Knjiga priča, putopisa i eseja o književnosti. Dve nove priče Mihajla Pantića. Putopisi iz Sibira, Poljske i Egipta. Rasprave o tome šta je danas književnost, ko je danas klasik, kako nas drugi vide, zašto je čitanje beskrajna priča i zbog čega je vedrina jedini način da opstanemo.

Minijature i zapisi sabrani u jednoj knjizi! „Šta sve nije viđeno i rečeno i šta sve neće ostati zabeleženo? Šta sve nisu ljudi uspeli da kažu jedan drugom i sačuvaju zauvek? Znam, sunca su se rađala i kontinenti tonuli a da nikog nije bilo da to vidi i zabeleži... Zar da zaista potone u mom snu i zaboravu? Ispada mi beležnica iz ruku. Savlađuje me umor i uspavljuje opoj planinskog vazduha. Spava mi se. Sve se bojim da ću zaspati i sve se teže otimam snu. Neću stići da kažem. Zaspaću. ___ Otišao sam. Iza mene je ostalo sve što su ljudi rekli, kao pramičak magle koji se gu-bi. A sve što su uradili, poneo sam na dlanu jedne ruke.“ Ivo Andrić Kao radoznao duh i – uprkos „modernističkim“ predrasudama – raznovrstan i avangardan pisac, Andrić je ostao privržen i sasvim kratkoj proznoj formi, o čemu svedoči ne samo niz sasvim kratkih priča koje je objavio za života, nego i veliki broj proznih zapisa, skica i beležaka koji su posthumno objavljeni pod naslovima Znakovi pored puta i Sveske. Premda među njegovim „znakovima“ i zapisima ima mnogo takvih koji nedvosmisleno predstavljaju skice za pripovetke, započete odlomke ili fragmente i epizode većih zamišljenih celina, mnogi od njih danas se po svojoj formalnoj strukturi, zaokruženosti i drugim zahtevima žanra mogu smatrati uspelim i dovršenim proznim minijaturama, kakve bi poželeo mnogi savremeni srpski pisac.

Ovo je najlepša knjiga za sve ljubitelje mudrih priča i lepršavih reči. Ako ste još mali i čuli ste za Tritona, Orfeja ili Sfingu ali ne znate ko su oni i zbog čega su važni, pridružite se ujdurmama i zvrčkama koje prave slavni grčki junaci i bogovi. Ako ste već odrasli i poznat vam je svet mitova i legendi, biće vam zanimljivo da ih upoznate na još jedan, drugačiji način, na onaj zbog kojeg su sve legende i bajke priče o nama samima bez obzira na to u kom vremenu su nastale. A osim toga, jeste li sigurni da znate priče o Ifisu, Fineji ili Koronidi? Ršumović nam je ovom knjigom dao najlepši poklon – želju da i sami otkrivamo šta se u nama i oko nas zbiva i da o tome mislimo i govorimo nesputanim jezikom. O stvaralaštvu Ljubivoja Ršumovića: "Njegov talenat, bistra glava i zdravlje, efikasno deluju protiv zagađene sredine u kojoj živimo. On se kao planinski potok spustio sa Zlatibora, i sad žubori kroz svoje knjige i emisije, bistar, pitak i zdrav." - Dušan Radović "Otvorimo li bilo koju od njegovih predivnih knjiga, zaboravićemo na sve njegove pokušaje da ne otkrije kako nije pristao da nikada ne odraste." - Momo Kapor

