Piter Keri – najčuveniji australijski književnik svih vremena i jedan od najvećih pisaca današnjice – pripoveda nam snovidnim jezikom o svetu u kome živimo, o sudbini, slučajnosti, ljudskoj prirodi, totalitarnom društvu, sablasti neokolonijalnog kapitalizma, o ljubavi i smrti i ponovo ljubavi. Ova zbirka naučnofantastičnih priča zapravo je literarni prvenac pisca koji će postati savremeni klasik. U njoj se Keri bavi upravo obeležjima savremenog života: potrošnjom, otuđenošću, opsednutošću telom i telesnim, marketingom, profitom kao vrhunskim sistemom vrednosti... Već u ovom delu mladoga Kerija jasno je ocrtan njegov put među velikane svetske književnosti. Majstorski je obradio teme toliko stvarne da čitaoca pogađaju u samo središte njegovog bića.

„Najveći latinoamerički pisac!“ Roberto Bolanjo Nepoznat nam je inače smisao zmaja, kao što ne znamo ni smisao vaseljene, ali ima nečega u njegovom izgledu što odgovara mašti ljudi... Dakle, reklo bi se da je posredi nužno, a ne prolazno i slučajno čudovište. Uz dvadeset ilustracija Bojane Stojanović, Borhesov bestijarijum sadrži više od stotinu „neobičnih stvorova što ih je u protoku vremena i prostora iznedrila ljudska mašta“. Inspirisan svetskim mitologijama, ali i književnošću, pisac je u svoju čudesnu enciklopediju uvrstio i imaginarna bića potekla od Homera, Plinija, Konfucija, Šekspira, Luisa Kerola, Kafke... Čitaoci će se tako susresti sa poznatim i očekivanim zmajevima i kentaurima, jednorozima i gnomima, ali i sa manje poznatim i sasvim neočekivanim majmunom koji pije tuš, pticom koja izaziva kišu ili slonom koji je prorekao Budino buđenje. I sve to uz Borhesove lucidne i duhovite komentare koji nude istinsko čitalačko uživanje. „Borhes je preobrazio jezik književnosti i tako otvorio put veličanstvenoj generaciji južnoameričkih pisaca.“ Dž. M. Kuci

„Gozba dostojna kralja.“ Toronto Star Ovo nije brza hrana! Prema rečima Kloda Levi-Strosa, granica između prirode i kulture prolazi kroz naše kuhinje – između sirovog i skuvanog. Đavolova ostava je mozaički roman u šezdeset četiri dela, sirova i skuvana, a koji govore o hrani. Ili će pre biti da govore o našem životu, ponekad grešnom, ponekad slatkom, ponekad punom neočekivanih ukusa. Ako Krejsovi čitaoci iz ovih urnebesnih, očaravajućih i podrivačkih književnih minijatura i ne nauče da onaj ko zađe u đavolovu ostavu malo čemu u njoj treba da veruje, svakako će otkriti zapanjujući i dirljiv literarni meni u kojem se reči služe s prilogom od strasti, a priče su začinjene neočekivanim izazovima i nadama. „Jeste li hrabri da okusite nešto novo? Neodoljivu, neobičnu, neočekivanu poslasticu? Prijatno!.“ Guardian „Krejs je veliki majstor mušičave, precizne i poetične proze.“ New York Times „Krejsovo pripovedanje izvire i teče postojano i bez ikakve žurbe, poput bajki braće Grim.“ Seattle Times „Gozba dostojna kralja. Krejs nepogrešivo ume da prikaže dramsku situaciju i njene učesnike svega jednom ili dve rečenice. On je jedan od najboljih pisaca današnjice.“ Toronto Star

