Broj strana: 285 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Knjiga komerc Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu. Momo Kapor, pisac čije se knjige godinama nalaze na listama domaćih bestselera, poznat je našoj čitalačkoj publici kako po svojim romanima i kratkim pričama, tako i po putopisima, filmskim scenarijima, pozorišnim, televijskim i radio-dramama. Ono što vezuje sve ove priče je ljubav – melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas i zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled.

Broj strana: 344 Pismo: Latinica Format: 21 cm Izdavač: Knjiga komerc Roman o narkomaniji i ljubavi.

Broj strana: 280 Pismo: Latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Knjiga komerc Istorijski roman Mileta Kordića i jedini roman o našem velikom epskom junaku i kontroverznoj istorijskoj ličnosti – Marku Kraljeviću. Radnja romana smeštena je u Srbiju u vreme posle smrti cara Dušana i sukoba među srpskom vlastelom. Kraljević Marko pokušava da pomiri velikaše, Mrnjavčeviće, Balšiće, Lazara Hrebeljanovića, svestan opasnosti koja od Turaka preti zavađenim Srbima. Marko je po ocu bio naslednik kraljevske krune, bio je i car jer mu je Dušanov sin car Uroš na Svesrpskom saboru ostavio carsku krunu, a u biti nije bio ni jedno ni drugo, već tragična istorijska figura.

Broj strana: 248 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 24. mart 2022. Izdavač: Laguna Ovako je sve počelo... Misli su joj bile zbrkane, i čak i dok je palila sveće za drage pokojnike, mislila je samo o tome da nekog ne zaboravi, nije mislila ni o kome posebno, ređala je imena kao da su na nekom spisku, molila se paušalno, „daj im, Bože, večni mir“, i onda, mislila je o ručku, o tome kome sve treba da se javi, i o tome koje će želje da zamisli dok bude palila sveće, gore, za žive i za život, za želje, kojih je imala mnogo, toliko mnogo da ih je skupljala po ustima kao rasute perle, da neku slučajno ne izgubi. Ovako je sve počelo. Na ulicama uzavrelog grada, na nekoj plaži, u frizerskom salonu, na svim mestima ove zbirke priča već su se negde u prolazu nazirali junaci budućih romana Mirjane Bobić Mojsilović. Sada, četvrt veka kasnije, osvežena i obogaćena sa devet novih priča, ova riznica svakodnevnih čuda, večnih sudbina malih ljudi, nepretencioznih osećanja koja nas rastaču i stvaraju iznova nas podseća zašto čuvamo, volimo i nerado pozajmljujemo ali rado prijateljima poklanjamo knjige Mirjane Bobić Mojsilović.

Broj strana: 221 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2021. Izdavač: Besani Besani 2 je knjiga o ljubavi, o najkrupnijim i najsitnijim detaljima vezanim za odnose između njih dvoje smeštenim u najrazličitije situacije i prostore. Tragajući za ljubavnim savršenstvom, likovi smešteni između korica prolaze kroz uobičajena, ali i najneverovatnija sazvežđa duše, srca i misli. Čitaoci se prepoznaju skoro u svakoj priči i pitaju da li ih je pisac ove zbirke tajno posmatrao i pisao baš i njima. Za čitanje ove knjige nije potrebno predznanje o događajima koji su se desili u Besanima 1. Muzika je opet prisutna kao soundtrack, tako da je i ovaj, dugo očekivani kultni naslov - multimedijalni. „Lucidnost Gorana Stojičića nas i u nastavku Besanih vodi u lavirint ljudskih duša gde se ljubav nameće kao etalon svega nastajućeg i svega nestajućeg. Njegove priče su zapravo romani čiji obim, dužinu i sadržinu određuje sâm čitalac, svako ponaosob. S te strane, čitav vek nakon pojave modernističkih tendencija u srpskoj literaturi, Stojičić se nameće kao jedan od začetnika nove Moderne u savremenoj književnosti.” Vlada Arsić, pisac

Broj strana: 192 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2020. Izdavač: Vulkan izdavaštvo Ovo nije knjiga koja se čita u dahu. Ovo je knjiga koja se čita sa uzdahom, jer njeni redovi imaju ukus slobode i miris prošlih vremena, pa ćete već posle nekoliko stranica poželeti da nijedna priča Zorana Predina nema kraj. Kao što je autentičnim interpretacijama udahnuo potpuno nove boje i tonove najlepšim pesmama jugoslovenskih prostora, tako je na stranicama ove knjige sagledao našu stvarnost iz različitih uglova i podsetio nas da možemo ostati dosledni sebi, da ne smemo izgubiti veru u dobro, u ljubav, u ljude… ali i u umetnost, jer to su jedini stvarni mostovi među generacijama, narodima i vremenima. Njegova muzika je to potvrdila. Životni kompromisi jesu neizbežni, ali ne moraju odseći krila onima koji su naučili da lete. Za takav podvig dovoljno je biti hrabar i odvažan kao Zoran Predin. Ukoliko vam nedostaje osmeh – ne brinite, njegove priče su prožete humorom, jer kako i sâm priznaje u knjizi: „Smeh je pola zdravlja.“ Uz pesme Zorana Predina voleli smo, patili i obećavali neka nova i bolja jutra – sa mirisom borova, pogledom na pučinu i toplim rukama u krilu. Uz njegove priče se sećamo, ne stidimo se da budemo nostalgični uz iskreni osmeh na licu i ne gubimo nadu da nas ta bolja jutra čekaju… dok tiho pevušimo dobro poznate pesme.

