U knjizi “Zajedničke škole / različiti identiteti” Feinberg tvrdi da javna škola mora ostati privržena liberalnim demokratskim vrednostima kao što su jednakost mogućnosti, sloboda udruživanja i lični razvoj. U isto vreme, on odbacuje stav da je ova privrženost javne škole neuskladiva sa zahtevima za kulturno priznavanje manjina. On smatra da razni društveni i istorijski uslovi stvaraju različite obrazovne obaveze prema pripadnicima tih grupa. Za izgradnju demokratije i poštovanje njenih osnovnih vrednosti u društvu koje se sastoji od raznih grupa, koje mogu imati različite kulturne i druge interese, neophodno je, objašnjava Feinberg, da se različitosti tih grupa imaju u vidu kada se oblikuje i sprovodi javno obrazovanje. Čitaj dalje

Petotomno delo domaćeg sociologa i istoričara socijalnih ideja Aleksandra Molnara ima za cilj da rekonstruiše misaoni put koji je prevaljen u poslednjih dvadeset pet vekova na tlu Evrope i Amerike i koji je rezultirao savremenom teorijom demokratske ustavne države. “[…] perspektiva za uspostavljanje demokratske ustavne države u Jugoslaviji vremenom (se) nije više mogla razdvojiti od rušenja Miloševićeve vlasti; ali i od legitimiranja tog čina kao otpora tiraniji, kojim započinje revolucionarni preobražaj države i društva. Sve u svemu, može se reći da su ukupna politička zbivanja u Srbiji u periodu 1996-2000. opredelila da ova rasprava na kraju dobije formu istorije refleksija relevantnih za izgradnju demokratske ustavne države, i to kroz tri različita oblika suprotstavljanja aktuelnim – što tiranskim, što ustavno konstituisanim – vlastima, odnosno korišćenjem prava na otpor tiraniji, revolucijom i građanskom neposlušnošću.” - Aleksandar Molnar Čitaj dalje

"Pisao sam ove nekrologe, u novinarskoj brzini, a opet s neizbežnom ambicijom da nekako potraju, da prežive i nadžive povod, kontra samoj naravi novina. A zašto? Možda iz taštine, ali nadam se ipak zato što se o onima koji napuštaju naš jedini zajednički svet, a u njemu su nešto (meni, nama) značili, mora da sudi i strože i blaže nego dnevnim i tekućim povodima, ali svakako temeljitije." - Iz predgovora autora Čitaj dalje

“Ne znam ni za jedan precizniji i pažljiviji opis političkog i intelektualno-istorijskog konteksta u kojem je pokrenuta rasprava o ustavnom patriotizmu. Povrh svega, Jan-Werner Mueller pruža i izvanredno tumačenje ovog bitnog koncepta, koje otklanja brojna nerazumevanja.” - Juergen Habermas “Kako je ovde izložen, ustavni patriotizam jeste izuzetan moralni predlog, ali ima samo ograničenu primenu. Ustavni patriotizam sam po sebi pogotovo nije teorija pravde: on je ono što se naziva normativno zavisnim pojmom, to jest on zavisi od šire teorije pravde od koje dobija svoj ključni normativni sadržaj. Povezujući ga sa osnovnom moralnom teorijom koja počiva na ideji o zajedničkom korišćenju političkog prostora pod pravednim uslovima, ono što ovde predlažem jeste izrazito moralno čitanje ustavnog patriotizma.” - Jan-Werner Mueller Čitaj dalje

"Odlučili smo da objavimo knjigu Saše Perića jer ona doprinosi kvalitetnom razjašnjavanju položaja radničke klase u kapitalističkom poretku eksploatacije. U periodu velike političke konfuzije i nepripremljenosti radništva i masa da se nose sa novim oblicima eksploatacije koje kapitalistička sadašnjost i budućnost nose sa sobom, smatramo da je važno imati ovakvu knjigu koja dobro objašnjava realnost u kakvoj živimo mi kao i prethodne generacije. Ova knjiga daje realan uvid u stanje u kojem se nalaze radnički pokret i sindikati i na precizan način ocrtava svu kompleksnost stremljenja za izgradnjom boljeg i humanijeg društva u savremenom, globalizovanom svetu pod kontrolom krupnog kapitala. Pored toga, u ovoj knjizi jasno se uočava da je misao Saše Perića vođena duboko moralnim izborom i angažmanom u korist ugnjetenih i eksploatisanih, stoga svako od nas treba da se potrudi da ova knjiga dođe do što većeg broja ljudi. I najsitniji korak u pravom smeru ima velikog značaja u stvaranju razumnijeg i pravednijeg društva." - Milenko Srećković, Pokret za slobodu Čitaj dalje