„Ekonomičnost proze, suptilnost imaginacije, hrabrost misli. Zbog toga mu se divimo.“ Džon Apdajk Februara 1969. u Kembridžu, na obali reke Čarls, sada već potpuno slep Borhes sreće čoveka čiji mu se glas učini zastrašujuće poznato. Ispostavlja se da je to dvadesetogodišnji Borhes, koji u Ženevi sedi na obali reke Rone… Knjiga od peska, poslednja Borhesova zbirka, sadrži trinaest nezaboravnih kratkih priča. To su fantastične pripovesti, snoviđenja, čak susreti sa sablasnim prikazama: sa svojim dvojnikom; sa Ulrikom, vitkom i svetlom, dalekim odjekom nordijske sage; sa starcem, bledim i ozbiljnim, koji dolazi iz budućnosti gde se uči umeće zaboravljanja. To su i susreti sa predmetima iz košmara, kao što je dijabolična knjiga od peska, koja nema ni početka ni kraja, ni središta ni reda, te svojom beskonačnošću remeti poredak stvarnosti. „Tako bismo i mi sad mogli reći: svaka dobra knjiga je beskonačna dok je čitamo, jer neprestano odlažemo njen kraj. Takva je i Borhesova Knjiga od peska, s pričama koje spadaju u vrhunac njegovog pripovedanja. Kad utonemo u nju, hteli bismo da je od živog peska.“ Iz pogovora Jovice Aćina

Ana Šnabl U svojoj debitantskoj knjizi priča, knjizi debitantskoj uopšte, Ana Šnabl se ne bavi ratovima, Jugoslavijom, ne tematizuje tranziciju i posttranziciju, već se bavi posledicama, I ženama. Ona piše novim ženskim pismom. Pročitaj ODLOMAK.

Pesme i fotografije Poklon: Novi album + koncertni DVD Rođen 1963. godine, vršnjak Kventina Tarantina, Džulijena Lenona i Džonija Depa, Zvonimir Đukić Đule poznat je kao pevač, gitarista, autor pesama i frontmen grupe Van Gogh. Sa tom grupom snimio je deset studijskih albuma, napunio je mnoge dvorane u Srbiji i svetu i dva puta osvojio regionalnu MTV nagradu. Manje se zna da je nesuđeni violinista koji je na vreme prebegao u rokenrol. Još manje je poznato da je od oca nasledio ljubav prema foto-aparatu, fotografsku veštinu, ali i skromnost koja ga je dugo sprećavala da svoje fotografije podeli sa drugima. U ovoj knjizi to čini prvi put. Takođe, otkriva da već decenijama piše prozne tekstove i da su ti tekstovi glina iz koje nastaje njegova pesnička grnčarija. Upoznaje nas da jednim tajanstvenim prijateljem, objašnjava kako su nastale pesme koje čine neizostavan deo ovdašnje rokenrol istorije i poverava nam da je naglo odrastao tokom duboke noći u srcu ostrva. Jer on nije samo globtroter koji je zavirio na sve kontinente nego i neumorni putnik kroz sopstvenu dušu. Osim što na uvid dobijamo Đuletove stihove, fotografije i tajne, Van Gogh nam uz ovu knjigu poklanja novi album i jednu dragu uspomenu – DVD sa rođendanskog koncerta održanog u Belexpo centru 2016. godine. Sve u svemu, između korica je nešto zbog čega ste Đuleta zavoleli i nešto zbog čega ćete ga tek zavoleti. Uživajte u plovidbi morem bez obala! – Ivan Ivačković

Prva zbirka priča Marka Vidojkovića, u kojoj se, po abcedednom redosledu, smenjuje devetnaest naslova iza kojih se kriju književni bolidi koji će čitaoca voziti širokim autostradama autorove mašte. Budite spremni na ludu trku sa ljubomornim kanibalima, bićima iz druge galaksije, zamonašenim kriminalcima, studentima obolelim od hipohondrije i brojnim drugim herojima i antiherojima, stvorenim kako bi zasitili onog ko je gladan dobrih priča. „Svakome ko je voleo romane Marka Vidojkovića, taj samo strašću i smehom ublaženi overdouz sumračne stvarnosti Beograda, njegove će se priče učiniti poznatim i bliskim jer su nastanjene u istom tom svetu u permanentnom, nedovršenom raspadanju. A opet, biće mu i sasvim nove jer se Vidojković u pričama nesputanije igra, opuštenije pušta perverznoj mašti da ga vodi kuda ona hoće, a on će već nekako – ili neće – uhvatiti priključak. A kad ubode pravi akord, onda Marko V. žestoko tera do kraja: zato su ove priče nešto kao Vidojković u 100% koncentrovanom izdanju, pa vi sad vidite jeste li spremni za to!“ Teofil Pančić

