Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
126-150 od 6012 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Informacije o Proizvodu Veličina: S Brend: esprit Grad: Kruševac Materijali: viskoza Tagovi: nova novo suknja mini kratka Stanje predmeta: novo sa etiketom Boja: crna Kolekcija EDC by ESPRIT Nova, sa etiketom. Veličina: S 78% viskoza 19% poliamid 3% elastin Duzina oko 47,5cm Struk: oko 37,5 - 38 cm. Ne radim razmene, hvala :)
Informacije o Proizvodu Veličina: 38 Grad: Novi Sad Materijali: pamuk, elastin Tagovi: suknja, crna Stanje predmeta: veoma dobro Boja: crna Crna suknja za opustenu varijantu, uz patike, do kolena sa aplikacijom bele boje. Pamucna, velicina XL/XXL jer ima gumu u struku pa moze da se siri.
Informacije o Proizvodu Veličina: 38 Brend: amun Grad: Novi Sad Materijali: 27% co 3% ea 70% pl Tagovi: suknja Stanje predmeta: veoma dobro Boja: crna Crna suknja. Širi model. Kopča se pozadi. Napred izgleda kao da je na preklop. Ima dva džepa. Dobijena, ali mi je velika.. Veličina nije naznačena, možda je 38, ali proverite mere. Obim u pojasu 82.5cm. Dužina po sredini 61.5cm.
Informacije o Proizvodu Veličina: 36 Brend: - Grad: Beograd Materijali: vuna Tagovi: suknja Stanje predmeta: veoma dobro Boja: šareno Sjajna suknja, mesavina vune, prelepih boja u velicini 36. Ova suknja ce Vam pruziti udobnost i stil u isto vreme.Uzivajte u kombinovanju ove suknje sa omiljenim cipelama i kosuljom za potpuni izgled." ⭐ RAZMENE NE RADIM! Pogledajte sve moje dostupne proizvode! Stvari su uglavnom moje ili su mi poklonjene, vecinom nove ili jednom probane. Velicine su vecinom M ili L odnosno obuca u velicini 40/41. :) Slanje nakon uplate na racun Post Expressom ili kao CC paket, a troškove dostave plaća primalac, osim ako je drugačije naznačeno. Ivana Popovic, 115-0381652699984-56, Beograd Iako je vecina stvari maksimalno snizena, otvorena sam za korekciju cene, tako da mi slobodno pisite svoje ponude, pa cemo probati da nadjemo dogovor :) Srecana kupovina! ⭐
Informacije o Proizvodu Veličina: 36 Brend: reserved Grad: Apatin Materijali: elastin skaj plis ekokoža Tagovi: crna maxi suknja midi Stanje predmeta: veoma dobro Boja: crna Kozna suknja dubokog struka, midi duzine, pencil model, vrh stoji. Velicina 36, kao nova, kratko nosena, nema ostecenja. Pisite za sve sto vas zanima. Srecna kupovina
Ја сам у овом делу дао у нашој историјској науци први целокупан преглед Источног питања. Није ми био циљ да описујем догађаје и стања, што је задаћа историје Османлијске царевине, него да изнесем све моменте, прилике и догађаје, који су били од важности за развој и решавање овога питања, и да изложим и објасним политику Османлијске царевине и европских народа и држава у овом питању. Чињенице, догађаји и стања описују се овде само толико, колико је потребно за то објашњење и за оквир једнога прегледа. Главно, је дакле, био онај елеменат кретања и промена, дипломатске, ратне и реформне акције, који је поспешивао или успоравао напредовање или назадовање Османлијске царевине према Европи. Тежиште сам поставио на излагање узрока и последица, акција и резултата, на синтезу појава, што и одговара карактеру оваквог прегледа). Ја узимам Источно питање као питање о опстанку Османлијске царевине на Балканском полуострву и у Леванту. И у првом периоду, у доба напредовања до 1683, и у другом периоду у доба узмицања османлијске власти после 1683. стално је било отворено питање о протеривању Османлија из споменутог подручја и о наследству њихове баштине, док такво питање, иначе, није ни о једном европском народу ни постављано. Борба између европског хришћанства и азијског османлијског ислама чини, (дакле), једну сувислу целину све од прве појаве Османлија у споменутим областима. Ту је трвење било непрекидно, јер су то хришћанство и тај ислам синтетизирали у себи два потпуно опречна погледа на свет и друштво, две расе и две културе. Једно поред другог није могло постојити без борбе, тим теже што су се некултурније Османлије натурали као господари културнијим хришћанским народима и учинили их готово бесправним поданицима, рајом. Они по свом тумачењу ислама нису ни могли замислити свој друкчији однос према хришћанима него као однос господара према слугама. 340 стр.