Tematska antologija savremene srpske priče koju su priredili David Albahari i Srđan V. Tešin. Priređivači su pozvali dvadeset jednog savremenog pisca da napišu priču o starosti i o tome kako oni starost vide. Odgovarajući na temu ove antologije, pozvani pisci, pri čemu je reč o piscima sasvim različitih poetika i sasvim različitih generacija, počev od najmlađih, napisali su zanimljive, uzbudljive, vesele, mudre i provokativne priče o starosti. U antologiji Starost objavljene su priče Jovice Aćina, Slobodana Tišme, Milice Mićić Dimovske, Žarka Radakovića, Davida Albaharija, Svetislava Basare, Ljubice Arsić, Mihajla Pantića, Jelene Lengold, Milete Prodanovića, Zorana Ćirića, Veselina Markovića, Mirka Demića, Ildiko Lovaš, Srđana V. Tešina, Uglješe Šajtinca, Saše Ilića, Borivoja Adaševića, Enesa Halilovića, Andrije Matića i Miće Vujičića. – Naš projekt Starost zamišljen je kao pokuša j pružanja odgovora na niz pitanja koja se neumitno nameću kada je reč o ovoj temi: Šta nam znači starost? Šta očekujemo od starosti? Kada se doista postaje star? Strah od starosti? Žaljenje za mladošću? Sukob star-mlad? Najlepše godine naših života? Starost kao radost ili tugovanje? Odupiranje starosti? I posebno: Kada pisac postaje star? Pozvali smo još dvadesetak pisaca da nam se pridruže u potrazi za odgovorima, a knjiga koju čitalac drži u rukama donosi odgovore dvadeset jednog autora. Iako pripadaju raznim starosnim grupama i njihovi odgovori – napisani u obliku priča ili eseja – pokazuju da ih tema starosti duboko inspiriše, pogotovo kada se prikazuje i razrešava pričom o ljubavi ili smrti. U svakom slučaju, bez obzira na to kako su ovi tekstovi izloženi pažnji čitalaca, oni potvrđuju izuzetnu pripovedačku umešnost mladih i mlađih naraštaja u današnjoj srpskoj prozi. Čitalačka znatiželja i zainteresovanost za savremenu srpsku prozu biće tako višestruko nagrađena čitanjem ovog izbora – kažu David Albahari i Srđan V. Tešin u predgovoru knjizi Starost.

Nova knjiga priča Davida Albaharija. Jedna od najznačajnijih knjiga Davida Albaharija u poslednjoj deceniji. Od priča o ljubavi, preko priča o metafizici u svakodnevnom iskustvu i priča o vremenu, do priča o starosti, Albahari je uobličio celinu jedinstvenu u savremenoj srpskoj prozi. Kakav je ovo svet? Da li je vreme na našoj strani? Šta se vidi i šta sve nismo videli u svom svetu? Priče koje neprevaziđenim albaharijevskim stilom otkrivaju čuda i udese svakodnevice, iskušenja i fascinacije, tajanstveno u običnom, nepredvidljivo u poznatom. Uzbudljivo, zanimljivo, duhovito. Prilika koju ne treba propustiti.

Ko voli priče, uživaće u njima, ali svaka postavlja ne baš lak zadatak – rešavanje logičke zagonetke vezane za događaje iz neobičnog traperskog naselja. Neretko će biti potrebna i pomoć starijih, jer ova knjiga, najblaže rečeno, ne potcenjuje decu... Autor Zagonetnih priča zadužen je za Mensina testiranja u Srbiji i jedan je od najuspešnijih rešavača IQ – X testa na svetu.

Evo još jedne knjige za decu koja vole izazove i mozgalice! Ko voli priče, uživaće u njima, ali svaka postavlja ne baš lak zadatak - rešavanje logičke zagonetke vezane za događaje iz neobičnog traperskog naselja. Neretko će biti potrebna i pomoć starijih, jer ova knjiga, najblaže rečeno, ne potcenjuje decu... Autor Zagonetnih priča zadužen je za Mensina testiranja u Srbiji i jedan je od najuspešnijih rešavača IQ-X testa na svetu.

Izabrani tekstovi u ovoj knjizi Ive Andrića predstavljaju presek čovekovih osećanja u godinama rata: od kraćih nacrta i zapisa do priča i stihova u kojima se često mogu sresti zapažanja poput ovih: Svuda izgled pustoši i zadah paljevina ili Gluva pustoš i grobni muk i hlad. Na metafizičkom planu, ali i na materijalističkom, uočavamo potragu za smislom čovekove egzistencije. Narativ u ovoj knjizi je ponekad okrutan i težak prema životu, ali i odmeren i bolan, s nekom čudnom vedrinom intimne ispovesti ljudske duše nad ambisom sećanja i svakodnevice. U jednoj slici u kojoj Andrić s terase posmatra ruševine Grada, u kontrolisanim pokretima i zasićenom pogledu neizbežne okolnosti, otkrivaju se i unutrašnji nemiri koji reflektuju dublji smisao istorijskog perioda koji je danas pred nama kao nekakva nužnost, kao bolno sećanje.

