretanjem tih zloupotreba`, kaže o njima sam Eko. KLS

Naslov: Autobiografija čitanja Autor: Nenad Šaponja Izdavač: Beograd : Prosveta Zbirka: Biblioteka Savremeni esej Godina izdanja: 1999, 264 str. ; 21 cm Povez: Broš. Ćirilica Stanje 4 Sadržaj: Autobiografija čitanja (5-229): Autobiografija čitanja (7-12); Priče iz prošlog sveta : Pavle Ugrinov: Utopija I-III, Prosveta, Beograd, 1997 (13-17); Vlasnici bivših ljubavi : Danilo Nikolić: Fajront u Grgetegu, Nolit, Beograd, 1998 (18-20); Saučesnici prolaznog : Miroslav Popović: Tvrdo nebo, Gutenbergova galaksija, Beograd, 1998 (21-23); Fatalna strategija privlačnosti : Milorad Pavić: Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Prosveta, Beograd, 1991 (24-32); Glasovi (iz) prošlosti : Svetlana Velmar Janković: Glasovi, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (33-35); O istorijskim istinama i literarnoj istini : Milovan Danojlić: Oslobodioci i izdajnici, Filip Višnjić, Beograd, 1997 (36-38); Lozinka čitaoca : Dobrilo Nenadić: Despot i žrtva, Prosveta, Beograd, 1998 (39-41); Emotivna toplina ispričanog : Vida Ognjenović: Stari sat, Prosveta, Beograd, 1996 (42-44); U ruhu oniričnog : Marko Nedić: Kuća u polju, Prosveta, Niš, 1996 (45-47); Nit omladinskog romana : Milovan Vitezović: Lajanje na zvezde, Šešir profesora Koste Vujića, Simfonija Vinaver, Čarape kralja Petra, Milena iz Knez Mihailove, Dereta, Beograd, 1998 (48-52); Plima čitalačkog zadovoljstva : Milisav Savić: Ožiljci tišine, Svetlost knjiga - Raška škola, Beograd, 1997 (53-56); U potrazi za stvarnošću bajke : Dragan Stojanović: Zločin i kazna, Stubovi kulture, Beograd, 1996 (57-60); Dvojnički zaplet : Zoran Slavić: Ujed vremena, Rad, Beograd, 1998 (61-63); Rat i izbeglištvo : Stevan Tontić: Tvoje srce, zeko, Filip Višnjić, Beograd, 1998 (64-66); Zapisi iz zemlje skerletnih luda : Boba Blagojević: Skerletna luda, Miltas - Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Beograd - Sremski Karlovci - Novi Sad, 1991 (67-71); Jedna biografija : Milica Mićić Dimovska: Poslednji zanosi MSS, Nolit, Beograd 1996 (72-73); Kraj trilogije : Drago Kekanović: Riblja staza, Kairos, Sremski Karlovci, 1997 (74-76); Smrt kao nasleđe : David Albahari: Cink, Filip Višnjić, Beograd, 1988 (77-83); Limbovi eshatološkog : Saša Hadži Tančić: Nebeska gubernija, Prosveta, Beograd, 1997 (84-86); Govor o nedokučivom : Radivoj Šajtinac: Čehovija, Prosveta, Beograd, 1996 (87-89); Traktat o oblacima : Vojislav Despotov: Jesen svakog drveta, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (90-92); Knjiga kao koncept : Milenko Pajić: Ženidba i agonija, Prosveta, Beograd, 1997 (93-96); Porodična hronika : Ljiljana Jokić Kaspar: Četiri male žene, Stubovi kulture, Beograd, 1996 (97-99); Sentandrejska razglednica : Petar Milošević: Mi že Sentandrejci, Matica srpska - Izdan, Novi Sad - Budimpešta, 1997 (100-104); Književni memoari i metafizički incidenti : Svetislav Basara: Looney tunes, Dereta, Beograd, 1997 (105-108); Kaleidoskop krivotvoritelja i kartografa : Dragan Velikić: Astragan, Znanje, Zagreb, 1991 (109-118); Nezadrživost sadašnjeg : Vasa Pavković: Monstrum i druge fikcije, Matica srpska, Novi Sad, 1990 (119-122); Intercivilizacijski dijalog : Vladislav Bajac: Druid iz Sindiduna, Narodna knjiga, Beograd, 1998 (123-126); Patetični citati nenapisanih