Prvo izdanje, odlično očuvano! Autor - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Naslov Pismo / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1992 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1992 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 85 str. ; 21 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ85, ǂknj. ǂ559 (plast.) Napomene `Štampano o stogodišnjici Srpske književne zadruge u Beogradu 1992.` --> nasl. str. Tiraž 2.000 Beleška o piscu: str. 81-82. Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoce Aleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671, O dve godišnjice Ivana V. Lalića Nedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti. Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. Složen i moderan pesnički govor Za njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina.“ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove. U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („Vidljivo, to je sigurnost / […] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“, „Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem. Pismo. Četiri kanona Još dok je po časopisima objavljivao pojedinačne pesme, slutilo se o kakvoj je knjizi reč, a kada se pojavila, odmah je nazvana antologijskom zbirkom. I zaista, srpska poezija je, odjednom i na jednom mestu, dobila tridesetak vrhunskih pesama: od „Deset soneta nerođenoj kćeri“ do „Rimske elegije“, od „Mlade žene sa violom“ do „Melanholije“, od „Zapisano nad jednim stihom“ do „Strambotta“, od „Pisma“ do „Nikada samlji“, od „Oktave o letu“ do „Slova o slovu“, od „Plave grobnice“ do „Šapata Jovana Damaskina“. Jednostavno, kao izbor antologijskih pesama može se prepisati čitav sadržaj. Ove godine navršava se i dve i po decenije od objavljivanja Četiri kanona, kompoziciono i smisaono veoma složene knjige. U njoj se pesnik snažno oslonio na najpoznatiji srednjovekovni žanr i njegov molitveni bruj, ispevavši jednu od najlepših pohvala Bogorodici na srpskom jeziku. Ali Četiri kanona su najpre knjiga moderne poezije, počev od leksike, smenjivanja diskurzivnih iskaza i pesničkih slika do tekstovnih prepleta i poetičkih tokova. U prožimanju pesničkog i svetog, sveto je otvaralo duboke prostore natčulnog i onostranog, ali nije dovodilo u pitanje prirodu pesničkog teksta i egzistencijalni grč onoga koji peva. Dve zaveštajne Lalićeve zbirke su najpotpunija objava njegovih poetičkih načela i na najlepši način zatvaraju srpski pesnički XX vek. Lični ulog Lični ulog koji u pesmi ne sme da bude više od nagoveštaja, a bez prava da se poništi, takođe je jedan od zaštitnih znakova Lalićeve poezije. Pesniku je bila strana ideja o impersonalnom/bezličnom subjektu: „Insistiram, u svakoj prilici, na tvrđenju da je poezija komunikacija – a kako da komunicirate sa tzv. bezličnim subjektom? Kod pesnika takvog usmerenja impersonalnost je, ako su zaista talentovani, samo maska. Beli zavoj ispod kojeg, ako je pesnik autentičan, osećate ranu.“ Odnosno, on nikada nije pravio veštački jaz između pesničkog subjekta i autora i nije se ustručavao da peva ono iskustvo koje bi bilo njihov zajednički presek. Evo nekoliko primera, koji mogu biti od koristi za potpunije razumevanje pojedinih pesama. Česti dečji letnji boravci zbog bolesti na Divčibarama prizvani su u pesmi „Vetar“. Drugi svetski rat provodi u Beogradu, u Kumanovskoj 13. Za vreme uskršnjih „savezničkih“ bombardovanja ginu mu četiri druga iz okolnih zgrada i taj događaj je osnova pesme „Zarđala igla“. Razgovori s rano preminulom majkom Ljubicom (ćerkom kompozitora Isidora Bajića, od koje je pesnik nasledio apsolutni sluh, od izuzetnog značaja za njegovo pevanje), dati su u pesmama „Requiem za majku“ i „Pomen za majku“. Sve njegove ljubavne pesme, da se navedu samo „Mesta koje volimo“, „Ljubav“, „Rimski kvartet“, „Rimska elegija“ i „Strambotti“, posvećene su supruzi Branki Lalić (Kašnar). U pesmi „Amor fati“ vide se one dve lipe koje je pesnik lično posadio u dvorištu iza svoga stana (u Internacionalnih brigada 39). Tragičnu smrt starijeg sina Vlajka čuvaju pesme „Pieta“, „More“ i pojedini stihovi Četiri kanona („sem toga / On udešava namere: ne možeš buvu da zdrobiš / / Noktom o nokat palca, ako ti pisano nije. / On je taj koji udene buru u noć, zdrobi brod, / U crno oboji vunu nekoj majci na preslici“, I/3). Ne treba posebno naglašavati da je razmak između početnog podsticaja i završenog oblika pesme mera veličine jednog pesnika. POEZIJA TRAJE JER ZNAČI Često se misli, ne bez razloga, da je prva decenija po smrti jednog stvaraoca najnemilosrdnija provera njegovog dela, kada ono ostane samo sa sobom i sa čitaocima. Ako je tako – a u ovom slučaju reč je ne o jednoj nego o dve i po decenije – Lalićeva poezija ne samo da je prošla ovu proveru nego je njen značaj još i uvećan. Krenimo redom. Ubrzo posle pesnikove smrti izašla su njegova Dela u četiri knjige (koja su uključila celokupnu poeziju, pesme iz zaostavštine, izbor eseja i kritika o poeziji, detaljnu biografiju i bibliografiju), više izbora iz poezije, izdanja školske lektire, knjiga u kanonskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, knjiga izabranih pesama i eseja Ivan V. Lalić. U knjizi Pogled preko okeana data je njegova prepiska s Čarlsom Simićem. Takođe je objavljeno uporedno izdanje Lalićevih pesama na srpskom i engleskom jeziku Walking Towards the Sea / Koraci prema moru, u prevodu Frensisa R. Džonsa, a zahvaljujući istom prevodiocu iduće godine će u Engleskoj biti objavljena celokupna Lalićeva poezija. I u skladu sa duhom vremena, njegove pesme su izuzetno praćene na više internet adresa. U istom periodu nastala su tri zbornika posvećena njegovom delu, čiji su izdavači naše ugledne kulturne i naučne institucije, a autori radova najznačajniji proučavaoci srpske poezije. Objavljeno je više monografskih studija, odbranjene su magistarske i doktorske disertacije, a njima treba dodati čitav niz izuzetnih pojedinačnih radova u časopisima i naučnim zbornicima. O Lalićevoj poeziji pisali su kritičari svih generacija i različitih usmerenja, počev od Nikše Stipčevića, Predraga Palavestre, Svetlane Velmar Janković, Borislava Radovića, Ljubomira Simovića, Novice Petkovića, Jelene Novaković, preko Radivoja Mikića, Dragana Stojanovića, Leona Kojena, Milosava Tešića, Jovana Delića, Tihomira Brajovića, Aleksandra Jerkova, Svetlane Šeatović, Sonje Veselinović, Perside Lazarević di Đakomo, Dragana Hamovića, Aleksandra Milanovića, Slađane Jaćimović, Sanje Paripović, do najmlađih Marka Radulovića, Bojana Čolaka, Dunje Rančić, Marka Avramovića, Vladimira Vukomanovića Rastegorca i Violete Mitrović. Lalić i Vizantija Susret Ivana V. Lalića i Vizantije bio je gotovo nužan. On