ODLICNO OCUVANO,299 STRANICA

Narodna knjiga/ Alfa, 1995. Manji format, 120 strana. Nekorišćena knjiga, listovi po boku neznatno uprljani od stajanja na polici - zanemarljivo.

biblioteka grada Beograda tvrd povez,867 strana Korice malo oštećene, unutrašnjost nije.

Nova,nekorištena knjiga. Izdanje SKD Prosvjeta Zagreb 2014. Tvrdi povez,format 24 cm,471 strana,ćirilica. Sadržaj pogledajte na slici 2

Veliša Joksimović KNJIŽEVNO DELO ČEDE POPOVIĆA Smederevo, 2008. Udžbenički format, 218 strana. Lepo očuvana, na predlistu je posveta autora. Čedomir Popović

Zbornik radova.Posveta na predlistu.272str;24cm. K94

Stilistikom kroz beletristiku Miloš Kovačević Izdavac: Društvo za srpski jezik i književnost Srbije Beograd, 2022. Meki povez 193 str.

Odlično stanje

odlično očuvana gorski vijenac kliz

Dr Milosav Babovic - Dostojevski kod Srba Graficki zavod, Titograd, 1961. Tvrd povez, 523 strane, posveta autora. RETKO!

Predrag Palavestra Knjiga o Andriću Meki povez Izdavač Bigz / Srpska književna zadruga Предраг Палавестра (Сарајево, 14. јун 1930 — 19. август 2014) био је српски књижевник, историчар књижевности и редовни члан Српске академије наука и уметности[1] и Академије наука и уметности Босне и Херцеговине. Биографија Рођен је у Сарајеву 1930. године. У Београду је завршио Филолошки факултет на коме је докторирао 1964.[1] Као књижевни критичар је писао за лист Политику, био је уредник „Књижевних новина“ и часописа „Савременик“.[1] Радио је као директор Института за књижевност и уметност у Београду.[1] Два пута је изабран за председника Међународног ПЕН центра Србије. Члан је Крунског савета и Управног одбора Фонда Краљевског Дома Карађорђевића. У чланство Српске академије наука и уметности је примљен 7. маја 1981, када је изабран за дописног члана.[1] За редовног члана је изабран 15. децембра 1988. На мјесто секретара Одељења језика и књижевности САНУ је први пут изабран 26. априла 1994, а пононо изабран 28. маја 1998. и 23. априла 2002.[1] Његова књига „Послератна српска књижевност 1945—1970“ је прећутно забрањена и једним делом тиража и запаљена.[2] Преминуо је у Београду 19. августа 2014. године, у 84. години живота. Дјела Књижевне теме (1958) Књижевност Младе Босне (1965, два издања) Токови традиције (1971) Послератна српска књижевност 1945—1970 (1972, друго издање 2012) Догма и утопија Димитрија Митриновића: почеци српске књижевне авангарде (1977) Критика и авангарда у модерној српској књижевности (1979) Скривени песник: Иво Андрић (1981) Критичка књижевност (1983) Наслеђе српског модернизма (1985) Историја модерне српске књижевности — златно доба 1892-1918. (1986, два издања) Књижевност као критика идеологије (1991) Књига о Андрићу (1992) Књижевност и јавна реч (1994) Критичке расправе (1995) Јеврејски писци у српској књижевности (1998) Историја српског ПЕН—а (2006)

odlično stanje časopis Polja Novi Sad 1990 broj 381 Žan Bodrijar, Fransoa Liotar, Milorad Belančić, Kazimir Maljevič, Ješa Denegri, Susret Zveva i Džojsa, Stanislas Džojs, Džejms Džojs, postmoderni intelektualac obrad savić, Sava Damjanov istorija jedne recepcije, Đorđe Marković Koder, andrea zlatar

Priručnik za filološke i klasične gimnazije Violeta Jelačić Srbulj 2007. Tvrd povez, strana 415 Ima podvlečenja grafitnom olovkom na početku knjigue, osim toga stanje je vrlo dobro