priča : Predrag Marković: Otmenost duše, Prosveta, Beograd, 1989 (127-131); Književnost kao igra : Sava Damjanov: Povesti različne: lirske, epske, no najviše neizrecive, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 1997 (132-134); Pripovedanje sumnje : Ljubica Arsić: Zona sumraka, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (135-137); Razglednice iz sveta : Nina Živančević: Vizantijske priče, Vreme knjige, Beograd, 1995 (138-140); Život u biblioteci : Đorđe Pisarev: Poslanice iz Novog Jerusalima, Stubovi kulture, Beograd, 1996 (141-144); Entropija teksta u istraživanju nule : Miroslav Toholj: Stid, Prosveta, Beograd, 1989 (145-149); Čežnja za komunikacijom : Gordana Ćirjanić: Velaskezovom ulicom do kraja, Prosveta, Beograd, 1996 (150-151); Slike (iz) rata : Dragan Jovanović Danilov: Ikonostas na kraju sveta, Svetovi, Novi Sad, 1998 (152-157); Koitofest u pozorištu senki : Dejan Simonović: Krojač iz Ulma, Književna omladina Srbije, Beograd, 1987 (158-162); Američki prozor : Vladimir Pištalo: Priče iz celog sveta, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (163-165); Kovitlac bajkolikog ili srpska priča : Goran Petrović: Opsada crkve Svetog Spasa, Narodna knjiga, Beograd, 1997 (166-169); Prozni eksperiment : Sreten Ugričić: Maja i ja i Maja, Prometej, Novi Sad, 1993 (170-173); Pornografija svakodnevnog : Zoran Ćirić: Vulvaši, Beopolis, Beograd, 1998 (174-176); Psihologija svakodnevnog : Nina Rabrenović: Na Sredozemlju, Matica srpska, Novi Sad, 1990 (177-182); O granicama proznog : Divna Vuksanović: Opažač, opažena, KOV, Vršac, 1997 (183-185); Druge obale stvarnosti : Zoran Pešić: Mapa lanjskog snega, Matica srpska, Novi Sad, 1997 (186-188); Literarno-muzička parastvarnost : Aleksandar Gatalica: Mimikrije, Stubovi kulture, Beograd, 1996 (189-193); Metatekstualnost ili pričanje o nemogućnosti priče : Mirko Demić: Slamka u nosu, Književna omladina Srbije, Beograd, 1996 (194-196); Poetika Rubikove kocke : Saša Radonjić: Priručnik za pauna, Književna omladina Novog Sada, Novi Sad, 1993 (197-199); Teskoba svakodnevnog : Narcis Agatić: Enterijeri, Matica srpska, Novi Sad, 1990 (200-202); Lakoća generacijske identifikacije : Vladimir Arsenijević: U potpalublju, Vreme knjige, Beograd, 1995 (203-208); Fikcije & deskripcije : Đorđe Jakov: Izvestan broj opisa, Svetovi, Novi Sad, 1991 (209-212); O čemu govorimo, kada ćutimo o ljubavi : Vladimir Tasić: Pseudologija fantastika, Matica srpska, Novi Sad, 1995 (213-215); Virtualna autobiografija : Laslo Blašković: Svadbeni marš, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (216-219); `Proza u farmerkama` : Srđan Valjarević: List na korici hleba, Književna omladina Srbije, Beograd, 1990 (220-222); U potrazi za pričom : Vule Žurić: Umri muški, Književna omladina Srbije, Beograd, 1991 (223-225); Čitanje rata : Vladimir Jokanović: Esmarh, Matica srpska, Novi Sad, 1995 (226-229). - Autobiografija pisanja (231-260): Književna kritika između prihvatanja i pohvale drugosti (233-236); Plutajući literarnim prividom (237-239); Realnost kao mistifikacija dela (240-244); Retrodinamika stvarnog (245-248); Zlatno doba svakodnevice (249-251); Citati čitanja (252-255); Autobiograf i ja (256-259); Autentičnost u tekstu (260). Beleška o autoru (261). KO1 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija

