Sve ono što jedna žena ne bi trebala da bude unutar uvriježenih vjerovanja i tradicionalnih vrijednosti. Ko sebi još daje dozvolu da živi van sistema ustajalih vrijednosti? Pa samo oni pali anđeli koji ne igraju po pravilima većine. Ali pazite nisu to ni anđeli no nisu ni đavoli mada bi voljeli da vjerujemo da je tako jednostavno. Ili jesi ili nisi, pakao ili raj… no limbo ili ono neko mjesto između je igralište gdje sebi ponekad neko da slobodu da se zapita a šta je to što ja želim za sebe jer tu zapravo cijela igra počinje. NotAnAngel, za bližnje Nana, za daleke, upravo to… daleka! Rođena pod srećnom zvijezdom sa srebrnim pramenom u kosi. Poljubac Anđela, kažu. Voli da se igra i stvara u prebačajima matrice i lovac je na one zanimljive rupice u svakodnevnom tkanju života. Ima višak slobodne volje! Vlada konsenzus da je malo previše! Naspram koga, čega? Ne zna se!

Čuvari zvona je sjajno napisana knjiga i mnogi će, među kojima sam i ja, tek sada postati svesni veličine i svestranosti višedimenzionalne ličnosti Radomira Kovačevića. Dirljive su ljubav i emocije koje opisuju njegov životni put, njegove dileme, stalne pokušaje da se bude bolji i nađu pravi odgovori na sve ono što život pred čoveka kao misleće biće stavlja kao izazov. Zoran Kurtović Mislim da je knjiga prekrasna i nesvakidašnja i mora uspjeti, jer joj je to suđeno. To je upravo ono što je Radomir i tražio u svima nama. Nenad Maleš Zaista izuzetna knjiga koja je odlično dočarala Radomirov duh, njegovu filozofiju i razmišljanja, odnos prema ljudima, šta je svojim radom želeo da postigne i gde ga je to sve odvelo. Mislim da je to bio jako, jako težak zadatak. Opisati Radomira, koji je bio vrlo komplikovana i nekad kontroverzna ličnost, nije bilo nimalo lako. Radomir je TU, u knjizi. Oseća se njegov duh, toplina, tuga, radost, bes i sve ostalo što je dolazilo sa njim. Oko njega su uvek štrcale emocije, uvek je sve išlo pomalo stihijski. Radomir bi odobrio ovu knjigu sa oduševljenjem, svaku poslovicu sa kojom započinje novo poglavlje. Nije mi nimalo bilo lako da čitam o njemu, ali mi je u isto vreme vratilo neku izgubljenu toplinu i sećanje na život sa čovekom koji je bio i ostao najveća ljubav mog života. Savka Kovačević Sensei Radomir zaslužuje izvrsnu knjigu o svom životu koji je nažalost kratko trajao. U ovim „močvarnim” vremenima treba nam ovakvih lijepih afirmativnih priča o likovima iz judo sporta koji samo na tajnama tatamija odgajaju mlade naraštaje u duhu olimpijskog sporta. Stevo Mentus

Kratke priče o muškarcima. Knjiga iznijansiranih i sugestivnih priča o sredovečnom iskustvu junaka na osetljivoj granici između vremena koje je prošlo i neizvesnog vremena koje stiže, između propuštenih prilika i nesigurnih mogućnosti, između zgasnute ljubavi i izazove urbane usamljenosti. Knjiga o ljubavi i usamljenosti. Potraga za ljubavlju kao za potraga za smislom.

Priče o manje poznatim i potisnutim bogovima grčke i rimske mitologije. Zanimljive i duhovito napisane, Herbertove priče zanosno i lucidno pripovedaju o palim bogovima i bogovima pomračene slave, o božanstvima koja su potisnuta i zanemerana ili su pala u nemilost moćnijih bogova. Junaci Herbertovih priča jesu Antaj, Triptolem, Tersit, Kleomed, Narcis, Endimion, Sekuritas, Atlant, Prometej, Arahna, Hekaba, Fija i mnoga druga božanstva koja najčešće nisu u prvom planu istraživanja antičke mitologije. Herbert je svoju knjigu priča Kralj mrava, na kojoj je radio više od dvadeset godina, označio kao „privatnu mitologiju“. Uzbudljiv mitološki svet u kome postoje mnogo tako ljudskih sasvim aktuelnih stvari: od zamračenja, potiskivanja i cenzure do ljubomore, pohlepe, osvete i obesti.