Divljenje njegovoj odlučnosti i umešnosti u komandovanju, protkano nacionalnim patosom, smenjuje se i suprotstavlja optužbama za brutalnost, ratne zločine i „genocid“. Ali, malo se ko zapita ko je, van mitova – general Ratko Mladić? Biografija generala, koju je sačinio poznati istoričar dr Bojan Dimitrijević, u sebi sadrži mnoge osobenosti koje izmiču stereotipnom pogledu na njegov ratni put. Pozitivnom i negativnom. Činjenica da je još uvek na životnoj sceni, da je osumnjičen, a odskora i optužen u haškom kazamatu na najdrastičniju moguću kaznu koji taj sud izriče, kao i nezavršenost istorijskih i političkih procesa, utiču na sliku o generalu i, uopšte, čine naučni rizik bavljenja njegovom biografijom značajno većim od bavljenja nekom drugom temom. Stoga, o generalu Mladiću do sada ne postoji naučno pisana biografija u srpskoj istoriografiji, i pored protoka vremena i dostupnosti enormne građe. Ovo je hrabar pokušaj da se slika o čuvenom komandantu osvetli. Čitaj dalje

Da li se iko ikada izvinio i za ono što je pisao i govorio o Đinđiću, Đukanoviću, Popoviću, Subotiću, Vučiću, a što nije bilo tačno, što je oboreno sudskim presudama, ili što su sami događaji demantovali? [...] Taj srednjovekovni princip – prođi kroz vatru, izdrži pola sata pod vodom, polij se vrelim uljem i ostani živ – ovdašnji mediji su zdušno primenjivali govoreći o svakom od Kaićevih „označitelja“, o ljudima, ne dozvoljavajući im nikakav drugi način da se opravdaju, a pogotovo nikada ne postavljajući puko pitanje, civilizacijsko – zašto bi oni dokazivali nevinost? I zar nije posao onih koji ih tuže, da dokažu da su oni krivi? I zar nije posao medija da sve to samo prate, bez ikakvog upliva, a naročito bez etiketa i osuđivanja unapred. Niko to nije uradio. Upravo suprotno, jedan od „okrivljenih“ je označen kao kriminalac, drugi kao cenzor, treći je mafijaš, četvrti tiranin, i taj patern se ponavlja, unedogled, podsećajući nas ne da smo se od nečeg sličnog izvukli, nego da samo još nismo došli na red. Primeri koje je Kaić, uporan kao crkveni miš, pronašao, zavukavši se, neprimetno, u dugačke, tamne hodnike zamka, čitajući i beležeći hiljade stranica novinskih optužnica i presuda, da bi ih, potom, iskoristio u knjizi, više nego jasno pokazuju da se to – masovno medijsko suđenje i streljanje – zaista događalo, ovde, kod nas, da su mnogi, što svesno, što nesvesno u tome učestvovali, ali i da niko za sve to nikada nije odgovarao. (Ivan Tasovac) Negativna slika igra značajnu, gotovo odlučujuću ulogu i kod čitalaca ili gledalaca koji bi na sam pomen ličnosti trebalo da reaguju emotivno repulzivno, da iskažu neodobravanje koje bi u krajnjem ishodu trebalo da generiše političko suprotstavljanje. Stvaranje i agresivno nametanje negativne slike o pomenutim ličnostima ima za cilj da njihov politički i svaki drugi angažman potpuno diskredituje. Naime, šta god pomenuta petorka – Đinđić, Vučić, Đukanović, Popović ili Subotić – činila, ove ličnosti biće direktno ili indirektno medijski stigmatizovane. U medijskoj areni koja nalikuje „bojnom polju“, svaki racionalan odgovor bilo njih, ili nekog drugog učesnika javnog života koji nije negativno orijentisan ka njima, biće tumačen kao medijsko-politička farsa, svojevrsna moralna blasfemija ili pak političko-ekonomska dekadencija. Iskustvo medijskog „linča“ ovih ličnosti prikazano je detaljno. […] „Medijski atentati“ na pripadnike medijsko-političkog tetraedra podjednako su privlačni i samoproglašenim „borcima“ za „stvar ljudskih prava i demokratije“ kao i večitim zaštitnicima „srpstva“ i Srbije. Ako se tome dodaju „novinari specijalizovani za crne hronike“, dobija se gotovo savršeni propagandni instrumentarijum. Kriminalizovati, patriotski osramotiti, optužiti za nepoštovanje vrednosti demokratije i slobode, večiti je pretekst različitih, indirektno ili direktno povezanih, neretko sinhronizovanih kampanja. Reč je o kontinuitetu kampanje, kampanji koja ne prestaje i koja teži uvek da traje kroz različite manifestacije. Širok dijapazon medijskih događaja opisan je u ovom studiozno i brižno pisanom delu. Upravo (zlo)upotreba medijskog označitelja koja je u srži brojnih kampanja pokazuje suštinu onoga što autor zove „kodeksom srpskih medija i povezanih grupa“. (Dejan Vuk Stanković) Čitaj dalje

