Reprint izdanja iz 1941. godine Slobodni zidari - Jugoslavija Predgovor Životni put masonerije Masonerija i Južni Sloveni u XIX veku YU ujedinjenje i oslobođenje i masonerija Masonerija i YU demokratija Autoritativni režim u Jugoslaviji Masonerija i Marsejski atentat Knez Pavle i Masonerija Masonerija i II evropski rat Masonerija i propast Jugoslavije Zaključak Čitaj dalje

Monografija je proistekla iz doktorske disertacije pod naslovom "Policijska reakcija na krivična dela protiv braka i porodice", koja je odbranjena 2016. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. Čitaj dalje

Centralna misao ovog dela je, njegova ideja vodilja, da sociolozi neposredno utiču na društvene procese. Ova knjiga zato ubedljivo potvrđuje koliko je sociologija univerzalna nauka i koliko je u isti mah kulturološki i nacionalno određena. Vrednost ovog prevoda je i u jezgrovitom stilu i dobrom književnom jeziku. Etape razvoja sociologije zemalja ovog regiona ne razmatraju se u ovom delu samo na osnovu razvoja sociološke misli, već i u kontekstu društveno – ekonomskih i političkih promena koje se odvijaju u svim ovim zemljama. Čitaj dalje

U prodaji nova knjiga Milorada Ulemeka! "Mnogo je priča ispričano o Srpskoj dobrovoljačkoj gardi i njenom jedinom i neprikosnovenom komandantu Željku Ražnatoviću Arkanu. I uglavnom su mnoge od njih bile neistinite, jer samo oni koji su u njoj bili mogu da ispričaju istinitu priču o Gardi. Kažem namerno u množini zato što jedan čovek to ne bi mogao. Garda je nešto specifično, to nije bila samo obična vojna formcija. To je bila porodica, utočište, mesto gde su mnogi došli da bi služili Srbiji i njenom narodu. Nadam se da ću biti na visini zadatka da napišem tu priču. Kao i sve priče, i ova ima dve strane. Jedna strana govori o neverovatnom drugarstvu, požrtvovanju, zajedništvu koje je krasilo Gardu. O neverovatnoj hrabrosti mnogih koji su bili u redovima Garde i koji su sve podredili borbi za otadžbinu, za narod u njenim redovima, koja je i osnovana radi tih uzvišenih ciljeva. Druga strana je teška i sumorna jer nosi mnoga sećanja na sve one gardiste koji više nisu među nama, na one koji su pali i položili svoje živote, kao nešto najsvetije, na oltar otadžbine. Ona podseća na sve one koji su stradali i koji su bili ranjeni, koje je država napustila, za koju nisu žalili da daju život. I ovde ne govorim samo o onim gardistima koji su bili fizički ranjeni, naravno, o njima na prvom mestu, ali tu su i mnogi kojima je srce ostalo ranjeno zato što su, između ostalog, godinama bili provlačeni kroz priče kako su tobože u Gardi činjeni ratni zločini i druge neistine koje se često mogu čuti, uglavnom od onih koji Gardu nisu ni videli. Od onih koji su ratovali samo u Diznilendu. Takve priče bole, pogotovo kad znate da nisu istinite, kad znate da su ispričane samo da bi se blatilo ono što se ne bi smelo blatiti. A poznato je i zašto su one i pričane. Zato što su one jedno vreme bile veoma isplative za sve one koji su ih plasirali. Tako je bilo nekada, mada i danas možemo povremeno da čujemo neku od tih tendencioznih priča koje su svojevremeno bile glavna municija protiv jednog vremena i jednog čoveka. Vreme je prošlo, čoveka više nema. Da li nam je danas bolje? Ne znam, to će suditi nove generacije za čiju se sreću i bezbrižno odrastanje ta Garda i borila. To neka kažu svi oni koji odrastaju u ovim vremenima kad su mnoge životne vrednosti izgubile svoj značaj. To neka kažu oni koji nisu nikada morali da osete sve ono što su gardisti osećali dok su se borili širom bivše Jugoslavije braneći svoj, srpski narod od najezde raznih hordi koje su želele da ponove sve ono što su njihovi preci radili u Drugom svetskom ratu. Nisam čak ni siguran da li su generacije svih današnjih mladih u potpunosti svesne koliko smo mi Srbi kao narod izgubili u poslednjoj deceniji prošlog veka. I to u svakom pogledu. Da li znaju kolika je cena plaćena da bi oni mogli da danas žive koliko-toliko bezbrižno, u svakom slučaju daleko i izvan užasa ratova koji su nam bili nametnuti i koji su se vodili u bivšoj i nekada predivnoj Jugoslaviji. Čini mi se da smo olako prelazili preko svih optužbi koje su godinama svaljivali na nas kao narod, kao naciju. Izgleda da je kod nas Srba pamćenje kratkotrajno. Zato moram i želim da ispričam ovu priču da se zna, da ostane zapisano iz pera nekoga ko je bio i učestvovao, poznavao i platio, kome je srce ranjeno i ko je bio i fizički ranjavan. To je najmanje što dugujem pre svega onima kojih više nema i koji ne mogu da se brane od svih podlosti za koje smo kao Garda optuživani. I zato ću se potruditi da iz mog ugla ovu priču ispričam najbolje što mogu. Ovo nije priča o Gardi jer nisam na visini takvog zadatka, a i ne osećam se dorastao da bih ispričao takvu priču. Ovo je priča o mom boravku u Gardi. Ovo je priča o tigrovom gnezdu." - iz predgovora Čitaj dalje

