Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
126-150 od 1994 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
SAVREMENI MEDJUNARODNI IZAZOVI Dragan Đukanović Str 496 Povez mek Stanej knjige odlično OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi globalna i regionalna perspektiva
manji format 373 strane 1965god Odlično očuvana Francuski jezik У новембру 1955. Рејмонд Арон је одржао на Сорбони први од главних курсева из којих ће бити извучена три његова најпознатија дела. Након осамнаест лекција о индустријском друштву и класној борби , деветнаест лекција његовог курса за годину 1957-1958 – непосредно пре повратка на власт генерала де Гола и преласка на Пету републику –, први пут објављених 1958. године под насловом Социологија индустријских друштава: скицу теорије политичких режима објавио је Галимар 1965. године са насловом овог пута Демократија и тоталитаризам . Ова књига се брзо етаблирала као суштински део француске мисли о тоталитаризму, кроз социолошку амбицију. Рад Рејмонда Арона прати прилично једноставну прогресију. Пре свега, поставља темеље свог методолошког приступа. Затим поставља своју централну тезу по којој је разлика између демократије и тоталитаризма суштински последица унутрашње логике режима. Односи се на нечији начин прихватања или одбијања политичког сукоба. Затим детаљно описује како је, из ове примарне разлике, могуће мапирати разноликост политичких режима. Прва карактеристика његовог приступа је да прати политичку анализу ( стр. 23-33). Термин „политика“ није очигледан јер се односи на веома различите објекте. Тако енглески разликује јавне политике , актере и институције које структурирају политичко поље , од дисциплинског поља које је заинтересовано за јавно одлучивање и социологије организација ( политике ) . Дакле, у француском лексикону постоји стварна несигурност у вези са назначеним објектом. Да ли је у питању означавање појединих сегмената друштвеног уређења или специфичног облика ове друштвене организације у целини? Рејмонд Арон одлучује се у правцу дефиниције блиске Платоновој Политеи : говорити о политичком режиму значи говорити о одређеном обликовању друштва, о одређеној репрезентацији коју оно има о себи – чак и која се намеће актерима, јер перцепција њиховог Града функционише у супротности са перцепцијом коју имају о другим градовима. Дакле, не ради се само о томе да се из даљине уочи постојање феномена независног од људских поступака као што је појава плиме и осеке, већ да се то анализира као феномен који има смисла само из наше перспективе. сопствено искуство другости, у другом речи јер активно учествујемо у искуству. Ова дефиниција политике не изолује политички аспект од друштвеног, верског или економског аспекта, јер су сва ова поља укључена у посебан облик политичког режима. Друга посебност методе Рејмонда Арона је у томе што се социолошки приступ разликује од филозофског приступа јер „није замишљен да буде нормативан [или прескриптиван], већ аксиолошки неутралан [анализа не зависи од вредности истраживача, то је чињенично]” (стр. 38). Социолошка анализа поставља у једнаке услове све елементе који ће утицати на понашање актера (анализа навика, друштвеног окружења, вредности, дискурса итд.). Коначно, Рејмонд Арон одбацује идеју да би било могуће пронаћи бољи режим јер су политичке организације плод одређеног друштва чији сви закупци нису извозни. Штавише, идеја најбољег режима нужно доводи у питање циљеве политике, што је тешко помирљиво са проучавањем на терену и претпоставља значајне нормативне компромисе (на пример, да ли да фаворизујемо ефикасност или слободу?) (стр. 54) . Рејмонд Арон тоталитарно питање разматра на основу посматрања преласка на нови облик друштва под утицајем индустријализације и појаве маса. Дефиниција тоталитаризма долази након прве разлике између уставно-плуралистичких режима и једнопартијских режима (стр. 74). Арон изјављује да му се ова супротност између два идеална типа чини природном када посматра мађарску револуцију која је уздрмала совјетски политички пејзаж 1956. године, будући да би изгледи за појаву неколико политичких партија променили природу режима (стр. 97). ). Совјетски Савез је сукцесивно прешао са колегијалног руководства на једночлано руководство без промене природе режима. С друге стране, прелазак са једнопартијског на вишепартијски режим донео би стварне промене. Феномен многострукости партија, који произилази из модерне концепције репрезентације, би стога чинио суштински аспект модерних режима (стр. 