U ovoj provokativnoj knjizi uvaženi intelektualac Ivan Krastev promišlja o budućnosti Evropske unije – i o potencijalnom nepostojanju te budućnosti. Dok su širom kontinenta ultradesničarske stranke u usponu, Evropska unija je u pometnji i muče je sumnje veće nego ikada do sad. Krastev smatra da će, ako se Unija raspadne, logika njene fragmentacije biti ista kao kod „bankarske panike“, a ne kao kod revolucije. On smatra da je jedini način da se kontroliše rizik od raspadanja prepoznavanje da je koren tog rizika u izbegličkoj krizi, koja je dramatično izmenila prirodu demokratske politike na nacionalnim nivoima širom kontinenta. Ono što se dešava u Evropi nije jednostavno populistička pobuna protiv establišmenta, nego pobuna glasača protiv meritokratskih elita. Od Barselone do Budimpešte, anksiozne većine se plaše da im stranci ugrožavaju način života – i da je aktuelna kriza rezultat zavere između kosmopolitski orijentisanih elita i plemenski nastrojenih imigranata. Odgovor na tu zabrinutost, uz smirivanje reakcionarnih impulsa koji je prate, najveći je izazov za Evropu danas – a za taj izazov nas osvešćujuća knjiga Ivana Krasteva vešto priprema. Čitaj dalje

Knjiga "Deca novog doba" Milana Vidojevića zaključuje njegov ciklus tema o novom svetskom poretku. Kada se činilo da "nema dalje," posle nekoliko godina, stiže završno poglavlje o mračnoj strani naše civilizacije. Iz ove knjige jasno je da postoji viševekovni kontinuitet i razvoj ideje dominacije nad Ijudima, otimanja i pljačke resursa i ostvarivanja nekih mračnih ciljeva u budućnosti koji se tek naziru. Ova knjiga razotkriva taj viševekovni mehanizam uspostavljen s ciljem "osvajanja sveta," porobljavanja čovečanstva i njegovog uništenja u onim duhovnim i materijalnim okvirima u kojima bi mogao da postoji, da nije onih koji bi to sve da potčine sebi. Ta slika je sumorna, neprijatna ali i upozoravajuća jer razotkriva mehanizme svetske dominacije. Ovom knjigom autor Milan Vidojević zaokružuje dvadesetogodišnje istraživanje ovih tema sa željom da neko nastavi taj rad, u mračnom vremenu koje nam predstoji. Čitaj dalje

Šta je spin? Ko je bio prvi spin doktor? Ko je „američki Gebels“? Šta je to „nevidljiva vlast“? Da li je Edvard Bernajs zaslužan za krizu demokratije širom sveta? Odgovore na ova pitanja potražite u knjizi Edvarda Bernajsa “Propaganda”. Reč je o kapitalnom delu osnivača odnosa sa javnošću kao profesije i izumitelja spinovanja. Pored toga što se ova knjiga izučava na svim katedrama za PR, komunikologiju i političke nauke širom sveta kao jedan od najvažnijih udžbenika odnosa sa javnošću, ona od svoje prve objave 1928. do danas izaziva neprestane kontraverze i rasprave. Brojni glasovi tvrde da je upravo Bernajs odgovoran za krizu demokratije širom sveta i da su njegove metode prikazane u ovoj knjizi izazvale manipulacije masovnih razmera. Da li je Bernajs “američki Gebels”? Edvard Bernajs (1891-1995), nećak Zigmunda Frojda i “jedan od 100 najuticajnijih ljudi 20. veka” po mišljenju autora BBC-jevog dokumentarca “Century of the Self”, autor je dvadeset važnih knjiga o odnosima sa javnošću. Svoj dugi životni i radni vek proveo je u tesnim vezama sa Belom Kućom i najmoćnijim američkim korporacijama. Od zasluga za ulazak SAD u 1. svetski rat stečenih na mestu propagandiste tadašnjeg predsednika SAD, do direktne umešanosti u obaranje sa vlasti demokratski izabranog predsednika Gvatemale, Jakopa Arbenca Guzmana, Bernajs je bio prvi spin doktor i preteča tehnologa američke vlasti poput Henrija Kisindžera ili Zbignjeva Bžežinskog. Hronološki, Bernajs na scenu stupa pre Jozefa Gebelsa i ostaje aktivan dugo nakon njega, sa mnogo dubljim i dugotrajnijim uticajem, a i sam Gebels bio je poznavalac i poštovalac spisa Edvarda Bernajsa. “Propaganda” je iznenađujuće iskrena knjiga koja ne prećutkuje nijedan aspekt manipulacije javnim mnjenjem, štaviše smatra to potpuno legitimnom pojavom koja će uvek postojati: inteligentna manjina ima pravo da predvodi manje inteligentnu većinu ka ciljevima koji su u interesu prve grupacije, tvrdi Bernajs. Pisana je sa tačke gledišta ne teoretičara već praktičara i profesionalca koji se svakodnevno bavio problemima i rešenjima. “Bernajsovo iskreno i praktično uputstvo za upotrebu propagande pruža puno uvida u način funkcionisanja nekih od najmoćnijih i najuticajnijih institucija savremene industrijske države kapitalističkih demokratija,” kaže Noam Čomski o ovoj knjizi. Iako je objavljena 1928, “Propaganda” ne samo što nije izgubila ni delić svoje aktuelnosti, već naprotiv deluje sve aktuelnije i sve subverzivnije. Zašto je na prostorima bivše Jugoslavije ova knjiga do sada bila neobjavljena ostaće neobjašnjeno. Ovo izdanje pokušava da popuni vakuum i da upozna publiku postjugoslovenskih prostora sa civilizacijski važnim znanjem koje ova knjiga sadrži. Čitaj dalje