Pregovori izmedju Milosevica i Tudjmana o podeli Bosne i Hercegovine u Karadjordjevu marta 1991. Izdavac - Drustvo za istinu, Beograd Godina - 1998. Gradjanski rat, Bosna i Hercegovina. Milosevic, Tudjman, Karadjordjevo, Jugoslavija Tiraz samo 200! Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez ostecenja,sa podvlacenjima,sa potpisom prethodnog vlasnika na prvoj strani,mek povez,format 20 cm,90 str. (90)
Knjiga decenije u SAD - Kako da slobodni gradjani Amerike ucine Ameriku ponovo slobodnom? Manifest promene, komunisticki manifest? Policijska drzava, kontrola, nadzor, tajno snimanje i pracenje, zloupotrebe ovlascenja, negiranje Ustava. Autor je bivsi sudija Vrhovnog suda SAD, Dr Dzon Vajthed
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U 9-11, Noam Chomsky komentira napade 11. rujna, novi rat protiv terorizma, Osamu bin Ladena, umiješanost SAD-a u Afganistan, kontrolu medija i dugoročne implikacije američkih vojnih napada u inozemstvu. Informiran svojim dubokim razumijevanjem ozbiljnosti ovih pitanja i globalnih uloga, 9-11 pokazuje Chomskyjevo besprijekorno poznavanje vanjske politike SAD-a na Bliskom istoku i južnoj Aziji, te baca svjetlo na ravnotežu svjetskih sila koja se brzo mijenja. Govoreći protiv eskalacije nasilja, Chomsky kritički ispituje vanjsku politiku Sjedinjenih Država i razmatra koje bi međunarodne institucije mogle biti upotrijebljene protiv podzemnih mreža i nacionalnih država optuženih za terorizam. Analiza 9-11 i dalje stoji kao mjera koliko dobro mediji mogu služiti svojoj ulozi informiranja građana, tako ključnoj za našu demokraciju u vrijeme rata. Avram Noam Čomski (engl. Avram Noam Chomsky; Filadelfija, 7. decembar 1928) je američki lingvista, filozof, pisac, profesor univerziteta i disident. Čomski je danas najuticajniji kritički mislisac u svetu, čije polje delovanja i interesovanja obuhvata lingvistiku, informacione tehnologije, ideologiju, savremeno društvo, politički sistem, obrazovanje i niz drugih sa ovim fenomenima povezanih tema. Čomski je profesor lingvistike na Masačusetskom institutu za tehnologiju. Zaslužan je za razvoj teorije o generativnoj gramatici, koja se smatra najvećim doprinosom lingvistici napravljenim u 20. veku. Kritičkim razmatranjem Skinerovog „Verbalnog ponašanja“, u kome je osporavao bihevioristički pristup proučavanju uma i jezika koji dominira u toku 1950-ih godina, posebno je doprineo razvoju kognitivne revolucije. Čomski je član saveta Novog Plamena, levičarskog časopisa na području bivše Jugoslavije. Njegov naturalistički pristup proučavanju jezika imao je posebno uticaja na filozofiju jezika i uma. Utvrdio je svoju hijerarhiju i klasifikaciju formalnih jezika na osnovu njihove generativne moći. Prema „Indeksu citata u umetnostima i humanističkim naukama“ iz 1992. godine, Čomski je u periodu od 1980. do 1992. godine bio najviše citiran živi naučnik, i osmi najcitiraniji naučnik uopšte.[1][2][3] Otkako je započeo svoju kritiku Vijetnamskog rata Čomski je postao nadaleko poznat, posebno internacionalno, po svojoj kritici medija i politike, i to više nego po linvističkim teorijama. Čomski je široko poznat i kao politički aktivista i kritičar spoljne politike SAD i drugih vlada. Čomski opisuje sebe kao liberterskog socijalistu i simpatizera anarhosindikalizma (član je organizacije „Industrijski radnici sveta“, IWW.) Noam Čomski je inostrani član Srpske akademije nauke i umetnosti u Odeljenju društvenih nauka. U svojoj knjizi „Novi militaristički humanizam“ oštro kritikuje bombardovanje Jugoslavije, jer je bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom i ukazuje na to da je humanitarna tragedija na Kosovu počela tek posle početka bombardovanja. Čomski je rođen u Filadelfiji, Pensilvanija. Otac