Važi li Hipokratova zakletva i u privatnom životu? I lekari su ljudi. Iza beline mantila kriju se osobe od krvi i mesa, njihovi životi i njihove tajne. Zavet dat Hipokratu obavezuje i nosi se kao breme kroz život omeđen moralnošću i humanizmom, ali veoma često, prate ga potresne i istinite priče o ljubavi i mržnji, strastima i strahovima. Profesor Jovan Splavski je ugledni lekar specijalista i veliki profesionalac. Ali kada i sam oboli, život mu postavlja pitanje: kako izlečiti lekara? Kardiolog Ljuba Perišić otkriva da se nezaustavljivo penje uz lestvicu društvenog uspeha, ponajviše zahvaljujući činjenici da je vešt i neodoljiv ljubavnik. Ni razoren brak mu ne izgleda kao previsoka cena koju za to treba da plati. Ali šta da učini kada starost zakuca na vrata njegove ordinacije? Kristina je zgodna lekarka iz provincije koja dolazi u Beograd na specijalizaciju i shvata da su njeno telo i njena mladost glavni aduti u za napredak u karijeri. Međutim, neočekivani obrt događaja raskrinkava njenu neveru i stvari kreću nizbrdo. Veselin Bojović, plastični hirurg, sanja o mestu u prestoničkoj klinici, ne postoji stvar koju ne bi učinio da ga se dokopa jer ljudi poput njega ne sede u čekaonici, već uzimaju ono što im pripada, ne mareći za posledice… Lekari su literarno ubedljivo svedočenje iz prve ruke o ljubavnim, životnim i poslovnim nedoumicama pripadnika profesije od koje zavise naši životi.

Za zbirku To je već nešto drugo dobila je prvu nagradu za najbolju žensku priču objavljenu na arapskom jeziku 1999. godine. Najčešće teme njenih priča su tegobni uslovi života u Iraku u vreme diktature Sadama Huseina, ratova i sankcija, ali i svakodnevni život savremene žene

Možda u društvu postoji običaj koji ne dopušta da se starijim ženama kaže kako se zapravo pretvaraju u staklo? Najprije ono mutno, a zatim u sasvim prozirno. Njihova veličina ništa ne znači, težina i visina zanemarive su. Odjeća također. Nije to baš kao da ne postojiš, već kao da živiš u nekoj drugoj dimenziji. Sve je isto, a ipak – nije isto. Ljudi se drugačije odnose prema tebi, a ti se, kao nevidljiva žena, trebaš tome prilagoditi. Knjiga Nevidljiva žena i druge priče Slavenke Drakulić otvoreno, emotivno i upečatljivo govori o najvećem tabuu današnjice – starenju. Neminovni proces koji pogađa svakog od nas ne oprašta se lako, a u društvu koje priznaje samo večitu mladost stari ljudi postaju nevidljivi i suvišni. Problematizujući teme kao što su odnos roditelja i dece, zaboravnost, gubitak partnera ili bolest, ova zbirka priča govori o starenju autentično i bez ulepšavanja. Šesnaest vrhunskih priča Slavenke Drakulić pogodiće vas i nasmejati, ali i naterati da se duboko zapitate o tome kako se odnosite prema sebi i svojim najbližima. „Držiš u ruci knjigu Nevidljiva žena i druge priče. Čitati? Ne čitati? Svakako pročitati! Upoznaj starost koja u tebi čuči. Tvoja prijateljica, tvoja stvarnost, tvoja budućnost.“ Vedrana Rudan

U prozi Viktora Peljevina, savremenog ruskog pisca svetskog glasa, bez obzira na obim i neposrednu temu, uvek se prepliću tipično ruski i univerzalni sadržaji, sadašnje i vanvremeno, realno i virtuelno. Iako ponekad govore o nečemu naizgled dalekom, nastranom i tuđem, njegove prozne celine, kao svojevrsni koani u zen pričama, uspevaju da isprovociraju čitaoca, da ga prodrmaju i izbace iz kolotečine svakodnevice i postave pitanje pravog smisla događaja i života uopšte. Gotovo svaka priča iz ove zbirke briljantna je minijatura, istančani esej i zaokruženi sažetak nenapisanog romana... „Peljevinova popularnost umnogome duguje njegovom daru za komično i satiričnoj eleganciji, a njegova proza dotiče opšte uslove života u današnjoj Rusiji. Osećanje zbunjenosti, dezorijentacije i izgubljene ravnoteže leže u osnovi svih njegovih dela.“ London Review of Books „Peljevin je pesnik, filozof i hroničar pograničnih svetova. On postavlja spojnice između različitih realnosti.“ Aleksandar Genis

