Stara razglednica-dopisna karta u stanju kao na slikama.. RARITET.. (589)

Mek povez, ilustrovano 293+407 strane, 2002/2005 godina, Izdavac: Sova, Beograd Knjige ocuvane U prvoj knjizi fali predlist P3/2

dobro očuvana gebnuta prednja korica, potpis NOVLI.10

K024

putovala,sa markom

nije putovala

Akademik V. P. POTEMKIN Arhiv za pravne i društvene nauke - Beograd 1949. dobro očuvana

kao nova nečitana

-

Podvlacena oko 40str

Anatomija globalističkog smrada Dragan Filipović Angažovanje nevladinih organizacija na razbijanju političkog vojnog i bezbednosnog sistema Srbije i Jugoslavije Predgovor Momo Kapor Beograd 2008g./348 strana Tiraž:300 Mek povez,odlično očuvana vr429

ATENTAT NA ZORANA Miloš Vasić , Politika Narodna knjiga, Beograd 2005. tvrd povez,format 14 x 20 cm , ilustrovano, latinica,300 strane. Stanje Vrlo dobro.

Tranziciona pravda Ruti G. Teitel Fabrika knjiga Edicija Reč,Beograd 2014g./310 str. mek ivez sa klapnama,odlično očuvana,kao nova. -`Na kraju prošlog i na početku novog veka, društva širom sveta zbacila su jaram autoritarne vladavine i započela izgradnju demokratije. Kad god se događaju takve radikalne promene javlja se sledeće pitanje: da li društva treba da kazne svoje stare režime ili da se rukovode krilaticom “šta je bilo, bilo je”? U ovoj knjizi to pitanje postavlja se drugačije nego ranije, čime se menja sama osnova tekuće debate o tranzicionoj pravdi`... vr336

1968 tajna i opomena - Ivan Miladinović Izdavačka kuća Draganić Beograd 2003 Mek povez 179.strana 2003 godina vrlo dobro ocuvana ,ima malo podvlacenja hemijskom olovkom Ova knjiga pokušava da odgovori na pitanja koja muče istraživače već tri i po decenije. Šta se juna 1968. dešavalo na univerzitetima? Ko je vodio pobunu? Da li je bunt bio autentičan i da li su naši studenti imali program? Kakve su posledice te nemirne 1968. - godine koja je i danas opomena za svaku vlast i svako vreme? Sve modrice studentske revolucije K.S.N. O.1.P.2.

Jezik i nacionalizam - Snježana Kordić, knjiga je u vrlo dobrom stanju, postojao je potpis i na nekim mestima je podvlačeno običnom olovkom. Povez:tvrd Broj strana:430 Težina:600g OP

TOCQUEVILLE - DE LA DEMOCRATIE EN AMERIQUE Office d`information de guerre des Etats-Unis 70 str. Meki povez. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

Miodrag Živanović: PROIZVOĐAČI ČUDA, Littera Banja Luka 2004, str. 143. Novinsko-politički tekstovi banjalučkog profesora. Očuvanost 4.

Klikom na opciju “Sve aukcije prodavca” pogledajte moju ponudu na Limundu I Kupindu. Iznos + ptt uplatiti: Cacanska banka br.155-6500180368307-78. Po uplati obavezno me obavestite SMS-om ili Limundo porukom, garantujem samo za vredonosne posiljke. Stanje kao na slici. Zamolio bih samo ozbiljne kupce da ucestvuju u kupovini. Od momenta evidentiranja Vase uplate, robu saljem u roku od 48 H. Na sva Vasa pitanja rado cu odgovoriti Limundo ili Kupindo porukom. NE SALJEM U INOSTRANSTVO-samo preko posrednika u Srbiji.

Klikom na opciju “Sve aukcije prodavca” pogledajte moju ponudu na Limundu I Kupindu. Iznos + ptt uplatiti: Halk banka br.155-6500180368307-78. Po uplati obavezno me obavestite SMS-om ili Limundo porukom, garantujem samo za vredonosne posiljke. Stanje kao na slici. Zamolio bih samo ozbiljne kupce da ucestvuju u kupovini. Od momenta evidentiranja Vase uplate, robu saljem u roku od 48 H. Na sva Vasa pitanja rado cu odgovoriti Limundo ili Kupindo porukom. NE SALJEM U INOSTRANSTVO-samo preko posrednika u Srbiji.