mu je bio Vilijem Čomski, jevrejski naučnik i član „Industrijskih radnika sveta“ koji je poticao iz Ukrajine. Bio je profesor hebrejskog jezika, a objavio je školsko izdanje Srednjovekovne hebrejske gramatike. Njegova majka, Elzi Čomski, je došla iz današnje Belorusije, ali na nesreću njenog muža, ona je odrasla u SAD i govorila je „jednostavni njujorški engleski“. Njen prvi jezik bio je jidiš, ali Čomski kaže da je u njegovoj porodici taj jezik bio tabu, zabranjena tema. On opisuje svoju porodicu u nekoj vrsti „jevrejskog geta“, na rascepu između tradicija jidiša i hebrejskog jezika govoreći da je pod uticajem porodice bio uronjen u hebrejsku kulturu i literaturu. Čomski posebno opisuje tenzije koje je lično doživeo sa irskim katolicima i antisemitama sredinom tridesetih godina 20. veka. On kaže: Ne volim da pričam o tome, ali sam odrastao sa utrobnim strahom od katolika. Znao sam da je taj strah bio iracionalan i prevazišao sam ga, ali to je jednostavno poticalo iz mog ličnog iskustva sa ulice. [4] Čomski pamti svoj prvi članak koji je napisao kada je imao deset godina o pretnjama širenja fašizma, praćenim padom Barselone u Španskom građanskom ratu. Od dvanaeste ili trinaeste godine on se potpunije poistovetio sa anarhističkom politikom.[5] Kada je završio Centralnu visoku školu u Filadelfiji (u 184. klasi), 1945, Čomski je započeo studije filozofije i lingvistike na Univerzitetu u Pensilvaniji učeći od filozofa Vesta Čerčmena (West Churchman) i Nelsona Gudmena (Nelson Goodman) i lingviste Zeliga Herisa (Zellig Harris). Herisove lekcije uključivale su i njegovo otkriće transformacija kao matematičke analize strukture jezika. Čomski je za vreme studija korigovao Herisove „Metode u strukturalnoj lingvistici“. Ovo učenje kasnije je reinterpretirao kao operacije preduzete za nastanak kontekstno slobodne gramatike (izvedene iz Postproduktivnih sistema). Herisovi politički pogledi bili su osnova za formiranje svih Čomskijevih. Godine 1951. prihvatio je nominaciju od strane Gudmena kao mlađi njegov pratilac na Univerzitetu Harvard. Godine 1953. Čomski putuje u Evropu. Odlučio je da njegov pokušaj da formuliše strukturalnu lingvistiku ne bi uspeo zato što je jezik apstraktni generativni fenomen. Od 1955. napušta Univerzitet na Harvardu i počinje da predaje na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu narednih 19 godina. Noam se oženio lingvistikinjom Kerol Šec (Carol Schatz) i imaju dve kćerke: Avivu (1957) i Dajan (1960) i sina Herija (1967). Prvi put je objavio svoje apstraktne analize o jeziku 1955. godine u knjizi „Sintaksičke strukture“, njegovom možda najboljem delu u lingvistici. Godine 1961. je bio imenovan kao profesor na Katedri za moderne jezike i lingvistiku (sada je to Katedra za lingvistiku i filozofiju). Čomski je u ovom periodu bio mnogo više angažovan u politici, postao je jedan od vodećih kritičara Vijetnamskog rata, objavio je i esej povodom toga „Odgovornost intelektualaca“ 1967.[6] Od tada je postao najpoznatiji po svojim političkim gledištima, političkim govorima širom sveta i napisanim brojnim knjigama. Njegova dalekosežna kritika spoljne politike SAD napravila je od njega kontroverznu ličnost. Čomski je u prošlosti primio smrtne pretnje zbog kritike spoljne politike SAD. Bio je na listi Teodora Kacinskog određen kao meta, pa je u periodu kada je Kacinski bio moćan, Čomski morao da proverava svu svoju poštu, jer je brinuo zbog mogućeg podmetanja eksploziva. Čomski tvrdi da ponekad dobija tajnu policijsku zaštitu kad je u dvorištu Instituta za Tehnologiju u Masačusetsu, iako se on sam ne slaže sa policijskom zaštitom.