Исак Асимов: ЗАДУЖБИНА И ЗЕМЉА Издавач: ПОЛАРИС, Београд, 1986.год. (те године се појавила и у свету) Меки повез, 356 страна, латиница. Очувано као на фотографијама. ``Исак Асимов (енгл. Isaac Asimov), крштено име Исак Јудович Озимов (рус. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Петровичи, 2. јануар 1920 — Њујорк, 6. април 1992), био је амерички писац научне фантастике и биохемичар руско-јеврејског порекла. Рођен је у Петровичима у Смоленској области, СССР, али је са родитељима емигрирао у САД када му је било три године, населивши се се у Бруклину у Њујорку. Исак Асимов је дипломирао хемију на универзитету Колумбија 1939 коју је и докторирао 1948. године. Написао је велики број дела, преко 500 књига и преко 90.000 разгледница и писама из области науке, криминалистичке књижевности и научне фантастике. Његове књиге су објављене у 9 од 10 главних категорија Дјуијеве децималне класификације. Поред Роберта А. Хајнлајна и Артура Ч. Кларка, Асимов се сматрао једним од Велике Тројке писаца научне фантастике. Најпознатије дело му је Задужбина, поред којег су значајна дела и Галактичко царство и Робот. Био је дугогодишњи члан Менсе. Астероид 5020 Асимов, кратер Асимов на планети Марс и једна основна школа у Бруклину добили су име у његову част. Био је председник Америчке хуманистичке асоцијације. Постоје четири Асимовљева закона роботике која важе и данас, а гласе: 0. Робот не сме нашкодити човечанству, нити својом пасивношћу дозволити да се нашкоди човечанству. 1. Робот не сме нашкодити човеку, нити својом пасивношћу дозволити да се нашкоди човеку, осим када је то у супротности с нултим законом. 2. Робот мора слушати људске наредбе, осим ако су оне у супротности са нултим или првим законом. 3. Робот треба штитити свој интегритет, осим када је то у супротности са нултим, првим или другим законом. Асимов је за своје најбоље дело сматрао причу Последње питање из 1956. године. Током 1964. понудио је своје виђење света 2014. године.`

ELEGANCE LINE Američki plakar AP 270 projektovan je da svojim dizajnom i upotrebnim prostorom donese maksimalnu organizaciju u ambijentu spavaće sobe. Raskošnih dimenzija i unutrašnjim rasporedom sa policama (desni deo) i sa gaderobnim šipkama (levi i središnji deo), zadovoljiće potrebe za odlaganjem garderobe. Levi deo sadrži i 3 fioke na dnu. Dva dela američkog plakara sadrže garderober šipku, a jedan deo je podeljen policama za odlaganje garderobe. Izrađen je od oplemenjenog univera 18mm. U cenu plakara nije uračunata rasveta. Kupuje se opciono po ceni od 5.120,00 RSD Dodatne informacije Širina (cm): 269 Dubina (cm): 64 Visina (cm): 221,5 Materijal fronta: Univer Materijal korpusa: Univer Debljina univera: 18 Ručice: Aluminijum Vešalica: DA Broj polica: 7 Usporivači: DA Dezen: Belo sjaj, Nordik hrast – Pesak sjaj Vrsta artikla: Ormar Brend: Matis Broj koleta: 7 Dimenzije koleta (ŠxDxV): 1/7: 62,5×8,5×220,5 cm, 2/7: 57×5,5×266 cm, 3/7: 56,5x13x108,5 cm, 4/7: 136x4x216,5 cm, 5/7: 137x4x216 cm, 6/7: 6,5×5,5×266 cm, 7/7: 15x13x35 cm Težina koleta (kg): 3/7: 44,4 kg, 1/7: 66,8 kg, 2/7: 52,2 kg, 4/7: 40 kg, 5/7: 40,6 kg, 6/7: 6,7 kg, 7/7: 3,3 kg

Odlicno ocuvana G7 Dušan Đurović (Danilovgrad, 27. mart 1901[1] — 11. avgust 1993)[2] bio je bosanskohercegovački, crnogorski i jugoslovenski pripovedač.[3] U Danilovgradu je završio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Ivangradu, Nikšiću i Podgorici, gde je i maturirao. Studirao je i diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U početku je kao profesor radio u Danilovgradu, a 1929. godine odlazi u Sarajevo gde radi kao profesor Učiteljske škole, a nakon tri godine i Prve gimnazije gde ostaje do početka rata, 1941. godine.[4][1] Nakon rata, vraća se u Sarajevo gde do penzije radi kao viši bibliotekar u Narodnoj biblioteci BiH.[1] Bio je član Sveslovenskog komiteta u Sarajevu, član Saveta za kulturu BiH, a pre rata bio je član P.E.N. kluba u Beogradu. Đurović se javio u literaturi 1929. godine i od tada je njegovo ime često prisutno u sarajevskim i crnogorskim književnim časopisima i novinama od Politike do Oslobođenja, od Srpskog književnog glasnika i Pregleda do Života. Naročito je zapažena njegova saradnja u književnom podlistu beogradske Politike, u kojoj objavljuje kratke, feljtonske priče. Objavljivao je ponekad članke i eseje iz kulture i književnosti, ali mu je glavni i osnovni rad bio zasnovan na pripovetki i romanu. Njegova dela prevođena su na nekoliko jezika. Neko vreme je uređivao Malu biblioteku, koju je izdavala Svetlost. Za dopisnog člana ANUBiH izabran je 1969. godine.[5] Umro je 1993. godine. Nagrada za književnost SANU Nagrada Društva pisaca Bosne i Hercegovine 1954. godine za delo Ždrijelo Nagrada Društva pisaca Bosne i Hercegovine 1956. godine za delo Zvezda nad planinom Nagrada Društva pisaca Bosne i Hercegovine 1959. godine za dela Pitoma loza i Priče o ženi Nagrada Društva pisaca Bosne i Hercegovine 1965. godine za delo Ognjevi Orden rada II reda Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima Plaketa grada Sarajeva Nagrada sarajevskog Društva prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić

Garderober Fortuna F3, jedan je od najvećih ormara Fortuna kolekcije. Unutrašnjost ormara podeljena je na dva dela. Jedan deo zauzima dve trećine zapremine ormara, i u njemu se pored dve police nalazi garderobna šipka. Drugi deo ormara podeljen je poprečnim policama. Radi uštede životnog prostora, vrata ormara su dvodelna. Ručice su metalne, sa kvalitetnom zaštitom, proizvođača Rujz Design Slovenija. Garderober Fortuna F3 izrađen je od univera 18 mm koji mu daje stabilnost. Fortuna garderoberi koriste nemački mehanizam sa aluminijumskim šinama na harmonika vratima koji daje maksimalnu pouzdanost. Dodatne informacije Širina (cm): 150 Dubina (cm): 52 Visina (cm): 222 Materijal fronta: Univer Materijal korpusa: Univer Debljina univera: 18 Obrada ivica fronta: Soft forming Ručice: Metal Kant traka: ABS 0.4 mm Vešalica: DA Broj polica: 7 Dezen: Artisan, Hrast, Snežni hrast Vrsta artikla: Ormar Brend: Matis Broj koleta: 4 Dimenzije koleta (ŠxDxV): 1/4: 221×51,5×8,3 cm, 2/4: 150,5x52x8 cm, 3/4: 211×25,2×11 cm, 4/4: 16x16x13 cm Težina koleta (kg): 1/4: 56,7 kg, 2/4: 37,2 kg, 3/4: 38,3 kg, 4/4: 1,97 kg

Marko MURAT Vizit karta, rukopis (1928) mastilo na kartonu signature, zapisi Marko Murat rođen je u Luki Šipanskoj 1864. godine. Umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji u Minhenu. Godine 1898. učestvovao je u osnivanju Udruženja srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku u Beogradu. Bio je jedan od umetnika koji su 1900. predstavljali Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu. Bio je jedan od osnivača Lade 1904. i član istog društva do 1910. Do početka rata bio je član Medulića, društva srpsko-hrvatskih umetnika. U njegovom slikarskom opusu srećemo brojne pejzaže, među kojima dominiraju oni iz okoline Dubrovnika, zatim brojne portrete, ali je negovao i istorijsko slikarstvo. Марко Мурат Из Википедије, слободне енциклопедије Марко Мурат Murat Marko.jpg Информације Датум рођења 30. децембар 1864. Место рођења Лука Шипанска (Аустроугарска) Датум смрти 14. октобар 1944. Место смрти Дубровник (Југославија) Дела Марко Мурат (Лука Шипанска поред Дубровника, 30. децембар 1864. – Дубровник, 14. октобар 1944) — српски сликар који је након студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор. Стварао је пејзаже (махом из околине Дубровника), портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је добио бронзану плакету на светској изложби у Паризу 1900. године. Био је римокатоличке вероисповести[1]. Садржај 1 Живот и дело 2 Види још 3 Референце 4 Литература 5 Спољашње везе Живот и дело „Долазак цара Душана у Дубровник“ „Дах дубровачког пролећа“ Основну школу и гимназију је 1883. године завршио у Дубровнику и после је три године студирао теологију у Задру. 1886. године је отишао на студиј у уметничкој академији у Минхену у Немачку и диплпмирао је 1893. године а затим путовао по Риму и Паризу. Од 1898. се настанио у Београду и ту предавао у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а једно време је био и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. У склопу делегације која је представљала Краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом. Поред њега, у делегацији је учествовао и Паја Јовановић са монументалном композицијом „Проглашење Душановог законика“, за коју је добио златну плакету. За време рата је био у Дубровнику и ту је хапшен и прогањан (као Србин, католичког верског опредељења) од аустријских власти. После рата је постао управник за надлештво уметности и споменике у Дубровнику. Био је један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији. Излагао је на свим значајнијим изложбама у Југославији у Београду и Загребу али и у иностранству у Софији, Минхену, Паризу, Риму, Бечу, Лондону итд.