se desio u njegovim prvim knjigama Bivši dečak i Vetrovito proleće i trajao je do poslednjih, Pismo i Četiri kanona. Ispevao je deset pesama s nazivom „Vizantija“ (i obeležio ih brojevima od I do X) i još desetak koje pripadaju istom tematskom krugu. U pevanju o Vizantiji prelamaju se sve bitne teme njegovog pesništva, počev od odnosa prema nasleđu do pitanja o mogućnosti i smislu pevanja. Još više, Lalićev odnos prema Vizantiji nije samo odnos prema poeziji – nego, ujedno, i odnos prema sopstvenom biću i najdubljim zahtevima koji se sebi i u sebi postavljaju. Danas se lakše uočava da se Vizantija vremenom menjala u Lalićevoj poeziji. Najpre, to je bila istorijska Vizantija i njena kultura, tačnije, u njegovim pesmama odvijao se dijalog dve Vizantije, jedne istorijske, prošle i završene, s dosta reminiscencija na politička i kulturna zbivanja, i druge, mitske, koju – kako je pesnik rekao – sve vreme nosimo u sebi i koja će vremenom postojati sve neodređenija, sve više će se pretapati u unutrašnji prostor pesničkog subjekta. Postajaće simbol njegove upitanosti o trajanjima i prekidima, mogućnostima razumevanja pojedinaca u različitim vremenima, potrage za identitetom. Pesme „Vizantija VII“ i „Vizantija VIII ili Hilandar“ najbolje svedoče o tome. Tragajući za duhovnim kontinuitetom, Ivan V. Lalić je ispevao nekoliko antologijskih pesama koje pripadaju uslovno nazvanoj Srpskoj Vizantiji, pesmama koje su svojevrsno traganje za našim počecima. Vizantijsko nasleđe, njegovo obnavljanje u srpskoj kulturi i odnos pesničkog subjekta prema njegovom uticaju u našem vremenu osnovna su tema ovih pesama, počev od „Raške“ i „Smedereva“ do „Acqua Alte“ i „Koncerta vizantijske muzike“. U završnoj fazi, u pesmi „Šapat Jovana Damaskina“ i zbirci Četiri kanona, kako se povećavao pesnikov lični ulog, pevanje o Vizantiji postajalo je istovetno pevanju o Bogu, bolnom naslućivanju dublje Tvorčeve promisli i strašnoj čežnji za Smislom i Spasenjem. Zajedno s njemu duhovno bliskim Džonom Majendorfom (čije je Vizantijsko bogoslovlje voleo i iščitavao), i Lalić je mogao da kaže, i rekao je, da neprestana privlačnost vizantijske umetnosti i neobičnost da je istočno hrišćanstvo preživelo najdramatičnije društvene promene predstavljaju očigledni znak da je Vizantija zaista otkrila nešto fundamentalno istinito o čovekovoj prirodi i njenom odnosu prema Bogu. Do te osnovne istine došao je i Ivan V. Lalić u svome pevanju o Vizantiji. Njegovo stvaralačko iskustvo je očigledan znak kako poezija može biti izuzetno moderna, bitno nacionalna i duboko religiozna. Lalić i Andrić Rođen u Beogradu, Lalić se kao dečak s roditeljima, zbog majčine bolesti, preselio u Zagreb, u kojem je proveo petnaest godina, završio gimnaziju, Pravni fakultet i objavio prve pesničke knjige. Godine 1961. vratio se u Beograd i postao sekretar Saveza književnika Jugoslavije. Zvanično ga je pozvao Aleksandar Vučo, ali je najverovatnije do toga došlo na inicijativu Ive Andrića. Osim činjenice da je reč o veoma dobrom mladom pesniku koji izvanredno govori više stranih jezika, ne može se zaobići ni Andrićevo poznanstvo, pa i prijateljstvo, sa Ivanovim ocem Vlajkom, kojeg je poznavao još iz mladosti i kojeg je često posećivao u njegovom stanu u Beogradu. Naime, Vlajko je, kao jedan iz grupe mostarskih đaka gimnazijalaca i mladobosanaca, više puta bio hapšen i osuđen je u Sarajevu 1915. na godinu dana zatvora zbog „velikosrpske propagande“. (Nije slučajno Ivan autor i dve pesme o Gavrilu Principu, „Gavrilo Princip“ i „Princip na bojištu“, od kojih je drugu posvetio ocu, a odnos prema ocu i očev duh prisutan je i u mnogim drugim pesmama, npr. u „1804“.) U decembru iste godine Lalić, kao sekretar Saveza, putuje s Andrićem u Stokholm na dodelu Nobelove nagrade. O tome je naredne godine objavio dragoceni zapis „Andrić u decembarskom Štokholmu“, u kojem je, diskretno i s poštovanjem, pokušao da nasluti ponešto od onoga što je naš nobelovac skrivao ispod protokolarnog ponašanja. Pesnička osećajnost Lalićeva poezija jeste, uz sve drugo, i negovanje naše čitalačke i lične osećajnosti. Sa svakom njegovom zbirkom – s Pismom, čini se, naročito – rasla je i postajala sve zrelija osećajnost njegovih čitalaca (istovremeno, i tumača), koje možda bez ovih stihova i ne bi bili svesni. Njegove složene i izuzetno precizne slike razmiču naš doživljaj sveta, otvaraju i šire našu emociju, čine da osećamo i vidimo one suptilne duševne prelive i nijanse za koje bismo bez nje bili zatvoreni. „Ili sam možda / Sve to izmislio? Ne verujem, postoje / Dokazi: ožiljci neke uporne nade / Što još zabole na dodir tvoga glasa / Otisci tvojih prstiju na gleđi / Vrča iz kojeg još vetri vino / Nedopijeno u konobi, onoga leta / Kada si bila preobražena u blagoslov, / U svoje obično čudo. / / Živimo vreme usitnjenih čuda / I zaboravne mudrosti. Pamtiš li to leto?“ – peva Lalić u pesmi „Pet pisama“ (Strasna mera). Reč je o snažnom ljubavnom doživljaju iščezlom u vremenu i sveprisutnoj ljubavnoj emociji koja plavi pesničkog subjekta: već nema vina a miris njegov još plavi vazduh i boli. I pitanje onoj koja mu je, u tom trenutku, bila milost i blagoslov (oksimoronsko „obično čudo“ imenuje raspon između spoljašnjeg i unutarnjeg pogleda): da li pamti to leto, tu punoću emocije. Kao da bi se tim istovremenim (ne, nužno, više i zajedničkim) pamćenjem sačuvalo ponešto od srži najprolaznijeg od svih osećanja, od zaboravne mudrosti. Kao gotovo svaka Lalićeva slika, i ova je prostorno-vremenski višeslojna: minula punoća trenutka, melanholija i naslućena senka smrti ukrštene su sa upornom i ranjivom nadom, poduprte sećanjem („Pamtiš li to leto“) u naporu da se, bar na trenutak, zaustavi vreme na delu, da se sudbini kaže: Da, uprkos izvesnosti krajnjeg ishoda. Ivan V. Lalić je stvaralac koji je visoko uzdigao poetičku i kulturnu samosvest srpske književnosti, stvorio celovito i autentično pesničko delo i, što je možda najvažnije, ujedinio je tumače i čitaoce svoje poezije. On je, uz Vaska Popu, najznačajniji srpski pesnik druge polovine XX veka i jedan od najvećih srpskih pesnika uopšte. Ivan V. Lalić (1931–1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“. Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi. Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije). Dela Bivši dečak (1955) Melisa (poema) (1959) Argonauti i druge pesme (1961) Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961) Smetnje na vezama (1975) Strasna mera (1984) Vizantija (1987) Izabrane i nove pesme (1969) Vetrovito proleće (1956) Čini (1963) Krug (1968) Velika vrata mora (1958) Pesme (1987) Pismo (1992) Četiri kanona (1996) Pisao je eseje i kritike: Kritika i delo (1971) O poeziji i dvanaest pesnika