Nema nama povratka. Možda Adam nije načinio prvi greh zagrizavši jabuku. Možda je samo postao suviše radoznao i poželeo da se popne na brdo i zaviri preko granica poverenog mu raj. I možda mu je, kada je jednom video beskrajna prostranstva, brda i doline, njegov raj postao mali i tesan. Sigurno da jednom ponesen daljinama nije ni primetio kako je lutajući prešao liniju posle koje više nema povratka. I naravno da je okrivio i neku ženu za to…

Da bi otpočeo svoj novi život u Londonu, hirurg Vojkan je prinuđen da odredi sličnosti i razlike sa osobama koje sreće u novoj sredini, ali i da definiše sopstveni identitet. U traganju za vlastitim identitetom, on pristupa rekonstrukciji avanturističkog puta svog ujaka. U oba slučaja autor suprotstavlja pojedinca i kolektiv, lična humanistička i etička načela suprotsta¬vlja kolektivnom metežu, jer je potraga za identitetom pitanje individualne slobode. I to jeste ključ romana: stvarni identitet je uvek identitet pojedinca i on je uvek narušen, ili u opasnosti od kolektiva, i to ne samo u ratnim okolnostima. Upeča¬tljivo je što u ovom dinamičnom štivu po junake pod¬je¬dnaku opasnost predsta¬vlja i strani neprijatelj i nacionalni korpus kome pripadaju, čime je pisac zadovoljio važan uslov u književnosti – da se bavi pojedincem, ne kolektivom. U romanu ima dokaza da i patriotizam čini lični identitet. Patriotizam ovih junaka ogleda se u humanizmu koji nose sa sobom, u ljudskim vrednostima koje masovne (nacionalističke) kampanje redovno zaobilaze. Poseban sloj u romanu je sudar i koegzistencija dva po prirodi prilično suprotstavljena mentaliteta, srpskog i engleskog. Sudar ta dva mentaliteta svodi se na lične relacije, na osnovne ljudske komponente. Zapravo, kada se otklone kolektivni ogrtači ostaju ljudi i ostaje prihvatljiva komunikacija.

Mišo Gaćinović piše: pjesme, eseje, priče, romane… Objavio je dvadesetak eseja o pjesnicima na talasima Radio Budve; zbirke pjesama: Oaza, Pjesme, Čudesni svijet, Knjiga o Potopu, Na bijelome hljebu, Čitanka šahovska i Iz nade rosa; zbirku priča Plač nad Slobodom; romane Tajna, Dolazimo… i odlazimo… i Bolnica. Priprema za štampu eseje, probrane i nove pjesme. *** Pisac je rođen 1958. godine u Nikšiću, gdje je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, na odsjeku Južnoslovenski jezici, grupu Srpskohrvatski jezik i književnost. Od 1990. godine živi u Budvi.

Autor u edukaciji iz života nije prekidan otkako je zakmečao jedne prijatne večeri 1948., sa razloga što mu se sve važne stvari od tada dešavaju suprotno od onoga kako krene da liči da je predodređeno. Juvenalne dane odsanjao je kao neprpravljiv romantičar, pa je upisao i završio elektrotehniku. Hteo je stopama oca da postane pilot, pa su ga celog radnog veka, više od 1,300 puta vozili drugi piloti.U jakoj je sentimentalnoj vezi sa klasičnom muzikomi operom, pa je 38 godina proveo u nemilosrdnoj disharmoniji velikih svetskih korporacija.Prijaju mu trenuci osame, da bi četri decenije neprestano putovao po četri kontineta, a sanja samo peti.Već dugo želi da sve to u jednoj knjizi dovede u red, ali između ovih korica, o svemu tome nema ni jedne jedine reči…

