Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
51-75 od 557 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Naslov Odbrana prava žene : sa kritičkim opaskama na politička i moralna pitanja / Meri Vulstonkraft ; predgovor napisala Daša Duhaček Vindication of the Rights of Woman Beograd : „Filip Višnjić“, 1994 Fizički opis 242 str. ; 20 cm tvrd povez ODLIČNO OČUVANO Meri Vulstonkraft je rođena u Londonu 1759. godine. Detinjstvo je provela u strahu od oca koji je zbog loših poslovnih ulaganja tonuo u alkoholizam, a sa njim i čitavo porodično bogatstvo. Živeći u atmosferi konstantnog straha, Meri se sama starala o sestrama i majci koja se zbog narušenog zdravlja nije mogla suprotstaviti suprugu. Kao tinejdžerka, odlučuje da napusti porodicu i postane pratilja bogate ledi Doson. Nezadovoljna svojom životnom situacijom, tumarala je odajama njenog raskošnog doma ali se, suočena sa fatalnom bolešću majke, vratila kući kako bi joj olakšala poslednje dane. Tokom boravka u porodičnom domu, Meri je saznala za tešku depresiju svoje sestre Elize, čiji je uzrok bio loš brak. Odlučila je da joj pomogne po svaku cenu i nju i njenu bebu iz pakla koji je polako ali sigurno odvukao u bolest. Već tada se suočila sa osudom okoline zbog mešanja u tuđe porodične odnose. Feministička utopija Zajedno sa sestrom i svojom prijateljicom Frensis Blad, Meri je osnovala školu i počela da se bavi izdavačkim poslom, živeći u svojevrsnoj feminističkoj utopiji. Ipak, posle nekoliko godina, Frensis se udaje i odlazi u Portugal, a Meri se seli u Irsku gde ponovo radi kao guvernanta u bogatoj porodici ledi Kingsboro. Potištena činjenicom da veliki broj inteligentnih ljudi zarađuje za život kroz poslove u kojima se ne može iskazati potencijal i talenat, spoznaje pogubni uticaj emotivne osetljivosti i senzibiliteta koji je, po njenom mišljenju, svojstven ženama, a direktna je posledica izoštrenih čula. Meri u jednom od svojih prvih eseja govori upravo o ženskom senzibilitetu kao moćnom oružju ali i velikom hendikepu. Posebno je poguban prilikom podele društvenih uloga, u slučaju da su zasnovane na polnim odlikama. Radeći kod lejdi Kingsboro, analizirala je ekonomske i socijalne prilike u Irskoj. U kritici nije štedela ni osobu koja ju je angažovala, a u njenom ponašanju prepoznala je neke od najvećih ženskih mana. Prema Meri Vusltonkraft, u ponašanju „uglednih porodičnih žena” toga vremena dominirala je apsolutna zavisnost od muškaraca, kao glavni razlog nedostatka socijalnog identiteta. Za razliku od njih, Meri je sama zarađivala za život još od tinejdžerskih dana. Kritika, filozofija i prva značajna dela Posle nekoliko godina provedenih u teškoj depresiji, Meri napušta ovaj posao. Tada se dešava krucijalni momenat u njenom spisateljskom i filozofskom radu. Znajući za interesovanja ali i čitajući njene eseje, ugledni izdavač Džozef Džonson joj upućuje poziv, da mu se pridruži kao saradnik za njegov filozofsko-analitički časopis. Odmah je napustila posao u Irskoj, priključila se Džonsonu, a ubrzo će krug intelektualaca u kome se nalazila, postati širi i širi. Kako je napredovala kao spisateljica, polako je shvatala da za njenu tragičnu sudbinu nisu odgovorni poreklo niti duševno stanje, već ustaljeno shvatanje tada uspešnih i privilegovanih ljudi, da treba „redukovati obrazovanje i autonomiju žena”. Tokom rada u ovom časopisu, nastala su dela koja su izazvala mnogo polemika. Najpre „Odbrana prava muškaraca”, kao odgovor na Berkova nostalgična