[7] Uprkos svojoj kritičnosti, Čomski je nastavio i dalje da živi u SAD, zato što i dalje veruje da je to „najveća država na svetu“. Ovaj komentar je kasnije objasnio govoreći „Procenjivanje zemlje je besmisleno i ja nikad ne bih koristio takve reči, ali to je jedan od američkih uspeha, posebno na području slobodnog govora, što je postignuto posle viševekovne borbe, čemu se treba diviti“. Čomski je potvrdio ovu kritiku shvatajući to više kao vrlinu: Ja sam rođeni govornik i volim to kao opredeljenje... Sumnjam da su ljudi privučeni time šta je neka osoba... Ljudi su zainteresovani za način izlaganja mišljenja, zato što im je to važno. Mi ne želimo da budemo poljuljani površnim govorom, emocijama i slično. Doprinos lingvistici „Sintaksičke strukture“ bile su u stvari obrada njegove knjige „Logična struktura lingvističke teorije“ (1955,75) u koju uvodi transformacionu gramatiku. Teorija uključuje izgovor i ima sintaksu koju opisuje formalna gramatika, a kontekstno slobodna gramatika je proširena transformacionim pravilima. Deca imaju urođeno znanje osnovne gramatičke strukture koju poseduju svi ljudski jezici. Ovo urođeno znanje se često naziva univerzalna gramatika. U suprotnosti je s time da za formiranje znanja jezika koristimo formalnu gramatiku: sa utvrđenim nizom gramatičkih pravila i ograničenim brojem reči, ljudi su sposobni da proizvedu neograničen broj rečenica. „Principi i parametri“ koje je Čomski proširio u svojim predavanjima u Pizi 1979, kasnije je objavljeno kao „Predavanja o vladi i vezivanju“ i strogo zahteva upotrebu univerzalne gramatike i gramatičkih principa naglašavajući da su jezici urođeni i nepromenljivi, a razlike između većine svetskih jezika mogu biti okarakterisane terminom „parametar“smeštenom u mozgu (takav je „popdrop“ parametar koji pokazuje da se npr. u engleskom uvek zahteva subjekat, dok u španskom može biti izostavljen). U ovom pogledu, detetu su, da nauči jezik potrebna leksička obeležja (reči, gramatičke morfeme i idiomi) i da determiniše usvojene sisteme parametara koji mogu biti bazirani u nekoliko ključnih primera. Brzina kojom deca uče jezik je neverovatno velika, ako imaju urođenu sposobnost da uče jezik. Slične korake pri učenju jezika preduzimaju deca širom sveta, činjenica je da prave i karakteristične greške. Godine 1994. Čomski je formulisao „Minimalistički program“ u nameri da pojednostavi simbolički prikaz jezika. Čomskijeve ideje imale su snažan uticaj na istraživače koji su istraživali usvajanje jezika kod dece, dok neki istraživači koji rade u ovoj oblasti ne podržavaju Čomskijeve teorije. Generativna gramatika Čomskijev pristup sintaksi, uključujući generativnu gramatiku, proučava gramatiku kao znanje koje poseduju osobe koje govore neki jezik. Još od 1960. Čomski tvrdi da je većina našeg znanja urođena i da deca treba da nauče samo određena obeležja maternjeg jezika.[8] Urođeno lingvinističko znanje se naziva univerzalna gramatika. Iz Čomskijeve perspektive najjači dokaz za postojanje Univerzalne gramatike je činjenica da deca uspešno usvajaju maternji jezik za kratko vreme. Čomskijeve teorije su popularne posebno u SAD. Kritike su dolazile iz različitih pravaca. Lingvisti, pristalice Čomskog oslanjaju se na intuiciju govornika na osnovu koje mogu da prepoznaju pravilnu strukturu rečenice. Stotine različitih jezika pridaje značaja literaturi generativne gramatike,[9][10][11][12][13] postojale su tendencije da se utvrde zahtevi Univerzalne gramatike koji su prihvaćeni kod malog broja jezika. Neki psiholozi i psiholingvisti, iako simpatizeri Čomskijevog programa, nisu se slagali sa tim što Čomskijevi lingvisti ne obraćaju dovoljno pažnje na podatke iz eksperimenata izvedenih pri procesiranju jezika, a rezultat toga je da njihove teorije nisu psihološki verodostojne. Mnogo radikalnija kritika postavlja pitanje da li je neophodno