ISBN: 9788660532864 Broj strana: 101 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20 cm Godina izdanja: 2020. Izdavač: Agora Knjiga Brak crvenih ribica meksičke autorke Gvadalupe Netel jeste neobična tematska zbirka priča, zasnovana na analogijama i kontrastima između života ljudi i životinja, pa čak i ljudi i gljiva. Obuhvata pet priča u kojima se egzistencijalne krize junaka redom povezuju sa životima riba, bubašvaba, mačaka, gljivica i zmija. Tim postupkom autorka dovodi u sumnju mogućnost ljudskog uticaja na vlastitu sudbinu i otvara uvid u nesvesnu, a ponekad i mračnu stranu ljudske psihe. Priče se odlikuju svedenim jezikom i stilskom elegancijom, univerzalnošću motiva poput nesrećne ljubavi i odrastanja, momentima poetičnosti iznaženim u svakodnevnici, no u isto vreme uobičajena percepcija stvarnosti je u njima destabilizovana prenošenjem ljudskih nemira na životinje, u kojima junaci traće odraz sopstvenih patnji i odgovor na svoje životne dileme. Životinje su ovde ožalošćene, a ljudi poživotinjeni, pri čemu se ljudska samosvest i volja najednom čine krhkim i varljivim, izneveravajući uvreženu predstavu o našoj nadmoći kao vrste. Tako se, na primer, postepeno propadanje jednog braka najpre očituje u žestokim okršajima para akvarijumskih ribica, likovi priče „Ratovanje po smehu“ vode nemilosrdnu borbu protiv bubašvaba koje unose pometnju u prividni sklad jednog bogatog buržujskog doma, a junakinja „Gljivica“ razvija bizaran emotivni odnos prema svojoj vaginalnoj infekciji pošto samu sebe doživljava kao parazita u ljubavi. „Brak crvenih ribica je vrlo suptilan prikaz ljudskih nedaća i strahova, lišen svake visokoparnosti i moralisanja, saosećajan prema likovima i nenametljivo kritičan prema društvenim odnosima, u kome ponajviše očarava sámo autorkino umeće pripovedanja.“ – Ana Marković Gvadalupe Netel (1973) istaknuta je meksička književnica čija je proza prevedena na 17 svetskih jezika. Čitalačku publiku osvojila je romanima Telo u kome sam se rodila (2011) i Posle zime (2014), za koji je dobila nagradu „Eralde“, kao i zbirkama priča Latice i druge nelagodne priče (2008) i Brak crvenih ribica (2013), za koju je dobila prestižnu nagradu za kratku prozu „Ribera del Duero“.

ISBN: 9788681296042 Broj strana: 337 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2019. Izdavač: Darma books Tamo tamo je roman sastavljen od priča i tokova svesti dvanaestoro stanovnika Ouklanda indijanskog porekla. Oni žive različite živote: Orvil je tinejdžer koji se sprema za svoj prvi pauvau festival, Džeki Red Feder i njena sestra Opal provode leto sa majkom na ostrvu Alkatraz, Edvin je zavisnik od interneta sa završenim studijama književnosti… Njihove perspektive ujedinjuju osećaji izgubljenosti, nesaznatog identiteta i neusmerenosti. Naziv romana Tamo tamo dvostruka je referenca – jedan od likova, Din Oksendin, sluša istoimenu pesmu grupe Rejdiohed i razmišlja o citatu Gertrude Stajn. Stajn shvata da Oukland u kome je provela detinjstvo i ovaj sada nisu više isto mesto, da ’tamo’ više nije tamo, kao što svaki od likova ostaje suočen sa nemogućnošću da svest o indijanskom poreklu uskladi sa savremenom realnošću. Na ovaj način roman tematizuje osnovne probleme istorije i sadašnjosti indijanske kulture, kao i uprošćene predstave o njoj. Neposredno transformišući iskustvo u jezik, Orandž promišlja fenomen urbanog Indijanca i prikazuje savremeno američko društvo iz njegove perspektive. Ovaj roman se našao u najužem izboru za Pulicerovu nagradu 2019. godine. *** Ostali smo jer grad ima zvuk rata, a ne možeš napustiti rat kada si već u njemu bio, možeš ga samo držati podalje – što je lakše kada ga možeš videti i čuti oko sebe, tu brzinu metala, neprestano pucanje, automobile koji jure niz ulice i autoputeve poput metaka.

ISBN: 9788680830209 Broj strana: 217 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2019. Izdavač: Booka Svojom uzbudljivom novom knjigom, Loren Grof uvodi čitaoca u svet istovremeno pripitomljen i divalj ‒ mesto u kojem opasnosti prirode vrebaju i čekaju da napadnu, ali najveće pretnje i tajne i dalje su emotivne i psihološke prirode. Među onima koji se snalaze u tom svetu su dve snalažljive napuštene sestre; usamljeni dečak, par bez dece, beskućnica koja traga; i nezaboravna junakinja koja se stalno pojavljuje ‒ odlučna i rastrzana supruga i majka. U pričama u ovoj zbirci smenjuju se likovi, gradovi, decenije, čak i vekovi, ali Florida i njen pejzaž, klima, istorija i stanje uma, postaju gravitacioni centar: energija, raspoloženje koliko i prebivalište. Loren Grof premešta čitaoca pa ga trgne iznenadnim duhovitostima, talasima tuge, bleskom surovosti, dok piše o usamljenosti, besu, porodici i protoku vremena. Zapanjujuća, precizna i dirljiva, Florida je veličanstveno dostignuće. „Verovatno najbolja zbirka ove godine... ove neizbrisivo žive priče čitaju se kao vakcinacija protiv cinizma.“ — Vogue „Loren Grof želi da pokaže ‒ često na zabavan, ponekad bolan, uvek na veoma dirljiv način ‒ kako su žene i deca često jači nego što mislimo, kao i da je Zemlja krhkija nego što uglavnom dozvoljavamo sebi da shvatimo.“ — San Francisko Chronicle „Opasna energija, razvedrena bogatim i uznemirujućim detaljima, prožima novu zbirku autorke Suđaja i furija dok se njeni junaci suočavaju sa zmijama, uraganima i sopstvenim autodestruktivnim ponašanjem.“ — Time Magazine