Naslov: Balkansko brvno : eseji o književnosti `jugoslovenske Atlantide` Autor: Aleš Debeljak Izdavač: Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada Zbirka: Edicija Džepni anagram. Eseji Godina izdanja: 2015, 269 str. : ilustr. ; 19 cm Povez: Broš. Latinica Stanje 4 Sadržaj: Reč zahvalnosti (7); Prolog (9-25); Rano doba (27-37); Pravac jugozapad (38-51); Transatlantik: David Albahari (52-81); Između istoka i zapada: Muharem Bazdulj (82-103); Sećanja na raspad: sumrak idola (104-138); Jugoslovenski pisac: Danilo Kiš (139-167); Izgnanstvo i samoća: Miloš Crnjanski (168-172); Anđeli i đavoli: Čarls Simić (173-196); Bosna u Čikagu: Aleksandar Hemon (197-219); Evropa, blizu i daleko: sarajevske sveske (220-230); Jedina domovina: Igor Štiks (231-266). Epilog : Nema pesma / David Albahari (267). Izvori (268-269). S1 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija

Saznajte sve o „sistemu“ koji upravlja životima pola milijarde ljudi. Kako funkcioniše najmoćnija birokratija na svetu. Kada se govori o Briselu kao o „gradu greha“, ne misli se na drogu, prostituciju ili mafiju. Misli se na grehove prema sjajno zamišljenom projektu, koji se pretvorio u Evropsku uniju. Nakon dvadeset i tri godine rada u izdavaštvu i novinarstvu, baveći se unutrašnjim problemima Unije, autor je osetio da se njegova nada u bolje sutra povlači pred moćnim silama unutar struktura Evropske unije, koje nagrizaju same temelje ove organizacije. Taj birokratski centar razobličen je na stranicama ove knjige kao svojevrsna država u državi, koja postaje sve jača i moćnija. Knjiga je namenjena svim onim čitaocima koji žele da steknu uvid u stvarni način funkcionisanja Evropske unije i svih njenih struktura, a to im je dato kroz obilje materijala i primera iz bogate prakse Vasilisa A. Koronakisa. „Jedanaest malih skandala“ prikazanih u ovoj knjizi otvoriće vam oči i pokazati ne samo zašto već i kako funkcioniše „sistem“ unutar ove moćne organizacije. Ovaj svojevrsni priručnik, napisan gotovo kao triler, obraća se onima koji misle da ponešto znaju o Uniji. Format: 13x20 cm Broj strana: 264 Pismo: latinica Povez: mek

NECITANA,,,UNUTRA ODLICNA SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI ODELJENJE JEZIKA I KNJIZEVNOSTI UREDNIK PREDRAG PALAVESTRA ocuvana 4 I VISE ,,spolja manji trag vremena,,na zadnjim koricama manja flekica umutra bez pisanja i mirisa BEOGRAD,,1981,,udzbenicki format,,mek povez,,preko 750 strana k-7,,,DRUGI PRIMERAK

ODLICNO,,NOVO MEK POVEZ,,21 CM,,311 STR DERETA 2016 ANA GALJEGO KUJNAS-koautor

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 393

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 261, A 19

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 361

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 326

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 526

Na marginama nekoliko stranica pisano, pa obrisano korektorom! Ne smeta pri citanju! Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 311

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 391

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 518

Stevan Pesic - Zivot i delo Zbornik radova / Grupa autora Izdavac: Gradska bibliteka Novi Sad 2013 Mek povez, strana 269 Veoma dobro ocuvano Tibet, Nepal, Tibetanci, Svetlo ostrvo, Katmandu, Tesla ili prilagodjavanje andjela

Francusko-srpske kulturne i knjizevne veze Izdavac - Prosveta, Beograd Godina - 1996. Francuska knjizevnost, Kulturni odnosi, Srpsko francuski Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez ostecenja,sa podvlacenjima grafitnom olovkom,bez ispisane posvete,tvrd povez,sa omotnicom u dobrom stanju,ilustracije,format 21 cm,201 str. (40)

Knjiga je nova, meki povez 330 strana Izbor tekstova koje je autor pisao za Peščanik u poslednjih 10 godina.

Puno ime autora: ALEKSANDAR SEKULOVIĆ Pun naziv knjige: SRPSKI NACIONALIZAM I JUGOSLOVENSKA TRAGEDIJA Izdavač: SAVEZ ANTIFAŠISTA SRBIJE, Bepgrad 63 str. ; 12,5 x 23 cm - Latinica / Mek povez

POSVETA NA NAJAVNOM LISTU