DUŠKR)

Autor - osoba Bonfoa, Iv Naslov Od vetra i od dima / Iv Bonfoa ; prevod sa francuskog Mirjana Vukmirović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2004 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paideia, 2004 (Beograd : Bogdanović) Fizički opis 182 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Vukmirović, Mirjana Zbirka ǂBiblioteka ǂPoezija / [Paideia] (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Na kor. autorova slika i beleška o njemu. Bonnefoy Yves, francuski pesnik, esejist i umetnički kritičar, prevodilac (Tours, 24. VI 1923 – Pariz, 1. VII 2016). Potvrdio se već prvom zbirkom pesama „O kretanju i nepomičnosti Duve“ (Du mouvement et de l’immobilité de Douve, 1953). Njegov jezički izraz više sugeriše nego što opisuje. Uprkos meditativnosti, opsednutosti smrću i teškim tonovima, njegovo je pesništvo potvrda života i prevladavanje ćutanja govorom. Dela: „Juče dok je vladala pustinja“ (Hier, régnant désert, 1958), „Pisani kamen“ (Pierre écrite, 1965), „Ono što bejaše bez svetla“ (Ce qui fut sans lumière, 1987). Mnogobrojni prevodi (posebno Šekspira i Jejtsa). Pisao eseje i studije o slikarstvu. MG43 (N)

Čakovec 1989, tvrd povez, vrlodobro stanje, knjiga `Sat srca` bez omota i sa nešto poguljnim delom ivice zadnje korice, težina oko 1800 gr

MRTVE ĆE U CRNE USNE BELA NOĆ POLJUBITI Antologija Ruske andergraund poezije Mrtve će, u crne usne, bela noć poljubiti Čigoja, 2006. 301 strana. Odlično očuvana ali ima posvetu. Pred čitaocima je zanimljiva antologija ruskih pesnika XX veka, koji nisu želeli da pišu po diktatu socijalističkog realizma, već su svoja utočišta nalazili izvan tokova tadašnje sovjetske književne produkcije, bez mogućnosti da vide svoje objavljene knjige. Pomenuti pesnici u atmosferi podozrenja i pretnji, straha i nesigurnosti, pevali su o zabranjenim temama i u svojim pesmama, najčešće kroz alkoholne izmaglice i kafanske dileme, kritikovali društvo u kome su bivstvovali. U ovoj knjizi nalazi se izbor iz poezije dvadeset četiri ruska andergraun d pesnika. Antologija poč inje poezijom Aleksandra Rivina, Jevgenija Koprivnickog i Henriha Sagpira, a završava se poetskim stvaralaštvom Vladimira Kovenackog, Olega Gligorjeva, Gleba Gorbovskog i A. Nika. U knjizi je zastupljena i poezija ovdašnjoj književnoj publici poznatih ruskih pesnika Vsevoloda NJekrasova, Vladimira Buriča i nobelovca Josifa Brodskog. Jedino je nejasno iz kojih je razloga priređivač izostavio poeziju čuvenog glumca Vladimira Visockog, koji je takođe pevao o alkoholičarima, lopovima, bahatim predstavnicima sovjetskih vlasti, i koji poput većine pesnika zastupljenih u ovoj antologiji, takođe za života nije video nijednu objavljenu knjigu svojih stihova? Sve u svemu, iz ove antologije shvatićemo da istorija ruskog andergraunda predstavlja jedno od ključnih obeležja poznog socijalizma. Sa jedne strane cenzura, dogmatizam, lakirovka stvarno sti, a sa druge crni humor, boemija i groteska, činili su kulturnu mitologiju tog vremena. Andergraund je kod ovih pesnika bio njihov egzistencijalni izbor. Zato je njihova poezija u svojoj biti, poezija oslobođenog duha i modernog doživljaja sveta. EPIZODA: Njet! Mrtve će, u crne usne, bela noć poljubiti Svaka zabrana je kontraproduktivna. Setite se Sokratavog slučaja, ili, recimo, Floberovog s `Gospođom Bovari`. Carsku Rusiju i da ne spominjem. E, tu smo! Gde tu?! U Rusiji. Rusija ima posebno poglavlje (čini mi se, čitav tom!) u toj sveopštoj istoriji zabrana. Zabrane su zakačile i pisce i pesnike, slikare, režisere, bogoslove, slobodne mislioce, ma sve ono što čini duhovnu elitu jedne zemlje. I ja ne znam da li se ijedna država pod ovom kapom nebeskom, toliko ogrešila o svoju `inteligenciju` kao što je to `majčica Rusija` (e majčice, majčice!). Njet! U rukama mi je jedan od uzoraka. Ova antologija ruske andergraud poezije je fascinantna jer se, na prvi pogled, bavi marginama. A, u stvari, margine su samo dobro prikrivene planine (ne, nije to oksimoron!). Ocena 10 znači - neodložno pročitati! Period koji je obuhvaćen zahvata vreme posle Oktobarske revolucije pa sve do današnjih dana jer, verovali ili ne, neki pesnici su još uvek živi. U istoriji ruske poezije taj period je obično prepoznatljiv po Majakovskom, Jesenjinu, Cvetajevoj, Ahmatovoj, Bloku, Belom, Harmsu, Mandeljštamu i da ne nabrajam sada, ubiće me vrućine. Nakon 1932. i Dekreta o `reorganizaciji literarno-umetničkih organizacija`, utihnula je i slobodna misao. Po dubini, širini i visini. E onda, dolazi vreme kada su pesnici, poznati i nepoznati, ovi ili oni, pisali i objavljivali po podrumima, WC-ima, ateljeima, memljivim potkrovljima, zaparloženim sobičcima tipa `raskoljnikov` i svakakvim budžacima koje samo Rusija gaji i navodnjava. Inače, `samizdat` je tekovina upravo ruske andergraund poezije. E taj inovator je pesnik, neki Nikolaj Glazkov (1919-1979/ čuj mene, neki! Glumio kod Tarkovskog i Končalovskog!) čiji je termin bio `samsebeizdat`, tek kasnije je termin dobio sadašnji oblik. ...Vek je, zapamtite, izbijen iz orbite... kaže Aleksandar Rivin (1914/5?-1942), jedan od prvih `andergraundista`. I celokupna andergraund poezija bi mogla, mirne duše, da stane pod ovaj stih. Andergraund poezija je, u stvari, nad-avangarda, imajući u vidu da je obitavala u eri nakalemljenog socijalizma koji je menjao oblike i forme zavisno od predsednika. Ruska andergraund poezija nije imala manifeste ili poetičke programe, ona se razvijala sa svakim novi pesnikom. I što je najbolje, crpla je energiju iz svojih `klasika`, Mandeljštama recimo. S druge strane i `klasici` su podržavali `andergraundiste`. Na primer, Ana Ahmatova je naslutila i nagovestila Stanislava Krasovickog (1935), po mnogima nezapamćenog genija. Uticao na Brodskog i Jerjomina. Spalio sve svoje stihove proglasivši ih za nemoralne i postao sveštenik. Al bi ga Gogolj izljubio! Koliki je uticaj andergraund poezije u Rusiji najbolje oslikavaju pesnici mlađe generacije koje prosto `gutaju` Vsevoloda Njekrasova (1934), Evgenija Rejnu (1936), ili recimo Vladimira Ufljanda (1937). Onako s moje strane, andergraund je sinonim za `lično` i `slobodno`. I nemu tu, ova poezija je neoficijelna i trivijalna naspram one zvanične i priznate. Ko to kaže?! Oni koji žele da to ne kažu, ili neće da se to kaže! I Istinito, i Dobro i Lepo, su Majakovski, ali i Vladimir Burič (1932-1994), bio u Beogradu 1992, Harms, ali i Josif Brodski (1938-1996), Ahmatova, ali i Igor Holjin (1922-1990). Valjda razumete. A da, svaka zabrana je donosila više slobode nego sama sloboda.