Najtemeljnija monografija o ratu u Bosni i Hercegovini i životnom putu generala Ratka Mladića! Pisana na osnovu autentičnih arhivskih dokumenata iz Beograda, Banjaluke, Zagreba i Haga! Objektivna, nepristrasna i neprijatna analiza političkih zabluda i ratnih uspeha koji su opredelili sudbinu srpskog naroda u raspadu SFRJ. Zajedničko izdanje sa Institutom za savremenu istoriju iz Beograda! Knjigu preporučuju (recenzenti): Prof. dr Momčilo Pavlović; dr Mile Bjelajac; dr Miša Đurković. "Istorija Vojske Republike Srpske i ratna biografija njenog komandanta generala Mladića sadrže mnoge osobenosti koje izmiču stereotipnom pogledu na njihov ratni put – bilo da je on pozitivan ili negativan. General Mladić je još uvek na životnoj sceni u haškom kazamatu i prvostepeno je optužen na najdrastičniju kaznu koju taj sud izriče. Potom, nezavršenost istorijskih i političkih procesa utiče na sliku o generalu, i uopšte čini naučni rizik bavljenja njegovom biografijom znatno većim u odnosu na bavljenje drugim temama. O generalu Mladiću ne postoji naučno pisana biografija u srpskoj istoriografiji, i pored protoka vremena i dostupnosti količinski enormne građe, koja je na internet-bazi Haškog tribunala. U pojedinim susednim bivšim jugoslovenskim republikama aktivno se skuplja građa, piše i govori o ratu 1991–1995. Na srpskoj strani vlada svojevrstan naučni muk. Arhivska građa je domaćim istraživačima u potpunosti nedostupna, iako je od 2001. na gotovo svaki zahtev Haškog tribunala za davanje građe pozitivno odgovoreno. Mlađe kolege istoričari bave se školskim temama u trci za ispunjavanjem potrebnih normi za opstanak u nauci, a stariji, svesni skliskosti teme i potrebe za dugogodišnjim istraživanjima, klone se bavljenja ratovima devedesetih godina prošlog veka. Pojedinci iz političke garniture koja je trenutno na vlasti u Srbiji sastavljene od, inače nesastavljivih, levo-desnih komponenti, ne ustručavaju se da javno i potpuno suvereno tumače pojedine istorijske događaje i daju ocene. Sistematski pristup države da sabere i učini dostupnim sve istorijske sadržaje iz rata 1991–1995, međutim, i dalje izostaje. Istorijska nauka u Srbiji, zbog svega navedenog, kasni za komšijama u proučavanju problematike raspada Jugoslavije i ratova koji su usledili." - Iz predgovora knjizi General Mladić i Vojska Republike Srpske Čitaj dalje