Pisma Lazi Aleksandar Nenarović Povez: Meki, god. izdanja: 2001 pismo: Latinica strana: 158 izdavač: *Dan Graf stanje odlično O piscu: O knjizi: Ova žbuka tekstova, delom objavljenih u Danasu, obuhvata značajnija desavanja pod zajedničkom odrednicom Posrtanje i buđenje Srbije u vremenskom rasponu dužem od jedne godine: između NATO bombardovanja u prvoj polovini 1999. t sloma autokratskonacionalistickog režima Siobodana Milosevica početkom jeseni 2000, Završni deo posvećen je startu nove vlasti koja je brzo trasirala povratak u „normalni svet i čvrsto joj obećala demokratski unutrašnji preporod. L.1.O.1.P.2.

Tajne srpskog džet-seta 2, Aleksandar Saša Ignjatović Nastavak veoma prodavanog prvog dela u startu obećava i čini se da je Aleksandar ovoga puta napisao još skandaloznije priče u kojima su glavni akteri naše javne ličnosti. Ko je čitao `Džet-set 1` zna da su u njemu `opleteni` brojni sportisti, pevačice, voditeljke ali i političari. Izdavač: Grand Press, Novi Beograd Godina: 2009 Broj strana: 182 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 2300/II Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcij

Feminost tablete sadrže kombinaciju odabranih biljnih ekstrakte i vitamina za održavanje pravilnog tonusa mišića sfinktera. Problem urinarne inkontinencije (UI), nevoljnog ispuštanja urina, izaziva značajnu nelagodnost, ugrožava društveni život, često je uzrok depresije. Specifična priroda bolesti dovodi do značajnog procenta pacijenata koji kriju svoje probleme u borbi sa ovim stanjem. Ovaj problem se odnosi na predstavnike oba pola, ali je češći kod žena. Urinarna inkontinencija je najčešće uzrokovana slabljenjem mišića donjeg dela karlice, koji drži uretru zatvorenom. Kada ovi mišići gube elastičnost, aktivnosti kao što su smeh, kašalj, podizanje tereta, ili rad, mogu da izazovu slabost bešike. Glavni uzroci urinarne inkontinencije kod žena su promene koje se dešavaju u toku trudnoće, porođaja i menopauze. Sastav (u 2 tablete, dnevna doza): 520 mg ekstrakta semena bundeve, 100 mg ekstrakta brusnice (Vaccinium macrocarpon), 50 mg ekstrakta soje, 50 mg ekstrakta koprive, 5 mcg vitamina D3, 2.5 mcg vitamina B12 Ekstrakt semena bundeve ojačava mišiće koji utiču na zadržavanje i otpuštanje urina. Fitoestrogeni, ili izoflavoni soje pomažu u slučaj atrofije mišića koja se javlja tokom menopauze. Vitamin D doprinosi održavanju normalne funkcije mišića. Vitamin B12 doprinosi normalnoj deobi ćelija. Način upotrebe: 1-2 puta po 1 tableta Pakovanje: 56 tableta

Višnja na Tašmajdanu - Siniša Pavić Prvo delo Siniše Pavića, autora najgledanijih TV serija u istoriji RTS-a: `Vruč vetar`, `Bolji život`, `Srećni ljudi`, `Porodično blago` i `Stižu dolari`. Roman je preveden na poljski, nemački, češki i rumunski jezik, dramatizovan je za pozornicu i radio, a po njemu je 1968. godine snimljen i istoimeni film. BEOGRAD 1966 god, 227 str, po korici prosuta neka tečnost, unutrašnjost u vrlo dobrom stanju. K.D.S.O.2.P.1.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat ! Sa francuskom revolucijom 1789. započinje jedno novo razdoblje u istoriji evropske civilizacije, sa romantizmom jedno novo razdoblje u istoriji evropske književnosti, a sa marksizmom novo razdoblje u istoriji pogleda na svet. »Romantizam i marksizam su izvršili velika antropološka otkrića. Oni su otkrili nove kontinente koji se prostiru u čovekovoj unutrašnjosti i unutar sveta. Otkrića romantizma i marksizma su, razume se, različita, i njihove se metode veoma razlikuju. Ali zajedničko im je uverenje da život treba da bude aktivan izbor, da čovek formira sebe i svoje misli u akciji, da revolucija shvaćena kao neprestani projekt okrenut budućnosti određuje saznajni i emocionalni horizont savremene epohe.« Studije Marije Janjion sabrane u ovoj knjizi istražuju složenu oblast preplitanja književnosti, filozofije i (najopštije rečeno) pogleda na svet moderne epohe. Sa velikom erudicijom i zavidnom pronicljivošću, ona istražuje na koji način i književnost i filozofija i ono što danas nazivamo »naukama o čoveku« sarađuju u stvaranju moderne ideje čoveka i njegove sudbine. Marija Janjion ume da u različitim disciplinama i oblastima ljudskog stvaranja otkrije zajedničku osnovnu ideju i da prati sve transformacije koje ona trpi na svom putu od umetnosti do filozofije, i obratno. Time ova knjiga prelazi relativno uske granice književnoistorijskih studija i postaje jedno od važnih dela koie istražuju najpresudnije ideje našeg vremena. Sadržaj: I TRAGICNO 1. Filozofska teorija tragičnog 2. Tragedija i hermeneutika 3. Tragična Hegelova dijalektika 4. Marksov i Ničeov Prometej 5. Frojdov Edip 6. Od tragedije do apsurda 7. Kako je moguća romantična tragedija 8. Savremena tragedija istorije II POGLEDI NA SVET 1. Marksova sociologija saznanja 2. Ideologije 3. Tajne fetišizma 4. Jezik, robe, znakovi, promena 5. Altise: neprihvatanje istorizma 6. Diltajeva teorija pogleda na svet 7. Razumevanje 8. Komprehensivne humanističke nauke i marksizam 9. „Sociologija književnih formi” III PRIRODA Priroda IV RAZBOJNICI I VAMPIRI 1. „Noćni i grobni pesnici” 2. Nemački „demonski ekran” 3. Vlast i hipnoza 4. Nadrealizam kao zamena romantizma 5. Kain i Lucifer 6. Prevrtljivi Prometej 7. Senka božanskog markiza 8. Zločini ljubavi ili dvosmislenost erotizma 9. Gotski fantomi 10. Vratiti ključeve hodnika snova Beleška o piscu

EL ARBOL DE LOS PAJAROS SIN VUELO EL ARBOL DE LOS PAJAROS SIN VUELO (EN PAPEL) CONCHA LOPEZ NARVAEZ , ANAYA, 2005 ISBN 9788420729053 (5 valoraciones ) Guardado por 0 personas, 9 opiniones DATOS DEL LIBRO Nº de páginas: 128 págs. Encuadernación: Tapa blanda Editoral: ANAYA Lengua: CASTELLANO ISBN: 9788420729053 21173 libros de De 9 a 12 años. Literatura infantil RESUMEN DEL LIBRO Me gusta 0 ¡Valóralo! Rafa vive solo en el monte; un día salta la tapia de un jardín para robar fresas, y conoce a Inés. Así comienza su amistad. Sin que sus padres se enteren, Inés va a diario al monte, donde descubre la belleza de la naturaleza junto a su amigo, adiestran una cría de cernícalo... K.S.N. O.1.P.2

Jakov Grobarov x 5 knjiga veoma dobro ocuvane moze i pojedinacno, pitajte Miladin Kovačević (Mostar, 1. april 1938. — Beograd, 24. jul 2013) bio je srpski književnik, poznat pod pseudonimom „Jakov Grobarov“ („Jaša Grobarov“).[1] Pisao je pesme, priče, romane i drame. Osim po značajnom književnom delu, ostao je zapamćen i kao „velika i autentična urbana legenda Beograda“[2] i „verovatno poslednji najautentičniji srpski boem“. Kovačević je rođen 1. aprila 1938. u Mostaru, majku je izgubio 1940, a oca su mu ustaše bacili u jamu u Jasenovcu 1941. godine. Do 1949. živeo je sa maćehom koja je kasnije oslepela. Završio je srednju školu u Mostaru, a zatim je vodio život lutalice i skitnice.[4] Od 1960-ih živeo je pretežno u Beogradu, gde je između ostalog bio grobar (odatle pseudonim) i beskućnik. Tri godine je proveo i u Parizu. Debitovao je u manjoj književnoj periodici početkom 1960-ih, da bi mu zatim radove objavila i ugledna Politika. Prva objavljena knjiga mu je bila Odgonetka sna 1961. godine i od tada je bio redovno zapažen delima u uglednoj periodici i knjigama. Bio je prevođen na više svetskih jezika. Bavio se i slikarstvom, poučavao ga je slikar-boem Slava Bogojević. „Kad se setim starih dana... Za stolovima su sedeli slikari, pisci, muzičari, družili se, pričali. Sada je sve prazno. Teško se orijentišem u ovom vremenu. Što kaže pesnik, svet u kome živim nije svet u kome umirem“. — Jakov Grobarov, u jednom od poslednjih intervjua Dela Odgonetka sna (pesme), samizdat, Beograd, 1961. Hodočasnik (pesme i priče), „Prosveta“, Beograd, 1968. Fioka bez broja (roman), samizdat, Beograd, 1974. U svlačionici (roman), „Tribina“, Beograd, 1978. Vraćam se odmah (priče), „Prosveta“, Beograd, 1987. Bliži se 2000. (poezija), Prva književna komuna, Mostar, 1989. Od Boga ili đavola (roman) „Sloboda“, Beograd, 1990. Moje najbolje priče (priče), „Naučna knjiga“, Beograd, 1991. Živeću ispočetka (priče), BIGZ, Beograd, 1991. Vlasnik tuđeg razuma (priče), „Filip Višnjić“, Beograd, 2001. Igra desnog beka (drama), Književno društvo „Sveti Sava“, Beograd, 2004. Konj bez jahača (proza i poezija), „Zaštita DM“, Beograd, 2004. Drugo izmenjeno izdanje: „Admiral Books“, Beograd, 2006. Ožiljci za sva vremena (priče), „Admiral Books“, Beograd, 2006. Prošlost je prošla (priče), „Nolit“ i „Beoknjiga“, Beograd, 2008. Kafanski biseri (priče), Udruženje srpskih izdavača, Beograd, 2010. Kafanski biseri. 2, Ko je rekao: živeli! (priče), Udruženje srpskih izdavača, Beograd, 2011.