Lepo očuvano kao na slikama Volt Vitmen prenosiva sabrana dela Volta Vitmena Volt Vitman (engl. Walt Whitman; Vest Hils, 31. maj 1819. — Nju Džerzi, 26. mart 1892) bio je američki pesnik.[1] Vitmanova poezija predstavljala je ideje pokreta transcendentalizma i njegovo delo raskida veze američke književnosti sa engleskom i konvencionalnim metrom i rimom, stvarajući nezavisnu i samosvojnu američku poeziju.[2] Spada u najuticajnije američke pesnike.[3] Vitmen je među najuticajnijim pesnicima američkog kanona, i često nazivan ocem slobodnog stiha.[4] Njegov rad je u to vreme bio kontroverzan, posebno njegova zbirka poezije Vlati trave iz 1855. godine, koja je opisana kao bestidna zbog svoje otvorene senzualnosti. Rođen u Hantingtonu na Long Ajlendu, Vitmen je živeo u Bruklinu kao dete i tokom većeg dela svoje karijere. Sa 11 godina napustio je formalno školovanje da bi se zaposlio. Kasnije je Vitmen radio kao novinar, nastavnik i državni službenik.[1] Vitmanova glavna zbirka poezije, Vlati trave, prvi put je objavljena 1855. za njegov sopstveni novac i postala je široko poznata. Delo je bilo pokušaj da se dopre do običnog čoveka sa američkim epom. On je nastavio da ga širi i revidira to delo sve do svoje smrti 1892. Tokom Američkog građanskog rata, otišao je u Vašington, i radio u bolnicama negujući ranjenike. Njegova poezija se često fokusirala na gubitak i na isceljenje. Nakon smrti Abrahama Linkolna, kome se Vitman veoma divio, napisao je svoje dobro poznate pesme, „O kapetane! Moj kapetane!” i „Kad su jorgovani poslednji u dvorištu procvetali“[1], i održao je seriju predavanja. Posle moždanog udara pred kraj života, Vitman se preselio u Kamden, u Nju Džerziju, gde mu je zdravlje dodatno narušeno. Kada je umro u 72. godini, njegova sahrana je bila javni događaj.[5][6] Vitmanov uticaj na poeziju ostaje snažan. Meri Vital Smit Kostelo je tvrdila: „Ne možete zaista razumeti Ameriku bez Volta Vitmana, bez Vlati trave... On je izrazio tu civilizaciju, `ažurno`, kako bi rekao, i nijedan student filozofije istorije ne može bez njega.“[7] Modernistički pesnik Ezra Paund nazvao je Vitmena „američkim pesnikom... On je Amerika“.[8] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je kao drugo dete u mnogbrojnoj porodici Voletra Vitmana starije i Lujze van Velzor. Njegova porodica je spadala u rane doseljenike u SAD.[9] Nekoliko godina po Vitmanovom rođenju porodica se seli u Bruklin, gde je on do 1830. pohađao državnu školu namenjenu siromašnijim delovima društva.[9] Od 1833. porodica prelazi da živi i radi na selu, dok Vitman ostaje u gradu i radi kao štamparski pomoćnik i slovoslogač. U tom poslu bio je do uništenja štamparije u požaru 1836.[9] Potom je kratko radio kao putujući učitelj u longajlendskim gradićima. Nakon učiteljskog posla pokrenuo je novine sa bratom Džordžom koje je objavljivao godinu dana.[9] Bio je politički aktivan i učestvovao je u kampanji za predsedničkog kandidata Demokratske stranke.[9] U periodu 1841-1845 radi kao novinar u Njujorku i pored novinskih članaka objavljuje svoje kratke priče i jedan roman, koji nisu imali značajniju umetniku vrednost.[9] Od 1845. do 1848. radi u Bruklinu kao glavni urednik mesnih novina, u koje uvodi književnu kritiku koju povremeno sam piše. Nakon Bruklina sa bratom se seli u Nju Orleans da uređuje novopokrenute novine.[10] Tromesečni život u Nju Orleansu ostavlja veliki utisak na njega i kasnije uticaj na njegov rad. Prisustvuje raznim događajima poput susreta sa ratnim veteranima i prodaji robova.[10] Ponovo se vraća u Bruklin gde uređuje novine i bavi se politikom.[10] Sam štampa svoje glavno delo, poznatu knjigu pesama Vlati trave, koja se posle pojavila u mnogim izdanjima, na mnogim jezicima.[11] Piše joj predgovor, u kojem iznosi zahteve za novom američkom književnošću. Vlati trave je zbirka pesama u slobodnom stihu, koja na snažan način slavi individualizam Amerike, demokratiju i bratstvo među ljudima, te živo i ushićeno opisuje američki život, posebno Njujork. Delo je proglašeno nemoralnim zbog slobodne obrade polnog života (posebno homoerotskih tonova), pa pesnik biva neshvaćen od savremenika. Međutim, moderna kritika ga smatra jednim od najvažnijih stvaralaca u istoriji američke književnosti. Najveći deo tiraža prvog izdanja zbirke koji je iznosio oko 800 primeraka Vitman je izddelio prijateljima i poznanicima.[11] Godine 1864. odlazi u Vašington gde neguje ranjene borce iz Američkog građanskog rata.[12] Godinu dana kasnije dobija posao u Odeljenju za indijanska pitanja Ministarstva unutrašnjih poslova, da bi samo godinu dana kasniej dobio otkaz nakon što njegova šefica saznaje da je autor zbirke pesama Vlati trave za koju se govorilo da je skaredna knjiga.[12] Narednih osama godina u kancelariji vrhovnog državnog tužioca.[12] Kap ga udara 1873. nakon čega postaje delimično paralizovan.[12] Seli se u Kamden u Nju Džerziju gde živi do kraja života.[12] U posetu su mu dolazili brojni evropski i američki književnici.[12] Privatni život[uredi | uredi izvor] Nekoliko Vitmanove braće poginulo je u Američkom građanskom ratu. [10] Iako se rasprava o Vitmanovoj seksualnosti i dalje vodi, obično se smatra homoseksualcem ili biseksualcem. Pretpostavke i zaključci o njegovoj seksualnosti izvedeni su iz njegove poezije, premda se isti osporavaju. Njegova poezija predstavlja ljubav i seksualnost na ovozemaljski način, lišen moralne prepredenosti religije, tipičan za Američku kulturu tog vremena, koja smatra individualnost kao jednu od najvrednijih vrlina. Takođe, njegova dela su nastala u prvom razdoblju 19. veka, pre medicinske klasifikacije seksualnosti.[13] Vitman je tokom svog života imao veliki broj intenzivnih prijateljstava sa muškarcima i mladićima. Određeni biografi su naveli kako smatraju da bez obzira na intenzitet tih odnosa i prisnost, oni zapravo nikada nisu bili karnalni.[14] Smatra se da je Piter Dojl bio Vitmanova velika ljubav. Dojl je radio kao kondukter kada su se on i Volt upoznali oko 1866. godine. Sledećih par godina su bili nerazdvojni.[15][16][17][18] Oskar Vajld je upoznao Vitmana tokom svog boravka u Americi 1882. godine, te je kasnije izjavio Džordžu Sesilu Ivsu, jednom od prvih aktivista za prava homoseksualaca, da je Vitmanova seksualna orijentacija izvan sumnje: „Imam poljubac Volta Vitmana još uvek na mojim usnama.“[19] Dela[uredi | uredi izvor] Franklin Evans (1842) The Half-Breed; A Tale of the Western Frontier (1846) Life and Adventures of Jack Engle (1852)[20] Leaves of Grass (1855), prvo od sedam izdanja objavljenih do 1891. Manly Health and Training (1858) Drum-Taps (1865) Democratic Vistas (1871) Memoranda During the War (1876) Specimen Days (1882) vitman vlati trave

