ispit u osnovnom obrazovanju aleksandra sekulić valentina ilić odlično očuvana vulkan izdavaštvo

Specifikacija 01 - Zemlja proizvodnje SRBIJA

ROYAL SPHINX, Holland - Šolja i tacna `Balmoral` Dimenzije šoljica: Visina: 5 cm Širina: 6 cm Prečnik dna: 3,5 cm Prečnik otvora: 6,5 cm Dimenzije tacni: Prečnik: 12 cm Visina: 1,5 cm Ukupna težina: 230 g Veoma sitni, jedva vidljivi tragovi pribora na dnu tacne. U unutašnjosti tacne, na jednom mestu naneto je više glazure nego što treba. Žig na dnu: BALMORAL P. Regout (ispod crteža sfinge, u krugu) Royal Sphix Maastricht (u pastenu oko sfinge) MADE IN HOLLAND PORSELEIN (u ukrasnom okviru oko kruga) DETERGENT PROOF (polukružno, ispod okvira) Fabrika “Petrus Regout & Co.” proizvodila je model “Balmoral” oko 1920. godine. Petrus Regout (Petrus Rehu, 1801-1878) pripadao je porodici koja se od XVII veka bavila trgovinom staklom i keramikom u holandskom gradu Maastricht (Mastriht). Posle smrti oca, Petrus je sa 14 godina morao da prekine školovanje da bi pomagao majci u poslu. Fabriku “Royal Sphinx” osnovao je 1834. godine. Pored toga što je bio svestran i energičan preduzetnik, Regout je bio i član Senata (Donji dom) holandskog Parlamenta i autor brojnih brošura o socijalnim i ekonomskim pitanjima. Prvobitno, fabrika je proizvodila predmete od stakla, a dve godine kasnije počela je da proizvodi i jednostavne predmete od fajansa za lokalno tržište. Da bi povećao svoj udeo na tržištu, Regout je morao da se takmiči sa tada veoma popularnom engleskom keramikom. To je bio razlog zašto je zapošljavao engleske stručnjake i radnike, pa čak i uvozio materijal iz Engleske. Kada su Petrusovi sinovi uključeni u upravljanje fabrikom, promenila je ime u “Petrus Regout & Co.” Najstariji sin, koji se takođe zvao Petrus, postao je poznat po svojim ciničnim odgovorima na optužbe o teškim uslovima rada u njegovim fabrikama, koji su šokirali mnoge. Na primedbu da dečaci rade noćne smene u njegovoj staklari, on je primetio : “Pa dobro, ja znam da momci ponekad uopšte ne idu na spavanje, ali ne vidim da se razboljevaju zbog toga”. Na početku XX veka, otac i sin Regout postali su personifikacija kapitalističke eksploatacije radnika. Iako je statua Regouta starijeg i dalje u centru grada, pokazalo se politički neizvodljivim da se po njemu imenuje jedna ulica u prestižnom novom naselju Céramique (Keramik) u Maastrichtu. 1879. godine slika sfinge je počela da se koristi kao znak kompanije. Od 1899. kompanija je dobila naziv „De Sphinx (v/h Petrus Regout & Co.) “. Od 1934. do 1954. godine fabrikom je upravljao Adolphe (Adolf) Regout. 1958. godine kompanija se spojila sa “Société Ceramique“ i promenila ime u “N.V. Sphinx-Céramique“. 1960. godine, zahvaljujući kraljevskoj odluci, ime je promenjeno u “Royal Sphinx“. 1994. godine sve akcije kompanije otkupila je švedska kompanija “Gustavberg”, a naziv promenjen u “NV Koninklijke Sphinx Gustavsberg“. 1997. godine proizvodnja keramičkih pločica je odvojena u nezavisnu kompaniju, koja je bankrotirala 2008. godine. Samu fabrika Spinx kupio je 1999. godine finski “Sanitec”. U julu 2009. godine najavljeno je da će proizvodne aktivnosti “NV Koninklijke Sphinx Gustavsberg“ u Maastrichtu biti prekinute, jer su pogoni suviše mali da bi bili profitabilni. 2010. godine fabrika u Maastrichtu je zatvorena, pri čemu je više od 100 radnika izgubilo posao, a proizvodnja je preseljena u postrojenja „Saniteca“ u Švedskoj. U Maastrichtu su ostali samo odeljenje marketinga i magacini. Prodaju se bez držača za tanjir. (116/30-36/116-kp/1215)

ANTIKVITET: DVE MALE BRAON ŠOLJICE ZA KAFU Dimenzije šoljice: Visina: 5,5 cm, R otvora: 5 cm Dimenzije tanjirića: R: 11 cm Status: Antikvitet 50 godina Detaljno stanje: Odlično To su šolje iz vremena kada se turska kafa pila iz malih doza.