„Nismo izgubili usmenu reč, daleko od toga. Ali u naše vreme, utičemo jedni na druge i putem tekstova, slika i muzike, radijskih i televizijskih emisija, video-klipova na YouTube-u, tekstualnih poruka, filmova i kompjuterskih igara, tvitova i statusa na fejsbuku. Retorika više ne obuhvata isključivo usmenu reč. Retorika je delovanje putem komunikacije i stoga nije vezana za jedan određeni oblik izražavanja, kao što je govor ili pismo. Ako slikama možemo da postignemo isto što i rečima, nevažno je da li ćemo koristiti jedno ili drugo.“ - Jens E. Kelsen Retorikom se svi bavimo. Ona ne predstavlja ni manipulaciju, ni kitnjasto izražavanje, niti prenošenje značenja, iako sve to može da se koristi retorički. Retorika je delovanje putem jezika i komunikacije. Ona navodi druge ljude da osećaju, razmišljaju i deluju na određene načine. Ne prođe ni dan a da ne pokušate da utičete na druge ljude ili oni na vas, te, prema tome, ni jedan dan ne prođe bez retorike. U knjizi „Šta je retorika?“ Jens Kelsen, profesor retorike u Norveškoj, objašnjava šta je retorika i zašto retorički uvidi i sposobnosti nisu samo ključna odlika čoveka, već i društva. Čitaj dalje

Zbirka dokumenata o NATO zločinu i njegovim posledicama fotoreporterke Gabrijele Senft iz Berlina. Svedočanstva ljudi i fotografije nastale su na putovanjima autorke po Srbiji od aprila 1999. do 2011. Knjiga sadrži 212 fotografija, pratećih tekstova i intervjua sa običnim ljudima tokom NATO agresije koji su ostali bez svojih najbližih, imovine, radnih mesta, zdravlja. Knjiga "Meta" objavljena je u Nemačkoj 2014. godine, a sada je prevedena i objavljena u izdanju RTS-a. Gabrijela Senft se priključila inicijativi "Majke protiv rata" i prvi put boravila u Srbiji u aprilu 1999. sa sto trideset mirovnih aktivista. Nakon toga više puta je boravila u Srbiji i bila inicijator osnivanja Fonda namenjenog materijalnoj podršci žrtvama u Varvarinu i njihovim porodicama čiji rad traje i danas. Čitaj dalje

Strah je svakako najintimniji portret aktuelnog američkog predsednika, koga mnogi ujedno smatraju i najkontroverznijim. SAD i svet nikada se do sada nisu sreli s nekim iz Bele kuće ko je izazvao toliko polemika kao što je to slučaj sa Donaldom Trampom. Fokus ove knjige upravo je na žestokim raspravama oko njega i izuzetno neobičnim situacijama u kojima se donose neke od najbitnijih odluka u Ovalnoj sobi, koje bez sumnje imaju presudni uticaj na čitav svet. Čitalac će često ostati zatečen pred neverovatnim mizanscenom koji okružuje Trampov kabinet, karakterima nekih od njegovih saradnika, njihovim (ne)kompetencijama, ali pre svega glavnim protagonistom ove knjige. Vudvard je iskoristio na stotine sati intervjua sa izvorima iz prve ruke, zabeleški s raznih sastanaka, iz ličnih dnevnika, arhiva i dokumenata. Često nam prikazuje svakodnevne situacije, obogaćene ozbiljno dokumentovanim dijalozima, kao da je u pitanju roman. Obrađene su najaktuelnije spoljnopolitičke teme i krizne situacije poput onih u Severnoj Koreji, Avganistanu, Iranu, Bliskom istoku, Kini, Rusiji i NATO-u. Autor nas podrobno upoznaje i sa suštinom problema koji se tiču unutrašnjih previranja u SAD, poput onih u vezi s neslaganjima oko politike povećavanja tarifa i jednostranog istupanja iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, imigracije, poreskih zakona, rasnih nemira u Šarlotsvilu 2017, ruskoj umešanosti u američke izbore i njihove povezanosti s Trampom... Čini se da nikada pre nismo imali toliko insajderskih informacija o tome šta se zaista dešava iza scene, u kabinetu najmoćnijeg čoveka na svetu. „Ubitačno” — Washington Post „Razorno“ — The New Yorker „Bez presedana”— CNN Čitaj dalje

Prošlo je trinaest godina od ubistva Predsednika Srbije i Jugoslavije, Slobodana Miloševića. Slobodni socijalisti u svom saopštenju pozivaju sve one koji su bili poštovaoci lika i veličine,mučki ubijenog Predsednika,da pročitaju knjigu “Neka druga priča”, autora Gorana Pajića, koji je svedok kakav je zapravo bio pokojni predsednik Milošević. Slobodan Milošević je ubijen! On je ubijen, ali je trag vremena ostao da živi u svim onim ljudima koji su branili svoju zemlju srcem, u svima onima koji su verovali da pravda postoji, pa čak i onima čije mišljenje o narodnom vladaru dvadesetog veka “Neka druga priča” može da promeni gorak ukus prošlosti. Čitaj dalje