i konzervativna razmišljanja o Revoluciji u Francuskoj, a zatim i „Odbrana prava žena” u kojoj se dobro pozabavila Rusoovim tezama o značaju ženske emancipacije iznetih u delu „Emil” . Oba ova autora je žestoko kritikovala, a iako do revolucionarnih zbivanja nije odlazila u Francusku, ovaj jezik je govorila i razumela perfektno. U kasnijim delima se bavila i „površnošću” svoje bivše gazdarice Lejdi Kingsboro. Sa prezirom je pisala o tadašnjem položaju žena u korumpiranoj aristokratiji, gde najveći broj gaji iluziju da je „koketiranje sa muškarcima” jedini put ka društvenom ugledu. Obrazovanje i inicijativa je zapostavljena radi „sitnih zadovoljstava”, a novac i status njihovih životnih pratilaca, uljuljkao ih je do te mere da ne žele ništa više od toga. One su najvećim delom uspešne majke, ali u isto vreme opsednute sopstvenim izglednom i banalnim detaljima koji ih kao vrhunac trivijalnosti daju samo polnu dimenziju njihovom identitetu. Meri je insistirala na značaju materinstva u životu svake žene, ali ni materinstvo ne bi imalo mnogo smisla bez obrazovanja, nezavisnosti i stalne borbe. Sloboda, jednakost, bratstvo Tokom postrevolucionarnog perioda, Vulstonkraft se obrela u Parizu gde je svojim delovanjem tokom društvenih previranja pokušala da utiče na bolji položaj žene u budućnosti čitave Evrope. Upravo u Parizu, Meri je upoznala biznismena i liberala američkog porekla Gilberta Imlaja. Romansa sa njim bila je burna i kratka, a iz ove veze je dobila ćerku Fani. U trenutku kada je ljubav bila na vrhuncu, odnosi između Engleske i Francuske su se zaoštrili pa je sa svojim budućim suprugom napustila Pariz i otišla u Avr. Uskoro će se proglasiti Imlajevom poslovnom saradnicom iako nikada nije postala njegova zvanična supruga. Tragajući za izgubljenim tovarom srebra koji je bio u Imlajevom vlasništvu, Meri odlazi u Skandinaviju. Turbulentni period u svom životu opisala je u delu „Pisma iz Švedske”. Dok piše o svom putovanju, Meri je pokušala da opravda jaku seksualnu želju žene u društvu kojim vladaju muškarci, a ključ za opstanak jeste samokontrola. Kao jedan od izvora moći u socijalnim odnosima između polova, navodi veštinu zavođenja koju ljudska bića imaju ili nemaju. – Smatram da su takvi umovi jaki i originalni jer izazivaju mentalne predstave koje deluju kao jak stimulans čulima – napisala je Meri. Udaja prve feministkinje „Pisma iz Švedske” ali i drugi njeni spisi, zadivili su engleskog romansijera i pisca poliitičke teorije Vilijama Godvina, koga je Meri upoznala još u periodu dok je bila član Džonsonovog intelektualnog kruga. Postali su bliski prijatelji, a potom i ljubavnici. Uskoro je Meri sa svojim novim izabranikom čekala svoju drugu bebu. U strahu da će biti javno žigosana kao žena sa dvoje nepriznate dece različitih očeva, Meri je predložila Godvinu da je oženi, što je on i prihvatio. Nažalost, 1797. godine, samo deset dana pošto je rodila ćerku Meri, umrla je Meri Vulstonkraft. Tako je podelila sudbinu mnogih žena, koje su u to vreme umirale zbog komplikacija izazvanih porođajem. Njena mlađa ćerka Meri Šeli, postaće čuvena autorka horor romana „Frankenštajn”. Vilijam Godvin je posthumno objavio Merin nedovršeni roman „Maria, or The Wrongs of Woman” čija je udarna tema brak i tegobna sudbina junakinje u ugovorenom braku. Ovo delo je protumačeno kao nastavak „Odbrane prava žena”, a između ostalog, reč je o priči žene po imenu Marija, koja na samrti, istinski veruje da odlazi na drugi svet, gde nema braka.