VSK-USC, Švajcarska - Plitka ovalna činija Dimenzije Dužina: 32 cm Širina: 20 cm Visina: 2,5 cm Težina: 700 g Nekoliko sitnih, jedva vidljivih tragova pribora na dnu. Zlatna boja na rubu skoro je sasvim izbledela. Žig na dnu: (Inicijali) VSK USC (skr. od skraćeno od “Verband Schweizerischer Konsumvereine” i „Union suisse des coopérative de consommation“, u oktagonu, pored tri srasla stabla jabuke) VIRIBUS UNITIS (lat. „Sjedinjenim snagama“, u traci oko stabala) Žig je zaštitni znak švajcaske organizacije VSK od 1908. godine. Korišćen je verovatno do 1970. godine. VSK-USC („Udruženje švajcarskih potrošačkih udruženja“, VSK skraćeno od “Verband Schweizerischer Konsumvereine”, USC skraćeno od „Union suisse des coopérative de consommation“ i „Unione Svizzera delle Cooperative di Consumo“) je bila kooperativno organizovana krovna organizacija švajcarskih udruženja potrošača. Osnovana je 1890. godine, transformisana u krovnu organizaciju 1893. godine i u krovnu zadrugu 1941. godine. VSK je predstavljao 572 udruženja potrošača (1950) sa 3320 prodajnih mesta (1960). Spojila se sa „Coop (Schweiz) 1970. godine. Visoke cene hrane 1840-ih dovele su do formiranja udruženja čiji je glavni zadatak bio nabavka jeftinog hleba koji je prodavan članovima u zamenu za žetone i karte, zaobilazeći posrednike da bi se stekla prednost za potrošače. Iako formirana s ciljem da budu privremene organizacije samopomoći za prodaju hleba, u vreme gladi ili ekonomske krize, udruženja su se proširilna na kantone u Švajcarskoj. Oko polovine XIX formirano je sve više „potrošačkih društava“, ali pokušaji ujedinjenja su bili neuspešni, sve dok na konferenciji u Oltenu u januaru 1890. godine nije osnovan VSK. U godinama koje su usledile, VSK je pristupalo sve više udruženja potrošača. Godine 1936, od 661 udruženja potrošača u Švajcarskoj, 505 su već bili članovi VSK. Privatne trgovine su bile ugrožene snažnim rastom zadružnih potrošačkih udruženja, koja ne samo da su zaobišla posredničku trgovinu, već su osnivala i sopstvene proizvodne pogone. Došlo je do bojkota i zalaganja za veće oporezivanje zadruga kako bi se obuzdao njihov . Ipak, udruživanje se nastavilo, i VSK je postepeno uljučen u sve četiri faze lanca u prehrambenom sektoru: proizvodnja, prerada, trgovina i prodaja potrošačima. Zajedničko narodno osiguranje je snovano 1917. godine, zajedno sa predstavnicima sindikata. 1948. godine VSK j ovorio prvu samouslužnu prodavnicu u Cirihu. 1970 VSK je postao deo zadruge „Coop“, koja je jedna od najvećih maloprodajnih i veleprodajnih kompanija u Švajcarskoj. Organizovana je kao zadruga sa oko 2,5 miliona članova- Pod svojim imenom, „Coop“ upravlja supermarketima, robnim kućama, restoranima, „uradi sam“ prodavnicama, apotekama, benzinskim stanicama i internet prodavnicama. Ukupan promet „Coop“ grupe u 2021. godini iznosio je 31,8 milijardi švajcarskih franaka. Prodaje se bez držača za tanjir. (116/17-36/114-kp/1205)

predivna ornamentika i zapisi iz KURANa masivan mesingani tanjirić prečnik 12,5 cm težina 215 g

Bez poklopca od veoma čvrstog porcelana zapremina oko 2 l precnik 21 max sirina 24 visina 12 bez drške

Smiles 1, priručnik za nastavnike - Jenny Dooley Freska

Super minds - priručnik za nastavnike 1 / Lusi Frino, Herbert Puhta, Ginter Gerngros, Piter Luis-Džons