Aleksandar Aca Stepić sa svojim ansamblom obišao je pola sveta. Kao vrsni harmonikaš i šef orkestra nastupao je od Nemačke, preko bivšeg Sovjetskog Saveza, do Kuvajta. Pratio je samo najbolje: Silvanu, Lepu, Tozovca, Nadu Mamulu, Safeta Isovića, Šabana Šaulića, Đorđa Marjanovića, Kiću Slabinca, Josipu Lisac… „Večeras zajedno”, „Pesma leta”, „Zlatni glasovi”, samo su neki od poznatih muzičkih karavana u kojima je učestvovao. Komponovao je mnogo hitova, snimio je oko osam stotina pesama i dvadesetak kola. Na njegova vrata zakucali su mnogi pevači u potrazi za dobrom pesmom. Naročito oni mladi, tek željni uspeha i slave. Željni da zakorače na veliku scenu. Cenili su njegovu iskrenost, profesionalizam i odgovornost. Zahvaljujući Stepiću svoje prve hitove snimili su Zoran Kalezić, Sava Radusinović, Vesna Zmijanac, Milena Plavšić, Mira Barjaktarević, Asim Brkan, Milanče Radosavljević, Zvezda Ceklić, Petar Grubić i mnogi drugi koji su se tek približavali stepenicama koje vode ka vrhu. Na estradi nikada nije bilo lako. Donosila je slavu, aplauze, popularnost, ali i suze, neuspehe, tugu, neprijatnosti. I ruže i trnje. Aca Stepić je, zahvaljujući svom osobenom karakteru, korektnosti prema kolegama, svojoj smirenosti i umeću da i u najvećem uspehu uvek ostane čvrsto na zemlji, omogućio sebi dugo trajanje i stalno napredovanje u karijeri. Prelazio je stepenicu po stepenicu, lagano ali sigurno, i uvek je išao napred. U tome mu je pomagala i nesebična posvećenost karijerama mladih pevača, a isto tako i humanitarnim akcijama u kojima je rado učestvovao. „Mlađima sam uvek pomagao jer sam shvatio da će moja karijera kompozitora imati svrhe samo ako bude usmerena na otkrivanje mladih talenata. Neke moje kolege su komponovale isključivo za popularne pevače, nisu se mnogo trudili oko početnika. Naravno, i ja sam pisao pesme i za poznate, ali sam bio jedan od retkih koji su verovali u mlade snage. Događalo mi se i da otvoreno kažem onima za koje vidim da nemaju talenta „da se ne zanose i ne gube vreme”. Tako je bolje i za njih i, koliko znam, nisam nikada pogrešio u proceni.” Zato su za njega kolege i novinari koji su pratili estradu govorili da je otkrio mnoge muzičke talente, a „nikoga nije srušio”. Mnogima je pomogao da se afirmišu, a nikog nije doveo u zabludu, pa su ga pevači onog doba poredili sa još jednim poznatim Aleksandrom (Koraćem). Ono što je u zabavnoj muzici bio Aleksandar Korać, isticali su, to je u narodnoj Aleksandar Stepić!

Malo je ljudi za koje smo, kao za Dušana Kosovića, bili uvereni da zna način da smehom, dobrom voljom i životnom radošću, zbuni i samu smrt.Želim da je natera da ustane, kad joj pokaže koliko je on tvrd orah i voćka čudnovata o koju zasigurno polomiti zube.I bio je takav, zbilja tvrd orah. Vida Ognjenović Veliki čovek koji svoj dugi životni vek proveo dostojanstveno, hrabro i časno.Ostaće zbog svega toga zapamćen kao jedan od onih retkih ljudi koji su predstavljali ponos ljudskog roda. Branimir Šćepanović U njujork odlazim i dalje.Čudno, zaista.Nema Duška, a svuda je Duško. Vuk Drašković