Novo izdanje romana Sami na svijetu I-II se očekuje (ne znamo tačno kada)! Klikom na tekst iznad "Obavestite me kada ovaj naslov dube dostupan" pošaljite nam mejlom Vaše podatke i bićete među prvima obavešteni kada knjige izađu! tom - Sami na svijetu, Privi roman o ratu u Sarajevu, Braća po ulici, Knjiga početka tom - Sami na svijetu, Drugi roman o ratu u Sarajevu, Nezaštićeni svedok, Knjiga svršetka Roman "Sami na svijetu" je književni rekvijem za sve junake koji su pali u odbrani nekad Srpskog Sarajeva. Reč je o prvom pisanom delu koje na osnovu autentičnih svedočenja i ličnih doživljaja autora govori o sarajevskim Srbima u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Kroz priču o momcima iz Kasindolske ulice u kojoj se branila Ilidža, kao što je Srbija na Košarama, Pržulj na jedinstven način tka priču o borbi za goli opstanak i slobodu. Nada se da će i drugi krenuti njegovim stopama i pisati istinu o sarajevskim Srbima. Drugi deo opisuje iseljavanje sarajevskih Srba posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Pržulj strahuje da nije uspeo u knjigu da pretoči razmere mučeničkog egzodusa, jer je, kaže, mnogima teže palo iseljavanje nego sam rat. Čitaj dalje

Načertanije (nacrt) je nekadašnji tajni „program spoljašne i nacionalne politike Srbije“, koji je krajem 1844. godine napisao ministar unutrašnjih dela Ilija Garašanin (1812-1874) za kneza Aleksandra Karađorđevića (1842-1858). Prvi put je u celosti objavljen 1906. godine. Prema Načertaniju, Srbija je trebalo da radi na oslobađanju Srba i ostalih Slovena i na pripajanju oblasti Bosne, Hercegovine, Crne Gore i Severne Albanije (što je podrazumevalo Kosovo i Metohiju), tada u sastavu Osmanskog carstva, te Srema, Bačke i Banata, tada u sastavu Austrougarske. Glavna propagandna aktivnost Srbije bi se zasnivala na pripremanju stanovništva ovih oblasti na sjedinjenje sa Srbijom.Prema Garašaninu, Srbija polaže „sveto pravo istoričesko“ na ove zemlje, koje se temelji na Dušanovom srpskom carstvu iz 14. veka. Prema Gligorovu, osnovno zapažanje Načertanija o srpsko-ruskim odnosima može se izraziti ovako: Rusija nikada neće služiti srpskim interesima, dok će uvek težiti da Srbija služi njenim interesima. Čitaj dalje

Prvi put u javnosti kompletno ispričana priča urednika informativnog programa RTS Milorada Komrakova o noći kada su NATO projektili pogodili zgradu nacionalne televizije, u kojoj je poginulo 16 zaposlenih radnika „Ponoviću – nisam znao da će zgrada RTS biti bombardovana! Nisam lažov i zločinac“ - započinje i završava svoju ispovest Milorad Komrakov. U knjizi ćete pronaći „ono što se uporno prećutkuje svih ovih 20 godina“, kaže u svojoj recenziji Dragan Kojadinović, bivši direktor i glavni i odgovorni urednik Studija B. Knjiga će vas brzo odvesti u sam centar zbivanja te kobne noći, u zgradu RTS, u sam master Čitaj dalje

Ova studija istražuje mogućnosti za razvoj pronaučne, kauzalne i mikro-makro integrisane teorijske sociologije, odnosno teorije o društvu koja je utemeljena na realnom ponašanju ljudskih bića i njihovim kognitivnim, emocionalnim, ideacionim, konfliktnim i ritualnim interakcijskim iskustvima. Osnovni podsticaj ili inspiracija za (meta)teorijsko istraživanje ove vrste, ali i za potrebu za rekonceptualizacijom sociologije kao nauke, jesu teorijska sociologija ideja, sukoba i rituala savremenog sociološkog teoretičara Rendala Kolinsa. Međutim, u pitanju je i analiza uvida onih sociologa na čijim ramenima Kolins stoji – Dirkema, Vebera i Gofmana - odnosno komplementarnih teorijskih sociologija autora kao što su Strajker, Kolman, Skočpol, Tarner, Kemper, Šef, Aleksander, Gidens i mnogi drugi. U pitanju je poduhvat koji reaguje na izazove grubog raskoraka ili multiparadigmatskog jaza između mikrosociologije i makrosociologije u teorijskoj sociologiji, kao i na problematiku (ne) funkcionisanja sociologije kao objektivne nauke, a što sve jesu centralni ontološki, epistemološki i metodološki problemi u društvenoj teoriji. Ovo jeste studija o opštoj sociološkoj teoriji ideja, sukoba i rituala jednog istaknutog, uticajnog i savremenog sociologa, ali i vodič za izgradnju teorijske sociologije kao eksplanatorne, prediktivne i društveno relevantne nauke. Čitaj dalje