Kompaktni, skoro bez pisanja Vesna Lompar Zona Mrkalj Zorica Nestorović

Verovatno unikatna reklamna čašica sa stopicom nekada jako popularnog dela fabrike iz Niša erc Ei Niš koji se bavio proizvodnjom, nabavkom i prodajom kompjuterske opreme i programa 70-ih godina prošlog veka. Ako ste kolekcionar i želite da upotpunite vašu kolekciju evo pravog primerka za vas. Možda želite da imate čašicu sa logom pionira kompjuterizacije u prošlom veku sa naših prostora, a možda želite da uživate u ispijanju vašeg omiljenog pića iz ovakve čašice. Na pravom ste mestu. Čašica je stajala kao ukras i nikada nije korišćena i bez ikakvih oštećenja je kako se vidi i na slikama. Stanje kao na slikama a za bolji pregled pogledajte uvećane slike. Ako imate bilo kakvih nedoumica ili pitanja pitajte pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. Za kolekcionare pravi kolekcionarski primerak.

Kašike 6 komada, nerđajući čelik stainless steel stanje odlično, nikakva oštećenja, senke koje se vide na pojedinim delovima su od loše kamere dužina 20,5 cm

Srpski jezik i knjizevnost zbirka zadataka za zavrsni ispit u osnovnom obrazovanju Aleksandra Sekulic, Valentina Ilic Vulkan Znanje, Beograd, 2019. Meki povez, format: 20,5x27,5 cm, 268 strana, cirilica. Korice odlicne, kao na slikama. Unutra odlicna! Ima retkih tragova obicne olovke. Nema drugih tragova koriscenja! Kompaktna. ktj-31

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta stara posuda od plavog stakla sa metalnim poklopcem. dimenzije: 7.5cm x 11,5cm za očuvanost pogledajte fotografije.

Emajlirana serpa Yugoslavija. Izuzetno ocuvana. Precnik 21,5 cm visina 7,5 cm.

UTZSCHNEIDER & CIE. Sarreguemines - Dve šoljice(1860-1922) Dimenzije: Visina: 4 cm Širina: 11,5 cm Prečnik dna: 4 cm Prečnik otvora: 9,5 cm Ukupna težina: 190 g Jedna šoljica ima naprslinu na dnu, druga na boku - vidljivo je na kolaž slici. Žig na dnu: Grb Lorene ispod krune. Fabrika “Utzschneider & Cie.” koristila je ovaj žig od oko 1860. do 1922. godine. Fabrika “Utzschneider & Cie.”, u francuskom gradu Sarreguemines (Sargemin), u regionu Lorene, proizvodi porcelan i keramiku od oko 1775. U toku dva veka, mali porodični posao, započet tokom Revolucije, prošao je dug put. Paul Utzschneider (Pol Ucšnajder) i Paul de Geiger (Pol de Žežer), pravi umetnici svog posla, doveli su mali grad Sarreguemines u sam vrh evropske industrije posuđa. Prvu fabriku otvorio je 1790. godine Nicolas-Henri Jacobi (Nikola-Anri Žakobi) zajedno sa dva partnera. Neprijateljski stav lokalnog stanovništva, teško dobavljanje sirovine, oštra konkurencija engleskih i francuskih fabrika i nemiri zbog revolucije učinili su da Jacobi odustane od posla. 1800. godine fabriku je preuzeo Paul Utzschneider, poreklom iz Bavarske, i posao je uskoro krenuo nabolje. Napoleon I postao je jedan od glavnih klijenata, i fabrika je isporučivala keramičke pločice kojima su dekorisani zidovi Pariskog metroa. Istovremeno, Utzschneider je uveo nove postupke dekoracije, i ekspanzija je bila takva da je morao da otvara nove radionice. 1836. godine Utschneider je upravljanje fabrikom prepustio svom zetu, Alexandre-u de Geiger-u (Aleksandr de Žežer), koji je nastavio da ga uspešno vodi. 1838. godine Alexandre de Geiger se pridružio koncernu “Villeroy & Boch”, što se pokazalo dobrim potezom, i posao se dalje uvećavao. 1871. godine, zbog nemačke aneksije pokrajine Mozel, Alexandre de Geiger napustio je Sarreguemines i preselio se u Pariz, a upravljanje fabrikom preuzeo je njegov sin Paul de Geiger (Pol de Žežer). Izgrađene su dve nove fabrike, u Digoinu (Digon) i Vitry-le-François (Vitri-le-Fransoa). Pol de Geiger je umro 1913. godine a upravljanje kompanijom preuzela je porodica Cazal (Kazal). Tokom Drugog svetskog rata fabrika je bila rekvirirana od 1942. do 1945. godine i za to vreme njome je nastavio da upravlja koncern “Villeroy & Boch”. 1978. godine fabriku je kupila grupa Lunéville-Badonviller-Saint-Clément (Ludenvil-Badonvile-San-Klemon) porodice Fenal, što se pokazalo presudnim za istoriju fajansa u Sarregueminesu. Fabrika u Vitry-le-François nastavila je da proizvodi sanitarnu keramiku, fabrika u Digoinu ugostiteljsku keramiku a fabrika u Lunévile-Saint-Clémentu umetničke i dekorativne figure. 2002. godine 26 zaposlenih i menadžera postali su akcionari fabrike. Oni su preuzeli upravljanje fabrikom i pokušali da održe proizvodnju, ali je sud 9. januara 2007. godine naložio likvidaciju. Za manje od mesec dana, sve aktivnosti u fabrici su prestale. (114/47-34/107-kp/1139)

