(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Pesme 195 strana);

U dobrom stanju Veliko zaveštanje / Fransoa Vijon izbor i prepev Stanislava Vinavera Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1960 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1960 (Beograd : Kultura) Fizički opis 192 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Vinaver, Stanislav, 1891-1955 = Vinaver, Stanislav, 1891-1955 Marić, Sreten, 1903-1992 = Marić, Sreten, 1903-1992 Zbirka Srpska književna zadruga ; kolo 53, knj. 362 Prevod dela: Le grand testament / François Villon Str. 5-53: Fransoa Vijon / Sreten Marić Pogovor prevodioca: str. 143-159 Komentar prevodioca: str. 161-188. Predmetne odrednice Villon, François, 1431-1463

Autor: Domaći Žanr: Lirska poezija Autor:: Jovan Jovanović Zmaj Žanrovi:: Domaći pisci, Klasična književnost, Poezija Izdavač:: Delfi knjižare Godina izdanja:: 1. septembar 2021. Broj strana: 199 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 13x20 cm Čuješ, lane, čuješ li ga, ’De priželjkuje, Misli da ga niko ne zna, Niko ne čuje. Makar da ga boli ljubav, On je neguje Oh, kako je ljubav divna I kad tuguje! Đulići i Đulići uveoci su lirska biografija jednog od najvećih pesnika srpskog romantizma. Zbirka Đulići je pesnikov „razgovor sa srcem“. U njoj slavi ljubav prema srećnom porodičnom životu i supruzi Ruži, otud simboličan naziv zbirke (đul je ruža). Kada ga je zadesila porodična tragedija – umrla su mu deca, a potom i žena – napisao je niz elegičnih pesama objavljenih pod nazivom Đulići uveoci. Ovo su dve najbolje zbirke pesama Jovana Jovanovića Zmaja, večiti spomen koji će svedočiti o veličini njegove boli, koji će čitati mnoga pokolenja. Trp biv fri

Odlično očuvana, kao nova. C2

Izdavac - Cigoja, Beograd Godina - 2011. Rodoljubiva poezija Knjiga u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 22 cm,508 str. (98)

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Izbor i predgovor dr.Vojislav Đurić);

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; 425 strana;

Јован Јовановић Змај био је српски песник, драмски писац, преводилац и лекар. Сматра се за једног од највећих лиричара српског романтизма. По занимању је био лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. MATICA SRPSKA odlično očuvana kao nova ROOM.4

Алекса Шантић био је српски песник и академик, родом из Мостара где је провео већину живота и песничког стваралаштва. MATICA SRPSKA odlično očuvana kao nova ROOM.4

Његово право име је Георгије. Отац Ђуре Јакшића, Дионисије (рођен 1806) био је свештеник. Мајка Христина (рођена 1812), била је из свештеничке породице. Осим прворођеног Ђуре, Дионисије и Христина имали су још осморо деце (Максим, Лазар, Мартин, Александар, Јован, Венијамин, Стефанида и Јулијана), од којих је двоје умрло у раном детињству. Ђура је основну школу похађао у родној Црњи, Хацфелду (данашњи Жомбољ) и Сегедину. Три разреда гимназије завршио је у Сегедину. Како је био осредњи ђак, отац је желео да Ђура изучи трговачки занат, те га је слао у Хацфелд на школовање током распуста и у Кикинду у трговачку радњу, али је Ђура сваки пут бежао кући. После завршене гимназије, отишао је у Темишвар (данас Румунија) да учи цртање код Словака Агоста Дунајског. Године 1846. умрла му је мајка Христина. Мотив седморо сирочади, појављује се касније у Ђурином стваралаштву.[1] Уочи револуционарне 1847. године био је студент уметничке академије италијанског сликара Ђакома Марастонија у Пешти, где је био најбољи ученик, али је због револуционарних догађаја морао да је напусти.[2] Вративши се у родни крај, продужио је да учи сликарство у Бечкереку код Константина Данила чувеног сликара тог доба, тражећи сопствени уметнички израз и продубљујући своја знања, између осталог и немачког језика. MATICA SRPSKA odlično očuvana kao nova ROOM.4

AUTOR: Bogdan Čiplić NASLOV: Je l dobro divanim IZDAVAC: Nolit GODINA: 1964. POVEZ: mek, potpis na prvoj strani, podvlačene menje poznate reči i izrazi (KB:167)

AUTOR: Zlatko Zyad H. Kusturica NASLOV: Mojoj klinki za dobro jutro IZDAVAC: autorsko izdanje GODINA: 1989. POVEZ: mek, tragovi vlage na unutrašnjim stranama korica (KB:167)

Solidno očuvano. Izdavač Milirex Kruševac, mek povez, 284 str. Ispovest zatvorenika u stihovima, posveta autora.

