U jedan bol i jedan prelom života stane mnogo bolova i preloma sudbina sveta koji živi u bolničkoj sredini. Sažeto, kao da piše povređenom rukom, nalik rendgenskim snimcima, dočarava Vjera portrete sapatnika i saputnika u specifičnoj ustanovi. Vjera snažno, resko i duhovito senči čoveka – sa obe strane života. Nisam ovako zamišljao život. Dragan Lakićević Ova knjiga kratkih priča opominje da tu, iza ograde, iza onog zida, iza onih prozora, postoji svet nesrećnih ljudi. I kako je bedna svakodnevnica zdravih i zadriglih, i kako vas samo zelena živica deli od pakla. Ne, ne od pakla, od čistilišta. Zato je Roberto Rivelinjo (prevodili su mu neke priče na portugalski) rekao da su to priče o užasnoj usamljenosti: Bolesnik je (kao i dribler) sam kao nož u srcu. Da bi pobedila tu bolničku stravu V. je morala napisati: Moja ruka visi u vazduhu. Zamišljam da je ona krilo. Ili, iz šoka, sa traumatologije u fantastiku. Ne boli srce, ne boli duša, to su tlapnje, boli ruka. Iz(a) bolničkih prozora izranja bleda ruka, povećava se, leti, otkriva vrt na svome dlanu (a usred vrta tminu koja obasjava sebe). Ruka, leti dlan kao grob. Božo Koprivica

Izbor ljubavnih priča...izabrao Mihajlo Pantić.

Vezivno tkivo ovih priča - ljubav predstavlja svojevrstan zaokret u poetici pisca čija je ranija ostvarenja oblikovao urbani senzibiltet ukršten sa premišljanjima o surovoj stvarnosti i životu na margini.

Pisati, onako kao što se diše, slagati svoj puzzle. I ne pitati se previše čemu to: autentično pisanje ionako je oduvek ravno nasuprot rđavim okolnostima sveta.

Kao novinar prošpartao sam Srbijom uzduž i popreko. Nisam jurio za misterijama, ali one su kao po pravilu stizale mene. Malo se kad dogodilo da ono što sam opisao nisam i sam doživeo. Gotovo svaki novinarski zadatak van uobičajenih, svakodnevnih tema vodio me ka ljudima koji su preda mnom otvarali neku od stranica ove knjige, prema mestima tamnijim od noći, kojima sam tumarao pokušavajući da pronađem smisao u onome što mi se događalo. I kada mi se u Maletini kraj Đunisa tlo treslo pod nogama bez vidljivog razloga, i kada mi je automobil otkazao poslušnost u ponoć, na mostu koji vodi ka selu Bistrica, i kada sam slušao neopisive zvuke iz kamenih katedrala Đavolje varoši, i dok sam se umivao vodom sa Đurđevdanskog izvora kod manastira Gornjak... nisam mogao (ni želeo) da sakrijem poštovanje prema silama koje upravljaju prirodom na način nedokučiv našem nejakom razumu. Autentične priče koje je autor prikupljao tokom dugogodišnjeg novinarskog rada, putujući Srbijom i susrećući se sa neobičnim ljudima i čudnovatim događajima, ispričane jednostavnim, svakome razumljivim jezikom i originalnim stilom. Bez pretenzija da objasni ono što se ne može objasniti, ali i bez namere da prećuti ono što mnogi pre njega jesu. Događaji i mesta opisani u knjizi su istiniti, a imena aktera su u pojedinim pričama izmenjena iz razumljivih razloga. Priče su zabeležene širom Srbije, od Vojvodine, Šumadije, Mačve i Braničeva, do krajnjeg juga Srbije.

Potpun nаslov knjige Ceger pun ljubаvi trebаlo bi dа glаsi Ceger pun pričа o ljubаvi. Sve ove krаtke priče zbivаju se u epicentru vаroši i grаdovа, nа pijаčnim trgovimа, počev od Vršcа, rodnog piščevog grаdа, i Bečа, u koji je zаlutаo vršаčki ceger gospođe Jelene Todorović, pа do Beogrаdа i njegove Bаjloni-jeve pijаce u Skаdаrliji. U nekim pričаmа zа-mirisаće zlаtiborski med nа Zlаtiborskoj pijаci, ili slаnkаsti jetki miris pjаce u Rovinju, а u zаvršnoj priči „Rаstаjаnje sа Elvirom“ žuto mediterаnsko cveće sа pijаce u Trebinju. U intimi pijаcа, nа kojimа i nepoznаti ljudi ostvаruju bliske kontаkte, nа kojimа se, često, osećаmo poput vernikа u crkvi zа vreme ne-deljne liturgije, ljubаv prosine među ljudimа kаo nаjviši vid ljudskosti. Priče o tome nаšle su se u piščevom cegeru zаjedno sа kupljenim i pаžljivo složenim bаkаlukom. Iz tog cegerа izvаđene, one nа nov i neuobičаjeno iskren i prisаn nаčin govore o ljubаvi. Orošene su intenzivnim sećаnjem, zаlelujаne ritmom lirske proze koju ćete slušаti kаo „muziku koju volite“.

U zbirci su zastupljene 23 priče – ženski jezik i ženske teme: Poreklo vatre i žene, Uzak kaluđer, Rasuti konj i princ, Smilja među brodarima, Mafijaš i Srpkinja, Tužne žene u tri rečenice, Zašto devojke više nisu nevine…

„Dragi čitaoci, Činjenica da držite ovu knjižicu u rukama dokaz je da su se naši životi u jednom trenutku dotakli. Kako su se dotakli naši životi, tako se dotiču i životi svih jedinki na planeti. Naše priče isprepletane su nevidljivim nitima koje sežu do prapočetka. I zar to nije divno! Ujedno, sve priče i sva iskustva deo su jedne jedinstvene neprekidne priče. Akteri priča koje ćete čitati zaista postoje. Ako se zapitate gde su i kako ćete ih prepoznati evo odgovora – lako, o njima se pišu knjige. Motivacione životne priče koje su svuda oko nas. Ako ovazbirka u ovom sveopštem haosu savremenog života učini da bar nakratko zastanemo, onda je njena svrha ispunjena.”

Džordž III kralj Engleske je 1764. godine poklonio Amadeusu zlatno pero, a njegovoj sestri dnevnik i svečano rekao:Poklanjam ti ga i želi da u njega verno uneseš sve što će se dogoditi tebi, tvom bratu i tvojoj porodici.Nije uvek lako pronaći istinu; i zato, ako jednog dana ne budeš tačno znala šta je istina, tada je barem pokušaj prikazati onako kako je tvoje srce oseća.

Ako me pitate o Podmetačima za snove, nemojte očekivati od mene ikakvu pouku. Kao što je u njima pripovedanje jače od ma kakve konačnosti simbola i karaktera, od gotovosti svakog smisla, i u meni je uživanje u osobenoj energiji, u njenom basnoslovlju, premoćnije od pukog znanja koje bih mogao da primim ili predam.

Description Fantastične basne – Embrouz Birs Embrouz Birs Ili Ambrose Gwinnett Bierce – američki satiričar sa početka XX veka. Najčuvenije Birsovo delo je “Djavolov rečnik” . Inace je bio novinar i teski cinik (to je malo drugacije od ludaka). Voleo je da se poigrava sa americkim vrednostima i zato su ga prezirali. Imao je dar da provali surovu sustinu stvari koju ljudi nisu zeleli sebi da priznaju.