ISBN: 9788664770378 Broj strana: 216 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2019. Izdavač: Partizanska knjiga „Humor, kad je dobar i značajan, mora u sebe da uključi i političku dimenziju, odnosno da bude satira. Bez tog začina koji je direktno umešan i upleten u stvarnost nema prevratničke moći, nema da tako kažemo revolucionarnog potencijala. Upravo to čini tri humorističke novelete Predraga Ličine izvrsnim štivom. One uspešno kombinuju ono što je već dugo vremena (od nenadmašnog Briksijevog prevoda Alana Forda) karakteristika mainstream hrvatskog i regionalnog humora, dakle jezik, komedija situacije i naravi, ali i vrhunska politička invektiva koja, opet, na ovim prostorima zapravo uvek predstavlja čist vapaj zdravog razuma kontra factuma i fatuma.“ – Vladimir Arsenić

ISBN: 9788651914341 Broj strana: 173 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 11x18 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Službeni glasnik Spasitelj neće doći poslednjeg dana nego sutradan! „Mislim da bi Tamnica mogla biti knjiga koja bi zadovoljila rupu koja me, gutajući sebe, iznutra jede“, piše Kafka. Da li to znači da je Kafka nameravao da sačini knjigu, ili čak roman o Tamnici? Može biti. Uostalom, tamnice i zatvorenici su prisutni i u Kafkinim najpoznatijim sastavima: ova zbirka, međutim, donosi nepoznato gradivo, a koje je već po sebi ogromno sazvežđe. Iz piščeve rukopisne ostavštine, sa usredsređivanjem na manje znane stvari, ovde su sakupljeni nacrti, fragmenti, zapisi, koji se posredno ili neposredno mogu odnositi na još jedan od Kafkinih neostvarenih poduhvata. Sad imamo tragove na osnovu kojih možemo barem da žalimo za nenapisanim, ali i da nas oni ispunjavaju i podstiču u zamišljanju kuda vode.“

ISBN: 9788683499892 Broj strana: 172 Pismo: Latinica Povez: Mek Izdavač: LOM I dan-danas, 300 godina od prvog izdanja, "Čudesne priče" su najčitanija i najpopularnija knjiga ikad objavljena u Kini. Antologijski izbor čudesnih priča koje nazivaju i kineska "1001 noć". Pu Sunling (1640-1715) napisao je ukupno 495 priča o čudesnim i neobjašnjivim događajima. Izvor mnogih priča je u narodnim legendama, istorijskim zbivanjima ili neobičnim doživljajima piščevih savremenika. Glavni junaci su najčešćče prelepe devojke koje su u stvari duhovi lisica ili demoni. One plaše i zavode. Tu nema jasne granice između fantastike i stvarnosti, jer se ne radi o dva dovojena sveta od kojih bi jedan postojao samo u mašti, već o svetovima koji se prožimaju. Svet sna i fantastike potpuno je neodvojiv od sveta realnosti. Pu Sunling je veliki majstor, piše živim i jednostavnim jezikom, s mnogo dijaloga i izuzetnim smislom za neočekivan i uzbudljiv zaplet.