1. David Albahari. `Mrak.` Minut. 124, Beograd: Stubovi kulture, 2008. 179 str. : autorova slika ; 17 cm. 2. David Albahari. `Snežni čovek.` Minut. 20, Beograd: Vreme knjige, 1995. 154 str. ; 17 cm : autorova slika. 3. David Albahari. `Životinjsko carstvo.` 44°N i 20°E. Beograd: Čarobna knjiga, 2014. 2. izd. 126 str. ; 21 cm. 4. Filip David. `Kuća sećanja i zaborava.` Meridijan. 46, Beograd: Laguna, 2014. 190 str. ; 20 cm. 5. Danilo Kiš. `Bašta, pepeo.` Izabrana djela Danila Kiša. Podgorica: Nova Knjiga, 2008. 175 str. ; 20 cm. 6. Danilo Kiš. `Čas anatomije.` Beograd: Nolit, 1978. 344 str. ; 20 cm. Dobro očuvano.

Vuk Karadžić - Srpske narodne pripovjetke I, II i III (komplet) I knjiga I. Zla žena. II. Laž za opkladu. III. Đevojka, udovica i puštenica IV. Ero i kadija. V. Ero s onoga svijeta. VI. Sve, sve, ali zanat. VII. Ero i turčin. VIII. Slovo iže, ali sirca niže. IX. Zašto u ljudi nije taban ravan? X. Šta je najgore na svijetu? Ili Pijan Srbin i gladan Turčin. XI. Međed, svinja i lisica. XII. Đavolska slanina. Narodne srpske zagonetke Odgonetljaji 1. Međedović 2. Čardak ni na nebu ni na zemlji 3. Nemušti jezik 4. Zlatna jabuka i devet paunica 5. Stojša i Mladen 6. Đavo i njegov šegrt 7. Prava se muka ne da sakriti 8. Aždaja i carev sin 9. Zmija mladoženja 10. Opet zmija mladoženja 11. Kome Bog pomaže, niko mu nauditi ne može / 12. Zlatoruni ovan II knjiga 13. Usud 14. Ko manje ište, više mu se daje 15. Milostiva snaha i nemilostiva svekrva 16. Pravda i krivda 17. Očina zakletva 18. Đavolja maštanija i Božja sila 19. Pobratimski darovi 20. Kaluđer i četiri grješnika 21. Kopanje blaga 22. Lijepe haljine mnogo koješta učine 23. Djevojka brža od konja 24. Djevojka cara nadmudrila 25. Čudnovata tica 26. Crno jagnje 27. Careva kći ovca 28. Tri jegulje 29. Čudotvorni nož 30. Čudnovata dlaka 31. Pepeljuga 32. Zla maćeha 33. Maćeha i pastorka 34. Opet Maćeha i pastorka 35. Kako su radile onako su i prošle 36. Divljan 37. U cara Trojana kozje uši 38. Car Dukljan 39. Jedna gobela u kao a druga iz kala 40. Solomuna proklela mati 41. Kralj i čobanin 42. Ko umije, njemu dvije 43. Dva novca 44. Lisica se osvetila vuku III knjiga 1. Baš Čelik 2. Ćela 3. Gvozden čovjek 4. Kum riba 5. Caričina snaha ovca 6. Vilina gora 7. Tica djevojka 8. Car htio kćer da uzme 9. Tri prstena 10. Zla svekrva 11. Opet Zla svekrva 12. U laži su kratke noge 13. Jarac živoderac 14. Dobra djela ne propadaju 15. Careva kći i svinjarče 16. Sunčareva majka 17. Lijek od mađija 18. Biberče 19. Carev zet i krilata baba 20. Sveti Sava i đavo Šaljive priče: 1. Pijesak i sveti Petar 2. Ko je to? - Nikola! 3. Moj je prednjak 4. Zet i punica 5. Za što su prostaci siromasi 6. Pop i parohijani 7. Oklad šta je najbjelje 8. Ljenivi slijepac 9. Zet u punicama 10. Seljanin i gospodar 11. Seljani kupuju pamet. 12. Krepao kotao 13. Vina mijeh i njegova pjesma 14. Ciganin i vlastelin 15. Kafa i njezino crnilo 16. Kudrov i kusov Izdavač: Ringier Axel Springer doo, Beograd Godina: 2015 Broj strana: 63+63+63 Povez: meki Biblioteka: BLIC Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: Blic 11 Težina: 150 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo

SRPSKA KNJIGEŽEVNOST U 100 KNJIGA - 92/100 IZDAVAČ. MATICA SRPSKA SKZ TVRDOG POVEZA SA OMOTIMA 1. STARA SPRSKA KNJIŽEVNOST I 2. STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST II 4. ANTOLOGIJA NARODNIH EPSKIH PESAMA 4 5. ANTOLOGIJA NRODNIH EPSKIH PESAMA II 7. ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA 8. ANTOLOGIJA STARIJE SRPSKE POEZIJE 9. PESNICI I 10. PESNICI II 11. PRIPOVEDAČI I 12. PRIPOVEDAČI II 13. PRIPOVEDAČI III 14. DOSITEJ OBRADOVIĆ IZABRANI SPISI 15. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ-PRVI SRPSKI USTANAK ŽIVOT I OBIČAJI NARODNA SRPSKOG 16. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ- KRITIKE I POLEMIKE 17. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ - PISMA 18. JOVAN STERIJA POPOVIĆ - KOMEDIJE 19. JOVAN STERIJA POPOVIĆ - PESME PROZA 20. ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA 20. PROTA MATIJA NENADOVIĆ - MEMOARI 21. PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ-PJESME LUČA MIKROKOZMAGORSKI VIJENAC 22. PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ LAŽNI CAR ŠĆEPAM MALI PISMA 23. BRANKO RADIČEVIĆ - RUKOVET 24. LJUBOMIR NENADOVIĆ - ODABRANA DELA 25. STJEPAN MITROV LJUBIŠA - PRIPOVETKA 28. DJURA JAKŠIĆ - PESME JELISAVETA PROZA 29. MEMOARI XVIII I XIX VEKA 30. JAKOV IGNJATOVIĆ - ODABRNA DELA I 31 JAKOV IGNJATOVIĆ - ODABRANA DELA II 32. SVETOZAR MAKRKOVIĆ - ODABRNI SPISI 33. MILOVAN GLIŠIĆ - ODABRANA DELA 34. LAZA LAZAREVIĆ - PRIPOVETKE 35. JANKO VESELINOVIĆ - HAJDUK STANKO 36. SVETOLIK RANKOVIĆ - GORSKI CAR PRIPOVETKE 38. STEVAN SREMAC - POP ĆIRA I POP SPIRA 39. STEVAN SREMAC - ZONA ZAMFIROVA PRIPOVETKE 41. LAZA KOSTIĆ - PESME PROZNI SPISI 42. LAZA KOSTIĆ - TRAGEDIJE O POZORIŠTU 43. LJUBOMIR NEDIĆ - STUDIJE IZ SRPSKE KNJIŽEVNOST 44. RADOJE DOMANOVIĆ - SATIRE 45. IVO ĆIPIKO - PAUCI PRIPOVETKE 46. PETAR KOČIĆ - IZABRANE STRANICE 47. BORISAV STANKOVIĆ - NEČISTA KRV KOŠTANA 48. BORISAV STANKOVIĆ - PRIPOVETKE 49. BOGDAN POPOVIĆ - OGLEDI I ČLANCI IZ KNJIŽEVNOSTI 50. MILAN RAKIĆ - PESME 51. ALEKSA ŠANTIĆ-IZABRANE STRANICE, SVETOZAR ĆOROVIĆ-IZABRANE STRANICE 52. JOVAN DUČIĆ - POSME PUTOPISI ESEJI 53. SIMO MATAVULJ-BILJEŠKE JEDNOG PISCA BAKONJA FRA BRNE 54. SIMO MATAVULJ - PRIPOVETKE O KNJIŽEVNOSTI 55. VLADISALV PETKOVIĆ DIS - PESME 56. SIMA PANDUROVIĆ - PESME 57. BRANISLAV NUŠIĆ - ODABRANE KOMEDIJE 58. JOVAN SKERLIĆ - STUDIJE 59. JOVAN SKERLIĆ - KRITIKE 60. SLOBODAN JOVANOVIĆ- PORTRETI IZ ISTORIJE I KNJIŽEVNOSTI 61. BRANIMIR ĆOSIĆ - POKOŠENO POLJE 62. IZBOR SRPSKOG PUTOPISA 63. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI I 64. KNIŽEVNI ISTSORIČARI I KRITIČARI II 65. JOVAN POPOVIĆ-IZABRANE STRANICE, DJORDJE JOVANOVIĆ - IZABRANE STRANICE 66. ISIDORA SEKULIĆ - PROZNI RADOVI 67. ISIDORA SEKULIĆ - OGLEDI 68. RASTKO PETROVIĆ - IZBOR I 69. RASTKO PETROVIĆ - IZBOR II 70. MILOŠ CRNJANSKI - LIRIKA PROZA ESEJI 72. MOMČILO NASTASIJEVIĆ- PESME PRIPOVETKE DRAME 73. STOJAN NOVAKOVIĆ - IZ SRPSKE ISTORIJE 74. STANISLAV VINAVER-ČUVARI SVETA, NIJE SLIKANA, OMOT, OČUVANA, 75. VELJKO PETROVIĆ - PRIPOVETKE 76. VELJKO PETROVIĆ - PESME ESEJI 77. IVO ANDRIĆ-PRIPOVETKE, NIJE SLIKANA BEZ OMOTA, OČUVANA 78. IVO ANDRIĆ NA DRINI ĆUPRIJA 79. MARKO RISTIĆ - OBJAVA POEZIJE 80. MILAN BOGDANOVIĆ - KRITIKE 81. ISAK SAMOKOVLIJA - PRIPOVIJETKE 82. DESANKA MAKSIMOVIĆ - PESME 83. DUŠAN MATIĆ - IZBOR TEKSTOVA 84. OSKAR DAVIČO - SUNOVRATI 85. BRANKO ĆOPIĆ - PRIPOVETKE 86. MIHAILO LALIĆ - ZLO PROLJEĆE 88. NOVINARI 89. FILOZOFI 90. NAUČNICI 91. ESEJI O UMETNOSTI 92. RATNI DRUGOVI 93. VIDJENJE RATA 94. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI III 96. PESNIČKI PREVODI 97. PESNICI IV 98. PRIPOVEDAČI III 99. PRIPOVEDAČI IV 100. ESEJISTI I KRITIČARI STANJE. VEOMA OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI OCENA. 4... 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, NAPOMENA: STAJU U 2 KUTIJE BANANA