Retko Odlično stanje Autor - osoba Koen, Leonard Naslov Šta ja radim ovde : izbor 1956-1986 / Lenard Koen ; izabrao i preveo Vladislav Bajac ; [foto Radivoj Bajac, Vladislav Bajac] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1987 Fizički opis 49 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Bajac, Vladislav Bajac, Radivoj Zbirka Edicija Novi Sad ; knj. 90 Napomene Jedan dan u životu / Vladislav Bajac: str. 38-45. U početku svoje karijere, posle objavljivanja prvih knjiga pesama (Hajde, da poredimo mitologije, 1956, i Kutija sa začinima Zemlje, 1961), Lenard Koen je ubrajan u najznačajnije mlađe kanadske pesnike. Njegova poezija je predstavljala zanimljivu mešavinu tradicionalnih pesničkih formi, praiskonog romantizma i „snenolikih vizija nabijenih erotikom i hrišćanskim aluzijama“ (kako piše u jednom biografskom priručniku). Vera kritičara i čitalaca u njegov raskošan talenat ubrzo je potvrđena kvalitetom romana Omiljena igra (1963) i Divni gubitnici (1966), kao i zbirkama Cveće za Hitlera (1964) i Paraziti raja (1966). Pesme u ovim zbirkama su možda još intimnije nego u prethodnim, i često pokazuju grozničava nastojanja da se otkriju koreni bića u sukobu jevrejskih i hrišćanskih elemenata. Ove pesme, kao i nove pesme koje su uključene u Odabrane pesme 1956–1968 (1968), pridodale su istančanu meditativnost, svojevrsnu zrelost Koenovim gotovo baroknim slikama. Međutim, počev od 1967, Koen se sve više posvećuje muzici, tako da je do 1984. godine izdao devet ploča, a samo dve knjige pesama. Prelazak iz intimnih medija, kakvo je pisanje poezije, u masovne medije, kao što je rok muzika, za većinu književnih kritičara moglo je da znači samo jedno: gubljenje kvaliteta. Ta ocena, iako delimično tačna, ipak nije sasvim prihvatljiva: naime, Koenovu muziku pre možemo shvatiti kao „produžetak“ njegove poezije, kao širenje mogućnosti za njeno izražavanje, nego kao tipičan proizvod rok ili pop glazbe. Potvrdu za to nalazimo i u Knjizi milosti (1984), čudesnoj knjizi, teško odredljivog žanra, kojom Vladislav Bajac završava svoj izbor. U biblioteci kojom se trenutno služim pronašao sam je na polici sa knjigama hrišćanskih učitelja i svetaca! Knjiga milosti je knjiga meditacija, knjiga Koenove duše, koja potvrđuje da njegov pesnički, književni put još nije okončan. Izbor Koenovih pesama Šta ja radim ovde može istovremeno da se čita kao precizan presek njegove tridesetogodišnje pesničke karijere, i kao hronika stvaralačkog odnosa između pesnikovog dela i njegovog prevodioca. Vladislav Bajac već dugi niz godina prati stvaralaštvo Lenarda Koena – osim knjige stihova, objavio je brojne prevode i tekstove u časopisima i novinama – ali ovaj izbor predstavlja gotovo alhemičarsku esenciju Koenovog pesništva i prevodiočevog umeća. Dvadeset izabranih pesama jasno pokazuju konstante u Koenovom pesništvu: njegovu sposobnost da, bez ikakvih šavova, poveže nadrealističke i krajnje realističke slike; opsednutost ljubavlju kao možda jedinom silom koja može da izvuče čoveka iz sveta dvojnosti u kojem prebiva; nastojanja da se probiju okviri mitologija koje prete da se uspostave kao vrhovni čuvari ljudskog duha, ali isto tako: nastojanja da se sruše tabu-teme koje mogu dà zadobiju mitološku vrednost; nemoć pojedinca da pronađe postojane vrednosti u svetu u kojem tehnologija svakodnevno menja sistem vrednosti. Iz ovog izbora se vidi da je Koen trubadur, čovek koji stoji sâm naspram sveta. I sasvim je prirodno što Koen u pedesetoj godini piše Knjigu milosti, koja se završava stihom: „Blagosloven je onaj koji u putnikovom srcu čeka na svoj red.“ Koen je putnik; pesme su njegov put. David Albahari Lenard Norman Koen (engl. Leonard Norman Cohen; Vestmaunt, 21. septembar 1934 – Los Anđeles, 7. novembar 2016) bio je kanadski kantautor i književnik. Počeo je da piše 1952, dok je njegova prva knjiga pesama Let Us Compare Mythologies objavljena u Montrealu 1956. Primljen u Rokenrol kuću slavnih 2008. godine. Preminuo je 7. novembra 2016. u 82. godini Koen je rođen 21. septembra 1934. u Montrealu. Otac mu je preminuo kada mu je bilo 9 godina. Kao veoma praktičan čovek, na vreme je osnovao trust fond za svog sina tako što mu je uz malu mesečnu nadoknadu obezbedio budućnost. Leonard, međutim, nije mogao da preboli gubitak oca, pa se odaje drogama. Da bi se spasio, krajem šezdesetih godina odlazi u manastir, gde se susreće sa novim religijskim uticajima, što je bilo presudno za stvaranje pesama sa religijskom tematikom, poput Story of Isaac i Hallelujah. Inače, za prekretnicu u svom životu sam Koen smatra trenutak kada je kao petnaestogodišnjak u jednoj knjižari pronašao knjigu Gabrijela Garsije Lorke. Do te mere se zaljubio u Lorkinu poeziju da je često izjavljivao da mu je ona uništila život. Naučio je da svira gitaru, pa se od rane mladosti uporedo bavio i pisanjem i muzikom. Početkom 1951. upisuje fakultet, no pre diplomiranja objavljuje prvu knjigu pesama (1956). Kao nagradu dobija stipendiju od 2000 dolara i putovanje po Evropi. Ubrzo postaje poznato ime u kanadskim literarnim krugovima, a početkom šezdesetih, sa novcem dobijenim od prodaje prve knjige, odlazi na grčko ostrvo Hidra.Tamo je kupio kuću i u potpunoj izolaciji počeo intenzivnije da se bavi pisanjem. Prvi roman objavljuje 1963. Tada je nastala i njegova čuvena pesma So long, Marianne, posvećena njegovoj velikoj ljubavi Merijen Jensen. Sredinom šezdesetih vraća se u Ameriku gde postaje deo njujorške umetničke scene. Upoznaje krug oko Endija Vorhola i počinje da piše pesme za folk izvođače, kao što je Džudi Kolins. Prvi album Songs of Leonard Cohen (1967) prolazi nezapaženo u Americi, iako su se na njemu našli njegovi najveći hitovi: Suzanne, So long, Marianne, Sisters of Mercy. Ne obazirući se na kritike, Koen objavljuje još mračniji i nekomercijalniji album, Songs from a Room, sa kojeg se izdvajaju pesme Bird on a wire i Story of Isaac. Njegovo stvaralaštvo lirski je neuhvatljivo i za njegove najbolje poznavaoce. Služeći se metaforama, parafrazama, ironičnim i humorističkim odnosom prema društvu, u tekstovima se bavi ljubavlju, religijom, seksualnošću, samoubistvima, depresijom, istorijom i međuljudskim odnosima. U pevačkom smislu, takođe pravi velike promene. Karijeru je započeo kao visoki bariton, da bi godine pušenja njegov glas učinile najdubljim basom na savremenoj muzičkoj sceni. Najviše poklonika stiče po objavljivanju New Skin for Old Ceremony (1974), na kojem se našla čuvena pesma Chelsea Hotel No.2, a vrtoglavi uspeh doživljava sa albumom I`m Your man, koji ima veliki uticaj na savremenu muzičku scenu. Albumom The Future (1992) vraća se religijsko-proročkom stilu. Bavi se temama uništenja prirode, narkomanije, diktatorstva, abortusa, nuklearnog uništenja... Početkom ovog veka na scenu se vraća albumom Ten New Songs. Numeru In My Secret Life pisao je 13 godina. Marta 2008. Koen je primljen u Rokenrol kuću slavnih u Njujorku, a nagradu Gremi za životno delo dobio je 2010. Umro je 2016. godine u Los Anđelesu. Diskografija Songs of Leonard Cohen 1967. Songs from a Room 1969. Songs of Love and Hate 1971. Live Songs 1973. New Skin for the Old Ceremony 1974. The Best of Leonard Cohen/Greatest Hits 1975. Death of Ladies` Man Recent Songs 1979. Night Magic: Musical/Soundtrack 1985. Various Positions 1985. I`m Your Man 1988. The Future 1992. Cohen Live 1994. More Best Of Leonard Cohen 1997. Field Commander Cohen: Tour of 1979 2001. Ten New Songs 2001. The Essential Leonard Cohen 2002. 2008. Dear Hearher 2004. Live in London 2009. Live At the Isle of Wight 1970 2009. Songs From the Road 2010. Old Ideas 2012. Popular Problems 2014. You Want It Darker 2016. Bibliografija Let Us Compare Mythologies 1956. The Spice-Box of Earth 1961. The Favorite Game 1963. Flowers for Hitler 1964. Beautiful Losers 1966. Parasites of Heaven 1966. Selected Poems 1956. - 1968. 1968. The Energy of Slaves 1972. Death of A Lady`s Man 1978. Death of Mercy 1984. Stranger Music 1993. Book of Longing 2006. The Lyrics of Leonard Cohen 2009. Poems and Songs 2011. Fifteen Poems 2012. Leonard poezija pesme