posedovanje Univerzalne gramatike da bi se objasnilo usvajanje jezika kod deteta. Bilo je dosta neslaganja što se tiče generativne gramatike, na kraju se čak vodio „Lingvistički rat“ od 1960. do 1970. kada se generativno semantičko pomeranje našlo u opoziciji sa Čomskim. Danas možemo videti gramatički okvirne radove kao što su „Headdriven“ frazne strukturne gramatike, leksička funkcionalna gramatika, kombinatorna kategorijalna gramatika u potpunosti su Čomskijevski orijentisani. Hijerarhija Čomskog Čomski je poznat po proučavanju raznih vrsta formalnih jezika koji mogu da sadrže ključ osobina ljudskog jezika. Njegova hijerarhija podela formalnih gramatika u vrste ili grupe sa sve više izraženom moći, svaka uspešna vrsta može da stvara široki skup formalnih jezika. Interesanto je to da je Čomski dokazivao da oblikovanje nekih aspekata ljudskog jezika zahteva složeniju formalnu gramatiku (kao ona što je odmerena njegovom hijerarhijom) za razliku od drugih oblikovanja. Na primer, regularni jezik je dovoljno moćan da oblikuje morfologiju engleskog jezika, ali nije dovoljno moćan da oblikuje njenu sintaksu. Kao dodatak toga da bude relevantan u lingvistici, hijerarhija Čomskog je postala bitna u računarstvu (posebno u konstrukciji kompilatora i teoriji automata). Njegovo najpoznatije delo iz fonologije je „Zvučni obrazac engleskog jezika“ kojeg je pisao sa Morisom Halom. Iako je bilo veoma uticajno u svoje vreme, delo je razmatrano kao staromodno, zastarelo (iako je nedavno ponovo štampano) i stoga Čomski nije više ništa izdavao u fonologiji. Doprinosi psihologiji Rad Čomskog u lingvistici je ostvario veliki uticaj na modernu psihologiju.[14] Za Čomskog, lingvistika je grana kognitivne psihologije; istinski, pravi uvid u lingvistiku podrazumeva prateće razumevanje aspekata mentalne obrade i ljudske prirode. Njegova teorija univerzalne gramatike su mnogi videli kao direktan izazov trenutno važećim biheviorističkim teorijama. Takođe, njegov rad ima velike posledice na razumevanje kako deca uče i šta zaista predstavlja sposobnost korišćenja jezika. Čomski je 1959. publikovao uticajnu kritiku dela „Verbalno ponašanje“ Barhus Frederik Skinera. B. F. Skiner je u knjizi dao spekulativno objašnjenje jezika u funkcionalnim, biheviorističkim terminima. Termin „verbalno ponašanje“ je definisao kao naučeno ponašanje koje ima svoje karakteristične posledice, zadobijene kroz učenje ponašanja drugih, čime je stvoren mnogo širi pogled na komunikativno ponašanje od onog uobičajenog kojim se bave lingvisti. Skinerov pristup je fokusiran na okolnosti u kojima se jezik korišćen; na primer, tražiti vodu je funkcionalno drugačiji odgovor od označavanja da je nešto voda itd. Ovako funkcionalno različite vrste odgovora, koje zahtevaju u povratku odvojena objašnjenja, su dijametralno suprotne tradicionalnom mišljenju o jeziku i psiholingvističkom pristupu Čomskog. Čomski je smatrao da funkcionalističko objašnjenje ograničavajući sebe na pitanja komunikativnog čina ignoriše važna pitanja. (Čomski, „Jezik i mišljenje“ 1968). On se fokusirao na pitanja koja se tiču operacija i razvoja urođene strukture za sintaksu koja je sposobna da stvaralački organizuje, okuplja, prilagođava i kombinuje reči i fraze u razumljive iskaze. U raspravi Čomski je naglasio da naučna primena biheviorističkog principa pri ispitivanju životinja ima velike nedostatke u objašnjavanju adekvatnosti i da je čak više delimično površna kao prikaz ljudskog verbalnog ponašanja zato što teorija ograničavajući se na spoljašnje uslove, na „što je naučeno“, ne može adekvatno da se primeni na generativnu gramatiku. Čomski se oslonio na primere brzog učenja jezika kod dece, uključujući njihovo brzo razvijanje sposobnosti sklapanja proširenih