ANDRIĆEVE PRIČE O ŽENAMA, POKAZUJU MAESTRALNU RAZIGRANOST I VIRTUOZNOST NJEGOVOG NEMIRNOG DUHA I DOKAZUJU MOĆ NJEGOVOG PRIPOVEDAČKOG GLASA... Žen­ske pri­če Ive An­dri­ća pred­sta­vlja­ju pra­vi li­te­rar­ni do­ga­đaj pre­vas­hod­no za­to što su, iako pre­ci­zno lo­ci­ra­ne u svo­je vre­me i pro­stor, vi­še ne­go uni­ver­zal­ne, pa ta­ko mo­gu bi­ti sa­ge o bi­lo ko­joj že­ni. Da bi do­šao do sa­me su­šti­ne že­ne, An­drić pri­me­nju­je raz­li­či­ta sred­stva ka­zi­va­nja, od kon­kret­no-čul­nih sli­ka do pri­vid­no mir­ne me­di­ta­ci­je. Iz to­ga je u ovim pri­ča­ma pro­is­te­kla po­tre­ba za stal­nim iz­me­na­ma rit­ma, od uspo­re­nog i sti­ša­nog, do ubr­za­nog i uža­re­nog, ka­ko bi se naj­a­u­ten­tič­ni­je is­pri­ča­le isti­ne o sin­te­zi že­ne i sve­ta. Sve je to An­drić ma­e­stral­no kre­a­tiv­no po­ve­zao, stvo­riv­ši unu­tra­šnje kon­ti­nu­i­te­te i lič­ni uvid u su­šti­nu žen­skog tra­ja­nja. U nji­ma su pri­ka­za­ni on­to­lo­ški uspo­ni i pa­do­vi že­ne od him­nič­no­sti do ali­je­na­ci­je, a pred či­ta­o­cem se ma­gič­no raz­li­sta­va­ju slo­je­vi žen­skog bi­ća ko­ji iz ne­po­zna­tog stva­ra­ju po­zna­to, iz ne­ve­ri­ce ve­ru, iz emo­ci­o­nal­nog tre­pe­re­nja ve­li­ke stra­sti.

SUPERIORNO PRIPOVEDANJE IVE ANDRIĆA VODI NAS KROZ ULICE I GRADOVE KOJE ĆEMO SAGLEDATI NA DRUGAČIJI NAČIN... Sva­ka pri­ča u ovoj knji­zi o ve­či­tom sud­bin­skom pre­pli­ta­nju po­li­sa i čo­ve­ka na­la­zi se u kre­a­tiv­noj funk­ci­ji i sva­ka na svoj na­čin stva­ra i no­si te­re­te svo­ga vre­me­na. Kao je­din­stve­na ce­li­na ove se pri­če na­me­ću kao mo­der­ne vi­zi­je gra­do­va u ko­ji­ma su u vr­lo pre­ci­znoj i is­tan­ča­noj umet­nič­koj in­ter­pre­ta­ci­ji ute­me­lje­ne otvo­re­ne i slo­bod­ne ljud­ske in­di­vi­du­al­no­sti. An­dri­će­va ana­li­za za­sni­va se na po­ni­ra­nju u unu­tra­šnji čo­ve­kov ko­smos, na aso­ci­ja­tiv­no­sti je­zi­ka i sti­la, na sup­til­nom otva­ra­nju ljud­skih ka­rak­te­ra u ko­ji­ma se ne­pre­kid­no for­mi­ra­ju no­vi sve­to­vi sa slo­bod­ni­jim ljud­skim sa­dr­ža­ji­ma. Reč je o pri­ča­ma ko­je su ve­što, stil­ski i kom­po­zi­ci­o­no si­gur­no iz­ve­de­ne do kra­ja.