Ono što karakteriše ovu neobičnu, izrazito autorsku i izrazito ličnu knjigu kratkih i do emocija sažetih priča jeste jezik i mišljenje književnog predstavnika najnovije ovovekovne urbane generacije. To je generacija odrasla mimo posebne društvene pažnje, na ivicama roditeljskih nerava i kućnih krovova, stasala u soliterima i oblacima i sa takvim pogledom na svet. Autor Danijel Čehranov je izrazit generacijski tip. I svoj tip. I on to dobro zna i pokazuje u ovoj knjizi. On je, u njoj, praveći se narcisoidni cinik, uverljiv lik koji iz svoga retrovizora u samo svojoj vizuri gleda na svet svoje generacije. Svestan je i zahtevan pripadnik generacije, kojoj je malo potrebno da se „prevaziđe dupla nula”. U svim ovim pričama, situirani u generaciji i sa generacijom, oni su on. Takvim se pokazuju. Takvim ih prikazuje. Nisu sigurni u društvu, ali su sigurni u sebe. Uvek znaju šta hoće, a hoće šta im je dostupno. Hoće što im je nadohvat ruke, pa i zagrljaja. Karakteriše ih novi sarkastični romantizam. Ne mogu bez ljubavi, mada se u njoj smaraju. Ljubav im je tajna koja se deli. Vole se sa stvarima koje vole. Govore škrto, ali bez ostataka i prećutkivanja. Sve im je „podvučeno muzikom epohe”. Kuliraju, fejkuju i fircuju, ali i grizu. I kada ljube. Zato su i ranjivi. Svoje obrazovanje ne ističu, već podrazumevaju. Neka prepotentna snaga im je i u strahu od sopstvene krhkosti. Zato se njeni pripadnici osećaju razbijenim – u pojedince. Hrabri su i da zaplaču. Ove priče u prvom licu generacije, koja za svoj beznadežan društveni položaj nikoga ne krivi, a sebi ne oprašta, u kojima se ljubavlju spasava, kipe od poezije i erotike, kao ispevane priče i ispričane pesme. Da bi se izbegle: sladunjavost poezije i bizarnost erotike, priče su ispisane svedeno u poetički neočekivanim ali veoma efektnim paradoksima, poentirajući skoro svaku. Paradoksi su uvek dobra intelektualna odbrana ranjivih, pa su to i u ovim pričama. Međutim, u ovim pričama paradoksi neočekivano pokazuju i pravu meru ljubavi. Dar za paradokse je zaista redak dar. Ovladavanje njima traži punu saglasnost intelektualne snage i umetničke veštine, što je autor ove knjige upečatljivo postigao. Milovan Vitezović

Pred nama je zbirka kratkih priča čiji zapleti počivaju na tri osnovna motiva – Bogu, ženi i smrti. U susretu sa najudaljenijim mjestima duše pisac nam otkriva unutrašnji svijet svojih junaka koji, često apsurdan, dodiruje samo dno pakla, a u isti mah i visinu Božijeg prestola.

O knjizi Hvatači snova su priče o emigrantima. Njihovo poreklo i sudbine vezane su za više zemalja i vremensko razdoblje od skoro jednog veka. Oni se sele i putuju sledeći svoje snove, želje i ambicije. Povezuje ih univerzalnost prostora i težnja ka boljem. Tragaju, ali i beže. Mogu se sresti u vozovima, na aerodromima, na graničnim prelazima. Vuku kofere u oba pravca, opraštaju se i dočekuju. Sa strepnjom preispituju svoje izbore suočeni s večitom dilemom. U novi svet sa sobom nose nostalgiju da ih čuva od opasnih putokaza. Ponegde im se putevi ukrštaju. Na simboličan način ili stvarno, junaci ove knjige gravitiraju oko najduže ulice na svetu koja počinje baš na mestu gde je ukotvljen legendarni brod. Ideja da čovek stalno traga za boljim mestom je večna. Seobe uvek traju. Nikad ne prestaju. Ova knjiga je mali uvid u iskustva modernih nomada koji su se otisnuli u tu potragu, često na to prinuđeni okolnostima na koje ne mogu uticati. Tako su junaci ovih priča savremenici istorijskih događaja počevši od balkanskih ratova s početka prošlog veka, pa do balkanskih ratova na kraju prošlog veka, preko prvog svetskog rata, ruske revolucije, drugog svetskog rata ali i modernog vremena. O autoru Natalija Mihailović živi i piše u Beogradu.Rođena je na sredini između Istoka i Zapada,onih istorijskih godina kada je njena zemlja rođenja Istoku rekla NE. U mladosti je pisala za omladinske, studentskei druge listove. Prvu knjigu objavljuje na pragu zlatnog doba,pošto je putujući po svetu obavila sve domaće zadatkei prikupila bogatu bazu podataka sa svojim i tuđim životnim iskustvom. Boravila je po belosvetskim meridijanima, gde se sretala s različitim ljudskim pričama i sudbinama. Vremenom je namotala ogromno klupko kilometara koje sada odmotava da bi štrikala i heklala svoje priče, ukrašavajući ih maštom. Tako je uobličila prvu knjigu priča, Hvatači snova. Ostalo je, međutim, još toga neispričanog o čemu će se čitati u knjigama koje slede.