baš stari mesingani turski ibrik fino rezbaren dimenzije 16 x 14 cm

Junaci crtaća visina 9.5prečnik oko 8 za kolekcionare

za kolekcionare precnik8.7-6 cm visina 10.5

Jelena Zuric Udzbenik Srpski jezik i knjizevnost za sesti razred osnovne skole

Materijal: Mesing/bakar Postoji mogućnost da je nenamernom greškom unešena pogrešna vrsta materijala. Na fotografijama se uglavnom vidi stanje.

ENGLISH PLUS 1, second edition, Logos, Engleski za 5. razred, UŽBENIK, po novom programu, odlično očuvan - kao nov, kako spolja tako i unutra - kupljen nov i korišćen 1 godinu. Ima nešto malo popunjeno, ali isključivo grafitnom olovkom, pa može da se obriše. Izdavač: Novi Logos Autori: Ben Vec (udžbenik) Ako imate dodatnih pitanja, slobodno pitajte, stalno sam na sajtu, rado ću Vam odgovoriti. Slike su originalne i prikazuju knjige koju kupujete. Radi uštede vašeg džepa, nudim i najjeftiniju opciju slanja i to preporučenom tiskovinom. Poštarina je okvirno po cenama Pošte od 154 dinara (za jednu do dve knjige) pa naviše, zavisno od težine, doplatne markice u Pošti. . . Može naravno i slanje kurirskim službama, po želji. Postoji mogućnost dogovora oko cene za više knjiga. ZA VEĆE KOLIČINE MOGUĆ DOGOVOR! IMAM KNJIGE OD 2. DO 8. RAZREDA, kao i za SREDNJU ŠKOLU! POGLEDAJTE I OSTALE MOJE PREDMETE NA KUPINDU, MOŽDA PRONAĐETE JOŠ NEŠTO ZANIMLJIVO, PA DA ŠALJEMO U ISTOM PAKETU O ISTOM TROŠKU. 5. razred