Nova knjiga priča jednog od vodećih savremenih srpskih pisaca. Hodanje po oblacima je majstorski napisana knjiga u kojoj se u glavnim ulogama ukazuje ljubav u različitim izdanjima i okolnostima, od sile koja iskupljuje i osmišljava ljudsku sudbinu do sile zbog koje se strada i pati. Priče o ljubavi i svakodnevici, o strasti i o tome kako i zašto strast iščezava, o prijateljstvu i drami sredovečnog iskustva, o vremenu koje je prošlo i o tome kako ispuniti sve vreme današnjeg dana, o nesvakidašnjim primerima svakodnevnog života i o trenucima u kojima se menja čitav dotadašnji čovekov život, o Beogradu i Novom Beogradu. Uzbudljive i promišljene priče kazane punom snagom, u času neponovljivog životnog iskustva. Antologijske priče savremene srpske književnosti. Jedinstvene priče pisca knjiga Ako je to ljubav i Novobeogradske priče.

Savršene priče za eru Tvitera. Priče sa geografskim poreklom. Put oko sveta za tri minuta. U panorami moderne svetske kratke priče Skrati priču, koja je upravo objavljena u izdanju Arhipelaga, pisac Srđan V. Tešin je napravio raznovrstan i mnogolik, uzbudljiv i nesvakidašnji izbor savršenih priča za eru Tvitera. Priče u ovoj knjizi predstavljaju neke od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca, otkrivaju neke pisce koje do sada nismo znali, a među njima ima i uistinu velikih otkrića, pokazuju nove oblike kratke priče i nove modele komunikacije književnosti sa svojim čitaocima. Priče u knjizi Skrati priču istovremeno su i priče s geografskim poreklom budući da donose priče pisaca iz različitih kultura, jezika i pripovedačkih tradicija. Svaka od priča u knjizi Skrati priču oličava ne samo pripovedačka interesovanja ili namere svog pisca nego i svedoči o kulturnim i socijalnim izazovima sredine u kojoj je nastala, kao i o novim socijalnim i informatičkim okolnostima u kojima se nalaze savremena književnost i njeni čitaoci. Među piscima u ovoj čudesnoj knjizi prepunoj najrazličitijih iznenađenja nalaze se David Albahari, Margaret Atvud, Juan Bingfa, En Biti, Mempo Đardineli, Ma Đunđije, Lidija Dejvis, Dejv Egers, Džonatan Safran For, Tedžu Kol, Džonatan Litem, Jurij Mamlejev, Lori Mur, Ljudmila Petruševska, Dejvid Sedaris, Džordž Sonders, Vladimir Sorokin, Ana Marija Šua ili Luisa Valensuela. U panorami moderne svetske kratke priče Skrati priču zastupljeno je 66 pisaca iz celog sveta sa više od 100 kratkih priča. Na taj način dobili smo širok i utemeljen presek savremene svetske kratke priče i suočili se sa novim oblicima i izazovima pripovedačke sažetosti. Mnogi od pisaca koji su zastupljeni u knjizi Skrati priču prvi put se prevode na srpski jezik, iako u svojim zemljama imaju brojne čitaoce, prevedeni su na mnoge jezike i dobili su neke od najvažnijih svetskih nagrada za književnost. Neki od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca pišu kratke priče do 1.000 reči ili prave Tviter priče koje poslednjih nekoliko godina doživljavaju istinsku ekspanziju. Dok je, na jednoj strani, roman najvidljiviji deo savremene književnosti, na drugoj strani kratka priča pokazuje zadivljujuću vitalnost, smelost u izboru tema i pripovedačkih postupaka, duhovitost i društvenu kritičnost, kao i neverovatnu sposobnost da koristi mogućnosti i energiju novih medija, od interneta do socijalnih mreža. Na pripremi knjige Skrati priču sarađivalo je 11 prevodilaca sa engleskog, kineskog, španskog, ruskog, nemačkog, italijanskog, francuskog ili mađarskog jezika: Kristina Filipović, Dragana Miljević, Bojana Gajski, Tanja Brkljač, Branko Anđić, Ivan Radosavljević, Bojan Tarabić, Maria Glišić, Marko Čudić, Višnja Jovanović i Bojan Savić Ostojić.