Aktuelne informacije saveza sindikata Vojvodine,u dobrom su stanju. Brojevi: - 7 1987 (40 strana) - 8 1987 (21 strana) - 9 1987 (19 strana) - 10 1987 (9 strana) - 2 1988 (18 strana) - 3 1988 (14 strana) - 4 1988 (23 strane) - 10 1988 (32 strane) - 5 1989 (80 strana)
Бивши генерални секретар Зану ПФ-а и лидер Покрета за јединство Зимбабвеа (ЗУМ) Едгар Текере -херој ослободилачког рата. Овај 74-годишњак од миља познат као „Двојица“ је заслужан као човек који је самостално блокирао Мугабеа и Зану ПФ да наметну једнопартијску државу и одвојио се да формира своју опозициону странку (ЗУМ). Текере је лично позвао Боба Марлија да наступи на стадиону Руфаро, за званичну прославу независности. Марлијева музика је била инспирација за борце за слободу док су били у борбама. Концерту је присуствовало више од 100 000 људи, а током турнеје Боб Марли је боравио са Текереом. dobro očuvana POLTK.2
Istorijski razvoj institucije konzula Istorijski posmatrano, konzularni odnosi predhodili su diplomatskim odnosima jer su se bavili materijom i problematikom trgovine, plovidbe i ekonomskim poslovima koji su bili privatnopravnog karaktera. Trgovina, plovidba i ekonomski poslovi nastali su još u starom veku između tadašnjih država Egipta, Grčke i drugih država na Bliskom istoku i Mediteranu. Pojedini autori smatraju da je institucija konzula nastala i postojala još u starom veku. Prema tim autorima, institucija konzula vodi poreklo od magistrata (koji su bili trgovačke sudije) koje su antički Grci imenovali u Egiptu u VII veku p.n.e. i koji su sudili međusobne sporove svojih državljana na osnovu sopstvenih zakona. Zatim, u antičkoj Grčkoj od VI veka p.n.e. postojali su protestati i prokseni, koji su u stvari bili posrednici u pravnim i političkim odnosima stranaca koji su živeli i radili u Grčkoj i lokalnih državnih organa. Naime, stranci u Grčkoj, kao i u ostalim državama Starog veka, nisu imali praktično nikakva prava i bili su bez ikakve pravne zaštite... nova ERISS 2022. tiraž 300 SKAJ.2
V. I. Lenjin dela 1-20 / Beograd 1973 / tvrdi povez / očuvane Lenjin Sabrana dela 1-20 komplet Tvrdi povez Institut za međunarodni radnički pokret Izdavač - Jugoslavija public, 1974. Kultura Beograd 1960. Uređivački odbor: Žarko Bulajić Putnik Dajić Pero Damjanović Andrija Krešić Milanko Marković Milka Minić Mitra Mitrović Dragoje Žarković Urednik izdanja Putnik Dajić Urednik toma Milenko Marković Prevodioci Tihomir Stefanović Veljka Marković Branko Petrović Tom 1 1893-1894 Tom 2 1895-1897 Tom 3 Razvitak kapitalizma u Rusiji (Kultura Beograd 1960) Tom 4 1898-10 septembar 1901 Tom 5 Septembar 1901-januar 1902 Tom 6 Januar 1902-septembar 1903 Tom 7 Septembar 1903-Decembar 1904 Tom 8 Januar-jun 1905 Tom 9 Jul 1905-januar 1906 Tom 10 Januar-septembar 1906 Tom 11 Septembbar 1906-april 1907 Tom 12 April-decembar 1907 Tom 13 Februar 1908-jun 1909 Tom 14 Filozofski spisi 1895-1909 Tom 15 Juni 1909-decembar 1910 Tom 16 Januar 1911-januar 1912 Tom 17 Februar-decembar 1912 Tom 18 Januar -septembar 1913 Tom 19 Septembar 1913-maj 1914 Tom 20 Jun 1914-avgust 1915
Da li je Americi potrebna spoljna politika: u susret diplomatiji XXI veka - Henri Kisindžer Oblast: Političke nauke Autor: Strani Autor:: Henri Kisindžer Žanrovi:: Politika Izdavač:: Klub plus Godina izdanja:: 2011. Broj strana: 381 Pismo: Latinica Povez: TVRDI Format: 24 cm Najpoznatiji američki diplomata u ovoj knjizi objašnjava zašto nam hitno treba koherentna spoljna politika i koji bi naši spoljnopolitički ciljevi trebalo da budu u novom milenijumu. Autor daje procenu o tome kako je američka dominacija mogla da stvori jedan novi, hrabar svetski poredak. Autor se bavi i situacijom posle 11. septembra i odgovara na najvažnija pitanja danas.