ISBN: 9788651507727 Broj strana: 478 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 18 cm Izdavač: Prometej, Novi Sad Zona erotičnog pamćenja Nikokao MomoKapor prolaznosti našeg veka i beznadežnom sivilu naših izgužvanih biografija koje su proticale u znaku osrednjosti, nije tako pronicljivo i prividnoležerno sugerisao atribute intimne čovekove sreće. Sve uprkossiromaštvu, oskudnim i zamračenim vidicima, ograničenjima svake vrste. Kaporovo književno štivo nalik je na murale bezbrižne, gamenske mladalačke igrivosti, ali i na grafite upozorenja i beskrajne žeđi za putovanjem, za raznolikostima bogomdanim. Svet farmerki i putničkog sindroma u Kaporovim živopisnim pričama, podliscima i romanimauostalom, neponovljivo je osvojen za sve nas, svakojake, aliiza one kojidolaze. Govorljivost njegovih knjiga neposredna je, svakako i srećna okolnost: inspiracija je ovde uvek na strani onoga šta ikako ljudi govore. Jednako na Menhetnu kao i na Kalenićevoj pijaci, na neprikosnovenojAdi iu zagrebačkoj kazališnoj kavani, pred rimskim fontanama kao i pred niskim žitnim poljima Bačke. . Više i temeljitije se o našim ljudima i krajevima doznaje iz Kaporovih knjiga nego iz lektire čitave biblioteke studija iz sociologije i geopolitike. Njegove izreke i opaske odavno su postale krilatice našeg urbanog, novog usmenjaštva. Balkanskom ulicom će se, u ovim godinama koje nam predstoje, uspinjati naš ŽilijenSorel, svejedno da li samo arivista ili već folirant, naišao pravo sa stranica najozarenijeg i najpopularnijeg srpskog modernog pisca. Nekim bezmalo bolesnim unapred odvajanjem tzv. čiste književnosti od tzv. popularnog štiva, Momo Kapor je, ni kriv ni dužan, prepušten onoj obali lektire koju nazivaju lakom, laganom, prozračnom. Naopaka, nadničarska navika pokondirenih književnih kritičara koja je tvrdila kako je uslov uspešne zamisli nejasnoća, mutni napevi, galimatijas kome uvek ponestaje poneki glagol. Baš obrnuto, Kapor je nezapamćenim uspehom čitalačkog fronta osvajao sluh i negovao pažnju za čitav korpus one planetarne književnosti do koje su držali i Gete i Herder. Iz mnoštva neostvarenosti i nečitljivosti, Kapor je, kako su godine proticale, sve više bio nalik na raspamećenu, raskošnu, nadasve zanimljivu lađu koja - u opštoj prizemnosti i slepilu ukusa - put putuje i veselo se domišlja našim i planetarnim zbitijima. Bez Kapora neće moći da se zamisli ni jedan iole ambiciozan antologijski izbor naše proze dvadesetog veka. Unekoliko, on je i sam, kao autor, čitava antologija našeg rasta, našeg idioma, naše savesti. Ako iko u nas, Kapor se podsmešljivo iizričito nezlobivo narugao našoj osrednjosti, tom izvikanom proseku sindikalnog sivila, ali i pokondirenosti naših lepotica koje je, u onim davnim godinama, ovekovečila Desa Glišić u liku Dare Nijagare, visoke lepotice, kako se tad govorilo: mondenke prve klase. Veliki, još nepostojeći registar imena i karaktera Kaporovih ličnosti nadmašuje obim jednog telefonskog imenika, a ljudi iz prikrajka, oriđinali naših malenih gradova, kraljevi pokera i noćnih terevenki ovde su pre svega da bi se iznutra, još jednom, verifikovala ta naša prelazna i tako uspešno prolazna epoha naših skromnih godina ipak otvaranja prema svetu. Činjenica da je Kapor odista bio, decenijama uostalom, apatrid unutrašnjeg našeg atlasa sivila i rigidnosti, sasvim je izvesna. Njegov u biti solistički sindrom rezonerstva i opozicione logike, u onim jednoumnim i jednostranačkim vremenima, svakako su i od njega stvorili sumnjivo lice. Očevidno, nije imao smisla za tzv.preživljavanje koje je kod Aleksandra Tišme steklo opštije značenje. Naime, ugibajući se neprekidno, opsednut ipak nastavljanjem svoje skribomanske i erotomanske biografije, Tišma je svesno, opozicionar tišine, izbegavao neposredne sukobe, a čuveni već politički skandal povodom putopisa Drugdeipak posmatrao kao aferu nametnutu, a ne programski izazvanu. Kapor je, igrajući se bez prekida, to će reći igrajući se i vatrom, u sukobe ulazio bez predumišljaja, svejedno da li je bila reč o onome što se zbivalo u našem rasejanju, preko bare,ili usred njegovih gradova. Ne samo da nije krio svoje snažno nacionalno osećanje, nego je, tumačeći ga i kod drugih, kod Dejana Medakovića na primer, svoju obaveštenost i svoja svakojaka putovanja po svetu predstavljao i kao argumente da srpski nacionalizam nije samo stvar polupismenih brkajlija iz daleke, mahom planinske zabiti, nego pomisao na zavetnu misiju i kosovsko opredeljenje. I kao što njegove putopisne eseje i feljtone žestoke aktuelnosti ironijski pogled moćno odvaja od patetične, praznorečive, neartikulisane frke potrošenog rodoljublja. Uostalom, za njega je svet uvek bio viđen u kosom preseku, kaleidoskop sveta i leta je neopisivo privlačan, a erotski podsticaj ostavljen kao nukleusjednog vedrijeg, u svakom slučaju ostvarenog života, i šetač i lađar, crtač neopisive lakoće poteza i slikar magičnih veduta Beograda i njegovih poznatih i nepoznatih faca, putnik ivojnik kažnjeničke čete, radoznao svati leporeki naš sveznadar tajnih povesti i svetih misterija, Kapor je - može biti - bio naš poslednji autor koji se još čita, na najraznovrsnijim adresama i destinacijama.Kao da jedokraja bio svestan i te odgovornosti. Kapor je usaglasio svoj govor i svoje pismo. No, ipak, čak i kada su njegovi monolozi ili dijalozi tek samo prethodna mera, neobazriva provera, oni su ostavljali trag neprevodljivosti, šarm čoveka koji je i naše grdne muke i tolike neprijatne stvari kazivao bez zazora i bez poslednjih primisli. Za razliku od sofisticiranog Dragoša Kalajićaigovornika velike urbane pronicljivosti, kao i Bogdana Tirnanića, čija se živopisna, bogata i neurotična rečenicajedva mogla da sluti iz brzometnog onog šušljetanja, Kaporovo pismo je jednostavno overavalo ono što je bilo ranije, više nimalo ne podozrevajući, već se predano prepuštajući svojim nadasve hirovitim i duhovitim karnerima. Možda je najveći postvareni podvig Mome Kapora sazdan u tome što je našu narušenu, uglavnom neveselu optiku učinio ne samo značajnom, nego i odabranom. Tako se za njega bar, Njujork ili Pariz svejedno, javljaju barabar, neprikosnoveni gradovi, pouzdani kao merila, jednostavni a tako višeslojni u isti mah. Naš Tifani Kapor je pronalazio na Kalenićevoj pijaci možda, istovremeno razdragano dižući adrenalin našem siromaštvu, našim tegobnim vremenima pod sankcijama, nametnutom vazdušnom ratu. On je, u biti, ozareno, svakom građaninu govorio vi, nalik na Majk Bonđorna, legendu RAI kada se obraća svima, urbi et orbi, pa svakako i gospodi prosjacima u jednojslavnoj anketi. Krivudavost naših zaljubljenih sokaka, čuburska svetla, dorćolska kaldrma i Antićeve i Protićeve muzejske sojenice na Ušću, sve je to čisto i oplemenjeno signirano u izobilju beogradskog leta na Adi. Tako se zaista stvara taj veliki, alternativni atlas beogradske osećajnosti. Sa olejisanim kafanskim podovima, kao u Takovu, sa štimungom pete ugostiteljske zvezdice u Klubu književnika, kod Ive i Bude. Tako se, u biti, jedna adresa za mnoge tako anonimna i