Priče Ivane Dimić su kao malo ostrvo u moru današnjeg pripovedanja na srpskom jeziku. Neuporedive sa bilo čime što je na sceni, slobodne od svih stvarnih ili lažnih imperativa, izvan književne trke koja ionako ne vodi nikuda, i nikada se ne završava. Duboko su lične, neslične bilo čemu što mi pada na pamet, svaka rečenica u njima zaslužena je životom, i sa razlogom je napisana. Sada znam: reč je o čistim esencijalizmima, o trenucima proniknuća u sve što nas čini onim što jesmo. - Mihajlo Pantić Slušao sam priče koje mi je telefonom čitala Ivana Dimić. To se dešavalo u razna doba dana. Ubrzo sam shvatio da je pravo vreme za njih veče, negde pred spavanje. Čini mi se da sam morao biti posebno pripremljen za taj čin, a najbolje je bilo kad sam bio, kako bi Laza Kostić rekao, „među javom i med snom“. Tada je priča imala puno sazvučje u osećanju, u onom neuhvatljivom sfumatu kada se ne zna da li je važniji zvuk, muzika reči ili onaj skriveni smisao koji u nekom polusnu možeš da prihvatiš i razumeš više srcem, a manje umom. Zato sam Ivanu prozvao Adazereheš, što je mađarski naziv za ezoteričnu osobu, ili Šeherezada, kada se to ime pročita na srpskom, ali naopačke. Shvatio sam da to nije slučajno, jer Ivana ne pripoveda, ona šapuće neke svoje tajne, neke opsesije i to nekome za koga pretpostavlja da joj zauzvrat može dati nešto dragoceno. U tom smislu, nije mi baš najjasnije da li se ona ispoveda ili se bori da ljubavlju prema onom kome pripoveda osvoji pravo na svoj život. Ovaj, isuviše lični način pripovedanja, vidljiv je i u Ivaninim dramama, što je čudno. Drame su, naime, tekstovi javnih proklamacija i pretenduju na obračun, reakciju ili sadejstvo sa gledaocima i slušaocima. A Ivana ipak ima svoj lični razlog i apel koji ide više ka srcu, nego ka umu. I zato njeni tekstovi liče na pletisanke. - Dejan Mijač

Amelija Vrla Pet priča u knjizi Amalije Vrle govore o berlinskim sudbinama njihovih protagonistkinja. Nije slučajno upravo glavni grad Nemačke uzet kao poprište života u kojima dominiraju „seks, droga nasilje i strah”. Berlin jeste melting pot supkulture simbolizovane u elektronskoj muzici, umetnosti, sintetičkim drogama. Mladi tragači za smislom stižu u Berlin puni ambicija. Neki od njih ne sasvim slučajno završe na stranputicama. Ova knjiga pripoveda o usponima i padovima jedne generacije. Pročitaj ODLOMAK.

Nove priče poznatog savremenog romansijera i pripovedača. Ostvarene u jeziku, sigurne u postupku, uzbudljive u detaljima. Pripovedanje kao magijska rekonstrukcija svakodnevice, kao i sećanja na javne i privatne događaje. U pričama Ratka Dangubića prepoznaje se svet koji pokušava da osmisli vlastiti život. Neki od junaka vraćaju se u svet svog detinjstva, neki u mesto svog porekla, neki prebiraju po porodičnim istorijama, neki u skrajnutim hronikama otkrivaju suštinske istine svoga vremena. Hercegovina, Beograd, Voljvodina, Perast i Beč – samo su neki od prostora u kojima se odvijaju ove melanholične, otkrivajuće i promišljene priče.