Olimpijska podvala "božanskog barona" Pjera de Kubertena Ova knjiga je dobrodošla onima koji žele da imaju temeljniji uvid u nastanak i razvoj modernog olimpizma. Nakon svega što je objavljeno, moglo bi se reći da je najveća vrednost ove knjige u tome, što iznosi činjenice koje dovode u pitanje mit o olimpijskom, kao “humanističkom” pokretu, kao i “humanistički” mit o njegovom osnivaču Pjeru de Kubertenu. U tom kontekstu, posebni značaj ima ukazivanje na bliskost između olimpijskog i fašističkog pokreta. To je, zapravo, tema koja na dramatičan način razobličava olimpijski mit i ukazuje na pravu prirodu olimpizma XX veka. Čitaj dalje

Tri godine od izbijanja građanskog rata u Ukrajini ne vidi se kraj ukrajinskoj krizi koja je postala glavni povod i za krizu u odnosima Zapada i Rusije. Kao i svi politički događaji i konflikti takvog formata, tako i ukrajinska kriza ima svoju unutrašnju i spoljnu dimenziju. Unutrašnja dimenzija krize se ogleda u podeljenosti ukrajinskog društva. U pitanju je verska, jezička, politička, ekonomska i teritorijalna podeljenost Ukrajine. Spoljna dimenzija se danas, u evropskom javnom mnjenju, prikazuje jednostrano i bez argumenata. Zapadna geopolitika, oličena u Severno-atlantskom savezu (NATO), Evropskoj uniji (EU), Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj, ukrajinsku krizu vidi isključivo kao težnju Rusije da spreči Ukrajinu da postane deo zapadnih političkih, ekonomskih i vojnih saveza. Zapadna politika namerno zanemaruje činjenicu da je Ukrajina po pitanju njene spoljnopolitičke orijentacije sasvim podeljeno društvo. Takođe, potpuno se negira činjenica da u Ukrajini živi većinski ruskojezično stanovništvo i da u takvim okolnostima pritiskanje Ukrajine da se jasno opredeli za Zapad jedino može da izazove konflikt – što se na kraju i dogodilo... Čitaj dalje

prepiska između Dobrice Ćosića i Vlada Strugara, i druge epistole Integralnoj verziji prepiske između Ćosića i Strugara, i njihovim komentarima, prethodi obimna studija o književnoj korespondenciji, ilustrovana fragmentima iz prepiske niza pisaca s razvijenom epistolarnom energijom (Andrić, Krleža, Crnjanski, Miljković, Kiš, Selimović i dr.), kao i vešto odabranim delovima prepiske dobro poznatih imena - od Platona, Svetog Save, despota Stefana Lazarevića do Njegoša, Vuka Karadžića, Dositeja i Hemingveja. Neka pisma su napisana s knedlom u grlu, a druga imaju dvostruko dno: podstiču linearnu vremenitost i svedoče o književnoj i vanknjiževnoj realnosti. U oba slučaja, ostavljaju dubok trag i važan su element naše složene društvene slagalice. Nagrada Vukove zadužbine za umetnost. Čitaj dalje