Nove Zagonetne priče – novi izazovi za sve radoznale čitaoce. „Savršene mozgalice, maštovite, zabavne, poučne. Nezaobilazna literatura za sve koji bi da posvedoče o podmazanosti točkića u glavi, bez obzira na uzrast.“ Dušanka Jelenković „Zagonetne priče nisu sаmо оsоbеnо vеžbаnjе pаmеti već pоsrеduјu rаznоvrsnо i rаznоrоdnо iskustvо, stеčеnо iz knjigа, stripоvа, filmоvа, pričа, аli i lutаnjа krоz prirоdu, i pоdstiču drаgоcеnu intеrаkciјu dеtеtа i оdrаslоg i, nе mаnjе, i mеđusоbnu intrаkciјu оdraslih...“ Dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović Autor Zagonetnih priča je predsednik Mense Srbije i jedan od najuspešnijih rešavača IQ-X testa na svetu. Takođe je koautor inovativnog programa u obrazovanju NTC Sistem učenja, koji se predaje i primenjuje u nekoliko zemalja Evrope.

Ko iz pozadine upravlja našim životima? Sionski priorat, iluminati, slobodni zidari, loža P2, Opus Dei, Lobanja i kosti, i mnogi drugi – raskrinkavajućih teorija o mračnoj i tajanstvenoj moći tajnih društava danas ima možda više nego ikad. Savremeni svet je ogolio mnoštvo tajni, ali „vladari iz senke“ i njihova moć i dalje su prekriveni velom poluistina. Postoji li jasna granica između paranoje i opravdane sumnje? Njihova moć je stvarna. Mnogo toga je mit. Ponešto je ipak istina. Evo činjenica.

Žena je kurva kad ostavi muža zbog drugog muškarca. Žena je kurva kad odlazi frizeru jednom tjedno, kad joj je kosa sjeda, kad odbije kuhati svakodnevno, kad ne vozi djecu u vrtić. Žena je kurva ako se za njega ne dotjeruje, žena koja se dotjeruje nafrakana je kurva. Žene se slikaju gole jer su kurve, žene koje se ne slikaju gole ružne su kurve. Žena je kurva kad je stara. Svaka je stara kurva kad navrši tridesetu. U Hrvatskoj barem jedna kurva mjesečno plati životom zato što je kurva. Uvjek treba naglasiti, sve su žene kurve. Autorica ovoga teksta kurva je nad kurvama, samo takvoj kurvi može pasti na pamet pisati o tome kad je žena kurva. Peder je svaki muškarac koji ne misli da je svaka žena kurva. Peder je onaj muškarac koji vodi djecu u vrtić, a ona je ostala doma, lakira nokte, pijucka kavu. Peder zna uključiti perilicu za rublje, onu za suđe, zna upotrijebiti peglu i promjeniti pelene. Peder plaća alimentaciju i ne misli da tom lovom kurva kupuje seksi rublje. Peder ne voli svoj auto više nego svoju djecu. Peder se raduje vikendu, a ne poslu. Peder ne želi pojebati ni prijateljicu svoje žene ni njenu mlađu sestru. Peder ne misli da su vršnjakinje njegove kćeri željne njegova kurca. Pederi bolesnoj ženi odlaze u bolnicu i nose joj juhu koju su sami skuhali. Peder ne iziđe iz kuće kad u kuću uđe beba. Pederi vole ženinog mačka iako im je najdraža životinja pas. Sve su žene lude za pederima. Sretne su one koje ih imaju, ostale ih čitav život traže.

Priče o običnom ludilu su zbirka kratkih priča povezanih temama kao što su očajanje i usamljenost, besmisleni poslovi koje smo prinuđeni da obavljamo, seksualne perverzije i potreba za istinskom povezanošću i bliskošću sa ljudima u duboko poremećenom svetu u kojem smo sve udaljeniji jedni od drugih. Istovremeno ispunjene i onim niskim i onim uzvišenim, ravnodušnošću i osećajnošću, ludilom i lucidnošću, ove priče nastavljaju da odzvanjaju u nama još dugo nakon što smo ih pročitali.