Jesic, Blagojevic, Rosic

GOEBEL, W. Germany - Plitka pravougaona činija `Wallis` Dimenzije Dužina: 35,5 cm Širina: 26,5 cm Visina: 2,5 cm Težina: 1410 g Žig na dnu: OESLAUER MANUFAKTUR BAVARIA Wallis Goebel (Inicijal) V (iznad slova e, sa crtežom pčele u sredini) W. Germany „W. Goebel Porzellanfabrik“ koristila je žig od 1972. do 1979. godine. Kompaniju “F & W Goebel” osnovali su 1871. godine Franz Detleff Goebel (Franc Detlef Gobel), trgovac porcelanom, i njegov sin William (Viliam). Prva peć upaljena je tek 1879. godine, kada je diobijena dozvola Vojvode od Coburga (Koburg). 1876. podignuta je prva zgrada fabrike ispod zamka Coburg, na periferiji tadašnjeg grada Oeslau (Oslau), u nemačkoj regiji poznatoj po naslagama gline u Kipfendorfu (Kipfendorf). Oeslau je danas deo grada Rodental, nazvanog po reci Roden. Uskoro je kompanija započela proizvodnju porcelanskog posuđa i do 1900 godine postala jedna od najvećih firmi u regionu, sa skoro 400 zaposlenih. Franz je sve više odluka prenosio na Williama, koji je tražio načina za dalji rast poslovanja. Po njegovoj želji ime kompanije promenjeno je u „W.Goebel Porzellanfabrik“, a proizvodnja je proširena figurama, lutkama, lampama, posuđem za slatkiše i vazama. 1909. godine William je poslao svog šesnaestogodišnjeg sina Maxa Luisa (Maks Luis) u Ameriku, da izvidi mogućnosti za izvoz. 1911. godine, posle rada u velikim američkim firmama, Max Louis se vratio u Nemačku, i sagradio sopstvenu fabriku u blizini mesta Kronach (Kronah), ali je zatvorio iste godine, da bi peuzeo kontrolu nad kompanijom posle očeve smrti. Uskoro je uspeo da proširi tržište za svoje proizvode, povećao je broj vajara, privlačeći neke od najboljih evropskih vajara u fabričke ateljee. Takođe, uspostavio je veze sa mnogim savremenim umetnicima i kupio izbor njihovih umetničkih dela kao osnovu za izradu ukrasnih figurica - praksa koju kompanija održava do danas. 1929. godine umro je Max Louis a kasnije iste godine došlo je do kraha američke brze, što je pogodilo kompaniju kao i većinu preduzeća širom sveta. Međutim, Max Louis je izgradio zdrav posao sa dobrim distributivnim kanalima što je omogućilo njegovom sinu Franzu Goebelu (Franc Gobel) i zetu Dr. Eugenu Stockeu (Ojgen Štoke) da brzo izađu iz problema koje je ta godina donela. Početkom 1930-ih godina pažnju Franza Goebela privuklo je umetničko delo časne sestre Marie Innocentie Hummel (Mari Inocenti Humel), čije su slike dečje nevinosti ono što je Franz tražio da pomogne kupcima da pobegnu od realnosti političkih previranja i teških vremena. Nakon sklapanja ekskluzivnog ugovora, fabrika je 1935. godine pčela proizvodnju figurica koje će postati najuspešnija serija proizvoda kompanije. Posle II Svetskog rata, povećana potražnja, naročito Americi, omogućila je modernizaciju fabrike, uvođenje nove tehnologije, dok je zadržana tradicija ručne izrade i bojenja u radionicama. 1952. godine, Franz Goebel, želeći da iskoristi rastuću američku fascinaciju filmovima i TV-om, sastao se sa Waltom Disneyem (Volt Dizni), što je rezultiralo uspešnom linijom figurica i kolekcionarskih predmeta zasnovanih na Disneyevim likovima iz stripova i anmirinaih filmova. To je na kraju dovelo do otvaranja nove fabrike 1967. godine koja se posebno fokusirala na proizvodnju igračaka. 1969. godine je umro Franz Goebel, i upravljanje kompanijom preuzeli su Wilhelm Goebel (Vilhelm Gobel), Eugen i Ulrich Stocke (Ojgen i Ulrih Štoke), šesta generacija iste porodice. 2006.godine glavni bankarski kreditor kompanije Merrill Lynch (Meril Linč) odbio je da dalje finansira kompaniju, što je onemogućilo isplatu dugova i kompanija je postala insolventna. Ipak, 2007. godine „W. Goebel Porzellanfabrik” je nastavila da postoji kao “Goebel Porzellanmanufaktur GmbH”, uz podršku internacionalnih investicionih kompanija. 2010. godine kompanija je postala vlasništvo “PM Kapital GmbH & Co KG“ iz Bad Staffelsteina (Bad Štafelštajn), s dugim iskustvom u industriji porcelana, koja ima u vlasništvu i “Kaiser Porzellan”, tako da su ove dve fabrike sada ujedinjene. Imaju zajedničke kanale distribucije, marketing i tehnologiju, ali nezavisne asortimane. 2020. godine došlo je do generacijske smene u rukovođenju, koje je preuzeo menadžerski tim s iskustvom u poslovima kompanije. Danas, „Goebel“ je uspešna kompanija koja posluje u preko 60 zemalja, s asortimanom od preko 2.000 dekorativnih i upotrebnih predmeta, od onih ukrašenih slikama klasičnih umetnika kao što su Mone i Van Gog, preko figura do porcelanskih čaša, privezaka za ključeve i kišobrana. Samo centrala kompanije u Bad Staffelsteinu zapošljava oko 80 ljudi, dok za kompaniju radi preko 2.000 prodavaca širom sveta. Prodaje se bez držača. (116/18-36/115-kp/1206)

Keramička posuda/server/ćasa za serviranje maslina ili bilo čega drugog, bez vidljive oznake proizvođača. Bez ikakvih mana i nedostataka. Stanje kao na fotografijama. Dimenzije približno: težina 838 gr, prečnik 21 cm, visina 3,2 cm. Za sva dodatna pojašnjenja i fotografije predmeta pre eventualne kupovine slobodno me kontaktirajte putem kupindo/limundo poruke.