Antologija italijanskih, provansalskih i francuskih pesnika iz Komedije Rad 2007 438 strana očuvanost 5-, nedostaje predlist

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Philips D7527 radio kasetas sa funkcijom sata i budilnika. Model: D7527 Genuine Philips D7527 electronic clock radio recorder Kvalitetna retro uredjaj brenda Philips sa FM/MW radio opsezima, kasetnim dekom, izlazom za slusalice i ugradjenim mikrofonom. Kasetofon radi tj. vrti ali kasetu iz nekog razloga nece da pokrene. Dimenzije uređaja 30 x 20 cm. Ispravan i testiran. Radna garancija 30 dana na pomenuto stanje. Karakteristike: Number of Transistors 5 Semiconductors ED1402 ED1502 ED1602 NA32XJ TA7614 TA7628 MM5455 Main principle Superheterodyne (common); ZF/IF 468/10700 kHz Wave bands Broadcast (BC) and FM or UHF. Details Cassette-Recorder or -Player Power type and voltage Alternating Current supply (AC) / 110; 220 Volt Loudspeaker Permanent Magnet Dynamic (PDyn) Loudspeaker (moving coil) Power out 1 W (unknown quality) Material Plastics (no bakelite or catalin) from Radiomuseum. org Model: D7527 /00 /02 /17 /20 - Philips; Eindhoven tubes Shape Tablemodel with Clock ((Alarm-) Clock Radio). Notes Each transistor type listed once. suffices: /00/02: IF/ZF= 468kHz. Clock: 24hrs. Mains: 110; 220V @ 50Hz. /17: IF/ZF= 455kHz. Clock: 12hrs. Mains: 120 V @ 60Hz. /20: IF/ZF= 455kHz. Clock: 12hrs. Mains: 110; 220V @ 60Hz. Source of data -- Original-techn. papers

DAB+ digitalni radio i takođe ugrađeni FM radio Čipset: Spread SP10SP80 10 unapred podešenih kanala za DAB+/FM Funkcija dvostrukog alarma - Probudite se uz biper, DAB+ ili FM radio LCD ekran sa pozadinskim osvetljenjem Vrhunski zvucnik Izlaz za slušalice Teleskopska antena Može se koristiti sa uključenim adapterom ili 4 `AA` baterije (baterije nisu uključene) Radio je napravljen u Germany Uz radio ide i adapter- transformator od 220 v na 6v

Tvrdi šiveni povez sa srebrotiskom, kvalitetan papir. Nova!