Istok je oduvek privlačio znatiželjnike. Dvojica najpoznatijih svetskih putnika, Marko Polo i Kristifor Kolumbo, bili su magnetski privučeni čarima i tajnama istoka i krenuli su u daleke istočne zemlje. Kolumbo je pogrešio put i, umesto da ode u Indiju i Kinu, uputio se na zapad i otkrio Ameriku. Marko Polo, znatno pre Kolumba, obišao je mnoge zemlje istoka i o tome ostavio čudesne za- pise. I danas putnici masovno obilaze istočne zemlje naslađujući se njihovom veličanstvenom prirodom i tragovima davno iščezlih civilizacija i kultura. I ova knjiga svedoči o tome koliko je i danas, kada su tajne davno otkrivene, a putovanje svakodnevna potreba, moguće uživati u posebnostima istoka. Svaka od šest zemalja o kojima se ovde govori (Tunis, Egipat, Indija, Izrael, Kina, Iran) predstavlja po jedan segment uzbudljive duhovne istorije čovečanstva. U njihovom tlu su koreni četiri najveće svetske religije i oblici života koji iz njih proizlaze. Knjiga Put na istok nastoji da ih što pomnije predstavi. Beleži mnogo od toga viđenog za vreme kratkih putovanja. Ukazuje na najimpresivnije primerke drevnih spomenika, a isto tako predstavlja neke fenomene današnjeg života, gde su, nasuprot nekadašnjem bogatstvu, vidljivi tragovi ekstremnog siromaštva.

Ova knjiga predstavlja odu koja je posvećena radu. Autor je, opisujući svoj život od najranijeg detinjstva, na najbolji mogući način predstavio i potvrdio činjenicu da se nesebičnim i upornim radom, u životu mogu savladati sve prepreke i stići do željenih visina. Odrastao na selu, još pre polaska u školu, bio je uključen u obavljanje ozbiljnih i teških svakodnevnih seoskih poslova. Kasnije u đačkim danima, uspeo je da uskladi taj rad sa učenjem i igrom, što nažalost danas mnogima ne uspeva. Iako postoji mnogo pozitivnih elemenata u ovoj knjizi vezanih za autora koje treba istaći, izdvojio bih posebno njegovu sposobnost u prenošenju svog znanja drugima u vidu davanja dopunskih časova. Sa time je počeo još u srednjoj školi, a onda nastavio na fakultetu i posle toga. A znanje je mogao da prenosi zato što ga je imao i što ga je uvek sam sticao. Ovaj njegov primer je najbolja potvrda činjenice da je znanje jedina roba koja se upotrebom ne smanjuje, već naprotiv, stalno se uvećava. Druga stvar koju treba istaći u ovoj knjizi je njegova ljubav prema bližnjima, prema majci i prema bratu. Majku obožava, sluša i ispunjava njene savete. Na jedan dirljiv način kada spominje reč majka onda je piše sa velikim slovom M. Treba pomenuti i beskompromisnost autora ove knjige u odbrani svojih stavova. Tako je to činio još u detinjastvu, a onda kao student i vojnik, a tako verovatno radi i danas. Sa time se čovek rodi i to ima ili nema. Oni, koji imaju svoje stavove i čvrsto stoje uz njih, braneći ih, uvek su cenjeni. Mnogo, mnogo toga vrednog i poučnog ima u ovoj knjizi i zato ovu knjigu treba obavezno čitati. Miloš Jovanović Izvanredna životna saga dečaka iz Jošaničke Banje, sina palog borca, iz siromašne ali čestite i poštene porodice. Sa izuzetnim žarom i do detalja opisan je put dečaka koji je iz „opanaka” zagazio u intelektualni milje. Doživeo je razne životne nedaće, nije se stideo pastirskog života, ogromno znanje nesebično je delio sa drugima, podnosio stojeći omalovažavanja, ali i bio uporan, istrajan, rečit i vazda pravedan. Nakon pročitanih stranica ove autobiografije shvatamo koliko nas svaki događaj iz detinjstva obeležava i usmerava ka svemu onome što nam život priređuje i onom šta od njega očekujemo. „Udavljeni opanci” Mihajla Đorovića bili su i ostali glavna motivacija i velika pokretačka sila na putevima života i ostvarenja dečačkih maštanja. Žarko Čigoja Knjigu možete nabaviti u knjižarama: 1.Aleksandar Belić, Studentski trg 5 2.Dereta, Knez Mihajlova 46 3. Cepter knjiga, Knez Mihajlova 42 4. Srpska književna zadruga, Kralja Milana 19 5.Delfi (Studentski kulturni centar) – Kralja Milana 48 (ulaz iz Resavske)