Priče koje nas uvode u svet zaklonjen iza naizgled neosvojivih zidina... Ivo Andrić u Fratarskim pričama svoje viđenje pečati savremenom formom, volšebno koristeći tragove prošlosti u sadržinskom vidu. Kroz večito ukrštanje hrišćanstva i islama, mudrost vekova pretače u modernu i brzu rečenicu jakog nerva, onu koja zadržava pažnju i razgolićuje istinu. Ovim pričama prodiremo u zaumni svet fratara i u njihove dirljive, vrlo često i duhovite polemike, kao i u lirsko razlaganje misaonih i emotivnih tokova, uspona i padova, svih zagonetki i tajni tog vremena...

Odnos prema majci uvek je odraz opšteg odnosa jedne civilizacije prema ženi. U ovoj kod nas jedinstvenoj knjizi sažimaju se, na osnovu materijalnih spomenika i raspoloživih podataka, autorovi uvidi u odnos društva prema majci u praistoriji, kod Helena i Rimljana, ili u srpskom srednjem veku, ali i savremene predstave o majci koje se ogledaju u aforizmima i poslovicama, pa i u stripovima. Malo su poznati portreti majki mnogih poznatih ličnosti kroz istoriju, a Ćirilov je izneo mnoge zanimljive i nepoznate pojedinosti o majkama velikana, među kojima su: Da Vinči, Šekspir, Rembrant, Gogolj, Tolstoj, Verdi, Frojd, Njegoš, Dositej Obradović, rimski car Galerije, Tesla, Mocart, Čehov, Kafka, Čaplin, Hitler, Staljin, Greta Garbo, Volt Dizni, Mir-Jam, kraljica Elizabeta II, Barak Obama...

Jedna od najznačajnijih knjiga priča Mihajla Pantića u kojoj se pojavljuju figure Novog Beograda, ali i sveta rok muzike, filma i košarke. Uzbudljive priče o urbanoj svakodnevici. U knjizi Vonder u Berlinu Pantić istražuje duboke fascinacije kojima se može poveriti strast jednog života i utoliti praznina istog tog života – književnost i u okviru nje sami elementi, priča i pesma, muzika i u okviru nje opet element otkriven u moderno doba kao nataložena energija zvana rok, sport i u okviru njega košarka. Pripovedač prepoznaje i povlašćuje proširene prostore egzistencije, one u kojima se potvrđuje individualnost i u kojima se uočavaju ili pak samo trpe dejstva velikih, nadindividualnih sila. Objavljena prva put 1987. godine, knjiga Vonder u Berlinu je doživela odličan uspeh kod kritike i publike. Ovo je četvrto izdanje ove Pantićeve knjige priča. Priče iz ove knjige prevedene su na više jezika i zastupljene u nekoliko antologija i panorama savremene srpske priče objavljenih u zemlji i inostranstvu.