K021

Tomaz Salamun - Ko vdre senca When the Shadow Breaks Losque l`ombre force Drustvo slovenskih pisateljev, Ljubljana, 2010. Mek povez, 215 strana. Prevodi Salamunovih pesama na engleski i francuski jezik. RETKO! Tomaž Šalamun (Zagreb, 1941 – Ljubljana, 2014), slovenački pesnik. Jedan od vodećih savremenih evropskih pesnika. Diplomirao je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Ljubljani. Radio je kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i kao kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani. Poznat kao konceptualni umetnik, Šalamun je jedan od najvažnijih neoavangardnih umetnika u Istočnoj i Srednjoj Evropi. Prevodio je sa španskog, engleskog i francuskog jezika. Knjige pesama: Poker (1966), Uloga pelerine (1968), Hodočaš­će za Marušku (1971), Bela Itaka (1972), Amerika (1972), Arena (1973), Soko (1974), Imre (1975), Druidi (1975), Turbine (1975), Praznik (1976), Zvezde (1977), Metoda anđela (1978), Istorija svetlosti je narandžasta (1979), Balada za Metku Krašovec (1981), Tragom divljači (1979), Maske (1980), Analogije svetlosti (1982), Glas (1983), Soy realidad (1985), Sonet o mleku (1984), Ljubljansko proleće (1986), Mera vremena (1987), Živa rana, živi sok (1988), Dete i jelen (1990), Kuća Markova (1992), Glagoli sunca (1993), Ambra (1995), Crni labud (1997), Knjiga za mog brata (1997), More (1999), Zelena vatra, zeleni cvet (2000), Šuma i putiri (2000), Tabela (2002), Odatle (2003), Sa Arhilohom po Kikladima (2003), Šta je šta (2005), Sunčani voz (2005), Plavi stub (2007), Hladne priče (2009), Godišnje doba (2010), Opera buffa (2011). Knjige pesama Tomaža Šalamuna prevedene su na više od dvadeset jezika. Najvažnije književne nagrade: Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, Nagrada Altamarea, Zlatni venac Struških večeri poezije, Njegoševa nagrada. Zastupljen je u brojnim antologijama moderne poezije. Bio je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti. tags: avangarda, neoavangarda...

Stanje:lepo očuvano Izdavač:Osvit, Subotica Izdato:1979 Korica:meka Pismo:latinica Ovo se ne kupuje svaki dan, stanje proverite na slici! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ---- MIN----

Knjizevna zadruga Slovo Beograd 1989g. Sa Borinom posvetom 127str.

PRODAJEM KOMPLET OD 2 KNJIGE SERGEJA JESENJINA. Podaci o kompletu su sledeći: Autor: SERGEJ JESENJIN Pesme prepevao: SLOBODAN MARKOVIĆ Izdavač: „SLOBODA“ Beograd Mesto i godina izdanja: Beograd, 1982. Jezik: srpskohrvatski Pismo: latinica Izrada: kvalitetne knjige, sa štampom u ljubičastim tonovima, obogaćene crtežima i fotografijama Povez: tvrd, luksuzni, u beloj koži, sa zlatotiskom, u zaštitnom omotu Format: veći od uobičajenog Stanje: VEOMA DOBRO OČUVANE KNJIGE, SA NEZNATNIM TRAGOVA STAJANJA. PRAVI KOLEKCIONARSKI PRIMERCI. Sadržaj kompleta: 01. RASTAĆEMO SE UZ SMEŠAK NAS DVOJE (139 strana) 02. KO JE LJUBIO TAJ NE LJUBI VIŠE (181 strana) Ovde možete pogledati sve predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/arbi/SpisakPredmeta

SONY CFS-210S Mini Boombox Radio Cassette Player Za ljubitelje i kolekcionare - retko u ponudi Dobro ocuvan - vidljivo na slikama Odlican zvuk i prijem stanica Sitni tragovi koriscenja Kasetofon ne radi - navedeno kao mana - verovatno gumice od stajanja. Izlaz za slusalice sa odlicnim zvukom Antena stabilna i funkcionalna Strujni kabl osmica - ide uz uredjaj Nije proban na baterije - lezista i konektori potpuno cisti Details Cassette-Recorder or -Player Manufacturer / Brand Sony Corporation; Tokyo Country - Japan Year Manufactured 1988 Audio Outputs - Headphone Jack Battery Life - 8 Hours Audio Inputs - Microphone Playable Media Format - Cassette Tape Color - Black Generation - 1st Generation RMS Power - 12 Watts Band - AM/FM Features - Headphone Jack, Belt Drive, Cassette Tape Type - Boombox Tuning Range: FM 87,6 - 108 MHz, AM 530 - 1605 kHz SW1 2.3 - 7 MHz, SW2 7 - 22 MHz Frontloading Cassette Player/Recorder, Auto Shut Off, Soft Eject System Telescoping Antenna, Carrying Handle Power type and voltage Line / Batteries (any type) / 110 - 120 / 220 - 240 / 6 x 1,5 Volt Loudspeaker Permanent Magnet Dynamic (PDyn) Loudspeaker (moving coil) Material Plastics (no bakelite or catalin) Shape Portable set > 8 inch (also usable without mains) Dimensions (WHD) 16.5 x 5.5 x 4.5 inch / 419 x 140 x 114 mm Net weight (2.2 lb = 1 kg) 5 lb (5 lb 0 oz) / 2.270 kg -Slike su originalne od predmeta koji se prodaje. -Nemam uslove za probu tenhike kod mene, ali sve navedeno je potpuno tacno. -Svaki predmet koji postavljam na aukciju ili oglas ispitam i trudim se da ga opisem realno, bez doterivanja i sa naglasavanjem mana i nedostataka. -Sve clanove/kupce koji audio hi-fi tehniku slusaju ili planiraju da slusaju uz, zargonski receno, „ODSRAFLJIVANJE, ODVRTANJE, SILOVANJE“ i slicno, MOLIM DA NA MOJIM AUKCIJAMA NE LICITIRAJU. -Clanovi koji imaju ideju da povade odredjene delove iz uredjaja, pa vrate kao neispravne, poluispravne ili ostecene, takodje MOLIM DA NE LICITIRAJU NA MOJIM AUKCIJAMA. -Za ostecenja u transportu NE ODGOVARAM. Vase je da pozovete kurira sluzbe koja vam je posiljku dostavila, napravite zapisnik o ostecenju i trazite odstetu od iste. -Molim clanove/kupce da dobro procitaju USLOVE PRODAJE jer se kupoprodaja obavlja jedino tako i nikako drugacije.

Bluetooth bežični zvučnik sa ugrađenom punjivom baterijomUgrađen svetlosni efekatSamo uparite telefon ili pc sa bluetooth-om i uživajte u muziciDomet do 10 metara (u zavisnosti od zidova itd. )Slot za MicroSD karticu za direktnu MP3 reprodukcijuHandsfree funkcija za telefonske poziveUgrađena punjiva baterija koja se puni povezivanjem na USB portIzlazna snaga: 3WTrajanje baterije oko 2-3 sata po punjenju (400mAh)Metalno kućišteBoja: srebrna