Odlično stanje Retko u ponudi Knjiga je objavljena u ediciji `Razgovori s piscima` 1998.godine. Priredio i pogovor napisao Ljubisav Andrić. Izdavači su Bigz i SKZ. Исидора Секулић (Мошорин, 16. фебруар 1877 — Београд, 5. април 1958) била је српска књижевница и академик. Секулићева је била прва чланица Српске академије наука и уметности.[а] Исидора Секулић ИсидораСекулић.jpg Исидора Секулић Лични подаци Датум рођења 16. фебруар 1877. Место рођења Мошорин, Аустроугарска Датум смрти 5. април 1958. (81 год.) Место смрти Београд, ФНРЈ Биографија Стваралаштво Уреди До краја, и без остатка, посвећена лепоти смислене речи, књижевница Исидора Секулић је за живота стекла уважење као најобразованија и најумнија Српкиња свога времена. Зналац више језика, и познавалац више култура и подручја уметничког изражавања, Исидора Секулић је као писац, преводилац и тумач књижевних дела понирала у саму суштину српског народног говора и његовог уметничког израза, сматрајући говор и језик културном смотром народа. Писала је о Бранку Радичевићу, Ђури Јакшићу, Лази Костићу, Петру Кочићу, Милану Ракићу, Вељку Петровићу, Иви Андрићу, Момчилу Настасијевићу и другима. Пензионисана је 1931. године. Изабрана је за дописног члана Српске краљевске академије 16. фебруара 1939, а за редовног члана Српске академије наука 14. новембра 1950, као прва жена академик. Умрла је 5. априла 1958. године у Београду. На Топчидеру јој је подигнут споменик 2015. године.[6] Дубоко промишљен и уметнички истанчан њен књижевни, преводилачки и критички израз је празник наше писане речи. Рекла је Дела Уреди У пола века књижевног рада у више облика уметничког исказивања и расуђивања - објавила је мноштво књига наративне прозе, критичких књига и чланака. Наводимо само нека од важнијих дела: Сапутници (1913) — приповедна врста интимног дневника Писма из Норвешке (1914) — путопис Из прошлости (1919) Ђакон Богородичине цркве (1919) — роман Кроника паланачког гробља (1940) — приповетке Записи (1941) Аналитички тренуци и теме, књ. 1-3 (1941) — есеји Записи о моме народу (1948) Његошу књига дубоке оданости (1951) Говор и језик, културна смотра народа (1956). Srpska međuratna književnost

Naslov: Fiction and the Unconscious Autor: Simon O. Lesser Izdavač: Vintage Books (A division of Random House), New York, USA Obim strana: 322 Format: 11 x 18,5 cm Povez: Meki Knjiga je jako lepo očuvana. Unutrašnjost je odlična, na uvodnoj strani postoje pečat i potpis Miloša I. Bandića, koji je ujedno i bivši vlasnik. Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu nakon uplate na tekući račun, a moguće je i lično preuzimanje u Novom Sadu na mojoj adresi. Tag: Miloš I. Bandić

Retorika Branislav Nušić

Odlično stanje Retko u ponudi Shakespearian comedy London, Edward Arnold, 1972 247, 2 pages : 2 illustrations ; 23 cm Contents: The presentation of comedy: the first ten plays / John Russell Brown -- `Were man but constant, he were perfect`: constancy and consistency in the Two gentlemen of Verona / Inga-Stina Ewbank -- Shakespeare without sources / Stanley Wells -- Grace, art and the neglect of time in Love`s labour`s lost / John Dixon Hunt -- The Merchant of Venice, or, The importance of being earnest / D.J. Palmer -- The owl and the cuckoo: voices of maturity in Shakespeare`s comedies / R.A. Foakes -- Shakespeare`s fools: the shadow and the substance of drama / Gareth Lloyd Evans -- As you like it and Twelfth night: Shakespeare`s sense of an ending / Anne Barton -- Theatrical trompe l`oeil in Measure for measure Jocelyn Powell -- Two unassimilable men / A.D. Nuttall .... Vilijam vilijem viljem Šekspir komedije drame ... esej jan kot sekspir nas savremenik

Jerzy Tulisow JEZYK MANDŽURSKI Jerzi Tulisov MANDŽURSKI JEZIK ​Autor: Jerzy Tulisow Tekst na poljskom jeziku Izdavač: Dialog Warszawa - Series: Languages of Asia and Africa Godina izdanja: 2000 Broj strana: 189 Format: 20,5 x 14,5cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, veoma dobro očuvano Tags: Mandžurija Azija Afrika 02.03.2024.