Seljak u zrelim godinama. Seljakovo lice isparaju i rastoče rad i briga oko zemlje, sunce i kiša, vetar i sneg. Stezanje zuba i grč napora koji se stalno ponavljaju, žmirkanje i treptanje kojim se oči i lični mišići brane od nemilosrdne jare, od mraza ili vejavice, izbrazdaju to lice u svim pravcima i daju mu boju mrke ili zarudele zemlje nad koju se tako često naginje. Bojazan od zamke ili iznenađenja, napor da pogodi tuđe misli i planove a da ne oda pre vremena svoje, sve to udari svoj pečat na to lice. I pre nego što seljak navrši četrdesetu godinu, ono je već modelirano i završeno. - Ivo Andrić U svim prilikama i vremenima, junaci Andrićevih Priča o selu umeju da budu mudri, lukavi i dovitljivi, hrabri, pravdoljubivi i ponositi, vredni, borbeni i uporni, ponekad skloni zanosima, tvrdoglavi, brzopleti i kratkovidi, ali najviše čvrsto vezani za surovu ali lepu zemlju koja ih hrani i za podneblje gde traju generacije njihovih saplemenika.

Majstori savremene svetske priče. Gras, Kundera, Mekjuan, Singer, Jerofejev, Erkenj, Majdak, R. Valzer, Ortis, Bukovski, Sorokin, Tanizaki, De Prada, Kortasar, Zang, Murhaus, Nabokov, Apdajk Kako da se nadamo da ćemo bez ludosti erosa videti sve što treba?! Kako drugačije da postanemo čarolija ako ne uđemo u čaroliju i u kožu utrljamo njene reči? Sjedinjavanje dva bića kroz eros podseća na čin pisanja. Nikad više no danas potrebno je da se eros, potisnut pornografijom i literaturom bez strasti, ponovo izlije u naše živote. Izgleda da nam u ponovnom očovečenju preostaju dve stvari: da čitamo knjige i vodimo ljubav. Ljubavno i umetničko iskustvo jedini su načini da se naše polje zaštiti od pustošenja, da se naš prostor sačuva kao nešto živo, kao tekuća voda otvorena za druge vode, sposobna da se prilagođava i menja. Ništa se sa sigurnošću ne zna dok se ne proveri ljubavlju. Ništa ne možemo tvrditi dok to ljubavlju ne ispitamo. Volimo, dakle postojimo.

Ko voli priče, uživaće u njima, ali svaka postavlja ne baš lak zadatak – rešavanje logičke zagonetke vezane za događaje iz neobičnog traperskog naselja. Neretko će biti potrebna i pomoć starijih, jer ova knjiga, najblaže rečeno, ne potcenjuje decu... Autor Zagonetnih priča je predsednik Mense Srbije i jedan od najuspešnijih rešavača IQ-X testa na svetu. "Savršene mozgalice, maštovite, zabavne, poučne. Nezaobilazna literatura za sve koji bi da posvedoče o podmazanosti točkića u glavi, bez obzira na uzrast. Ovde ne pale izgovori tipa ’nemam vremena za čitanje’ ili ’to je bezveze, nema slika’ – ovo su koncentrat-knjižice, suvo blago, predivne ilustracije koje ponekad čak i sufliraju rešenje." - Dušanka Jelenković "Knjige iz serijala Zagonetne priče su nezamenjive u druženju sa darovitom decom! Što je najbolje, podjednako dobro funkcionišu i sa odraslima!" - Dr Ranko Rajović

Čehov je 1898. godine boravio u Jalti, i tada je nastala priča o nesećno udatoj Ani Sergejevnoj, koja upoznaje oženjenog Dmitrija Gurova. Objavljena 1899. godine u časopisu Ruska misao, Dama sa psetancetom smatra se jednom od najuticajnijih priča u svetskoj književnosti.