Knjiga priča jednog od najznačajnijih savremenih hrvatskih pripovedača. Priče u knjizi Nahrani me sugestivno i uzbudljivo pripovedaju o savremenom urbanom iskustvu, o ljubavi, o porodičnom životu i iskustvu roditeljstva, ali i o iskustvu života sa aktuelnom istorijom i burnim tranzicijskim izazovima. Priče u knjizi Nahrani me istražuju intimnih svetova i porodičnog života i roditeljstva u susretu sa iskušenjima svakodnevice i velikih priča koje dolaze sa svih strana. Pripovedajući o ljubavi bez koje nije moguće, a sa kojom nije lako, ove priče, ispunjene i slikama ljubavne žudnje i scenama patnje zbog ljubavi, govore i o tome kako ljubav počinje i kada se završava. U ovim pričama ljubavi i tajanstva, žudnje i traganja za mogućim mirom uvek se otkriva napetost koja im daje posebnu snagu i dramaturgiju. Istinski suočene sa najprovokativnijim pitanjima stvarnosti, priče Romana Simića pogađaju u samo središte savremenog života otkrivajući velike lomove društvenih i istorijskih procesa i njihove posledice u unutrašnjim, emotivnim svetovima svojih junaka. Snažno i neodoljivo. O Vama i za Vas. Za knjigu Nahrani me Simić je dobio Nagradu „Kiklop“ za najbolju proznu knjigu godine u Hrvatskoj i Nagradu „Ranko Marinković“. Simićeve priče uvrštene su u više antologija i pregleda hrvatske proze, a prevođene su na desetak jezika. “Trudim se da pišem samo kada ima šta reći i da uvek mogu da stojim iza toga. Nekako ispada da je tema mojih priča najčešće ljubav, odnos dvoje ljudi, njihovo razumevanje i to čudo koje ih uvlači u zajedničku priču. Ali ja se u pričama ne zadržavam samo na toj ljubavi, mene zanimaju najrazličitija lica ljubavi, i onda kada ona nestaje, kada nas ograničava, kada nas potiskuje, kada pokazuje svoju mračnu stranu.” (Roman Simić)

OVA KNJIGA POKAZUJE DA ANDRIĆ, KAO VELIKI PISAC, NIJE ZAOBIŠAO NI TEMU DETINJSTVA... Svaka od ovih priča dirljiva je apoteoza dečijem mikrokosmosu i izraz života u jednom individualnom svetu, dokaz bogatstva toga sveta, njegove angažovanosti ili pasivnosti, agresivnosti ili produhovljenosti. Priče iz ove knjige ostvarene su u jednom zaletu, u velikom nadahnuću, izvučene su iz samog života, iz duše, iz dečijih potresno razigranih čula, iz slutnji, nemira i snova. Iako Andrić razlaže najrazličitije životne situacije i posebno analizira ona stanja koja se u detetu pojavljuju u trenucima kad se život u njemu oglašava kao neizvesnost, kao zagonetka ili kao zamka, priče su se u njemu oglasile kao neponovljiva umetnička lepota. To pokazuje da Andrić nije samo usavršavao svoje pripovetke u formalnom smislu već ih je strastveno i dugo živeo, sve dok se nisu u njemu objavile kao emotivni kontrapunkti i kao misaona jezgra u kojima su kondenzovana iskustva i vizije života.

Smeštene u blisku budućnost, četiri pripovesti u ovoj knjizi, koja se ne ispušta iz ruke do poslednje stranice, daju vernu sliku današnje Srbije nad kojom se nadvija senka svetske kataklizme. Uverljiv i duhovit dijalog, bez mnogo deskripcije i mudrovanja, u noveli Deset dana juna pruža sliku rasula u vojsci i raspada svih vrednosti u društvu koje je izgubilo tle pod nogama u vreme novog sukoba na Kosovu; Sajdžija je književno izuzetno uspela psihološka studija karaktera različitih likova u prestonici u danima globalne ekonomske krize pred raspad Evropske unije: sitnih kriminalaca, izgubljenih narkomana, pokvarenih policajaca, korumpiranih lekara i pozitivnih „negativaca“ koji su sebe žrtvovali za svoju najbližu okolinu jer su bili najsposobniji da se bolje snađu i opstanu u turbulentno vreme; Konus je pravi mali diplomatski triler u čijoj je pozadini bliski nuklearni rat između Rusije i SAD, uzbudljiva priča sa političkom i kontraobaveštajnom pozadinom kojagovori o sudbini mladog bračnog para, saradnika stranih obaveštajnih službi, koji to kriju jedno od drugog; Finalna revolucija sagledava nastanak i širenje namerno izazvane svetske pandemije u priči o našim uspešnim i neuspešnim ljudima... Ova satirična i istovremeno opora knjiga na originalan način slika raspad vrednosti u zemlji koja polako gubi svoj identitet, bez obzira na sunovrat u svetskim razmerama, otkrivajući Gorana Aranđelovića kao osoben glas u savremenoj srpskoj prozi.