Peter von Matt, dugogodišnji profesor nove nemačke književnosti na Univerzitetu u Zürichu, u ovim esejima posvećenim švajcarskim germanofonim piscima, pojedinačne pisce ne objašnjava iz ugla književnih pravaca ili generacija kojima su pripadali, poetika koje su sledili ili uticaja koje su na njih izvršili prethodnici. On se njima najčešće bavi u kontekstu tema bitnih za književnost nemačkog govornog područja: tema povratnika u domovinu, duševoditelja (mentora) i njegovog učenika, odnosa prema modernosti, napretku i novonastalim društvenim promenama itd. Max Frisch i Friedrich Dürrenmatt, primera radi, bivaju nam najjasniji kroz prizmu njihovog odnosa prema liberalizmu i konzervativizmu, kao i brojni drugi pisci, budući da je, kako Peter von Matt tvrdi, švajcarski pisac – političan. Švajcarski pisac je odigrao i ključnu ulogu u stvaranju mita o poreklu i izuzetnosti Švajcarske i Švajcaraca; mitovi za njega nisu prosto dobri ili loši, oni su neizbežni za konstruisanje nacije, a stvarni su ili istiniti po stvarnim ili istinitim učincima koje proizvode. Peter von Matt se bavi i književnim pamćenjem. Nije ga lako održavati u zemlji u kojoj postoji jak impuls antiintelektualizma i gde bi se, kako kaže, pre pojavio kit u mestu odakle se emituje nacionalni dnevnik, nego što bi se u njemu pomenuo neki švajcarski pisac (što nije problem kada je u pitanju vest o transferu nekog fudbalera, i uopšte o sportu, koji ima mnogo važnije mesto u lukrativnoj industriji zabave i kao deo državnog ideološkog aparata, nego što to ima književnost). Eseji Petera von Matta su prožeti rafiniranom duhovitošću i mudrim opaskama, u njegovom jeziku, bogatom slikama, ima borbenog naboja koji pak ne narušava elegantan i ujednačen stil. Iako je jedan od najcenjenih savremenih proučavalaca i poznavalaca moderne nemačke književnosti i njenih tema, njegovo ogromno znanje nije prepreka, kao što ume da biva, za uživanje u tekstu, nego je upravo ono što treba da bude – saučesnik. Sve su ovo odlični preduslovi da nam se u ova 23 eseja najjasnije i najzanimljivije ukaže svet koji nam je samo malim delom poznat: od Albrechta von Hallera, Ulricha Bräkera, J. C. Lavatera u XVIII veku, preko Jeremiasa Gotthelfa, Gottfrieda Kellera, J. C. F. Meyera u XIX veku, pa do Roberta Walsera, Maxa Frischa, Friedricha Dürrenmatta, Otta F. Walter, Huga Lötschera, Petera Bichsela, Ursa Widmera i drugih u XX veku. Posebna zasluga njegove strategije je u tome što je švajcarske autore, smeštajući ih u šire tematske okvire, „deprovincijalizovao“, izmestio i uključio u šire tokove nemačke i time evropske književnosti, i u tome što im je postavio pitanja koja i srpskom čitaocu ili proučavaocu književnosti mogu biti inspirativna u kontekstu preispitivanja vlastitog književnog i istorijskog pamćenja. Čitaj dalje