Priredio francuski pol. filozof Ozer . Obavezna literatura na de l`Université de Strasbourg ================================== Naslov izvornika: L’État. Textes choisis & présentés par Atila Özer (Flammarion, Pariz, 1998) Preveo s francuskog i priredio: Tarik Haverić Broj stranica: 224 Godina izdanja: 2003. Uvez: meki Visina: 190 mm Težina: 226 g ================================= Ovde su priredjeni IZVORNI TEKSTOVI (iz Aristotelovih dela , Hobsovog Levijatana , Veberovih i dr. spisa o drzavi) , uz prethodni uvod Ozera na pocetku svakog teksta i leksikon osnovnih pojmova na kraju knjige ( Liberalizam ,autonomija ,civilno drustvo,drustveni ugovor,totalitarizam ,prirodno stanje ,pravda ,vladavina prava,,pravo,nacionalizam ,drzava blagostanja) ===================== Kao kakvom poganskom idolu, državi se klanjaju i u isto vrijeme države se užasavaju. Neki u njoj vide utjelovljenje onog božanskog u čovjeku, i slave ju kao lijek za sva zla i poroke. Za druge, ona je ugnjetačka struktura proistekla iz otuđenja volja, te se protiv nje treba boriti kao najodgovornije za čovjekovo sužanjstvo i bijedu. Žestina sudova koji se o državi izriču u najmanju je ruku paradoksalna. Kao epicentar modernog političkog života, ona sigurno nije običan parazitski organ koji bismo mogli biti slobodni da ukinemo. Spremna da žrtvuje podanike kada to traže njezini vlastiti interesi, ona nije ni čovjekova čuvarica kojoj bi trebalo ukazivati slijepo povjerenje. Narav države je dvoznačna, i da bi se spoznala njezina zbilja, njezin poziv kao i funkcije i moći koje društvo treba da joj dade, nužno je poći od njezinih proturječnih značajki, ne odstranjujući nijednu navrat-nanos. SADRŽAI Uvod I. DRŽAVA, UPRAVNI APARAT DRUŠTVA 1. ARISTOTEL Polis, prirodna zajednica II. HOBS Tomas (Hobz) Država, vještačko okupljanje pojedinaca III. monteskje Priroda i načelo vladavina IV. Maks Veber Monopol na legitimnu prisilu V. Karl Šmit Razlikovanje prijatelja i neprijatelja VI. ARENT Totalitarna vladavina VII. WEIL Moderna država i uprava II. KONTRAKTUALIZAM I ESENCUALIZAM VIII. SPINOZA Sloboda pojedinca, svrha države IX. DŽon Lok ( Locke ) Država kao obično oruđe društva X. Žan Žak RUSO Potpuno ustupanje volja zajednici XI. HEGEL Zbiljnost običajnosne ideje 92 XII. ENGELS Država, proizvod klasne borbe XIII. PLATON Ideja političke pravde XIV. TOkvil Aleksis Opasnost od ogromne i starateljske vlasti XV. Džon Stjuart MIL Pitanje državnog uplitanja Ill. SLOBODA, PRAVDA | DRŽAVA BLAGOSTANJA XVI. POPER Totalitarna pravda i humanistička pravda XVII. Džon ROLS Liberalno poimanje političke pravde IV. PRAVNA DRŽAVA XVIII. KANT Podjela vlasti XIX. BUCHANAN Zaštitnička država i proizvodna država XX. HAJEK Negativan karakter prerogativa pravne države V. NUŽNI UZMAK DRŽAVE XXIII. ROTBARD Država, neprijatelj slobode XXI. NIče Smrt države XXII. NOZik Minimalna država kao okvirno načelo utopije L’État. Textes choisis & présentés par Atila Özer Prevod sa francuskog ; Broj stranica: 224 Godina izdanja: 2003.
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.