Posvećena ženama, ova kolekcija od trinaest suptilnih erotskih priča neobičan je spoj erotskih fantazija i poznatih klasičnih bajki kao što su Lepotica i zver, Pepeljuga, Ružno pače, Carevo novo odelo. U novom fantastičnom svetu prelepa princeza je upletena u ljubavni trougao sa zgodnim princom i njegovom dopadljivom sobaricom; neiskusnu devojku roditelji udaju za brutalnog čoveka čiji neobuzdani apetiti razbuđuju u njoj strast. U ovom novom ruhu, žena je slobodna, nesputana, svesna svojih moći. Uviđajući želju žene za romantikom i senzualnošću, autorka je u prave ženske seksualne fantazije dodala strast i nežnost. Ove priče bez cenzure ruše tabue o ženskoj seksualnosti i odaju priznanje ženskoj zainteresovanosti, radoznaloj prirodi i erotskoj moći. Posle ove knjige, poznate bajke iz detinjstva dobijaju sasvim novo značenje, a vi ćete ostati budni dugo u noć...

Nova knjiga Vide Ognjenović. Premda na prvi pogled govori o različitim prostorima i o različitim sudbinama, ovo jezički iznijansirano i snažno pripovedanje zapravo je sugestivna priča o modernim sudbinama predstavljena kroz nekoliko portreta junaka koji su upečatljivi, stvarni i mogući, od krvi i mesa. Te sudbine se prepliću i dozivaju tako da ove priče oblikuju gotovo romanesknu celinu. Junaci u novim pričama Vide Ognjenović nalaze se u mreži mnogobrojnih priča koje su čuli, vesti koje su došle do njih, informacija koje su im promenile život. U Živim primerima pripoveda se postepeno, ali se utoliko napetije i sugestivnije ocrtavanju fizionomije junaka i njihove sudbine, kao i ona iskliznuća u tim sudbinama zbog kojih priča i nastaje, o kojima jedino i valja pričati. O tome pričaju nove priče Vide Ognjenović.

Zbirka „V – fantastične priče iz ravnice“ rezultat je entuzijazma i saradnje deset autora rođenih u Vojvodini, ili onih koji trenutno žive tamo, kao i dobre volje velikog broja ljudi otvorenog uma, spremnih da ovakve projekte podrže. Naime, tri autora iz Novog Sada došla su na ideju da svoje poznanike sa raznih foruma posvećenih žanrovskoj književnosti i filmu (najviše naučnoj fantastici i hororu) okupi u gurpu ljubitelja fantastike, ubrzo prozvanu „Esnaf V“, i da se domaćoj čitalačkoj publici predstave u vidu zbirke fantastičnih priča sa centralnim motivom područja Vojvodine. Kao što ljudi deluju na prostor u kojem žive, tako i prostor deluje na njih. Ponekad gotovo i neprimetno, ali njegov uticaj je uvek tu. Klima, kultura, arhitektura i slične karakteristike jedne sredine ostavljaju tragove na duši, oblikuju čoveka, utiču na njegove misli, snove, želje, nade, strahove...

Nova knjiga priča Jelene Lengold U tri kod Kandinskog. Priče u knjizi U tri kod Kandinskog uzbudljivo i zanosno pripovedaju o svakodnevici, ljubavi i strasti, pri čemu je ljubav i prosvetljujuća sila života i sila zbog koje se pati i strada. Govoreći o ljubavi, intimi i razumevanju, o trenucima u kojima se čovekov život odjednom nađe pred neočekivanim uvidima i otkrićima, o sredovečnom iskustvu života i odrastanju, o potrebi za drugim i o izazovima emotivnog života, nove priče Jelene Lengold otkrivaju slojeve svakodnevice sačinjene od uzbudljivih iskušenja i nesvakidašnjih događaja i preokreta. Knjiga U tri kod Kandinskog dolazi posle evropskog uspeha knjige Vašarski mađioničar, za koju je Jelena Lengold dobila Evropsku nagradu za književnost i za koju su prodata prava u Velikoj Britaniji, Italiji, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Albaniji, Bugarskoj i Makedoniji. Pisana u poslednje tri godine, knjiga priča U tri kod Kandinskog predstavlja izuzetan trenutak savremene srpske proze. Čitaoci će se u ovoj knjizi suočiti s nekim od najboljih priča koje je Jelena Lengold napisala.