Reč je o političkoj smeni Aleksandra Rankovića. Brionski plenum je kolokvijalni naziv za IV plenarnu sednicu CKSKJ, 1.jula 1966. u hotelu Iskra, na Brionima, na kojoj je zbog afere prisluškivanja iznuđena ostavka Rankovića. On je označen kao glavni krivac zbog čega je podneo ostavke na sve funkcije. Uprkos pojavi određenog broja publicističkih dela, većina naslova parcijalno obrađuje ovu temu, pa izgleda da slučaj Ranković do danas nije u potpunosti razjašnjen. Čini nam se da knjiga upotpunjuje celinu publicističkog pristupa, ističe Savić koji je dodao da knjiga predstavlja dragocen doprinos istoriografiji SFRJ i da može inspirisati ostale istraživače da opširnije analiziraju slučaj Ranković. Čitaj dalje

Nova knjiga jednog o vodećih filozofa u Srbiji je primer nezavisnog i beskompromisnog mišljenja. Bespoštedna i duboko promišljena kritika srpske situacije na početku 21. veka: kako smo dovde došli, ko je za to odgovoran i šta treba da uradimo. U knjizi Srpski put: iskustva razabiranja istinolikosti u nedoba duboke smutnje sabrani su tekstovi, člansi i studije nastajali u poslednjih 20 godina. Ovo je pokušaj suđenja i analiziranja onoga što se dogodilo, ali i razmišljanja o onme što bi moglo da usledi. Po rečima autora "prilog koji se u tom smjeru ovdje pokušava dati jeste refleksija o onome šta da (ne)činimo da, poslije svih posrtanja i posrnuća najnovijih vremena, ne bismo nepovratno skliznuli u bespuće.“ Tekst knjige podeljen je na sedam poglavlja, kojima prethode "Riječ na početku“ i "Prilozi patriotskom (anti)manifestu“: Kosovo i Metohija; Srpska; Crna Gora; Srpska krajina i Hrvatska; Mi – sa sobom, sa drugim, protiv sebe…; Pogled unaokolo – žarišta u žiži; Filosofija srpske situacije Čitaj dalje

Albrecht Koschorke (Albreht Košorke, 1958), doktorirao je i položio habilitaciju iz oblasti nauke o književnosti i filozofije na Univerzitetu Ludwig-Maximilians u Minhenu. Od 2001. godine on je redovni profesor na Katedri za noviju nemačku književnost na Univerzitetu Konstanc. Kao gostujući profesor predaje na univerzitetima u Čikagu i Pretoriji. Član je Berlinsko-brandenburške akademije nauke. Objavio je veći broj radova i monografija. Među njegovim novijim knjigama su i ove: Der fiktive Staat. Konstruktionen des politischen Körpers in der Geschichte Europas (Fiktivna država. Konstrukcije političkih tela u istoriji Evrope), Frankfurt/ M. : Fischer Taschenbuch Wissenschaft 2007; Die heilige Familie und ihre Folgen. Ein Versuch (Sveta porodica i njene posledice. Pokušaj), Frankfurt/M: Fischer.; Wahrheit und Erfindung. Grundzüge einer Allgemeinen Erzähltheorie (Istina i izumevanje. Osnovi opšte teorije pripovedanja), Frankfurt/M.: Fischer 2012; Hegel und wir (Hegel i mi), Berlin: Suhrkamp 2015. Knjiga Hitlerov Mein Kampf prevedena je na portugalski, danski, turski, engleski i francuski jezik. Našem izdanju ove knjige autor je dodao jedno poglavlje iz svoje studije Istina i izumevanje. Čitaj dalje

Bestseler New York Timesa Slojevitim stilom, promišljeno i pristupačno autor govori o istoriji našeg verovanja. Prema Aslanovim rečima, naša urođena težnja da očovečimo boga urezana je u naš mozak, zbog čega je središnja tačka gotovo svake religijske tradicije. Kako autor kaže: „Bili toga svesni ili ne, bez obzira na to jesmo li vernici ili nismo, ogromna većina nas kada misli o bogu misli o božanskoj verziji samih sebe.“ Mi pripisujemo bogu ne samo ono dobro iz ljudske prirode – saosećajnost, žeđ za pravdom – nego i sve ono loše: našu pohlepu, licemerje, sklonost ka nasilju. Sve te osobine prožimaju različite religije, kulture i civilizacije. Ova knjiga nije samo istorija našeg shvatanja boga, nego i pokušaj pronalaženja korena ovog poriva za očovečenjem kako bi se razvila univerzalnija duhovnost. Bilo da verujete u jednog boga, u mnogo bogova ili da ne verujete ni u kakvog boga, Bog: Ljudska istorija promeniće vaš način razmišljanja o božanskom i ulozi božanskog u svakodnevnom životu. „Očaravajuće istraživanje međusobnog dejstva čovečanstva i boga.“ - Pittsburgh Post-Gazette „Ova knjiga nam pomaže da nadvladamo teška vremena i traži od nas da razmislimo o širem pogledu na božansko u savremenom životu.“ - Seattle Times Čitaj dalje