Борис Акуњин: ДИЈАМАНТСКА КОЧИЈА књига 1. Ловац на вилине коњице књига 2. Између редова Издавач: ИНФОРМАТИКА, Београд, 2007.год. Меки повез, 190+487 страна, илустровано, ћирилица. Одлично очувано. `“Dijamantska kočija” jedanaesta knjiga Avantura Erasta Fandorina. Roman Dijamantska kočija sastoji se iz dva dela. U prvom delu B.Akunjin opisuje Rusiju iz 1905. godine, posle poraza u rusko- japanskom ratu i kroz detektivsku priču objašnjava razloge neočekivanog poraza Ruske Imperije u kome se već nazire početak njenog kraja. U drugom delu radnja se premešta u 1878. Erast Petrović prekookeanskim brodom Levijatan stiže u Japan. Pisac, inače vrhunski japanolog, opisuje Japan perom znalca japanske kulture, mentaliteta, borilačkih veština, samurajske etike, ali i poezije… Svako poglavlje se završava njegovom pesmom haiku, a knjiga obiluje zagonetkama za čije odgonetanje čitalac mora da se potrudi. Dijamantska kočija nije samo detektivski, istorijski i etnografski, nego i ljubavni roman u kome Fandorin sreće ženu svog života, a Boris Akunjin demonstrira majstorstvo u opisu svih strana ljubavnog odnosa. Poznato je da ruski jezik nema razvijen erotski rečnik, ali pisac nalazi prave reči: njegova erotika je i erotična, i romantična i produhovljena. Boris Akunjin dobitnik je nagrade Japanskog fonda za 2009. godinu, koji je ustanovila Vlada Japana. Dobio je nagradu, kako je obrazloženo, za doprinos produbljivanju veza Japana i Rusije. Kao istraživač i prevodilac, Akunjin je upoznao ruske čitaoce sa japanskom književnošću, a Japan je i tema Dijamanske kočije kao i mnogih drugih njegovih romana.`

Jos jedan ostatak iz elektro-vinklerske radionice - 3 rotora : 1. Veći je za premotavanje , dimenzija : - prečnik kolektora : 29.7 mm - dužina kolektora : 14 mm - broj lamela na kolektoru : 24 - prečnik rotora : 40 mm - broj lamela na rotoru : 12 - prečnik ventilatora : 70 mm - dužina celog rotora sa nazubljenim delom : 145 mm 2 manji rotor je bio u odeljku ispravni - ali nema garancije ! - prečnik kolektora : 23 mm - dužina kolektora : 13mm - broj lamela na kolektoru : 24 - prečnik rotora : 34 mm - broj lamela na rotoru : 12 - dužina celog rotora sa aksijalnim delom : 135 mm (na kraju je neka vrsta sajleili opruge - savitljivo) Iskreno neznam od cega su preostala ova dva rotora, najverovatnije je od neke brusilice i busilice... 3. Rotor + stator od neke black&decker - rotor za premotavanje, a stator je ispravan (nedostaju cetkice) Ko se razume u premotavanje rotora, znace... Ima 6 zubaca na osovini Oba rotora su sa lezajevima kao sto se vidi na slici.

DRUŠTVENA IGRA MONOPOL IZ DOBA SFRJ JUGOSLAVIJE. POLJA SU OBELEŽENA SA TADAŠNJIM IMENIMA ULICA GLAVOG GRADA TJ. BEOGRADA. KARTICE SA POLJIMA SU KOMPLETNE, KARTE ŠANSE I IZNENAĐENJA TAKOĐE. POKLOPAC KUTIJE JE SELOTEJPOM IZLEPLJEN, JER DECA U TOM PERIODU NISU NI SLUTILA DA ĆE IMATI `PAMETNE` TELEFONE TE SE OVAKVA IGRA OBILNO KORISTILA... TABLA ZA IGRU JE ODLIČNA,NA NJENOJ POZADINI JE ISPISANO UPUTSTVO ZA IGRU,A NA SREDIŠNJEM DELU JE FOTOGRAFIJA TADA SAVEZNE SKUPŠTINE. NA TABLI SU PO POLJIMA ISPISANE SLEDEĆE ULICE: 1. KARAĐORĐEVA 2. BALKANSKA 3. ULICA 29 NOVEMBRA 4. VASE ČARAPIĆA ILI VASINA 5. TRG REPUBLIKE 6. MARŠALA TITA 7. MOŠE PIJADE 8. BULEVAR REVOLUCIJE 9. TRG MARKSA I ENGELSA 10. KNEZ MIHAJLOVA 11. TERAZIJE 12. ŠUMICE 13. DUŠANOVAC 14. NIŠKI PUT 15. JUŽNI BULEVAR 16. MAKSIMA GORKOG 16. ULICA 14 DECEMBRA 17. BULEVAR JNA 18. TRG DIMITRIJA TUCOVIĆA 19. NEMANJINA 20. SLOBODANA PENEZIĆA 21. TRG BRATSTVA I JEDINSTVA

Fix&Go SENSOR je vrhunski asortiman za popravku guma za vozila sa četiri točka. U nekoliko jednostavnih koraka, on je u stanju da popravi gume gradskih automobila, limuzina, superautomobila, terenskih vozila, RV i komercijalnih vozila. Komplet je rezultat stalnih inženjerskih istraživanja i laboratorijskih testova koji su stvorili njegove brojne patentirane elemente unutrašnjosti, uključujući senzor koji je u stanju da elektronski kontroliše doziranje zaptivne mase unutar gume. Kanister za zaptivač je sastavljen od jednog komada materijala visoke otpornosti koji se ne može otvoriti tako da je nemoguće slučajno doći u kontakt sa tečnošću, za zagarantovanu sigurnost. PRIBOR Detalji koji čine razliku Svaki SENSOR komplet je opremljen adapterima za naduvavanje biciklističkih guma, lopti, vazdušnih dušeka itd. Jednostavno i zgodno. BEZBEDNOST Pre, tokom i posle popravke SENSOR takođe pomaže nakon popravke probušene gume: uklonite nalepnicu Fik&Go i postavite ga na kontrolnu tablu da uvek imate na umu maksimalnu brzinu koju treba poštovati. TECNOST ZA GUME Ekološki prihvatljiv i na bazi prirodnog lateksa Fik&Go je godinama radio na razvoju prirodnog zaptivača na bazi lateksa koji je usklađen sa najrigoroznijim međunarodnim standardima, pored formule zaptivača neće oštetiti gumu nakon upotrebe ili TPMS sistem vozila. KONTROLA I PRECIZNOST Na usluzi Manometar sa pozadinskim osvetljenjem omogućava očitavanje pritiska u bilo kojoj situaciji. Prekidač za biranje funkcija je razvijen da vas natera da popravite probušenu gumu ili je samo naduvate. Pored toga, dno za oslobađanje vazduha pomaže vam u slučaju preteranog naduvavanja gume. SERVISNA SVETLA Vidljivost čak i pod teškim uslovima Dva LED svetla postavljena u prednjem delu SENZORA omogućavaju maksimalnu vidljivost čak iu uslovima slabog osvetljenja, za popravku bez neprijatnosti. REPAIR Zagarantovana sigurnost SENSOR je opremljen ekskluzivnim sigurnosnim sistemom koji može elektronski kontrolisati pravilno povezivanje creva sa gumom, izbegavajući trošenje zaptivača i oštećenje vašeg vozila.