potrošena, obnavlja baš u svojim nesrazmerama, šetačima u Knez Mihailovoj, provincijalcima koji se svakodnevno penju Balkanskom ulicom do terazijske terase. Kada se posmatra čak i sa današnje razdaljine, sve u vezi sa poslednjim našim avionskim letovima u mnogobrojne, pa svakako i Momine gradove presahnule kosmopolitske raskoši, čini se da je, bezmalo, kako idu godine, svaki od tih naših i Mominih gradova onaj u koji može biti još samo sad, poslednji put letimo u domaju, Evropu, zavičajno toplo okrilje. Kaporova nežna, saučesnička predusretljivost prema ostarelim lepoticama nekadašnjih žurki i đačkog korza, zapravo je memento našem kratkom životu: nekoliko radosti, nekoliko privida smernosti, nekoliko zraka sunca na čamcu koji nas odvodidaleko i blisko, ali ipak u prividu kretanja ka onom drukčije, boljem svetu.Memento prolaznosti koja nas, poput ranogmraza jednog jutra iznenadi jednako svirepo i neumitno na bačkim oranicama i na gusto naseljenom beogradskom trotoaru. Paradoksalnoj ali zavodljivoj opoziciji prema našim takozvanim stvarnosnim prozama, koje se dosadno preganjaju po vrletima i magluštinama nedefinisanog promišljanja, Momo Kapor decenijama već sugeriše postojanje osobene zone uzburkanog, ali i uzbudljivog sporazumevanja sa drugim. Ta velika, u nas često nedovoljno uočena saradnja sa čitaocima njegovog sve mnogobrojnijeg plemena fanova, zaverenika omogućila je autoru nekih od najčitanijih kantilena o prolaznosti da u naše mišljenje unese pram magične, recimo, klimtovske svetlosti saznanja da je kraj veka uvek na pomolu, a o smaku sveta i da ne govorimo. Ne doznajem danas ni o jednom autoru moderne srpske književnosti da je svoje bajagi usputno a magičnim reperima obeleženo ćaskanje o malenim i velikim stvarima života i smrti kazivao tako jednostavno, nimalo pojednostavljeno, tako primereno, i tako nekonvencionalno u isti mah, kao Kapor. Njegovi gradovi, a s obzirom na izričito urbanu svest našeg velikog, večitog šetača može se reći i svetovi, netragom su nestali. No mnogobrojne njegove knjige, kojima „Ispovesti“ (SKZ, 2008) oplemenjuju istančen ukus i neuhvatljivu osmozu nepoznatih hemijskih jedinjenja, svedoče da je taj Momo odista plovio, plivao, skitao, gluvario, disao i uzdisao u lavirintu našeg nevremena neurotično i u isti mah erotično, u odnosu na predeo, ženu, antičke elemente, plavu boju sna, istinu o Argonautima. Kaporova putovanja radi putovanja, ta velika i često neprevrela planiranja, na način koji bi veoma voleo Antun Gustav Matoš, veliki meštar književnog podlisja, podlisja uopšte. Zaboravlja se ponegde da je upravo Kapor prostor slobode, to jest, eseja izmestio iz banalnih okvira školničkih, monotonih predgovora, i da se namah pridružio Sergiju Lukaču, s onim nenadmašnim varijacijama o telesnoj inteligenciji i sportu, i Borislavu Mihajloviću, s ogledom o kukuruzu. Čudesa su samo ponovljena, reklo bi se, na pragu Isidorinih varijacija o cveću, Luksemburške bašte i đačkih samoubistava u Banatu, ali je u Kaporovom slučaju ta obnova bila i uticajna i prevashodno jezički, to jest, kolokvijalno ostvarena. Kao što je Aleksandar Petrović, Beograd, sve sa Jatagan malom, pronalazio preko bare („Sve moje ljubavi, Slepi periskopi“), i to pre svega u Njujorku, u Bronksu, tako i Momo Kapor fenomen prepoznavanja grada koji mu je izabran zavičaj, neguje svukud kao putnički doziv, kao steg. I kao što je Dragoslav Andrić beogradskom slengu, ne tek jedino kao adekvatnom žargonu prevodioce Ogdena Neša, podario funkciju urotničkog, jedinstvenog sporazumevanja, tako je i Kapor merilo beogradske ruže vetrova uspostavio kao mahniti, temperamentni, neizrecivi hipik nekoliko generacija. Imao je tu sreću u nesreći da bude svedok i hroničar gradova koji su, u ona vremena, bili multinacionalni, kosmopolitski, ali to nikako nisu danas. To je najpre njegovo mladalačko Sarajevo za koje je, punim bisagama uspomena, dokazao da nije bio u pravu Lorens Darel kada je pred njegovom panoramom utvrdio kako nema mnogo istorije. A onda svakako Zagreb, onih godina, kada je van spora bio najčitaniji njegov, to će reći i hrvatski pisac. Kaporovi gradovi, uostalom, nalik su Andrićeve: sve pritajeno, sve stoji, sve u isti mah opasno i opako tutnji u samom jezgru zla. Kaporova popularnost nije merljiva paradigma lažnih i poluistinitih decibela o lomovima epohe, ali je zato, seizmografski tanano, u njegovoj kolažnoj uvrnutosti, ostvario onu ležernost koju su naši književni preci, u jednom još uvek nedovoljno elastičnom govoru i zboru, mogli jedino da sanjaju. Sabornost je njegova kob, a mali oglasnik jedna od moćnih inspiracija. Ditirambživotu, njegove „Ispovesti“ bogatije i istinitije kazuju o nesigurnim nam razdobljima koja su uvek omeđena ratovima, nego mnogobrojne sociološke rasprave i kompendiji iza kojih stoje grupe autora. Kapor ne mari distancu, iz toga su njegovi književni junaci i te kako još uvek u telefonskim imenicima, zatvorima, i dvorovima, zaturenim krčmama, na ulicama ali i na slavama, na poselima, ali i na neprebolnim razrednim svečanostima. Njegove replike su često već odavno postale krilatice autentičnog beogradskog idioma. Kada se pominje fabulozni uspon Balkanskom ulicom, onda nikada nemojte zaboraviti da se njome po visokoj vetrometini prestonice približava ubrzanim korakom još jedan Žilijen Sorel, njegovih knjiga. Kada poklanjate žute ruže, vi se zaumno prisećate da ih je svojevremeno ovaj famozni autor slao Beli Krleži, alijas Leposavi Kangrga. Kada se igrate s Ajaksom, onda je u pitanju zaista onaj njegov fabulozni (p)seter. Kada pomenete Francusku 7 ili Mažestik, svakako računajte s tim da je te adrese voleo i overio baš Kapor. Kada neko u društvu pomene faraonski sindrom, nemojte zaboraviti da je on, na jednoj od svojih biciklističkih turneja, shvatio da je umetnik, u ovoj slučaju Milan Konjović centar ne tek Sombora, nego i kosmosa, neprikosnoven. Itd. Svakako, Kaporov uticaj, koji bi se zaista mogao pisati i velikim početnim slovom, u cinoberu na mnogobrojne savremenike i poslednike nije prepoznatljiv u oponašanju, nego u sugestivnom i raskalašno opuštenom ponašanju, bez strogih formi i uniformi. Kao što ni u ovom času ne treba prenebregavati njegov uticaj na crtače, u konkretnom novosadskom miljeu Miću Uzelca i Doru Bosioka. Uticaj svakako oslobađajući, lagodan. Nasuprot aktuelnim pokušajima novokomponovane propedevtike kojom tragikomični Salijeri naše kritike, to će reći P. Palavestra, nudi našim Mocartima, kao da vreme agitpropa nije proteklo, evo jedne naoko neobavezne hronike čitave polovine prošlog veka, koja je u isti mah i antologijski trenutak naše memoaristike. Kaporovo dugo pamćenje odista je kompatibilno sećanjima Dejana Medakovića, poslednje baroknog Srbina za koga se, u parafrazi odrednice o Jovanu Rajiću, govorilo i pisalo: Učen kao Medaković. Toliko atmosfere davnih godina, toliko takozvanih istorijskih data i ličnih sudbina, toliko nečeg apsolutno privatnog, a zapravo se pred nama raspreda bogata priča o uzročnosti i povezanosti ozbiljnih događaja. Draško Ređep