KOMENTARI SLOBODANA TOMOVIĆA Lažni car Šćepan Mali Luča mikrokozma Gorski vijenac Petar II Petrović Njegoš Autor: SLOBODAN TOMOVIĆ Izdavač: Kultura Beograd, Narodni muzej Cetinje Godina izdanja: 1990 Broj strana: 509 Format: 24 x 17cm Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, veoma dobro - odlično očuvano Tags: Crna Gora Književnost Crne Gore 02.03.2024

Zdenka Valent Belić

Solidno ocuvana G6 These essays reveal Mikhail Bakhtin (1895-1975)—known in the West largely through his studies of Rabelais and Dostoevsky—as a philosopher of language, a cultural historian, and a major theoretician of the novel. The Dialogic Imagination presents, in superb English translation, four selections from Voprosy literatury i estetiki (Problems of literature and esthetics), published in Moscow in 1975. The volume also contains a lengthy introduction to Bakhtin and his thought and a glossary of terminology. Bakhtin uses the category `novel` in a highly idiosyncratic way, claiming for it vastly larger territory than has been traditionally accepted. For him, the novel is not so much a genre as it is a force, `novelness,` which he discusses in `From the Prehistory of Novelistic Discourse.` Two essays, `Epic and Novel` and `Forms of Time and of the Chronotope in the Novel,` deal with literary history in Bakhtin`s own unorthodox way. In the final essay, he discusses literature and language in general, which he sees as stratified, constantly changing systems of subgenres, dialects, and fragmented `languages` in battle with one another.