1.H.Diwald Anspruch auf Mundigkeit 1400-1555 483 strane 2.E.W.Zeeden Hegemonialkriege und Glaubens-kampfle 1556-1648 466 strana 3.R.mandrou Staatsrason und Vernunft 1649-1775 471 strana 4.E.Weis Der Durchbruch des Burgertums 1776-1847 535 strana 5.Th.Schieder Staatensystem als Vormacht 1848-1918 526 strana 6.K.D.Bracher Die Krise Europas 1917-1975 517 strana Format:21x14 cm. Mek povez Napisane posvete na pocetku svake knjige. Knjiga 6 malo ostecena,listovi u giornjem delu malo talasasti. Ostale knjige dobro ocuvane. Slanje vrednosnim paketom.Postarina se placa prilikom preuzimanja.

Informacije o Proizvodu Veličina: 39 Brend: hogl Grad: Požarevac Materijali: koža Tagovi: ravne hogl Stanje predmeta: veoma dobro Boja: crna Hogl military prelepe i udobne čizme. Izrađene od mekane prirodne kože u crnoj boji. Unutrašnjast prirodna koža u gornjem delu, donji deo je postavljen toplim ćebastim tekstilom. Đon fleksibilan deblji visine napred 3cm peta 4,5cm. Kopčaju se na zip postavljenim bočno sa unutrašnje strane,napred pertle za podešavanje širine i kožni kajšić gore kao dodatak. Obeležene brojem 5 1/2 mereno unutrašnje gazište od ivice do ivice 25,5cm korisno 25cm-39 Visina čizama merena zajedno sa petom 33cm. Sve detalje pogledajte na fotografijama,za dodatna pitabja stojim na raspolaganju.