ISBN: 9788660360160 Broj strana: 270 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Izdavač: Kontrast izdavaštvo U zbirci kratkih priča Đavo je crn pas, pisac i foto-reporter Šandor Jasberenji pokazuje nam ljudsku stranu rata i revolucije u ovovremenom Bliskom Istoku i Africi. Od Kaira do Pojasa Gaze, od Bengazija do Budimpešte, likovi porinuti u okolnosti rata i ekstremizma razmatraju pitanja doma, prijateljstva, ljubavi i traume. Majke, teroristi, novinari – svi junaci, uostalom, tretirani su delikatno i sa velikim uvažavanjem ljudske sposobnosti da se izdigne iznad pritiska ili usuda istorije. Njihovi mikrosvetovi, natkriljeni ratom i neizvesnošću, sujeverjem, moralnom ambivalentnošću humanitaraca ili zagonetnim kodeksima terorista-mučenika, ostavljaju snažnu i upečatljivu sliku i pozivaju čitaoce da prevrednuju sve što misle da znaju o jednom od najtrusnijih istorijskih pomeranja naše današnjice.

ISBN: 9788661452079 Broj strana: 279 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2015. Izdavač: Geopoetika Tišina je najveći neprijatelj žive književne reči i zato je potpuno razumljiva činjenica da su kineski pisci krajem sedamdesetih godina prošlog veka, spremno dočekavši kraj Kulturne revolucije, oslobodili sopstveni stvaralački duh i tako započeli sasvim novu epohu u kineskoj književnoj istoriji. U ovoj antologiji obuhvaćeno je šesnaest pisaca koji su osamdesetih i devedesetih godina u svojoj prozi, na sebi svojstven način, nastojali da nadoknade „izgubljene“ godine, da progovore o svojim iskustvima tokom revolucije, opišu postrevolucionarnu stvarnost u Kini, ili da se smelo upuste u inovativne stvaralačke eksperimente koji su prkosili dotadašnjoj književnoj praksi. Birajući pripovetke različitih tematskih i stilskih opredeljenja („književnost ožiljaka“, „književnost traženja korena“, avangardna književnost) pokušali smo da na što reprezentativniji način predstavimo eklektičnost kineske književne scene u uzbudljivom vremenu obeleženom novim kineskim doživljajima modernosti. Zoran Skrobanović i Mirjana Pavlović

ISBN: 9788679581297 Broj strana: 76 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2016. Izdavač: LOM VATEN (1969) prvo je Bernhardovo delo u kome je došao do svog osobenog izraza kojim je kasnije pisao svoje čuvene romane. Na samom početku novele, doktor, koji sve vreme govori, postavlja pitanje "Zašto živim?" Pre nego što do kraja potone u egzistencijalno očajanje, posećuje ga "šofer", koji mu uvek iznova postavlja pitanje zašto više ne igra vaten (popularna igra kartama u Austriji), što podseća na Beketov metod, primenjen u drami "Čekajući Godoa".

ISBN: 9788652108657 Broj strana: 384 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20cm Godina izdanja: 1. mart 2012. Izdavač: Laguna „Zašto pisati o tome kako neko seda u podmornicu i od­la­zi na Severni pol da bi se nekako pomirio sa čovečanstvom, dok se u isto vreme njegova vo­ljena osoba sa teatralnim krikom baca sa zvonika? Sve je to neistinito i ne događa se u pra­vom životu. Treba pisati prosto o tome kako se Pjotr Semjonovič oženio Marjom Iva­no­vnom, i to je sve.“ Anton Pavlovič Čehov Ubiti svog glavnog junaka ili od njega načiniti ubicu na svega 2-3 stranice – smatralo se do kraja 19. gotovo veka nezamislivim podvigom. Čehov je u ljudima svoga doba prepoznao univerzalne mane i vrline čoveka i u svom obimnom opusu ustanovio ili začeo gotovo sve oblike modernog kratkog pripovedanja: od lirske proze, kratke priče i humoreske, do jednominutnih i apsurdnih priča. Na meti Čehovljeve neumoljive ironije našli su se licemerje, malograđanština, provincijska učmalost, ćiftinska psihologija, zaostalost, melodram­ski zanosi i jeftine ljubavne patnje, dokolica i pretenciozno morali­sanje o smislu života, izveštačenost i nadmeno mudrovanje o dobru i zlu. Po tome je on do danas ostao nedostižan majstor kratke prozne forme, uvek svež i nov, čitak i prepoznatljiv.