Vremensko poklapanje nerešene dužničke krize i njenih posledica po rast i zaposlenost; širenje terorističke taktike samoubilačkih misija s nihilističkom estetikom nasilja; pokretanje ogromnog talasa izbeglica; uvučenost Rusije, Turske i SAD u vojne sukobe, svake sa svojom agendom, koje su međusobno u neskladu; rušenje šengenskog režima otvorenih granica kao jednog od najznačajnijih i najpopularnijih postignuća evropskih integracija; nesposobnost EU da kontroliše spoljne granice i suverenitetske sumnje; problemi proširenja na istok ili pristupanje istočnih zemalja (ukupno 11 država, zaključno sa Hrvatskom 2013); demokratski deficit i, konačno, Bregzit izazvali su strah i nesigurnost kako starih članica, tako i evropske „periferije“, suočavajući EU s najvećim izazovima do sada. Dominiraju interesi članica, identitetska pitanja i strasti koje ih pokreću. Politički preduzetnici (uglavnom novih desničarsko-populističkih stranaka) koriste ovu krizu za političku mobilizaciju, a sve ih je više čak i u Evropskom parlamentu. Autora brine to što je „kriza u velikoj meri paralizovala ili ućutkala snage i izvore konstruktivnog obnavljačkog akterstva sposobnog da sprovede u delo strategije i promene kojima se kriza može prevazići, a njeno ponovno pojavljivanje sprečiti“. Evropska unija se nalazi na raskršću između nečeg znatno boljeg i nečeg znatno goreg od očigledno neodrživog statusa quo. Ne pomaže mnogo da se zagovaraju poželjni strateški zadaci ako nismo u stanju da ukažemo na aktera koji je istinski voljan i sposoban da ih obavi. Dokle god nemamo odgovor na ovo drugo pitanje, nismo samo u krizi već smo i u zamci. Zamka se može definisati kao stanje koje je bolno i nepodnošljivo onima koji su u njemu uhvaćeni, ali u kome istovremeno ne postoji mogućnost pokreta, u kome su putevi za izlaz blokirani, a snage koje mogu da donesu oslobađanje slabe i nesigurne. Aktera još uvek nema na pozornici koja je puna zamki. Čitaj dalje

Kroz memoarski pristup, knjiga nastoji da potpunije sagleda našu diplomatiju, koja se istorijski znatnim delom krojila u Beču (gde je autor obavljao dužnost vojnog atašea BiH u Austriji i vojnog savetnika pri Misiji BiH u UN i OEBS-u), te da jasnije razume i podrži naše rasejanje, i da pouke koje se mogu prepoznati kao nauk za sadašnja i buduća vremena trajanja, življenja, borbi i opstajanja našeg naroda, posebno zapadno od Drine. Čitaj dalje

Kombinujući književni dar sa profesionalnom stučnošću, autor sa lakoćom analizira globalne teme i osvetljava njihovu isprepletanost sa prostorom bivše SFRJ i Republike Srpske. Osim dragocenih uvida, tekstovi nose i ekskluzivne informacije o geopolitičkim i bezbednosnim aspektima američkog i britanskog delovanja u RS, dokazujući da je ono uvek bilo subverzivno i, praveći iskorak iz standardnih akademskih šablona, ne libeći se da identifikuje i imenuje aktere koji deluju iza scene. Čitaj dalje