Od autorke bestselera Osmeh za svaki dan i Zovem se Mama „Mislim da bi svim knjigama Jelice Greganović, pa i ovoj koju upravo držite u rukama, trebalo dodati podnaslov: Kratka uputstva za život, ili recimo: Život za početnike. Toliko korisnih, dubokih, životnih savjeta, vješto skrivenih u naizgled laganom štivu, nećete naći nigdje. Jelica, profesionalna posmatračica života, i ovaj put me je zakucala za knjigu, koju sam pročitao u jednom dahu, smijući se njenim domislicama, ali i samom sebi jer je prosto nevjerovatno u koliko situacija sam se prepoznao. Mnogo, mnogo sam inspiracije dobio u ovim beskrajno duhovitim pričama i zato vas na ovom mjestu molim da me nipošto ne izdate Jelici ako u nekom od mojih sljedećih nastupa primijetite neki citat iz ovog životnog priručnika.“ Branko Đurić Đuro, glumac „Nije lako u svakodnevnim životnim mukama prepoznati i nešto smešno, videti sopstvene greške i nasmejati se, ne samo na situaciju koja nas zadesi, nego i na svoj račun. Nije to jednostavno, to je vrhunsko dostignuće jednog hroničara, novinara i književnika: kozerija. Našoj književnosti kozerija nije nova; ovom i ovakvom, kratkom životnom humoreskom, bavili su se i Jovan Sterija Popović, Zmaj Jova Jovanović, Radoje Domanović, Predrag Milojević, Živko Milićević, Žika Živulović Serafim… Ali dugo nismo imali takve pisce koji se naizgled opušteno, na sav glas smeju onome što nam se dešava.“ Dušan Gojkov, Balkanski književni glasnik

Novo izdanje najpoznatije i najprevođenije knjige priča Mihajla Pantića. Priče o ljubavi i njenim različitim licima. Od svakodnevice do istorije. Od duhova na Novom Beogradu do Tatarina u Metrou. Od junakinje koja je srela đavola do časa u kome se ljubav javlja kao konačno ispunjenje života. Andrićeva nagrada Nagrada “Jugra-Rusija”

Alberto Moravija, Šulamid Lapid, Tenesi Vilijams, Dino Bucati, Viktor Staford Rejd, Hose Donoso, Raimondas Kašauskas, Isak Baševis Singer, Dilen Tomas, Žan-Mari Gistav Le Klezio, Italo Kalvino, Klarisa Lispektor, Žan-Fransoa Samlon, Rut Praver Džabvala, Migel Delibes, Ivan Bunjin, Ana Zegers, Erl Makenzi, Džerom Dejvid Selindžer, Amar Belhasan, Vitold Gombrovič, Mario Benedeti, Edvidž Dantika, Hulio Kortasar, Džubran Halil Džubran, Horhe Luis Borhes, Mišel Grizolija, Jurij Kazakov, Antonio Tabuki, Žoze Saramago. Tamno more je Haronova plovidba ali i kolevka iz čije se pene rodila čulna boginja Afrodita. Zar nije čudno da se ljubavni plam javlja baš iz vode?! Ženska čulnost se prikazuje kroz morske vile, sirene, utvare i utopljenice koje, poput Ofelije ogrnute belim velovima, čaraju i vuku u zagrljaj. U noćima strave iz mora se čuje pesma, glasovi nastradalih mornara, škripa potopljenog brodovlja... Raznolike emocije toplih i hladnih mora prikazane u ovim čarobnim pričama ublažavaju njegovo svojstvo neljudske vode koja, pošto ne utoljava žeđ, ne ispunjava dužnost svakog elementa da neposredno služi ljudima. Priče o moru najvećih savremenih pisaca sa svih kontinenata utoliće žeđ svakog ljubitelja lepe književnosti!