Dobro očuvane knjige u kutiji… K114

Paralelni tekst pesama u francuskom originalu i srpskom prevodu (str. 5-199), kritičke napomene o pesmama (str. 201-261), pogovor „Bodler danas” (str. 263-293). Povod za objavljivanje ovog izboru iz zbirke „Cveće zla“ je veliki jubilej koji se obeležava 9. aprila 2021. godine – dva veka od rođenja Šarla Bodlera. Neshvaćen i nipodaštavam za vreme života, osuđen na sudu zbog „vređanja javnog morala“, Bodler je danas, ne samo priznat kao veliki pesnik i začetnik moderne poezije, nego je već odavno među najčitanijim piscima 19. veka. Najjasnija potvrda Bodlerove veličine kao pesnika, bar iz ugla našeg vremena skeptičnog prema apsolutnim vrednostima, je način na koji njegova poezija izmiče pokušajima da se podvede pod jedno dominantno osećanje, veže za jedno tematsko središte, protumači polazeći od jedne ideje. Jedinstvo koje se oseća čitajući „Cveće zla“ složenije je prirode i ne da se podvesti pod ovu ili onu kritičarsku formulu. Neponovljiva prepoznatljivost koju ima gotovo svaka Bodlerova pesma potiče od spoja kvaliteta nepodložnih ovako jednostavnom definisanju. Verujući da je tako, Leon Kojen u ovoj knjizi, koja obuhvata polovinu svih pesama iz oba izdanja „Cveća zla“, je nastojao da izabere pesme neosporne vrednosti – ili bar one koje nam danas izgledaju takve – istovremeno vodeći računa da što manje izneveri formalnu i tematsku raznovrsnost Bodlerove zbirke. Bodler je, kao što je pred kraj života sam napisao u jednom pismu, u „Cveće zla“, „tu svirepu knjigu“, „uneo svoje srce, svu svoju nežnost, svu svoju religiju (ali prerušenu), svu svoju mržnju“. Pesnik koji je sve to postigao, istovremeno ostajući lucidna svest i u zlu i u dobru, ne može da ne bude naš savremenik. Uprkos svim razlikama između njegovog i današnjeg vremena, uprkos svemu što ga vezuje za nepovratno prošli 19. vek, Bodler je i danas u dijalogu s nama, kao jedan od najdubljih pesnika modernog doba.

Lepo očuvano kao na slikama Jako retko u ponudi Sa drveta života : panorama novije Makedonske poezije Kletnikov, Eftim Vrsta građe - knjiga Izdavanje i proizvodnja - Smederevo : Smederevska pesnička jesen, 1987 Jezik - srpski Kletnikov Vlada Urošević (Skoplje, 17. oktobar 1934) srpski je književnik, prevodilac,[1] književni i likovni kritičar i bivši univerzitetski profesor iz Severne Makedonije.[2][3][4] Inostrani član Srpske akademije nauke i umetnosti postao je od 2. novembra 2006.[1] Osnovne studije završio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Skoplju; Filološki fakultet Univerziteta u Skoplju, a doktorat je odbranio 1987. godine.[1] Bio je zaposlen na Filološkom fakultetu Univerziteta u Skoplju, redovni profesor (1988) u penziji.[1] Član je Makedonski PEN centar i Društva pisaca Makedonije.[1] Objavio je desetak zbirki poezije, četiri knjige priča, pet romana, sedam knjiga kritika i eseja, dve knjige putopisa, dve knjige iz oblasti likovnih umetnosti, desetak antologija.[4] Knjige Vlada Uroševića prevedene su na engleski, nemački, francuski, španski, poljski, ruski, srpski, bugarski i slovenački jezik.[4] Dodeljen mu je Sretenjski orden prvog reda (2024).[5] Priznanja i nagrade uredi Vlada Urošević je za svoj rad dobio sledeća priznanja i nagrade:[1] Nagrada „Braća Miladinovci“ (1967, 1973, 1986) „Grigor Prličev“ (1974, 1989) „Racinovo priznanje“ „Kiril Perčinoviќ-Tetoec“ Nagrada „Mladosti” Nagrada izdavače kuće Nolit Nagrada „Halide Edip Adivar“, turski P.E.N. centar Nagrada „ Veliko leteće pero“, Međunarodni pesnički festival „Slovenski zagrljaj“ (Varna) Vitez Reda umetnosti i književnosti, Vlada Republike Francuske Oficir Reda umetnosti i književnosti, Vlada Republike Francuske Orden „Sergej Jesenjin“, Moskovska organizacija Saveza pisaca Rusije (2013) Dela uredi Poezija uredi Jedan drugi grad (1959) Nevidelica (1962) Letnja kiša (1967) Zvezdana vaga (1973) Ronilačko zvono (1975) Snevač i praznina (1979) Kompas za san (1984) Hipnopolis (1986) Panična planeta (1989) Atlantida, ostaci (1992) Tajno zlato (2016) Lavirint (2019) Romani uredi Ukus bresaka (1964) Dvorski pesnik u napravi za letenje (1996) Divlja liga (2000) Moja rođaka Emilija (1994) Zmajeva nevesta (2011) Madžun (2018) Knjige priča uredi Znaci (1962) Lov na jednoroge (1983) Skopske priče (1988) Sedma strana kocke (2010) Tajna misija (2013) Knjige kritika i eseja uredi Savremenici (1971) Podzemna palata (1987) Astrolab (2000), Čuda i čudovišta: o fantastici u slikarstvu (2001) Izmišljeni svetovi: o nadrealizmu u slikarstvu (2003) Izbor po srodnosti (2005) Putopisi uredi Priče iz Pariza (1997) Vlada Urošević Makedonska poezija druge polovine xx veka 20. vek pesme makedonski pesnici horhe luis borhes istorija jugoslovenske knjizevnosti antologije

Matija Bećković Sabrane Pesme 1-6 Komplet šest knjiga u zaštitnoj kutiji,tvrd povez,odlicno ocuvano. SKZ,BIGZ,Univerziteska Riječ 1990 g. Knjihge u ponudi nose naslove -Metak Lutalica -Reče mi jedan Čoek -Među Vuka Manitoga -Lele i Kuku -Kaža -Čiji si ti,Mali? vr290

Kao na slikama Orfej i Pan - Antologija starohelenske lirike izabrao i s starohelenskog preveo Ton Smerdel Izdavač: Zora, Zagreb 1964; Biblioteka svjetski klasici pitajte za više informacija izuzetna antologija sa pesmama koje se teško mogu naći na drugim mestima tags. Stara grcka lirika poezija stare grcke starogrcka starohelrnska ... pesme hesiod homer sapfa ... helenisticko doba helenistickog doba lirska epska

Nova knjiga tvrd povez 534 str B5 format Ovaj monumentalni prikaz jednog kontinenta od prekolumbovskih dana do dolaska konkistadora, zatim borbe za nezavisnost i raznih istorijskih podataka o vremenu u kojem je knjiga pisana takođe je biografija samog Nerude, ali i pesma o njegovim anonimnim sunarodnicima, bratstvu, spotlačenim i poniženima (radnicima, seljacima i sl.) i tihim i uzvišenim prostranstvima okruženim tajanstvenim okeanom. Himna latinoameričkog kontinenta i njene prirode, geografije, istorije, pokušaj iskupljenja sopstvenog bića od dehumanizirajućeg masovnog sveta do poistovećivanja s prošlošću i autorovim vremenom, punim nesreće i patnji, ali i radosti. Delo koje istorijske činjenice boji dubokim emocijama i okružuje raskošnom prirodom. Sveopšti spev (Canto general) istovremeno predstavlja univerzalnu književnost i jedinstvenu hroniku Latinske Amerike. Prema mišljenju mnogih kritičara, jedno od najznačajnijih i najsveobuhvatnijih dela Pabla Nerude.

Izdavač: NARODNA BIBLIOTEKA `STEFAN PRVOVENČANI`, Kraljevo Edicija: POVELJA Biblioteka: POSLE VAVILONA 204 str. ; 14 x 20 cm - Ćirilica / Mek povez