Da li Evropska unija još uvek može pronaći svoj put u budućnost? U žiži interesovanja ne samo evropske nego i svetske javnosti je pitanje šta će se dogoditi sa Evropom, odnosno Evropskom unijom. Za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru to je posebno važno pitanje, jer se ove države spremaju da uđu u članstvo Evropske Unije. Suočeni sa Bregzitom i finansijskom krizom, populizmom i strahom od rastuće desnice, čini se da postoji samo izbor između sukoba i stagnacije. Ova knjiga je ohrabrujuća i na stručan način pruža odgovore koji su veoma korisni posebno mladim ljudima, studentima i stručnjacima iz oblasti političkih studija, istorije i prava, sociologije i drugih društvenih nauka, kao i nevladinim organizacijama i medijskim poslenicima. Očima istoričara i stavom ubeđenog Evropljana, Volfgang Schmale istražuje korene pomenutih fenomena i razmišlja o odnosu između nacije i Evrope. Iznad svega, pokazuje kako Evropska unija još uvijek može pronaći svoj put u budućnost. Čitaj dalje

Knjiga se detaljno bavi stanjem globalizacije danas, a posebno u SAD, EU i Kini, kao ekonomski i politički najuticajnijim akterima globalizacije, takođe i dometima populističkih pokreta širom sveta, kao faktorima ugrožavanja i usporavanja globalnih integrativnih procesa, kao i uticajem konflikata i novih komunikacionih tehnologija na današnju globalizaciju. Među recenzentima knjige dr Dragaša su i neki od najuticajnijih svetskih istraživača i stručnjaka za međunarodne odnose, poput dugogodišnjeg diplomate i dekana Triniti koledža na Univerzitetu Oksford Ajvora Robertsa, profesora na Univerzitetu Saseks Nila Dulija, Džonatana Granta sa britanskog Kings koledža, Džang Jiadonga sa kineskog univerziteta Fudan, Efraima Lapida sa izraelskog univerziteta Bar-Ilan, profesora ekonomije na istanbulskom univerzitetu Altinbas Emrea Alkina, profesor sociologije na univerzitetu Katolika iz Milana Marka Lombardija. Čitaj dalje

"U našoj bogatoj i vrlo složenoj diplomatskoj istoriji, mnogi književnici su bili vrhunske diplomate Srbije i Jugoslavije (Branislav Nušić, Milan Rakić, Jovan Dučić, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Marko Ristić i drugi), ali retko su se, međutim, naše karijerne diplomate laćale pera da opišu svoja diplomatska iskustva, aktivnosti i delovanja. Autor knjige „Iza kulisa diplomatije“, ambasador Branko Branković je jedan od naših najistaknutijih karijernijih di¬plomata u poslednjim decenijama, koji je u svojoj karijeri prošao kroz mnoge diplomat¬ske „Scile i Haribde“, pre svega u periodu surovog raz¬bijanja nekadašnje Jugoslavije i sunovrata koji je usle¬dio. Bio je angažovan na ključnim mestima „raz¬rešenja“ tzv. jugoslovenske krize – u sedištima UN-a u Njujorku i Ženevi. Ambasador Branković se profilisao kao jedan od naših najvećih eksperata za multilateralnu diplomatiju, koja se znatno razlikuje od tzv. bilateralne (klasične) diplomatije. Čitalac će stoga bez daha čitati ovu interesantnu i neuobičaje¬nu knjigu, oslobođenu svake suvoparnosti i uštogljenosti, zbog jednostavnosti i direktnosti izraza, britkosti stavova, jasnih i subjek¬tivnih ocena i viđenja, pokatkad sa elementima di-plomatskog „akcionog romana“ (ili filma). Autor ne skriva činjenice, već ih razotkriva; ne beži od svojih utisaka; ne štedi nikoga, pa nema nikakve sumnje da će ova knjiga biti bogati i uvek pitki „izvor“ za sve one koji žele više da saznaju o tzv. jugoslovenskoj krizi (razbijanju Jugoslavije), o njenoj genezi i globalnim istorijskim posledicama." - Oliver Potežica ambasador Čitaj dalje