Knjiga Moj rat protiv rata: Rimski dnevnik jugoslovenskog ambasadora tokom NATO bombardovanja Srbije i Crne Gore je autentično diplomatsko svedočanstvo. Knjiga je prvo objavljena 2006. na italijanskom jeziku, pod nazivom La mia guerra alla guerra. Ovenčana je italijanskom nagradom „Francesko Alcator“ za najbolju knjigu objavljenu na italijanskom jeziku u konkurenciji autora iz mediteranskih zemalja. Pozicija Miodraga Lekića u Rimu 1999. godine je izuzetno složena. Od svih tadašnjih članica EU SR Jugoslavija zadržala je diplomatske odnose samo sa Italijom i Grčkom. Na našeg diplomatskog predstavnika pao je, zbog toga, veliki teret. Na distanci od Miloševićeve politike, Lekić je istovremeno i protivnik agresivnog delovanja Severoatlantske alijanse. U tim nezahvalnim okolnostima on pokušava da deluje u skladu sa svojim liberalnim i humanističkim uverenjima. Svoju poziciju obrazlaže na način razumljiv zapadnoj javnosti, zastupajući interese države i svih naroda Srbije i Crne Gore. Knjiga Moj rat protiv rata počinje uvodnim poglavljem koje obuhvata period od 23. oktobra 1998. do marta 1999. godine. U njemu Lekić komentariše specifične diplomatske i političke pripreme za otpočinjanje bombardovanja. Rasvetljava do pojedinosti sve što se dešavalo u Rambujeu, posebno ističući finalni ultimatum koji niko ne bi mogao da potpiše. Potencirajući na njemu, Lekić ogoljava da je pravi cilj NATO političara i komandanata bio ne da pronađu mirno rešenje, već da bombardujući suverenu zemlju u srcu Evrope bez odluke Saveta bezbednosti pokažu svoju svetsku dominaciju. Dnevnički deo prati svaki dan tokom trajanja NATO agresije, da bi određeni zapisi na kraju pokrivali i leto 1999. godine. Time je knjigom obuhvaćeno i raspoređivanje jedinica KFOR-a na Kosovu i Metohiji, drama oko dolaska ruskog kontingenta i pojavljivanje prvih svedočanstava o zločinima OVK posle povlačenja Vojske Jugoslavije. Čitaj dalje

OZNA: dokumenti o političkoj represiji u Srbiji 1944–1946. je knjiga nepoznatih i prvi put objavljenih dokumenata koji razotkrivaju stravičnu državnu represiju za vreme komunizma. Šta je OZNA mislila o srpskoj građanskoj klasi? Koliko je pobijeno, zatvoreno i proterano građana Srbije u prvim godinama komunističke vlasti? Ko su bili Oznini egzekutori i ko je odobravao streljanja? Decenijama se ćutalo o najmonstruoznijim zločinima Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA), najviše u periodu od 1944–1946. Od kraja osamdesetih godina 20, a posebno u prvoj deceniji 21. veka, o Ozninim zločinima se pričalo i pisalo, ali su i dalje nedostajali dokumenti. Knjiga pred Vama će sve to promeniti. OZNA: dokumenti o političkoj represiji u Srbiji 1944–1946. je knjiga deklasifikovanih dokaza koji nedvosmisleno ukazuju na stravične dimenzije državne represije za vreme komunizma. Knjiga je nastala kao plod dugogodišnjeg posvećenog rada Srđana Cvetkovića i Nemanje Devića na otkrivanju i dokumentovanju komunističkih zločina. Autori su detaljno pregledali sve dostupne arhive u Srbiji. Među ogomnom količinom nesređene i tek nedavno deklasifikovane građe oni su mukotrpnim radom pronalazili dokumenta sa zvaničnim naredbama za streljanje potpuno nedužnih ljudi. Oznaši su ubijali i zatvarali sve one koji bi mogli biti pretnja komunističkom režimu. U brojnim srpskim gradovima i varošima, pokazuju ovi dokumenti, ratni gospodari života i smrti ustremili su se na sveštenike, trgovce, privrednike i građansko društvo u celini. Od posledica delovanja OZNA-e Srbija se još uvek nije oporavila. Sada je istina izašla na videlo. Vreme je da žrtve progovore. Čitaj dalje