99). Тако, за разлику од многих својих вршњака, Рејмонд Арон не мисли да Совјетски Савез после Стаљина више није био тоталитаран. Критеријум броја странака, свакако у почетку емпиријски, носи са собом и сам принцип облика друштва који прихвата или одбија сукоб. Концепт „хармоније“ се односи на Рејмонда Арона више на идеју равнотеже између идеје и интереса за такмичење политика – другим речима политика се не своди на игру опортуниста од стране опортуниста и за опортунисте – него на идеју уједињеног друштва (стр. 110-112). Рејмонд Арон тада сматра тоталитарне режиме „посебним обликом једнопартијског режима“. Овим режимима је заједнички монопол, додељен партији или органу власти, на легитимно политичко деловање (стр. 80), односно учешће у надметању за вршење власти, учешће у утврђивању акционог плана, на организациони план целе заједнице. Овај тип режима укључује партију и заснива се на идеологији у смислу „глобалне репрезентације историјског света, садашњости и будућности, онога што јесте и мора бити“ (тј. концепт визије света, Велтансцхауунг на немачком). Ова партија би желела да постигне потпуну трансформацију друштва како би оно било у складу са својом идеологијом. Такође одржава конфузију између друштва и државе (стр. 91). Ови режими одражавају идеју супротну идеји хармоније прецењивањем идеја. Концепт тоталитаризма се код Арона односи на идеју „перманентне револуције“, која личи на „закон кретања“ који је Хана Арент успела да идентификује. Једнопартијски режими би се заиста суочили са алтернативом између перманентне револуције засноване на идеологији и стабилизације уз ризик да постану технократскији (стр. 105).
Sloboda i nasilje : razgovor o časopisu Praksis (1964-74) i Korčulanskoj letnjoj školi (1963-74) - Ko su praksisovci, šta su hteli, zašto su napadani? Milan Kangrga, Zagorka Golubović, Ivan Kuvačić, Božidar Jakšić, Nebojša Popov, Ante Lešaja. Priredio: Nebojša Popov Izdavač: Praksis Godina: 2003 Broj strana: 248 Povez: mek Format: 20 x 14 cm
Naslov: Neoosmanizam : povratak Turske na Balkan, doktrina i spoljnopolitička praksa Autor: Darko Tanasković Izdavač: Beograd : Službeni glasnik ; [B. m.] : Službeni glasnik Republike Srpske, (Beograd : Glasnik) Godina izdanja: 2010, 109 str. ; 21 cm Povez: Broš. Ćirilica Stanje 4 L1 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija
Dragan Petrović, Jasmina Nikolić SRPSKI NAROD I VELIKE SILE Institut za političke studije, 2008. Tvrd povez, udžbenički format, 290 strana. Lepo očuvana. Ima posvetu na predlistu. Naučna monografija «Srpski narod i velike sile kulturno istorijski procesi» se bavi analizom odnosa srpskog naroda na prostorima na kojima živi sa velikim silama koje su tu imale svoj uticaj, od ranog Srednjeg veka, do današnjih dana. Odnos velikih sila prema srpskom narodu je bio višedimenzionalan, kulturno-civilizacijski, ekonomski, vojno-politički. Taj odnos postoji i danas i verovatno će u većoj ili manjoj meri postojati i u budućnosti. Sa druge strane jasno je da odnos velikih sila prema srpskom narodu i njegovim interesima nije unison, tako da trebamo razlikovati kulturni uticaj, koji je uglavnom pozitivan, i neke elemente vojno-političkih, pa čak u pojedinim istorijskim fazama i ekonomskih odnosa, koje su često imale za funkciju da nametnu Srbima teško prihvatljiva rešenja. Neke velike sile su u različitim fazama istorije menjale svoju politiku i osnovni stav prema Srbima, iako se to najčešće nije činilo, tako da posmatrano kroz vreme, osnovni stavovi najvećih sila izgledaju pretežno stabilni. Veština srpskih političara, a i naroda u celini koji putem demokratskog izjašnjavanja i javnog mnjenja i sam učestvuje u (visokoj) politici, bi trebalo da bude takva da sa jedne strane u odnosu sa velikim silama prihvati do one mere koje bi mu to koristilo civilizacijske pogodnosti i ekonomsku saradnju, a sa druge strane zaštiti svoje nacionalne interese, dajući pri tom prednost saradnji i odnosu sa onim silama koje imaju najviše razumevanja za srpske interese. U tom pravcu treba posmatrati i ovaj rad, kao pokušaj analitičkog osvetljavanja tih odnosa u istorijskom vremenu, uključujući i sadašnjost. To bi mogao biti naš skroman doprinos oživljavanju naučno-stručnog, ali i onog šireg društvenog dijaloga i rasprave po ovim pitanjima, u traženju optimalnih rešenja, sada i u buduće, za srpske nacionalne interese koji su stresno izloženi balkanskoj vatrometini različitih interesa velikih sila, njihovih kulturnih difuzija i vojno-političkih pritisaka.