Broj strana: 463 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 15. jul 2010 Izdavač: Laguna Kratke priče napisane u čast Opšte deklaracije o ljudskim pravima. „Izvanredno, duhovito, snažno – svetska književnost bez cenzure.“ The Guardian Ova izuzetna knjiga je antologija kratkih priča koju su napisali neki od najistaknutijih savremenih pisaca inspirisani Opštom deklaracijom o ljudskim pravima koja znamenito počinje sa: „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka.“ Većina priča napisana je posebno za ovu priliku. Svaki pisac je odabrao po jedan član Deklaracije koji mu je poslužio kao moto i nadahnuće za priču. Rezultat je ova izvanredna i očaravajuća zbirka misaonih, ozbiljnih, duhovitih i zabavnih kratkih proznih bravura koje nam ponekad otvaraju sasvim nove poglede na temu o ljudskim pravima. Urađena u saradnji sa organizacijom Amnesty International, Sloboda je delo koje će pobuditi maštu čitalaca i ukazati nam na to koliko nam svima ova prava znače. Autori priča: Paulo Koeljo, Patriša Grejs, A. L. Kenedi, Džems Mik, Marina Levicka, Muhamed Nasihu Ali, Gabrijela Ambrozio, Džojs Kerol Outs, Volter Mozli, Dejvid Mičel, Arijel Dorfman, Amit Čauduri, Petina Gapa, Milton Hatum, Ali Smit, Dejvid Konstantajn, Jon Fos, Kejt Atkinson, Banana Jošimoto, Aleksis Rajt, Helen Danmor, Ektor Agvilar Kamin, Mahmud Said, Ričard Grifits, Huan Gojtisolo, Čimamanda Ngozi Adiči, Jan Martel, Nadin Gordimer, Sjaolu Guo, Alis Pung, Išmael Beah, Alan Garner, Lijana Badr, Rohinton Mistri, Olja Knežević

ISBN: 9788661452291 Broj strana: 276 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Geopoetika Zbirka priča istaknutog arapskog pisca Abdusetara Nasira Zločin dostojan poštovanja drugo je, znatno prošireno i izmenjeno izdanje prve zbirke istog autora Najsrećniji čovek na svetu, koju je Geopoetika objavila 2004. godine. U ovoj knjizi ima desetak starih i dvadesetak novih priča i iz svake se – „čuju vapaji duše i tela ukleštenih u stegu seksualnih uskraćenosti, koje je u arapsko-islamskom društvu zabranjeno i spominjati, a bogohulno osporavati. U mešavini alegoričnih i realističkih sižea, atmosfera iz Nasirovih vizija varira od prozračne, oko lepršavih likova željnih radosti, do tamne što najavljuje nastupe individualnog zla, i dalje, do guste kao testo i naturalistički tmaste, u kojoj se davi obeznađeni mali čovek, gde šizofrene ubice kasape svoje žrtve, a razobručeni sadizam gospodara rata stravom ispunjava srca celih naroda… Nasirova ironija gorka je kao čemer, a satira jetka i ispunjena grozom. Humor blesne tu i tamo, utkan u pokoji lik ili dijalog, ređe lak i igričav, češće očajan i bolan. Izuzetno popularan, ali istovremeno zabranjivan i osporavan u rodnom Iraku, Nasir je boravio deset meseci u samici zbog jedne priče („Naš gospodar kalifa“). Nijedan arapski roman i nijedan arapski pisac nisu prikazali gušenje slobode izražavanja, smrt knjige pod diktatorskim režimima, bezumni gnev modernih tirana i svu tragiku obespravljenosti čoveka i građanina u arapskom svetu onako plastično i svestrano kako je to u svojim bezbrojnim pričama učinio Nasir.“ Srpko Leštarić Iz Pogovora

ISBN: 9788688335980 Broj strana: 301 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 14x20 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Booka „Nevažne tačke gledišta“, zbirka pripovedaka ili roman sačinjen od dvadeset tri priče-portreta, počiva na crno belim fotografijama nepoznatih i očito lažno imenovanih osoba, dela italijanskog fotografa Jakopa Benasija. Fotografije otvaraju vrata izmišljenim povestima o dvadeset troje junaka i njihovim sudbinama. Samo poslednja fotografija je prepoznatljiva: to je Paolo Sorentino glavom i bradom. Navodno nadahnut licima s fotografija, Paolo Sorentino, uz svoj neporecivi smisao za dočaravanje vizuelnog, slika ogromnu, višeslojnu i višeznačnu fresku savremenog, a opštevažećeg ljudskog postojanja: ta slika je bolna, dirljiva, ironična, i pre svega neverovatno duhovita. Od smeha do plača jedva je korak, kao i od ironije do ganutljivosti. Priče o prijateljstvu, ljubavi, vernosti i mržnji istovremeno su komične i tragične, često i melodrame, a neretko paranoje, opsesije i strasti. Deluju stvarno, ali ipak ih doživljavamo kao fantastične. Čini se da se u „Nevažnim tačkama gledišta“ Paolo Sorentino pisac zabavio kao nikada dosad, i možda je ovo njegovo najuspelije književno delo. U njemu pokazuje svu raskoš darovitosti jedne renesansne ličnosti. I umesto preporuke čitaocu, poslužićemo se Sorentinovom tvrdnjom da je genije osoba u čijem društvu se svako, bez obzira na godine i obrazovanje, oseća više nego prijatno. To posebno važi za ovu knjigu. „Paolo Sorentino nudi galeriju veoma različitih likova i njihovih života, opisujući male događaje, izbore koje valja napraviti, prepreke, naizgled nepremostive, tragične, komične, trenutke sreće i ponore bola, dotičući vešto sve boje od kojih je život satkan.“ Panorama „Sorentino je zlatni dečak. Ispisuje rečenice od kojih čovek ne može da zaspi. Na primer: ,U tišini koja je ličila na pokolj’.“ Corriere della Sera „Knjiga koja se ne sme propustiti. Kao, uostalom, i svaki Sorentinov film.“ SoloLibri.net „Ono što zanima pisca i reditelja Paola Sorentina jeste čarolija ljudskog postojanja, i koliko je važno da sami sebe ne shvatamo previše ozbiljno.“ ANSA „Različite tačke gledišta u odnosu na svet. To je ono što je važno. Možda najvažnije, jer se ne smemo zavaravati da je samo naš.“ La Stampa