Glavnu ulogu u ovoj knjizi imaju verski, državni i politički lideri, vladari iz senke, najpoznatiji bankari i ekonomisti sveta. Njihove poruke dolaze iz različitih sfera, perspektiva i poimanja smisla čovečanstva.Učesnici opisanih događaja su i ličnosti koje su svojim idejama i angažovanjem u politici, ekonomiji, kulturi i umetnosti oblikovali današnju Srbiju. Dobrica Ćosić, Slobodan Milošević, Mihailo Marković, Dragoslav Avramović, Borka Vučić, patrijarh Irinej, neka su od tih imena. No, ovaj rukopis nije o njima. Oni su samo glavni junaci priča koje nose po(r)uke. Dejvid Rokfeler – o svrsi nagomilavanja bogatstva, Barak Obama – o tome kako je u životu sve moguće, Kineska priča – o tome da je politika krivudava reka, Pol Krugman – o ekonomiji za opšte dobro, Patrijarsi – o srcu pravednom i veri, Oskar Lafonten – o socijaldemokratskoj državi kao političkom idealu, Šimon Peres – o ulozi malih naroda, Grupa „3 plus 3“, pregovori o Kosovu – o tome koliko je u politici važno prepoznati i iskoristiti istorijske prilike, Balkanski prijatelji – o tome da li su se balkanski narodi morali sukobiti kako bi se ponovo ujedinili. Sve ove poruke imaju nešto zajedničko: ulivaju se u reku koju pokreće vera u čoveka i smisao borbe za bolje društvo. Čitaj dalje

Knjiga „Inforatnica“ predstavlja svedočanstvo o info-ratničkoj borbi protiv Novog svetskog poretka i njegovog najjačeg oružja – prostitutskih globalitarističih i kooptiranih medija čiji „novinarluk“ spada u najviše domete beščašća u bogatoj genocidalnoj tradiciji Zapada. Pred čitaocima su odabrani tekstovi i intervjui sa vodećim ekspertima iz sveta i Srbije, koji dekodiraju centralne mitove Novog svetskog poretka, secirajući njegove laži, metodologiju i eugeničku agendu u kojoj je ogrezao do srži. Čitaoci ove knjige u prilici su da se upoznaju sa argumentacijom koja će im omogućiti da se pridruže sjajnom inforatničkom taboru boraca za istinu i pravdu u svetu, koji je zahvaljujući mrežnom ratu koji su globalitaristi poveli protiv čovečanstva, prestao da im bude dom. Čitaj dalje

...Fenomen rusofobije je vidljiva konstanta politike Zapada prema Rusiji, od prve polovine XIX veka do danas. Njeni akteri su različite generacije političkih Evropljana:od deklarisanih liberala i klasičnih konzervativaca, pa sve doekstremnih levičara. Uporedo s invazijom spolja, rusofobija se dramatično širila unutar same Rusije, pre svega u jednom delu vladajuće i intelektualne elite koja se, nedovoljno svesna takve uloge i danas nalazi na izdajničkom zadatku konačnog uništenja ruskog naroda, ruske kulture i ruske države. Od Napoleona i Hitlera,Sjedinjenih Americkih Drzava i njenih servilnih vazala - propagandna mašinerija Zapada čini sve da pribavi moralnu legitimaciju neminovnosti rata protiv Rusije. Čeka se trenutak da Vladimir Putin "obori pogled" kako bi se krvožedne hijene rata uverile u nemoć žrtve. Sjajna knjiga o rusofobiji glasovitog italijanskog novinara i publiciste Đulijeta Kjeze predstavlja redak primer u svetskoj publicistici da se putem činjenica i razložnom argumentacijom razobliči suština i osnovni ciljevi zapadne laži koja uporno priziva poslednji čin svetske apokalipse... Čitaj dalje

Knjiga Kultura novog kapitalizma predstavlja detaljnu studiju, proisteklu iz višegodišnjih istraživanja, o savremenoj ekonomiji i njenom uticaju na oblikovanje individualnih i društvenih vrednosti, radne etike, javnih i privatnih institucija, kulture, javnog upravljanja i svakodnevnog života. Studija Ričarda Seneta, po mnogima vodećeg savremenog svetskog sociologa i teoretičara društvenih procesa, jeste jedinstvena knjiga o prožimanju ekonomije i društvenih procesa, kulture i tržišta, političkog poretka i ekonomskog blagostanja. „Pokušao sam, u svojim istraživanjima, da što je moguće dublje prodrem u način života, koji je sve površniji, u novu kulturu koja odbacuje trud i samoodgovornost, što je tipično za zanatstvo. Budući da ljudi mogu da nađu oslonac u svom životu samo onda kada pokušaju nešto da učine radi sebe samih, trijumf površnosti u radu, školi, politici izgleda mi krajnje neizvestan. Možda će revolt protiv ove onemoćale kulture biti nova stranica istorije koju moramo otvoriti.“ - Ričard Senet Čitaj dalje