Nastupilo je doba autonomnog naoružanja. Danas širom planete najmanje trideset država poseduje oružje koje može samostalno da traga za neprijateljskim metama i da ih uništava. Pol Šar, vodeći stručnjak za ratovanje nove generacije, opisuje te i druge sisteme naoružanja visoke tehnologije – od izraelske bespilotne letelice Harpija do američkog robotskog broda Morski lovac, koji lovi podmornice. Autor razmatra pravna i etička pitanja povezana sa primenom ovog oružja, bavi se vojnom istorijom, globalnom politikom i najnovijim naučnim dostignućima kako bi nam pokazao koje su posledice pružanja slobode autonomnom oružju da donosi odluke o životu i smrti. I sam nekadašnji vojnik, Šar tvrdi da moramo prihvatiti tehnologiju tako da rat postane precizniji i humaniji, ali kada je izbor život ili smrt, ne postoji zamena za ljudsko srce. „Izuzetno dostignuće posvećeno budućnosti ratne tehnologije. Veoma čitljivo putovanje kroz svet robota na bojištu i van njega.“ - New York Times Book Review „Autoritativni i otrežnjujući pogled na automatizovano bojište koje će ubrzo postati osnovna karakteristika vojnog sukoba.“ - Science Čitaj dalje

Kome to smetaju „Mali Rusi“? rezultat je sistematskog istraživanja i analiziranja geopolitičkih procesa i sukoba te bezbednosnih fenomena poput terorizma, njegove ideološke dimenzije kao i mreže terorističkih organizacija koje predstavljaju izvore prjetnje. Knjiga predstavlja kompleksan uvid u sve bezbednosne aspekte delovanja velikih sila, pre svega američkog, britanskog i nemačkog djelovanja, koji u realizaciji svojih interesa pribegavaju upotrebi radikalnih i ekstremnih paravojnih struktura i organizacija, ne brinući o posledicama takvog delovanja. Militarizacija Evope od strane Sjedinjenih Američkih Država uz korištenje NATO-a; izrazita rusofobija i gomilanje vojnih efektiva i ratne tehnike na ruskim granicama ima svoju balkansku paradigmu. Autor je uočio paralelu i specifičan odnos koji se sa izmišljene ruske pretnje veštački preslikava na Srbe, „male Ruse“ kako je to primetio autor u naslovu. Napadi na Srbiju idu sa iste adrese sa koje idu i na Rusiju: Srbija se na Balkanu okružuje tradicionalnim neprijateljima sa jedne strane, ali i bivšim prijateljima koji su to tek postali. Neki od njih, poput Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, već ušli u klub jedinstvenih geopolitičkih agresora; neki poput Makedonije odričući se vlastitog identiteta žure ka tom, najagresivnijem vojnom savezu u istoriji ljudskog roda. Svi skupa spremno ustupaju svoje resurse i terirorij za vođenje specijalnog rata protiv Srbije, podržavajući njeno slabljenje i fragmentaciju. Proučavajući i tumačeći složene geopolitičke uslove koji utiču na stvaranje državnih politika, autor demonstrira stručno i naučno razumijevanje geopolitičke problematike, shvatanje države i njihovog djelovanja i međunarodnih odnosa. Analizirajući opštu geopolitičku misao i tradiciju primjenom novog pristupa, Ćeranić istražuje šire uslove u kojim je nastalo neko mišljenje i djelovanje; poglede i geopolitičke figure stavlja u kontekst uslova i vremena u kome su nastale te tumači svakodnevno upravljanje državom u kojoj živi (BiH) kao i državom sa čijom sudbinom se identifikuje (Srbija). Čitaj dalje

Knjiga "Đinđić - srešćemo se u budućnosti“ je po svojoj strukturi, memoarskom pristupu i žanrovskoj otvorenosti, sasvim osobena zbirka napisa o pojedinim važnim radnim i životnim momentima filosofa, državnika i političara Zorana Đinđića. Osobenom je čini, u prvom redu, to što je, iako pisana iz saradničke i prijateljske blizine, oslobođena lake, anegdotske raspričanosti, naknadnih procena i čaršijskih dosetki, tako bliskih stranputica ovoga žanra. Naprotiv, autor, dr Slobodan Milosavljević, odgovorno poštujući značaj podataka, načinom izglaganja znalački nastoji da istakne Đinđićevu osebujnu energiju i govorničku veštinu u plasiranju i odbrani svojih stavova, zamisli i rezultata. Pred nama je, prema rečima književnice Vide Ognjenović, jedna neobična, ozbiljna i vredna knjiga. Neobična najpre po vrlo živom, modernom načinu kazivanja, ozbiljna zbog odsustva svake razmetljivosti i poze, vredna, jer je primer moralnog odnosa prema činjenicama. Uz to, pisana je biranim, britkim književnim jezikom, bez zatvaranja u napadno stručnu frazeologiju, što u današnje vreme nije mali podvig. Čitaj dalje