Борислав Пекић: ХОДОЧАШЋЕ АРСЕНИЈА ЊЕГОВАНА Издавач: НОЛИТ, Београд, 1981.год. Тврди повез, 335 страна, ћирилица. Очувано као на фотографијама. `Борислав В. Пекић (Подгорица, 4. фебруар 1930 — Лондон, 2. јул 1992) био је српски књижевник, сценариста и академик. Један је од тринаест интелектуалаца који су обновили рад Демократске странке. Пекић је један од најзначајнијих српских књижевника 20. века. Добитник је НИН-ове награде за роман Ходочашће Арсенија Његована из 1970. године и низа других признања: Награда Стеријиног позорја (1972); награда удружења издавача, (1977); Награда Радио-Загреба, (1982); Годишња награда Удружења књижевника Србије за Сабрана дела (1985); Његошева награда, (1987); Награда Задужбине Јакова Игњатовића, 1991. Орден заслуга за народ са сребрном звездом за допринос у културном стваралаштву. Након Пекићеве емиграције у Лондон 1971, југословенске власти су га сматрале персоном нон грата и низ година су осујећивали издавање његових дела у Југославији. Његова најпознатија дела су Златно руно, Беснило, Одбрана и последњи дани, Како упокојити вампира, Атлантида и Време чуда. Од 12. децембра 1985. био је дописни члан Српске академије наука и уметности. Младост и романи Његов отац, Војислав Д. Пекић, је у Краљевини Југославији био високи државни чиновник, тако да су од Бориславовог рођења до 1941. живели у Старом и Новом Бечеју, Мркоњић Граду, Книну и Цетињу. Почетком Другог светског рата, италијанске окупационе власти су их протерале из Цетиња за Србију. Његова породица се настанила у Баваништу (јужни Банат), а 1945. се одселила у Београд. По пресељењу у Београд 1945, образовање је наставио у Трећој мушкој гимназији, где је матурирао 1948. Убрзо после тога је био ухапшен: „ Био сам члан илегалне студентско-гимназијске организације која се звала Савез демократске омладине Југославије. Ухапшен сам 7. новембра 1948, маја 1949. осуђен по Закону о кривичним делима против народа и државе, на првостепеном Окружном суду на 10 година, а потом ми је на Врховном суду (Народне Републике Србије 26. јуна 1949. године) казна повећана на 15 година затвора са присилним радом и извесним бројем година губитка грађанских права након издржане казне. Помилован сам 29. новембра 1953. године. Као припадник СДОЈ-a је осуђен на петнаест година робије са принудним радом. Издржавао је казну у КПД Сремска Митровица и КПД Ниш. Помилован је после пет година 1953. године. За време тамновања зачете су многе идеје које је после развио у својим главним романима. Студирао је експерименталну психологију на Филозофском факултету у Београду (1954—1958). Године 1958. оженио се инжењерком архитектуре Љиљаном Глишић, сестричином др Милана Стојадиновића, који је био председник владе Југославије (1935—1939) и министар финансија. Годину дана касније родила им се ћерка Александра. Година 1959. је такође година када је Пекић написао свој први од преко двадесет оригиналних филмских сценарија за главне филмске куће у Југославији, међу којима и Дан четрнаести, који је представљао Југославију на Канском филмском фестивалу 1961. године. Годинама је Пекић радио на неколицини романа, а када је први од њих, Време чуда (1965), штампан, привукао је пажњу великог броја читалаца, као и књижевних критичара. Овај роман је 1976. издат на енглеском од стране Harcourt Brace Jovanovic у Њујорку као Time of Miracles (Време чуда). Преведен је на француски 1986, на пољски 1986, румунски 1987, италијански 2004. и грчки 2007. Пекићев први роман јасно је указао на две важне карактеристике његовог рада, оштар антидогматизам и константни скептицизам у погледу могућег „прогреса“ човечанства који је достигнут у току своје историје. Када је Пекић припремио антологију дјечије поезије, која је обухватала дјела са територију читаве Југославије, Григор Витез га је критиковао јер је, без обзира на чињеницу да је српска књижевност за дјецу богатија од хрватске, уврстио мали број аутора из СР Хрватске. У периоду између 1968. и 1969. Пекић је био један од уредника „Књижевних новина“. Његов други роман је Ходочашће Арсенија Његована (1970), у коме је, поред осталог, дао слику студентског протеста 1968. у Југославији. Иако се идеолошки дистанцирао од овог опозиционог покрета, нова политичка клима је даље компликовала његов однос са влашћу, тако да је годину дана био без пасоша. Роман је ипак добио Нинову награду као најбољи југословенски роман те године. Енглески превод под насловом Houses of Belgrade (Београдске куће) се објавио 1978. у издавачкој кући Harcourt Brace Jovanovic у Њујорку, а касније је био преведен на пољски, чешки и румунски. Исељење и даљи рад Након Пекићеве емиграције у Лондон 1971, југословенске власти су га сматрале персоном нон грата и низ година су осујећивали издавање његових дела у Југославији. Најзад се 1975. појавило Успење и суноврат Икара Губелкијана, које је касније преведено на пољски 1980, мађарски 1982, чешки 1985. и француски 1992. Године 1977. послао је рукопис сотије Како упокојити вампира на књижевни конкурс Удружених издавача Југославије, који су препознали у њему најбоље пристигло дело и тако је књига штампана. Касније је преведена на чешки 1980, пољски 1985, италијански 1992, а енглески превод се појавио 2005. Базиран делимично на Пекићевом сопственом искуству у затвору и истрази, роман показује методе, логику и психологију модерног тоталитарног режима. Одбрана и последњи дани (1977), сага-фантазмагорија преведена је на пољски и мађарски 1982, на чешки 1983, француски 1989. и шведски 2003. Ова три романа базично се баве разним врстама и на разним нивоима колаборације у Југославији за време Другог светског рата. После више од две деценије припрема, студија и проучавања први том Пекићеве седмотомовне фантазмагорије Златно руно се 1978. године појавио пред читаоцима. Следе затим и осталих шест томова током 1978—1986. године. Тим делом се Пекић уврстио у најзначајније српске књижевнике. За ову сагу Пекић је 1987. добио Његошеву награду, означујући га као једног од врховних савремених прозних писца у Југославији. Према мишљењу жирија Телевизије Србије, тај роман је ушао у избор десет најбољих романа, написаних на српском језику у периоду од 1982. до 1992. године. Златно руно је упоређивано од стране иностраних критичара са Џејмс Џојсовим „Уликсом”, по структури нарације класичног мита, са Мановим „Буденброковима”, по дугачкој породичној историји и еволуцији предратног друштва, као и са „Контрапунктом живота” Олдуса Хакслија, по унутрашњој тензији која пролази кроз лавиринт конфликтних перспектива. Но ипак је Златно руно слављено као јединствено. Једна од очигледних одлика је и огроман обим и тематска комплексност. Златно руно описује лутање генерација Његована и кроз њих истражује историју Балкана. Први, други и трећи том издат је на француском 2002, 2003. и 2004. године. Осамдесетих је Пекић написао нешто сасвим ново. Сакупљао је материјал за писање књиге о изгубљеном острву Атлантиди, са намером да да једно ново објашњење за корене, развој и пропаст наше цивилизације. И поред класичних извора који су инспирисали његов антрополошки интерес, Пекић је одлучио да оцрта своју нову визију будућности и тиме избегне рестрикције „историјског модела“ са којим је он несумњиво морао да се суочи у старим митовима. Из тога су произишле три књиге: жанр-роман Беснило (1983), антрополошки роман 1999 (1984) и епос Атлантида (1988). Ове књиге су доживеле велики број издања у Србији, а Беснило је био бестселер. Беснило је преведено на шпански 1988. и мађарски 1994, а Атлантида на чешки 1989. За Атлантиду је Пекић добио „Горанови награду“ 1988. Овај роман је 1983. изабран за најчитанију књигу домаћег аутора те године и добио је награду Београдски победници. Пекићева Одабрана дела у 12 томова штампана су крајем 1984. а за њих је добио Награду Удружења књижевника Србије. Године које су појели скакавци, у три тома, издате су између 1987. и 1990. Два одломка прве књиге су преведена на енглески и публикована у књижевним часописима Велике Британије. Ово је Пекићева аутобиографско-мемоарска проза са оценом и објашњењем послератних дана, животом и прогањањем буржоазије под комунистичким режимом. Ове књиге нису само аутобиографске у класичном смислу речи, пошто се Пекић бави и општим стањем Југославије после Другог светског рата, као и другим земљама и њиховим пеналним системима. Он слика затворски живот као јединствену цивилизацију, а цивилизацију „слободе“ као специјалан вид затвора. Ова трилогија је изабрана као најбоља мемоарска проза и за њу је Пекић добио Награду Милош Црњански 1989. Готске приче Нови Јерусалим штампане су 1989, за које је Пекић је добио Награду Мајска руковања у Црној Гори 1990. за своја литерарна и културна достигнућа. Две приче из ове збирке су публиковане на француском, енглеском и украјинском у разним антологијама. Прича Човек који је јео смрт из ове књиге била је посебно преведена у Француској 2005. као сепаратно издање. На таласима радио-станице Франце културе је 21. септембра 2005. ово Пекићево дело представљено као књига дана, односно као најбоља књига страног писца те године. Филм, позориште и радио Пекић се седамдесетих издвојио као један од најбољих савремених драмских писаца Србије. Редовно је писао радио-драме за Westdeutscher Rundfunk у Келну, као и за Süddeutscher Rundfunk у Штутгарту. Од 27 драма које су изведене и/или штампане у Србији, 17 су имале своју премијеру у Немачкој. Многе су биле трансформисане у позоришне и/или ТВ драме и добијале су бројне награде. Шеснаест њих је штампано у његовим Одабраним делима 1984. Његова драма Генерали или Сродство по оружју (1969) се може наћи у свакој антологији српске савремене драме. Добила је Награду Стеријиног позорја за комедију године 1972, као и Награду Кнегиња Милица позоришта у Крушевцу 1991. Пекићеви позоришни комади су били веома популарни и хваљени, а најпознатији од њих Цинцари или Корешподенција (1979), која је базирана на четвртом тому Златног руна, играла се 280 пута у Атељеу 212 у Београду, у периоду од 23 године. Добио је прву награду Радио Загреба за драму 186. Степеник (1982), као и прву награду на фестивалима у Охриду и Варни за Како забављати господина Мартина (1990). Током своје каријере Пекић је радио на многим филмовима, написао је више од двадесет оригиналних сценарија и адаптирао неке од својих романа за филм. Филм Време чуда је био изабран да репрезентује Југославију на Канском фестивалу 1991, где је Горан Паскаљевић добио награду за режију, а касније филм је учествовао на фестивалима у Глазгову, Москви, Монтреалу и Врњачкој Бањи. Награда критичара додељена је у Сан Себастијану 1990. Ђавољи рај (1989) (That summer of white roses), рађен по саги-фантазмагорији Одбрана и последњи дани, добио је награду на филмском фестивалу у Токију 1989. и био је селектован исте године да репрезентује Југославију на фестивалу у Монпељеу (Француска), Пули (Хрватска), Сан Себастијану (Шпанија), Лос Анђелесу и Сан Франциску (САД). Као хонорарни коментатор Југословенског одељења Светске секције Би-Би-Сија у Лондону (1986—1991) Пекић је читао своја „Писма из Лондона“ сваке недеље; ова Писма су после штампана у Југославији као Писма из туђине, Нова писма из туђине и Последња писма из туђине (1987—1991). Свака књига је садржавала педесет писама са духовитим и иновативним запажањима о Енглеској и енглеском народу. Писма су била емитована за југословенске и српске слушаоце, за које је Пекић нарочито уживао да направи бројна и хумористична поређења између енглеске и наше власти, државе, обичаја и људи. За ове књиге добио је Награду Јаша Игњатовић у Мађарској 1991. Пекић је такође на истом програму Би-Би-Сија имао серију о историји Велике Британије, која је издата постхумно са насловом Сентиментална повест Британског царства (1992). За ово дело је добио Почасну награду БИГЗ-а, издавача књиге. Дело је штампано неколико пута и имало је великог успеха. Дела су му преведена на енглески, немачки, француски, италијански, шпански, холандски, пољски, чешки, словачки, мађарски, румунски, реторомански, македонски, словеначки, албански, грчки, шведски и украјински. Крај живота и смрт Године 1989, заједно са још дванаест интелектуалаца обновио је рад Демократске странке, да би следеће, 1990. године, постао члан Главног одбора, као и један од уредника обновљеног опозиционог листа „Демократија“. Године 1991, био је кандидат Демократске странке за народног посланика у Скупштини Републике Србије у београдској општини Раковица, када је победио његов противкандидат Војислав Шешељ. Пекић је био потпредседник Српског ПЕН центра од 1990. до 1992. године и члан енглеског ПЕН центра. Био је дописни члан Српске академије наука и уметности од 1985. године, као и члан Крунског савета принца Александра Карађорђевића 1992. године. Активан, како као аутор тако и као јавна личност, до последњег дана, Пекић је умро од рака плућа у свом дому у Лондону, 2. јула 1992. године у 63. години живота. Кремиран је у Лондону, а његова урна се налази у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, заједно са другим уваженим личностима из социјалног, политичког и културног реда грађана. Постхумно, 1992, га је Њ. К. В. престолонаследник Александар одликовао Краљевским орденом двоглавог белог орла првог степена, као највишег одликовања додељеног од претендента Србије на позицију монарха. Постхумна издања Велики део Пекићевих дела су публикована постхумно. Време речи, 1993; Одмор од историје, 1993; Градитељи, 1994; Рађање Атлантиде, 1996; Скинуто са траке, 1996; У трагању за Златним руном у три тома, 1997; Изабрана писма из туђине, 2000; Политичке свеске, 2001; Философске свеске, 2001; Кореспонденција као живот I и II, 2002-2003; Сабрана писма из туђине, 2004, Роботи и сабласти (збирка необјављених драма), 2006; Изабране драме, 2007; Изабрани есеји, 2007; Морал и демократија (збирка интервјуа и есеја), 2008; Маргиналије и моралије (збирка мисли из објављених и необјављених дела), 2008. Борислав Пекић је за собом оставио огроман корпус књижевних манускрипата који се састоје од комплексних коментара о настанку и развитку тема у Златном руну, Атлантиди, 1999, са филозофског, антрополошког и историјског становишта. Присуство аутобиографских садржаја може се запазити у неким његовим делима у виду сећања на године проведене у политичком заточеништву, као и у књигама есеја поводом живота у Великој Британији. Његова опсесија темама личне слободе провлачи се, како кроз дела, тако и кроз дневнике као одговор на гушење и опресију комунистичког режима у бившој Југославији. Његова супруга и ћерка су 2012. објавиле дело „Стопе у песку“ које садржи говоре и предавања које је Пекић држао широм света. Јубилеји, изложбе, научни скупови у Пекићеву част И након смрти, Бориславу Пекићу и његовом делу одаје се дужно признање и поштовање. Српска академија наука и уметности у Београду одржала је 1. и 2. јула 2000. године научни скуп поводом седамдесетогодишњице рођења Борислава Пекића. Реферати са тог скупа штампани су у Споменици Борислава Пекића 2003. године. Народна библиотека Србије је септембра 2000. године организовала изложбу под насловом „Борислав Пекић или време речи“ заједно са Фондом Борислава Пекића и Народном библиотеком Краљева. Дана 17. априла 2007. године у Библиотеци града Београда била је отворена импозантна изложба о животу и делу великог писца поводом 80 година од његовог рођења. Ова иста изложба под покровитељством Министарства културе Владе Републике Србије путовала је, како по Србији (Јагодина, Нови Сад, Златибор, Ниш, итд), тако и по многим градовима Европе и Канаде. Гостовала је у Будимпешти, па у Сарајеву јула 2007, у Паризу 25. марта 2010, 16. новембра 2010. у Загребу, 2011. у Пули. Градска општина Врачар и Библиотека града Београда је ову изложбу у нешто друкчијем облику приказала 19. априла 2010. године. Зборник Поетика Борислава Пекића: преплитање жанрова настао је као резултат истоименог научног скупа који је одржан у Београду 19. и 20. новембра 2008. године. Међународни научни скуп, посвећен поетици и жанровским аспектима Пекићевог дела, припремљен је у оквиру пројекта „Савремене књижевне теорије и њихова примена: нове дискурзивне праксе књижевнотеоријских проучавања“ који се реализује у Институту за књижевност и уметност — Београд. Организациони одбор су чинили: др Весна Матовић, директор Института, Љиљана Пекић, супруга Борислава Пекића, др Милан Радуловић, руководилац Пројекта у Институту, др Гојко Тешић, др Петар Пијановић, руководилац скупа, др Александар Јерков и мр Игор Перишић. Скуп је отворен 19. новембра 2008. У свечаној Сали Скупштине града уз пригодне речи др Весне Матовић, Небојше Брадића, министра за културу у Влади Републике Србије, и др Петра Пијановића. Научни скуп је окупио проучаваоце и тумаче Пекићевог дела из Србије и иностранства (Немачка, Русија, Француска, Енглеска, Пољска, Украјина, Италија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Македонија). Новембра 2010. године, Пекић је уврштен у серију марака Србијамарке ПТТ Србије „Великани српске књижевности“, чији је дизајн урадила Марина Калезић. Колекција је постала филателистичка реткост. Такође, 2002. године изграђена је основна школа на Бежанијској коси у Београду која је добила име по Бориславу Пекићу. У Београду, на Врачару, именована је улица Борислава Пекића, а 2012. године огранак Библиотеке града Београда у улици Светозара Марковића добио је име по Бориславу Пекићу. Године 2006. његова супруга Љиљана Пекић, која је била приређивач његових постхумних дела, почела је да уређује блог Борислава Пекића на ком се могу наћи, како публикована, тако и необјављена дела овог писца. Године 2012. његова унука Мари-Луиз почела је Фејсбук страницу са Пекићевим одабраним цитатима. Брига о публиковању Пекићевих рукописа, како објављених, тако и оних из заоставштине, преузеле су његова супруга Љиљана Пекић и ћерка Александра Пекић. Борислав Пекић је рехабилитован одлуком Окружног суда у Београду од 17. децембра 2007. године. На Цветном тргу у Београду је 2. марта 2016. откривен споменик Бориславу Пекићу. Фонд „Борислав Пекић“ После Пекићеве смрти, у јулу 1993, у Београду, је основан Фонд „Борислав Пекић“, чији су оснивачи српски ПЕН-центар, Српска академија наука и уметности, Министарство културе Републике Србије, Бранко Драгаш, Удружење књижевника Србије и Љиљана Пекић, која је и директор Фонда. Циљ Фонда је промоција и публиковање Пекићевих дела, старање o пишчевој заоставштини, као и пројекти „Борислав Пекић нашој деци“ и годишња додела награде „Борислав Пекић“ за књижевна дела у настајању. Од 1995. установљена је књижевна награда „Борислав Пекић” која се додељује гимназијалцима. Фонд редовно објављује и публикацију Анали Борислава Пекића. Писци који су добили награду Фонда „Борислав Пекић“ за нова дела временом су постали афирмисани ствараоци савремене српске књижевности. Међу њима су Светислав Басара, Драган Великић, Горан Петровић, Владислав Бајац, Милета Продановић, Игор Маројевић, Сретен Угричић, Гојко Божовић, Јасмина Лукић, Саша Јеленковић, Александар Марчићев и многи други. Ово је јединствена књижевна стипендија у Србији за дела у настајању. Награда и стипендија се додељују сваке године 2. јула, на дан Пекићеве смрти. У Аналима Борислава Пекића сваке године се штампају критике и студије о разним аспектима Пекићевог стварања, као и одломци из романа награђених писаца и исцрпна Пекићева библиографија, која се сваке године ажурира. Ставови Пекић током живота у изгнанству у Уједињеном Краљевству никада није узео британско држављанство. Сматрао је да је Србин и српски писац и желео је да остане такав до краја живота, са чим су се његова супруга и ћерка солидарисале. У преписци са пријатељима наводио је да њега у Србији нико неће, као и да му Срби пребацују да није довољно Србин у јавним наступима а Црногорци да се не залаже за њихову измишљену нацију. Награде НИН-ова награда, за роман Ходочашће Арсенија Његована, 1970. Стеријина награда за текст савремене комедије, за драму На лудом белом камену, 1972. Награда „Београдски победници”, за најчитанију књигу, 1984. Годишња награда Удружења књижевника Србије, за Сабрана дела, 1985. Награда „Лазар Комарчић”, за роман 1999, 1986. Његошева награда, за роман Златно руно (седам томова), 1987. Награда „Милош Црњански”, за књигу Године које су појели скакавци, 1989. Награда Задужбине „Јаков Игњатовић”, за књигу есеја Писма из туђине, 1990. Награда „Кнегиња Милица” Крушевачког позоришта, 1991. Деретина награда, за књигу есеја Последња писма из туђине, 1991. БИГЗ-ова награда, постхумно, за књигу есеја Сентиментална повест Британског царства, 1993. Дела Време чуда, повест, Просвета, 1965, 1983; Београд: Народна Књига, 1997; Титоград: Графички завод, 1969; Нови Сад: Соларис, 2006; Београд: Лагуна, 2012, 2021 Ходочашће Арсенија Његована, роман, Београд: Просвета, 1970, 1971, 1991; Београд: Нолит 1981; Завод за уџбенике и наставна средства, 2002; Београд: НИН и Завод за уџбенике, 2004; Београд: Евро-ђунти, 2010 Успење и суноврат Икара Губелкијана, новела, Београд: Слово Љубве, 1975; заједно са новелом Одбрана и последњи дани: Београд: Рад, 1984; Београд: Народна књига, 1996; Нови Сад: Соларис, 2001; Београд: Лагуна, 2021 (заједно); Београд: Српска књижевна задруга, 2009 (одвојено). Како упокојити вампира, сотија, Београд: БИГЗ, Рад, Народна књига, 1977; Београд: Нолит, 1982; Цетиње: Обод, 2000; Нови Сад: Соларис, 2002; Београд: Лагуна, 2012 Одбрана и последњи дани, новела, Београд: Слово Љубве, 1977; заједно са Успење и суноврат Икара Губелкијана, Нови Сад: Соларис, 2001. Златно руно, фантазмагоријска, Београд: Просвета, 1978 (том I & II), 1980 (том III & IV), 1981 (том V), 1986 (том VI & VII); Сарајево: Свјетлост, 1990, Београд: Дерета, 2005 (том I-VII), и 2006 (том I-VII) цео комплет је у кожном повезу; Беснило, жанр-роман, Загреб: Свеучилишна наклада Либер, 1983, 1984; Београд: БИГЗ, 1985, 1987; Београд: Просвета, 1991; Београд: Дерета, 1993; Нови Сад: Соларис, 2002; Београд: Новости, 2004; Београд: Лагуна, 2011. 1999, антрополошка повест, Љубљана, Загреб: Цанкарјева заложба, 1984; Београд: Нолит, 2001; Нови Сад: Соларис, 2006; Београд: Лагуна, 2011. Године које су појели скакавци, успомене из затвора или антропопеја (1948—1954), Београд: БИГЗ, 1987, 1988, 1991 (том 1), 1989, 1991 (том 2), 1990, 1991 (том 3); Нови Сад: Соларис, 2004 (томови 1, 2, 3), Београд: Службени гласник 2010 (томови 1, 2, 3). Писма из туђине, Загреб: Знање, 1987; Београд: Народна књига, 2000. Нови Јерусалим, готска хроника, Београд: Нолит, 1988; Београд: Српска књижевна задруга, 1990, 1997; Београд: Политика, Народна књига, 2004; Нови Сад: Соларис, 2001; Београд, Лагуна, 2012 Атлантида, епос, 2 тома, Загреб: Знање, 1988, 1989; Нови Сад: Соларис, 1995, 2001, 2006; Подгорица: Вијести, 2007; Београд: Лагуна, 2011. Нова писма из туђине, Загреб: Младост, 1989. Последња писма из туђине, Београд: Дерета, 1991. Сентиментална повест Британског царства, повест, Београд: БИГЗ, 1992, 1993, 1995; Нови Сад: Соларис, 1999, 2002, 2006; Београд: Службени гласник, 2010. Време речи, збирка интервјуа, приредио Божо Копривица, Београд: БИГЗ и Српска књижевна задруга, 1993. Одмор од историје, приредио Радослав Братић, Београд: БИГЗ, 1993. Градитељи, Београд: БИГЗ, 1995. Рађање Атлантиде, приредила Љиљана Пекић, Београд: БИГЗ, 1996. Скинуто са траке, дневничке белешке и размишљања, приредио Предраг Палавестра, Београд: Народна књига, 1996. У трагању за Златним руном, приредила Љиљана Пекић, Београд: БИГЗ, 1997. Писма из туђине, одабрана приредио Владета Јанковић, Београд: Народна књига, 2000. Политичке свеске, приредила Љиљана Пекић, Нови Сад: Соларис и Стyлос, 2001. Философске свеске, приредила Љиљана Пекић, Нови Сад: Стилос, 2001. Кореспонденција као живот I, преписка са пријатељима, приредила Љиљана Пекић, Нови Сад: Соларис, 2002; Београд: Службени гласник 2011. Кореспонденција као живот II, преписка са Љиљаном и Александром, приредила Љиљана Пекић, Нови Сад: Соларис, 2003; Београд: Службени гласник 2011. Сабрана писма из туђине, Нови Сад: Соларис, 2004; Београд: Службени гласник 2010. Роботи и сабласти, драме, избор Светислав Јовановић, Нови Сад: Соларис, 2006. Изабрани есеји, избор Лидија Мустеданагић, Нови Сад; Соларис, 2007. Изабране драме, избор Лидија Мустеданагић, Нови Сад: Соларис, 2007. Морал и демократија, приредио Маринко Вучинић, Београд: Демократска странка, Истраживачко-издавачки сектор, 2008. Маргиналије и моралије, приредила Љиљана Пекић, Нови Сад: Соларис, 2008. На лудом белом камену (Генерали или сродство по оружју + У Едену, на истоку): Београд, Атеље 212, ГОДИНА??? Генерали (у Антологија ТВ драме), Београд, РТВБ, 1969 Генерали (у Антологија савремене српске драме-С. Селенић) Београд, СКЗ, 1977 Аргонаутика; Београд: Српска књижевна задруга 1989. Интервју са Драгомиром Стојадиновићем; Београд: Институт за савремену историју, 2007. Живот на леду; Београд: Завод за уџбенике, 2009. Цинцари или Корешподенција; Београд: Удружење драмских писаца Србије и Позориште “Модерна гаража“, 2009. Како забављати господина Мартина (у Антологија српске радио драме од М. Јокић-З. Костић, бр. 2, 1939-2003, Београд, РТС, 2004 Ремек-дело или Судбина уметника; Београд: Народно позориште, 1979 Б. Пекић/Михиз Атеље 212: Цинцари или корешпонденција Београд, Атеље 212, 1980 Б. Пекић/Михиз Атељеа 212: Заклети спасилац дављеника; Београд, Атеље 212, 1985 Б. Пекић/Михиз Атеље 212: Корешпонденција + Спасилац; Београд, Атеље 212, 1986 Б. Пекић Театар у подруму Атеље 212: Време чуда(у програму су коментари о Пекићу); Београд, Атеље 212, Б. Пекић Синтеза 26, Обешењак у Крушевачком позоришту, Крушевац, Багдала, 1984, 1993 Б. Пекић Крушевачко позориште, Обешењак, Генерали, Крушевац, Крушевачко позориште, 1996 Анали, одломци из заоставштине, критике и библиографија Београд: Фонд Борислав Пекић, 2004 (бр. 1); 2005 (број 2); 2006 (број 3); 2007 (број 4); 2008 (број 5); 2009 (број 6); 2010 (број 7) Едиције изабраних дела: Одабрана дела Борислава Пекића, у 12 томова, Београд: Партизанска књига, 1984. Садржи: Том 1: Успење и суноврат Икара Губелкијана; Одбрана и последњи дани. Том 2: Време чуда. Том 3: Како упокојити вампира. Том 4: Ходочашће Арсенија Његована. Том 5: Златно руно 1. Том 6: Златно руно 2. Том 7: Златно руно 3. Том 8: Златно руно 4. Том 9: Златно руно 5. Том 10: На лудом, белом камену: одабране комедије; садржи између осталих следеће драме: На лудом, белом камену или булење вампира, Разарање говора, Уметност и стварност, Ко је убио моју бесмртну душу?, Како се калио један господин, Бермудски троугао, Стоосамдесетшести степеник, Генерали или сродство по оружју. Том 11: У Едену, на истоку: одабране фарсе;садржи између осталих драме: У Едену, на истоку, Како забављати господина Мартина, Категорички захтев, Сива боја разума, Рђав дан на Стоцк Еxцханге-у, Обешењак, Тезеју, Јеси ли убио Минотаура?, Рајнске задушнице. Том 12: Тамо где лозе плачу: есеји, дневници. Изабрана дела Борислава Пекића у 6 томова, Београд: Просвета 1991. Књ. 1: Успење и суноврат Икара Губелкијана: Одбрана и последњи дани: новеле. Књ. 2: Време чуда: повест. Књ. 3: Ходочашће Арсенија Његована: роман. Књ. 4: Како упокојити вампира: сотија. Књ. 5: Беснило: жанр-роман. Књ. 6: Нови Јерусалим: готска хроника.