RIZNICA SKRIVENOG BEOGRADSKOG BLAGA Ova knjiga predstavlja dnevnik potrage za izgubljenim Beogradom, veliku avanturu koja će nam otkriti odgovore na sva ona pitanja koja su oduvek kopkala istinske ljubitelje našeg grada: Otkud Kelti na ušću Save u Dunav? Kako je mali Rade pomogao Josifu Pančiću da otvori botaničku baštu koja danas predstavlja jedan od najlepših beogradskih ukrasa? Ko je, pobogu, kapetan Miša po kome se zove ono čuveno zdanje na Studentskom trgu? Kako je knez Mihailo rešio svoj problem s konjima i postao njihov nerazdvojni prijatelj sve do današnjih dana? I, da li ste znali da je jednu od najlepših crkava, Crkvu Aleksandra Nevskog na Dorćolu, projektovala prva žena arhitekta u Srbiji – Jeisaveta Načić? Nemate pojma?! Hm, onda sigurno znate kako je Mika Alas, naš čuveni matematičar, dobio nadimak? Kako je Kornelije Stanković postao kompozitor? A zašto je Meštrovićev spomenik Pobednik morao da bude premešten sa Terazija na Kalemegdan? E, ako ni to niste znali, onda je krajnje vreme da sve te odgovore potražite u ovoj našoj knjizi – riznici skrivenog beogradskog blaga. Udahnite duboko i zaronite u čarobni svet starog Beograda!

Ivo Andrić kao književni junak. Majstori savremene srpske priče. Kako i kome Andrić plaća svoje dugove u poslednjim časovima života, koje su njegove poslednje reči i čime zavetuje medicinsku sestru koja ga neguje, zašto pred Andrićeva vrata dolazi sibirski tigar, ko je žena koju je Andrić upoznao u Madridu, u čijoj je hotelskoj sobi zaboravio pulover i šal, kako se Andrić ponaša na večerama i šta vidi u šarama tapeta svoje radne sobe, šta sve mora da sluša kada ga presretne kritičar ulizica, gde je reka Mostonga i kakva je istorija njenih ćuprija…? U trideset priča savremenih srpskih i jednog argentinskog pripovedača, u kojima se Ivo Andrić pojavljuje kao književni junak, čitaoci će naći ne samo prvorazrednu prozu već i odgovore na pitanje kako današnji pisci vide Andrića kao ličnost i stvaraoca. Danilo Kiš, Ivana Dimić, Dragoslav Mihailović, Miroslav Josić Višnjić, Danilo Nikolić, Gordana Ćirjanić i Oktavio Prens, Milisav Savić, Ljiljana Đurđić, Vasa Pavković, Vida Ognjenović, Igor Marojević, Milovan Marčetić, Jovica Aćin, Vladimir Kecmanović, Mihajlo Pantić, Vule Žurić, Mirko Demić, Dejan Stojiljković, Dejan Simonović, Mileta Prodanović, Vesna Perić, Ratko Dangubić, Nikola Malović, Miodrag Vuković, Zoran Ćirić, Đorđe Pisarev, Jakov Grobarov, Miodrag Raičević, Sava Damjanov, Svetislav Basara.