Vladimir Anic i Josip Silic Tvrde korice,dobro ocuvana 707 strana M-61

Odlično stanje Autor - osoba Stanzel, Franz Karl Naslov Tipične forme romana / Franc K. Štancl ; s nemačkog prevela Drinka Gojković Jedinstveni naslov Typische Formen des Romans. scc Vrsta građe dr.knjiž.oblici ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1987 Fizički opis 143 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Gojković, Drinka Zbirka ǂBiblioteka ǂElementi ; 2 ISBN (broš.) Napomene Prevod dela: Typische Formen des Romans / Franc K. Stanzel Str. 133-[144]: Pogovor / Drinka Gojković. Predmetne odrednice Roman – Forma Franc Štancl je ponudio tipologiju romana i pripovjedačkih situacija koja nije vezana za epohu niti poetička obilježja, već je zasnovana isključivo na narativnim osobinama teksta i na tumačenju modusa prezentiranja narativne informacije, pa je stoga njena primjena univerzalna. Tipove romana treba razumjeti kao misaone konstrukcije, apstrahovane za potrebe teorijske analize, koje se u konkretnom književnom djelu nikada ne ostvaruju u potpunosti. Štancl definiše tri pripovjedačke situacije, na osnovu kojih utvrđuje i tri tipa romana: 1. Auktorijalna pripovjedačka situacija 2. Pripovjedačka situacija u prvom licu 3. Personalna pripovjedačka situacija Podjela je izvršena na osnovu dominantne forme pripovijedanja, jer pripovijedačka situacija, kao opšta narativna shema koja uređuje tekst, može biti zasnovana na izvještavanju i na prikazivanju. IZVJEŠTAVANJE ili PRIPOVIJEDANJE-IZVJEŠTAJ ima sljedeće karakteristike: a) Čitalac posmatra opisivani događaj sa vremenske i prostorne distance na kojoj se nalazi i sam izveštač; b) Tok događaja zamišlja se kao deo prošlosti; c) Pripovjedač-izvještač ne iznosi pojedinosti, što dovodi do odsustva detalja u opisivanju; d) Čitalac nije emotivno anagažovan, jer se distanca pripovjedača prema događajima, prostorna, vremenska i emotivna, prenosi i na čitaoca; e) Preteritna vremena zadržavaju svoje osnovne funkcije označavanja prošlih radnji. SCENSKO-MIMETIČKI PRIKAZ: a) Uvlači čitaoca u sami centar zbivanja; b) Ukida se prostorno-vremenska distanca i čitalac postaje očevidac opisivanih događaja; c) U opisu se nižu pojedinosti; d) Zbivanje se prikazuje kao da se upravo sada odigrava; e) Epski preterit modifikuje svoje funkcije, pa umjesto označavanja prošle radnje, on označava događaj koji se, navodno, upravo sada odigrava, što znači da se u ovom tipu naracije prošla vremena upotrebljavaju modalno da bi se proizveo utisak o sinhronosti prikazanih zbivanja. Dakle, sadržaj neke priče direktno je uslovljen načinom, odnosno formom pripovijedanja. AUKTORIJALNA PRIPOVJEDAČKA SITUACIJA podrazumijeva prisustvo ličnog pripovjedača koji se oglašava, miješajući se u pripovijedanje, pri čemu komentariše likove, zbivanje, hronotop i atmosferu, a ponekad i samo pripovijedanje. Na prvi pogled ovakav tip pripovjedača identičan je sa autorom (odatle mu je izvedeno ime), ali on je samostalan lik, stvoren kao i ostali likovi u romanu, autorovom rukom. Auktorijalni pripovijedač nalazi se na pragu između fiktivnog svijeta romana i autorove i čitaočeve stvarnosti, pri čemu se naglašava posredovanost epskog toka. Osnovna forma pripovijedanja koja odgovara auktorijalnoj situaciji jeste pripovijedanje-izvještaj, pa je scenski prikaz podređen izvještaju. Uloge auktorijalnog pripovjedača mogu biti: 1. Uloga hroničara kome je prvenstveno stalo do istorijske istine; 2. Objektivnog priređivača nekog spisa; 3. Pripovjedača čije znanje ne podleže restrikciji ili ograničavanju, što je tradicionalna naratologija nazivala sveznajućim pripovjedačam; 4. Pripovjedača koji samo djelimično poznaje tok zbivanja; ROMAN U PRVOM LICU podrazumijeva pripovjedača koji pripada prikazanom svijetu, što znači da ostvaruje svoju narativnu egzistenciju u dijegezisu kao i svi ostali likovi. On priča o onome što je doživio, vidio ili čuo od ostalih likova, tako da je njegovo znanje o događajima uvijek ograničeno. Pripovjedačko Ja može biti blisko auktorijalnom pripovjedaču ako se nalazi na dalekoj periferiji prikazanog svijeta i zadovoljava se ulogom posmatrača, svedoka ili distanciranog izvještača. Dijegezis ili prikazana zbilja u ovom tipu romana nastaje kao nerazlučiva mješavina objektivnog, predmetnog, spoljašnjeg svijeta i subjektivnog, unutrašnjeg svijeta pripovjedačkog Ja. PERSONALNI ROMAN Ako se pripovjedač ne miješa u priču, ako je neprimjetan iza likova toliko da čitalac više nije svjestan njegovog prisustva niti narativne funkcije, čitalac će steći iluziju da se sam nalazi na pozornici zbivanja ili da prikazani svijet posmatra očima jednog od likova romana, koji međutim ne pripovijeda, nego se zbivanje ogleda u njegovoj svijeti. Na taj način lik romana postaje persona (što na grčkom znači maska), to jest maska koju sam čitalac stavlja na svoje lice i stupa na pozornicu zbivanja, pa su u personalnoj pripovjedačkoj situaciji prepoznatljivi elementi dramskog koda. U skladu s tim, u ovom tipu romana dominira scensko-mimetički prikaz, što proizvodi iluziju o neposredovanosti epskog toka, odnsno o odsustvu pripovjedača, jer se zbivanje odražava u svijesti likova koje je Štancl nazvao PERSONALNIM MEDIJIMA. Ova pripovjedačka situacija javlja se tek u 19. vijeku, a podrazumijeva povlačenje autora u pozadinu pripovijedanja, što stvara utisak o navodnom osamostaljivanju likova od svog tvorca, to jest autora. Čitalac posmatra zbivanja i predočenu stvarnost kroz opažajno-doživljajne mehanizme personalnog medija, lika koji zauzima povlašćeni položaj u narativnoj strukturi, jer se njegova svijest otvara čitaocu, dok se u njoj, kao u ogledalu, odražava dijegezis. Pri tom slika svijeta koju personalni medij emituje zavisi od njegovog ideološkog, psihološkog, intelektualnog i frazeološkog profila, kao i od prostorno-vremenske pozicije sa koje sagledava zbivanja.

STRUKTURA FUNKCIJA ZNAK VREDNOST Jan Mukaržovski ogledi iz estetike i poetike Nolit Beograd 1987. Tvrd povez, zaštitni omot, strana 405. Stanje vrlo dobro, bez nedostataka.

Polovne knjige, izuzetno očuvane. u prvoj knjizi ima podvlačenog teksta na prvih 11 strana, ostalo nekoriščeno i čisto. Izdavač: Vojnoizdavački i novinski centar - Beograd, 1993. god. Tvrd povez, 24,5 cm. 857 str. Izvanredan sveobuhvatan udžbenik za odlično savlađivanje nemačkog jezika u dve knjige organizovane po lekcijama i gramatičkim vežbanjima, obe knjige na kraju sadrže i rečnik.