Art Špigelman Maus 1 - 2 Autor: Art Špigelman Prevela Ana Uzelac Izdavač: Komiko Godina izdanja: Samizdat B92 Broj strana: 161 + 137 Format: 23 x 16cm Povez: Meki povez sa klapnom Opis i stanje: Nekorišćeno, stanje odlično Biografski roman o životu autorovog oca smatra se temeljem čitavog medija i delo je nagrađeno najprestižnijim priznanjima, uključujući i Pulicerovu nagradu, što je presedan koji nikada nije ponovljen. „Izuzetno delo, čudesno po svojoj zamisli i izvedbi... u isto vreme iroman i dokumentarac, i memoari i strip. Briljantno, jednostavno briljantno.” – Džuls Fajfer „Vrlo retko se naiđe na knjigu koja je onoliko hrabra i vredna koliko je svi hvale. Ovo je takva knjiga.” – Esquire „Nenametljiv trijumf, osećajan i jednostavan - nemoguće ga je tačno opisati i nemoguće bi ga bilo postići u bilo kom mediju osim stripa.” – Washington post „Zbog Mausa postajemo svedoci na jedan nov način – sama površinska nestvarnost omogućava nam da vidimo stvarnost koju prikazuje.” – Newsweek Tags: Beletristika Nagrađene knjige Stripovi i grafičke novele StarWay 08.07.2023.