SLOBODAN INIĆ TEŠKOĆE SOCIJALIZMA - prilog teoriji revolucije ili jesu li revolucije od 1917. godine `prerano` uspjele kao činioc rasprskavanja istorijskog kontinuiteta? Izdavač - Prosveta, Beograd Godina - 1985 162 strana 23 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Uvod OSLOBAĐANJE PROLETARIJATA I Ideja novog stanja svijeta i građanske revolucije 1. Pojam socijalističke revolucije a) Problem „koncepta` 2. Revolucija između političke volje i samorazvoja društvene zbilje 3. Revolucija i materijalne pretpostavke 4. Revolucionarno osvajanje vlasti TEORIJSKI PROJEKT SOCIJALISTIČKE REVOLUCIJE I Preobražaj društvene stvarnosti 1. `Pasivni` element a) Embrion je u kapitalizmu 2. Industrija kao integralno-proizvodno poprište revolucije a) Razvojni nivo materijalnih proizvodnih snaga društva b) Kapitalistički način proizvodnje ima revolucionarnu osnovu II Ekonomija i revolucija 1. Teorija „sloma` a) Propast kapitala? b) Investiciona glad 2. Vjernici kolapsa 3. Ka jeziku nauke GRAÐANSKA MATERIJALNA KULTURA I REVOLUCIONARNA DRUŠTVENA PROMJENA I Socijalizam kao političko društvo 1. Revolucija i nauka `Kapitala` a) Da li je Marks bio u pravu? b) Praznina `objekta` c)`Objektivno` i `subjektivno` 2. Komunisti i revolucija II`Zavodenje socijalizma` 1. Jedan dan `nakon` revolucije a) Birosocijalizam 2. Krtica revolucije a) Razvitak naslijeđenih proizvodnih snaga b) Socijalizam nije `vlada` komunista 3. Lenjin/Staljin a) Marks i Sovjetski Savez III Ima li socijalizam svoj način proizvodnje? 1. Proizvodni aparat 2. Socijalizacija kao Država 3. Ustrojstvo rada REVOLUCIJA U REVOLUCIJI I Materijalni autoritet proizvodnih snaga i socijalizam 1. Upravljačke sposobnosti radništva 2. Hegemonija „odozdo` 3. Mjerodavnost klase i socijalistička revolucija 4. Partijsko-političko društvo Zaključna razmatranja Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.
Đorđe Radenković - Zagonetka zvana Kina BIGZ, 1973 207 str. meki povez stanje: dobro Kuda ide Kina? Šta se događa u najmnogoljudnijoj zemlji sveta u prelomnom dobu njene povesti duge pedeset vekova? Šta je izazvalo i stišalo burne potrese u Kini i šta je dovelo do spektakularnog otvaranja džinovske države prema svetu? Kakva je uloga Mao Ce Tunga, Ču En Laja, Lin Pijaoa? Kako živi osamstomilionski narod? Autor je boravio u Kini u periodu presudnih događaja između pogibije Lin Pijaoa i dolaska Niksona, Na osnovu mnogih viđenja, činjenica i susreta, kao i uporednih analiza kineske današnjice i prošlosti, on traži odgovor na pitanje: Gde je rešenje `Kineske zagonetke?` Format: 11,5 x 18,0 cm kina - putopis kina kineska kulturna revolucija maoizam proza politika - kina putopisi - kina
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.