Broj strana: 383 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2007. Izdavač: LOM Novo prošireno izdanje knjige Tako mrtvi vole, do sada najobimnija antologija priča Č. Bukovskog. „Tri žene“, „Kalibar“, „Mašina za jebanje“, samo su neke od novih priča u ovom izboru.

ISBN: 9788686431301 Broj strana: 180 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2021. Knjiga pripovedaka čuvenog bosansko-hercegovačkog pisca i dobitnika mnogih međunarodnih književnih nagrada.

Broj strana: 110 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 22 cm Godina izdanja: 2021. Izdavač: LOM Kuća Markova, iako objavljena tek 1992. godine, po vremenu nastanka predstavlja, zapravo, treću Šalamunovu knjigu. Priče koje je čine napisane su u periodu od 1965. do 1968. godine, u vreme prvih njegovih zbirki pesama. Poljubi oči Miru, koji neka se razlije po drveću. Napolju sija sunce ine buči više tako nepodnošljivo. Duša se nada da će opet osjetiti svoja rebra, svoj sok. Hladnoća mi je prijala. Kada puše i šetam i gledam automobile, život me vrati k sebi. Najstrašnije bi bilo kada pri odlasku ne bih nikoga upoznao. Predaleko bi bili da bi ih dotaknuo ili osjetio. U crnoj tami ne bih očuvao uspomenu na ljubav. Kora leda se pravi preko vrele lave. Polako ću se možda moći ponovno zaklizati. Hodati po prašnjavim cestama. Otresti sako, bude li prašno. Previše je bilo meda i miline, to je sve. Od prevelike raskoši čovjek se rasprsne.

Broj strana: 199 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2019. Izdavač: Udruženje književnika Republike Srpske Priče iz zbirke Anđelka Anušića Legenda o v(j)etrom vijanima, najčešće se zasnivaju na intimističkim ispovestima junaka pripovedača od kojih su neke ukorenjene u detinjstvu ili pak na doživljajima junaka, na njihovom psihičkom stanju koje je uslovljeno strašnim istorijskim udesima. Životi tih junaka kao i njihovih bližnjih su se u senci istorijskih okolnosti lomili (u Drugom svetskom ratu zbog ustaškog pogroma), pa opet granali (u doba između Drugog i nanovijih ratova), i konačno polomili (u ratovima devedesetih, opet zbog ustaških pogroma čija su kruna sramne i zločinačke operacije „Bljesak“ i „Oluja“ – 1995. godine). O njima iz navedenog dela na visokoumetnički način obnavljamo i utvrđujemo strašna znanja jer ona sadrže istinu bića. U Legendi o v(j)etrom vijanima, retrospektivno su, u vidu komentarisanja izabranih dokumenata (najčešće fotografija), ispričane kako lične priče i porodične istorije, tako i vrlo kompleksna priča o istoriji jednog naroda koji je zauvek nestao s prostora Vojne granice i drugih prostora bivše NDH.

ISBN: 978-86-521-5028-1 Broj strana: 272 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2024. Izdavač: Laguna Smešne naravi (i poneka suza) na pozornici frizerskog salona. Frizerke i frizeri su majstori one vrste kojima neobavezno otvaramo dušu i koji umeju i da klupko života razmrse makazicama i mašinicama. Tako ulepšane i rasterećene, mušterije ponovo kreću u sudbinske avanture. I zato ne treba da se zaboravi da su frizerski saloni mesta gde se menjaju naši životi. Ovo su priče o tim promenama... „Ova knjiga pripada žanru dokumentarne, verističke, recimo italijanske proze, ali koja je pobegla od francuskog naturalizma, pa je slobodno možemo nazvati 'srbijanska ujdurma'. Pokušao sam da nađem neku začkoljicu, neki razlog da ne predložim ovaj rukopis za štampu... Nisam ga našao! Ako ga, ipak, neko od vas čitalaca nađe, neka pročita naslov knjige: Ko vas šiša!“ – Ljubivoje Ršumović „Oduvek su priče iz majstorskih radionica bile najbolje ogledalo društva. U neobaveznom razgovoru čovek kaže više nego kad bi smišljao umne odgovore. Irena Petrović ima divnu osobinu da ume da sluša ljude i potom zabeleži ono što je čula, dodavši blagu dozu humora. Tako je nastala ova, po svemu zarazna knjiga, jer napada čitaoca tako što mu navlači osmeh na lice“ – Vanja Bulić „Danas je u svetu veoma popularno 'emocionalno frizerajstvo'. Ljudi, preopterećeni tempom življenja, ne odlaze više samo kod psihoterapeuta već i u frizerske salone, gde osvežavaju svoje postojanje. Ova zbirka priča je ponuda svakodnevne realnosti u kojoj tražimo, a možda ćemo i naći spas. Lepota mora spasiti svet!“ – Božidar Mandić