Vodenica na Flosi 1. deo - Džordž Eliot Vodenica na Flosi je najpoznatiji romana Džordž Eliot – najpopularnije autorke viktorijanske književnosti koja je svoja književna dela objavljivala pod muškim pseudonimom. To je činila ne samo jer je smatrala da će njen književni rad biti mnogo ozbiljnije shvatan ako bude prezentovan kao rad pisca, a ne spisateljice, već i da bi sačuvala svoju privatnost – autorka je imala aferu sa oženjenim muškarcem. Porodica Taliver živi udobnim seoskim životom u Engleskoj dvadesetih godina devetnaestog veka. Tom je mladić ambiciozan u svojim planovima da se školuje. Megi je devojka koja voli da sanjari. Nad njihovu srećnu i bezbrižnu mladost nadvija se oblak crnih slutnji kada gospodin Taliver zapadne u finansijske probleme zbog kojih može izgubiti vodenicu na Flosi. Ta situacija samo će zbližiti brata i sestru. Ali okolnosti se samo pogoršavaju i oni su primorani da se suoče sa novom situacijom. Tom je trezven i spreman da se priključi porodičnom poslu. Megi je mnogo osetljivija. ... Izdavač: Svjetlost, Sarajevo Godina: 1967 Broj strana: 330 Povez: tvrdi Biblioteka: Džepna biblioteka izabranih dela Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: DU11/2 Težina: 250 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcij

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Anto Staničić (Tivat, 18. prosinca 1909. - 1991.), crnogorski[1]dječji pisac i novinar, hrvatske nacionalnosti.[2] Jedan je od najpoznatijih pisaca dječjih knjiga, romana i pripovijetki. Među malobrojnim je Bokeljima koji je uspio ući u školsku lektiru za osnovne škole. Poznato mu je djelo roman Mali pirat, koji je bio rado čitan u drugoj polovini 20. stoljeća u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji i Slovačkoj, te je doživio nekoliko izdanja. Poznati su mu i romani Galebovo gnijezdo i Bambusov štap.[2] 26. studenoga 2019. postavljena mu je spomen ploča na zidu kuće u Tivtu gdje je pisac rođen.[3] Živio je u Beogradu te je stvarao na srpskom jeziku. Rođen u Tivtu 1909. godine. U Dubrovniku je završio osnovnu i srednju školu. U Zagrebu je počeo studirati ekonomiju. Godine 1937. zaposlio se u Agrarnoj banci u Beogradu. Godine 1948. u Radio-Beogradu se zaposlio kao novinar. Na Radio-Beogradu radio je u uredništvu emisija za djecu, potom u Radio-školi, te drugim uredništvima u kojima je stalno radio do 1978. godine. Većinom je živio u Beogradu, ali je nadahnuće za djela nalazio na obali Jadranskog mora i tamošnjim ljudima, koje je smatrao vrlo hrabrima. Ugledao se na djeda Peru, mornara, pa je pisao uglavnom o svom zavičaju plemenitih i jednostavnih ljudi i njihovom mornarskom životu. Prvu knjigu objavio je 1951. godine, Priče na granici istine. Slijedi mu uspješnica Mali pirat, čiji motiv je prošlost stare Boke i kroz nju je prikazao svoje uspomene iz djetinjstva. Doživjela je prijevode na slovenski, makedonski, mađarski i češki. Roman Bambusov štap preveden je na slovački. Nastavio je stvarati i novo veliko priznanje dobio je 1981. za Galebovo gnijezdo te 1991. godine. Umro je 1991. godine.[1] Djela Djela:[1] Priče na granici istine, Zagreb: Mladost, 1951. Mali pirat, Zagreb: Mladost, 1956. Bambusov štap, Zagreb: Mladost, 1959. Ratni brod Velika sultanija, Zagreb: Mladost, 1964. Tamo gdje se talasi razbijaju, Zagreb: Mladost, 1964. Afrikanac i druge pripovijesti, Zagreb: Mladost, 1971. Nojeva barka, Gornji Milanovac: Dječje novine, 1974. Binga, Minuš Đerdan priča za djecu Galebovo gnezdo, Beograd: Nolit, 1980. Kojim putem, Afrikanče, Beograd: Nolit, 1984. Priča o Sunici, Beograd: Nolit, 1985. Beskućne kuće, Beograd: Nolit, 1987. Tajne Veriga, Beograd: Nolit, 1988.