Pola žutog sunca je epski, ambiciozan i odlično napisan roman koji nam kroz priču o tri sasvim različite osobe govori o odgovornosti, kraju kolonijalizma, etničkim razlikama, klasama, rasama u vreme građanskog rata u Nigeriji i načinu na koji sve te odnos može da prožima ljubav. Mlada i zanosna Olana koja pripada povlašćenima napušta Lagos da bi se pridružila ljubavniku, profesoru univerziteta u Nsugi, zanesenom revolucionarnim idejama. U profesorovoj kući sreće slugu, trinaestogodišnjeg dečaka Ugua. Tu je i Ričard, mladi stidljivi Englez koji je slepo zaljubljen u Olaninu bliznakinju, devojku koja ne želi da pripada nikom. U trenucima kada nigerijske trupe napreduju, ovi likovi moraju da beže. Spasavajući živote, njihove ideje i ideali se dovode u pitanje, baš kao i njihova međusobna odanost. „Sa strahopoštovanjem i zavišću posmatram ovu mladu ženu iz Afrike koja beleži istorijat svoje zemlje. Ona je srećna – a još srećniji smo mi, njeni čitaoci.“ Edmund Vajt „Mudrost se ne poistovećuje često s početnicima – ali pred nama je novi romanopisac s darom starih pripovedača. Čimamanda Ngozi Adičije zna šta je ulog i zna kako se s njime postupa... Ona ne zna za strah – u protivnom se ne bi uhvatila u koštac sa zastrašujućim užasom nigerijskog građanskog rata. Adičije nam je (kao umetnik) došla gotovo sasvim formirana.“ Činua Ačebe „Protraćila sam poslednjih pedeset strana čitajući suviše brzo i pohlepno, jer nisam mogla da stanem... Ovo je veličanstven roman – i svakako će naći čitalaštvo kakvo iziskuje i zaslužuje.“ Margaret Forster O romanu Pola žutog sunca Afrička autorka Čimamanda Ngozi Adiči, čitaocima otkriva pojedinosti vezane za nastanak romana Pola žutog sunca, za koji je ove godine dobila prestižnu književnu nagradu Orindž, Šta vas je navelo da napišete knjigu o ratu između Nigerije i Bijafre? Ovaj roman sam napisala zato što sam želela da pišem o ljubavi i ratu; zato što sam odrasla u senci Bijafre; zato što sam i jednog i drugog dedu izgubila u ratu između Nigerije i Bijafre; zato što sam želela da se uputim u svoju istoriju kako bih razumela svoju sadašnjost; zato što mnogi problemi koji su doveli do tog rata ni danas nisu rešeni u Nigeriji; zato što su mom ocu oči pune suza kada govori o tome kako je izgubio oca; zato što moja majka ne može opširno da govori o tome kako je njen otac nestao u izbegličkom kampu; zato što me brutalna zaostavština kolonijalizma čini gnevnom; zato što me pomisao na čovekovu sebičnost i indiferentnost koja vodi nepotrebnoj smrti muškaraca, žena i dece ispunjava ljutnjom; zato što ne želim da zaboravim. Oduvek sam znala da ću napisati roman o Bijafri. U šesnaestoj godini, napisala sam veoma melodramatičan komad pod nazivom For Love of Biafra. Nekoliko godina kasnije napisala sam kratke priče o ratu That Harmattan Morning, Half of Yellow Sun i Ghosts. Smatrala sam da malim koracima treba da se približim toj temi, da pre nego što započnem roman prvo treba da slikam na malom platnu. S obzirom na to da u vreme rata još niste bili rođeni, na koji način ste istraživali da biste se pripremili za knjigu? Čitala sam knjige. Gledala sam fotografije. Razgovarala sam sa ljudima. Tokom četiri godine, koliko mi je bilo potrebno da završim knjigu, često sam starije ljude koje sam sretala pitala: „Gde ste bili 1967. godine?“ Odatle sam počinjala. U takvim pričama sam otkrila sićušne detalje koji su od velike važnosti za moju prozu. Priče mojih roditelja obrazovale su kostur mog istraživanja. Ipak, nisam iskoristila mnoge beleške koje sam napravila tokom istraživanja, jer nisam želela se ukrutim činjenicama, nisam želela da politički događaji nadsene ljudsku priču. Knjiga se usredsređuje na iskustvo malog broja ljudi koji konflikt doživljavaju iz posve različitih tačaka gledišta. Kada stupimo u njihove pojedinačne svetove ne znamo tačno svaku njihovu misao – pripovedač koji ih prati nije sveznajući – već ih pre vidimo i razumemo na način koji je sličan filmu. Da li možete da nam opišete vaš pripovedni stil, kao i to zbog čega ste na ovaj način uokvirili vaše junake? Zapravo ne mislim da su moji junaci predstavljeni kao da su na filmu. Oduvek sam bila podozriva prema pripovestima koje poseduju sveznajućeg pripovedača. One mi nikada nisu bile prijemčive, uvek su mi se činile kao pomalo lenje i previše lake. U uvodu za roman brilijantnog italijanskog pisca Ðovanija Verge, o načinu na koji on tretira junake rečeno je da „on nikada ne dozvoljava junacima da analiziraju svoje impulse, već ih jednostavno pušta da budu vođeni njima“. Htela sam da pišem o junacima koje vode impulsi kojih ne moraju uvek da budu svesni što je, prema mom mišljenju, svojstveno ljudskim bićima. Takođe, nisam želela da mojim čitaocima i sebi samoj do smrti dosađujem istražujući svaku misao junaka.