Ruska kapela Vršič Slovenija 1930 ( U pozadini Škarlatica, Juliski alpi) Ruska kapela se nalazi u opštini Kranska Gora u Sloveniji, na putu od sela Kranska Gora ka prevoju Vršić. Posvećena je ruskim ratovima, vojnicima Prvog svetskog rata koji su izgradili put i poginuli pod lavinom.

putovala 1923

nije putovala

izd. mose koena

izdanje - gajic

NIŠ – Pre 115 godine, Niš je dobio električno osvetljenje. U centru grada i na glavnom gradskom trgu Kralja Milana, prva sijalica zasvetlela je u istom trenutku kada je princ Đorđe Karađorđević, sin kralja Petra Prvog Karađorđevića, svečano pustio u rad prvi transformator hidrocentrale „Sveta Petka” na reci Nišavi kroz Sićevačku klisuru. Ova hidrocentrala, u narodu poznatija kao „Vila sa Nišave” puštena je u rad septembra 1908., ili 13 godina posle prve hidrocentrale na planeti, na Nijagari, koja je počela da radi 1895. godine. Sagrađena na dvadesetak kilometara istočno od Niša bila je četvrta u tadašnjoj Srbiji – pre nje bila je hidroelektrična centrala puštena u rad na reci Gradac kod Valjeva 9. maja 1900. i hidroelektrana sa Teslinim sistemom trofaznih struja pod gradom na Đetinji u Užicu, koja je počela da radi 2. avgusta iste godine, kao i hidrocentrala „Vučjanka” na istoimenoj rečici u Vučju, puštena u rad s proleća 1903. A posle „Sveta Petke” na Nišavi kod Niša, a pre Prvog svetskog rata, sagrađena je i 1909. godine počela da radi i hidrocentrala „Gamzigrad” na Crnom Timoku kod Zaječara. Prve sijalice u centru Niša, gde je bilo poznatih kafana, zanatskih radnji i dućana, zamenile su ulične fenjere na petrolej (gas). Tom događaju prisustvovalo je više hiljada Nišlija koji su došli da vide do tada čudo neviđeno – „kako svetli lampa na struju”. Prvi porodični objekat koji je priključen „na elektriku” bila je velika, sa prizemljem, spratom i balkonima, kuća modnog krojača Mihajla Popovića, kod koga su česti gosti bili Ljuba Davidović, predsednik tadašnje srpske vlade i Todor Milovanović, ugledni niški učitelj, predsednik niške opštine, narodni poslanik i učesnik ratova protiv Turaka za oslobođenje Niša, i mnoge druge uspešne i ugledne Nišlije. Struja, odnosno elektrika korišćenja je posle toga punih godinu i po isključivo za osvetljenje, da bi u proleće 1910. bila ponuđena preduzećima i zanatlijama. Na elektriku su se prvi priključili Predionica pamuka u vlasništvu Niške akcionarske štedionice za pokretanje svojih mašina, Fabrika šamija (marama) Mite Ristića, a posle toga i „Pivara” Jovana Apela i Fabrika leda Manojla Popovića. Prvo seosko naselje koje je dobilo struju u niškom kraju i iz hidrocentrale „Sveta Petka” bilo je, razumljivo selo Sićevo jer je hidrocentrala sagrađena na Nišavi u Sićevačkoj klisuri. Hidrocentrala nedaleko od ovog sela radila je po principima koje je izumeo i utvrdio slavni srpski naučnik Nikola Tesla, sa kojim su meštani Sićeva decenijama održavali prisne veze. Sedamnaest godina pre završetka izgradnje hidrocentrale „Sveta Petka”, odnosno još 1891. godine žitelji ovog sela proglasili su Teslu počasnim građaninom Sićeva na predlog meštanina sela Mate Radojkovića. Kako je zapisano u dokumentima i arhivi sela „Nikola Tesla bio je u finansijskoj oskudici” i zbog toga su meštani Sićeva „sproveli akciju prikupljanja novca i slali mu dobrovoljne priloge kako bi mogao da nastavi svoj naučni rad u Americi”. Decenijama su se Sićevčani dičili time i često su znali, u šali, da kažu kako su posinili i usvojili Nikolu Teslu... Hidrocentrala „Sveta Petka” na Nišavi u Sićevačkoj klisuri, nikada nije prekidala svoj rad. I danas je u funkciji, i danas se u njoj proizvodi električna energija i iz njenih postrojenja u Niš i za Nišlije redovno i uredno stiže struja.