Pištalo / Ćirić / Jergović / Kecmanović / Marojević / Srdić / Stojiljković / Đerić / Toholj / Žurić / Ilić / Rosić / Karajlić / Bazdulj Četrnaest priča o dva pucnja i jednom principu! Četrnaest priča o Sarajevskom atentatu. Sto godina nakon što je na Vidovdan 1914. Gavrilo Princip u Sarajevu ubio Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju, četrnaestoro književnih zaverenika piše o događaju koji već ceo jedan vek nikoga ne ostavlja ravnodušnim. I dok se istoričari ni do danas nisu usaglasili da li je Gavrilo Princip bio heroj ili terorista, da li je Mlada Bosna bila vojno-politička organizacija, kulturni pokret ili preteča pank benda, da li su atentat organizovali Apis i njegova Crna ruka ili su ga prećutno omogućili sami Austrijanci, četrnaest domaćih pisaca iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kanade i SAD prionulo je na posao čiji je rezultat pred vama. Gavrilov princip je ultimativna kolekcija najnovijih priča o onome šta se tog letnjeg dana u Sarajevu desilo, ili šta je tek moglo da se desi. U četrnaest verzija priče o atentatu i atentatorima saznaćete ko je, u stvari, pucao na Ferdinanda, da li je, zapravo, reč o klasičnom samoubistvu, ko je Moric Alkalaj, kojih je kolača Princip ostao željan, i da li se, sto godina kasnije, možda vratio i koga namerava da ubije.

Priče, hronike i povesti o borbama i bitkama pre i nakon Kosova, o vladarima i državnicima, o vojskovođama i poklisarima, o čuvenim junacima i ratnicima, i o tome kako su Osmanlije stigle na Balkan, kako se pobeđivali i kako su počeli da gube. Od Ertogrula i Osmana do kralja Milutina i cara Dušana, od arhiepiskopa Danila do vojvode Momčila, od poslednjih Nemanjića do poslednjeg juriša krstaša, od bitke na Marici do bitke na Varni i druge Kosovske bitke, od Mehmeda Osvajača i Sulejmana Veličanstvenog do princa Evgenija Savojskog i nekoliko opsada Beograda. Priče iz istorije. Istorija kao priča.

Dobitnica Andrićeve nagrade i Ženskog pera. Prateći istoriju dve porodice u bezbrižno vreme raspusta i letovanja, Ljubica Arsić u svom novom romanu postupkom smenjivanja naratora prati periode formiranja svojih junaka, i istovremeno diskretno evocira jednu proteklu epohu i nestalu zemlju. Melanholično i duhovito, autorka dočarava sva uzbuđenja i radosti, često i nevesele ishode i mladalačke muke koji prate odrastanje Senke, Milice i Paška, u ono doba detinjstva i prvih ljubavi kada se bude nepoznate strasti, zanosi, opažanja sveta oko sebe i sebe u svetu. U romanu jedan glas pripada i Lenki Dunđerskoj, rano preminuloj lepotici u koju je Laza Kostić bio zaljubljen i kojoj je posvetio čuvenu pesmu Santa Maria della Salute. Njen devojački dnevnik, koji se našao u rukama jednog junaka, skladno i nenametljivo umetnut je u tkivo romana, dodatno potvrđujući istinu o neprolaznim čarima mladosti koje su u svim vremenima iste. Suvereno poznavanje svih psiholoških nijansi ženskih likova u romanu i na ovom primeru potvrđuje da se o „ženskom pismu“ može govoriti samo uslovno, kao o svojevrsnom konstruktu koji svojom pukom rodnom karakteristikom ne može zameniti autentično i vrhunsko književno delo, u kakvo bez ostatka spada „mediteranski“ roman Četiri kiše.