primeri iz postsocijalističkih država Balkana i Centralne Evrope Ovom studijom Mitja Velikonja postavlja temelje nove interdisciplinarne nauke – grifitologije. U prvom delu knjige autor nas uvodi u teorijske i metodološke probleme izučavanja grafita i street arta, a u drugom analizira primere postsocijalističkih grafita na Balkanu i u Centralnoj Evropi. Ove “studije slučlajeva” posvećene su grafitima sa nacionalističkim i ekstremnodesničarskim porukama mržnje, grafitima fudbalskih navijača i grafitima čije su teme Jugoslavija, osporavani heroji (Gavrilo Princip i Rudolf Majster), planina Triglav (kao politički simbol) i migranti. “Politički grafiti i street art su pre svega politička umetnost, artivizam, specifična ulična veza između politike i estetike. Da rezimiram: oni su vizuelni politički činovi. Šta se, dakle, dešava kad politika “udari o zid”? Da li je čin grafitiranja onoga što je političko sâm po sebi dovoljan ili i poruka mora da bude eksplicitno politička? Ko ispisuje sprejom političke grafite, zašto, kako, protiv i za koga? Koje su osobenosti političkog grafitiranja, za kakve vizuelne ideologije se ono zalaže? Ukratko: šta je političko u kricima zidova savremenih gradova?” (Iz Predgovora) Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama grafita koje je snimio autor. Čitaj dalje

Na koji način destruktivni lideri – sociopate, demagozi, tirani – stupaju na vlast? I šta se zapravo događa u skrivenim odajama tiraninove duše? Ispitujući psihu – i psihoze – likova poput Ričarda III, Makbeta, Lira, ili Koriolana, Grinblat opisuje na koji je način Vilijam Šekspir podrobno proučavao žudnju za apsolutnom moći, kao i pošasti koje su zadesile društva u kojima su ovi likovi vladali. Knjiga Tiranin dokazuje da je Šekspirov rad ostao aktuelan sve do danas, i to ne samo kad je u pitanju neugasivi despotizam već i autodestruktivna spremnost svih saradnika da mu neprekidno udovoljavaju. Osvetljavajući svojim neobičnim uvidom infantilne prirode i neutažive narcisoidne težnje silnika, on je ujedno i zamišljao načine na koje bi oni mogli biti zaustavljeni. Odgovor na to pitanje javio mu se pred kraj karijere, shvativši da najveća nada zapravo leži u snažnoj nepredvidljivosti kolektivnog života, u njegovom odbijanju da maršira u korak s bilo čijim naređenjima. Kada je reč o neodložnim aktuelnim pitanjima, Šekspiru nema ravnog. Tiranin je afirmisana studija Šekspirovog stvaralaštva, koja baca novo svetlo na njegove komade koji govore o moći. Čitaj dalje

„Geografija je najveći neprijatelj Srbije.“ Ona sudbinu teče imeđu Evrope koja se „smežurava“ i Azije koja raste. Nalazi se pred izborom: Evropska unija, Evroazijska ekonomska unija, „balkanska Švajcarska“. U toku jednog veka spoljni i unutrašnji udari Srbiji su poništili oko 100 godina razvoja. Zaštita prirodnih bogatstava, ponovna industrijalizacija i podizanje domaćeg preduzetništva su bitni uslovi da Srbija ponovo stekne gravitacionu moć kakvu je imala u devetnaestom veku. Nije pitanje da li je to moguće: „Sloboda je za onoga ko je sposoban da je osvoji". Čitaj dalje