i složenih rečenica i univerzalno kreativno korišćenje pri upotrebi maternjeg jezika da bi naznačio način kojima Skinerov pogled objašnjava primerom pododredbe teorije pomoću dokaza. On je tvrdio da se za shvatanje ljudskog govornog ponašanja kao što su kreativni aspekti upotrebe jezika i razvoj jezika, najpre mora uzeti kao postulat genetički lingvistički doprinos. Pretpostavka da važni aspekti jezika su ishod univerzalne urođene sposobnosti odvija se suprotno Skinerovom radikalnom biheviorizmu. Čomskijeva revizija Skinerove teorije iz 1959. godine je za posledicu imao više oštrih kritika, a najpoznatija kritika je bila Keneta Mek Korkvodala, objavljena u raspravi „O Čomskijevoj reviziji Skinerovog Verbalnog ponašanja“ iz 1970. godine. Ovu kritiku je kasnije pojačao i proširio u radu Nejtana Stemera 1990. Ova i slične kritike uspostavile su neka gledišta koja se ne priznaju izvan okvira biheviorističke psihologije, kao na primer ona da Čomski nije posedovao adekvatno razumevanje bilo bihevioralne psihologije uopšte, kao ni razlike između Skinerove teorije i drugih varijacija te u skladu sa tim i tvrdnje da je Čomski načinio nekoliko ozbiljnih grešaka. Tvrđeno je da Čomskijevska kritika Skinerove metodologije i osnovne pretpostavke su utrle put za „kognitivnu revoliciju“, prelaz sa biheviorizma na kognitivizam u američkoj psihologiji između pedesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka. U njegovom delu „Kartezijska lingvistika“ iz 1966. godine i naredna dela, Čomski je istakao objašnjenje ljudske jezičke sposobnosti koja je postala model proučavanja u nekim oblastima psihologije. Dosta toga pd današnjih pretpostavka načina rada uma potiču direktno iz ideja koje je izneo Čomski kao prvog autora modernog doba. Postoje tri ključne ideje. Prva je da je mišljenje „kognitivno“ ili da mišljenje zapravo sadrži mentalna stanja, uverenja, sumnje i sl. Druga, on tvrdi da većina važnih osobina jezika i mišljenja su urođene. Učenje i razvoj jezika su rezultat razvijanja urođenih sklonosti koje je izazvano iskustvenim unosnim podacima spoljašnje okoline. Veza između ljudske urođene sklonosti ka jeziku i nasleđu je bila srž debate suprostavljanja Noama Čomskog i Žana Pijažea. Iako je veza između genetičke strukture ljudi i sklonosti ka jeziku bila takođe nagoveštena u to vreme i u drugim diskusijama, još uvek smo daleko od razumevanja genetskih osnova ljudskog jezika. Delo izvedeno iz modela selektivnog učvršćivanja sinapsi ostvareno od strane Žan Pjera Šonžea, Filipa Kureža i Antoana Danšina koje nedavno usavršeno eksperimentalno i teoretski od strane Žaka Melera i Stanislasa Diena,[15] posebno u oblasti numeričke kognicije je posudilo pomoć Čomskom „nativizmu“. To, međutim, ne daje ključ o vrsti pravila koja uređuju neuronsko povezivanje da bi omogućilo jezičku sposobnost. Naredni psiholozi da bi proširili ovu generalnu „nativističku“ naučnu postavku preko jezika. Na kraju, Čomski je napravio koncept o „modularnosti“ kritičnu osobinu saznajne izgradnje mišljenja. Mišljenje je sastavljeno od polja konverzacije, specijalizovan podsistem sa ograničenim tokom međukomunikacije. Ovaj model se drastično razlikuje od starih ideja pošto svaki deo informacije u mišljenju može biti korišćen od strane bilo kog kognitivnog procesa (na primer, optičke iluzije ne mogu biti „isključene“ čak i ako se zna da su iluzije)...
Talijanska Martini Vesto suknja sa visokim strukom od 100% prirodnih materijala, karo tanji stof je od vune, a postava je od viskoze .. ima siroki pas koji na sebi ima kopce pa po zelji moze da se stavi i kozni kais ... Br. 40 - M, a evo i mera: Sirina u struku: 37 cm Sirina u bokovima: 47 cm Duzina: 64 cm
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.