„Jednostavne i suptilne priče, prožete neočekivanim osećanjima, kao minsko polje.“ – Pedro Almodovar Večni grad čini pozadinu ovih devet priča sa različitim protagonistima koji imaju nešto zajedničko: odlučili su da žive u Rimu iako dolaze iz drugačije društvene i kulturne klime. Jedna porodica je na odmoru u okolini Rima, ali njihove živote posmatramo očima ćerke čuvara imanja, imigranta, koji se povukao iz grada kad su ga neki mladići pretukli. Susret dve stare prijateljice, od kojih jedna ima „tamnu kosu i taman ten“, otkriva tokom ručka u restoranu njihove nepomirljive razlike. Bračni par iz Rima redovno posećuje godišnje proslave svoje prijateljice na kojima se okuplja priličan broj stranaca, sve dok muž jednom prilikom ne prekorači granicu pristojnosti. A na stepeništu koje povezuje dva naselja i njihove stanovnike vidimo prestonicu Italije u svom društvenom i kulturološkom šarenilu, ispunjenom tenzijama i izazovom spajanja različitih svetova i kultura. Iz priče u priču, Džumpa Lahiri nas zadivljuje i iznenađuje ovom blistavom knjigom o usamljenosti i složenosti ljudskih odnosa. „Teško je zamisliti bilo kog drugog savremenog pisca sposobnog da pruži toliko dostojanstva svojim likovima.“ – Times

Zbirka priča Ovo nije veselo mesto predstavlja univerzalni mozaik pripovesti o neobičnim ljudima iz raznih svetskih gradova: Nju Džerzija, Honolulua, Londona, Beograda, Tihuane i mnogih drugih. Ovo nije veselo mesto je ujedno i jedinstveno putovanje kroz istoriju s obzirom na to da se priče u ovoj zbirci odvijaju u vremenskom rasponu od gotovo punih stotinu godina. Šest živopisnih priča koje čine zbirku Ovo nije veselo mesto predstavljaju najmlađeg dobitnika Ninove nagrade i jednog od najprevođenijih pisaca svoje generacije u punoj kreativnoj zrelosti. Ove priče iz celog sveta i čitavog jednog burnog veka literarni su dokaz da je život uvek i svuda isti, jedino su akteri različiti.

Priče za odbranu i poslednje dane književnosti. Tematska antologija savremene srpske priče. Priče trideset i tri savremena srpska pisca na jednom mestu, u koricama jedne uzbudljive i uskomešane knjige, drži njihova subverzivnost. Pod literarnom subverzivnošću podrazumeva se preispitivanje, pa čak i podrivanje književnih konvencija, važećih književnih vrednosti i postojećeg stanja (i to ne samo u književnosti već i šire – u društvu), ali iznutra: iz samog središta uzburkanog teksta. Ta subverzivnost je objedinjujuća forma za sve stvaralačke postupke, poetičke izbore, razumevanja sveta i različite temperamente koje ovaj izbor nudi čitaocima. Kod jednih pisaca subverzivnost se prikazuje latentno, a kod drugih eksplicitno i to najpre u poetičkim postupcima, političkoj nekorektnosti, ironiji ili, recimo, u jeziku i stilu koji ruše ustaljen model okoštalih književnih praksi i društvenih konvencija. U antologiji Bunker nalaze se priče Jovica Aćina, Borivoja Adaševića, Davida Albaharija, Lasla Blaškovića, Zorana Ćirića, Filipa Davida, Mirka Demića, Đure Đukanova, Ljiljane Đurđić, Aleksandra Gatalice, Saše Ilića, Ljiljane Jokić Kaspar, Nenada Jovanovića, Marije Knežević, Jelene Lengold, Igora Marojevića, Vladana Matijevića, Andrije Matića, Mirjane Novaković, Milana Oklopdžića, Mihajla Pantića, Vase Pavkovića, Đorđa Pisareva, Milete Prodanovića, Nemanje Rotara, Radivoja Šajtinca, Uglješe Šajtinca, Mihajla Spasojevića, Slobodana Tišme, Dragana Velikića, Miće Vujičića, Snežane Žabić i Vuleta Žurića. Priče iz ove knjiga prvobitno su objavljivane u časopisu Severni bunker od 1999. do kraja 2012. godine.