Autor: Tatjana Bijelic Izdavac: Zaduzbina Petar Kocic, Banjaluka-Beograd, 2008. 261 str. 43

Александр Влок Избранное Kijev 1976 ионоšеские стихи стихи о любви вольные мысли разные стихотворения соловьиный сад стихи о петербурге, россии и революции Jonski stihovi Pesme o ljubavi Slobodne misli Različite pesme Bašta slavuja Pesme o Sankt Peterburgu, Rusiji i revoluciji Tvrd povez, 191 str

Izdavač : DOUBLEDAY&COMPANY / Selected by HAZEL FELLEMAN / 670 str. ; 22 cm. / TVRD POVEZ

novi prevodi Frensisa R. Džonsa broš povez, str. 106 nema podvlačenja, stranice ne ispadaju očuvanost: 4/5 V

Autor - osoba Šerbedžija, Rade, 1946- = Šerbedžija, Rade, 1946- Naslov Promjenljivi / Rade Šerbedžija ; [ilustracije Ljuba Popović ; fotografije Enes Midžić, Aleksandar Sedlak] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Subotica : `Subotičke novine`, 1987 (Subotica : Minerva) Fizički opis 68 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Popović, Ljuba, 1934-2016 = Popović, Ljuba, 1934-2016 Midžić, Enes Sedlak, Aleksandar Zbirka ǂEdicija ǂOsvit (Broš.) Sin svog nevremena Pjesnik se imenuje: on je Promjenljivi! Time ova zbirka već od prvih stranica ima značajni identitet: onaj koji govori zna (ili pretpostavlja) kako se zove ili kako hoće da ga zovu. Postupak i stav posve neuobičajen: pjesnik se kod nas inače skriva iza obrazine apstraktnog, odnosno ne ličnog, što će reći da nalazi alibi u općim mjestima sentimenta ili misaonosti. Ovdje to nije slučaj: Rade Šerbedžija od prve nastupa kao imenovani subjekt pjesme i kao njen autor. On izmješta svoju (glumačku) osobnost u ono što se mijenja: on se transcendira, ne samo kao pjesnik. Pjevač „traži svoj izgubljeni prostor“, ali i presvlači svoju kožu poput zmije. On je - Promjenljivi! Ta će se tema trajno vraćati u ovim iznenađujućim stihovima. R. Šerbedžije, posebno u ciklusu „Psiha“. Jer, Promjenljivi je onaj koji ima masku i koji zna kada je i kako i zašto skinuti. Ali, ispod maske koju glumac skida na kraju predstave preostaje još ona (da li jedina?) koju on nosi kao „privatna“ osoba. A da li glumac uopće ima svoju .privatnosti, to je pitanje koje se ne može izbjeći povodom autora ove zbirke? Nisu li u njemu tisuće tuđih riječi i emocija, nije li on prožet riječju i dušom onih čije stihove interpretira. Utoliko je važnije biti Promjenljivi, kazuje ovdje R. Šerbedžija. No, to nije „promjenljivost“ nekoga koji bi se na silu htio otrgnuti rutini svakidašnje profesije. Da je samo lako, ne bi Šerbedžija svlačio masku kao рo uobičajenom „šminkanju“ nakon svake predstave, trudeći se da se predstavi kao netko drugi, tj. kao onaj koji zapravo jeste. Takva teatralna gesta strana je Promjenljivome, jer on sumnja da su ispod (njegove) kazališne krinke i sve ostale maske čvrsto srasle. – Igor Mandić Rade Šerbedžija (Bunić kraj Titove Korenice, 27. VII. 1946), jugoslavenski, srpski i hrvatski filmski, televizijski i pozorišni glumac, pjesnik i muzičar, koji je ostvario i zapažene uloge u hollywoodskim produkacijama. Rođen je u mjestu Bunić kod Korenice u Hrvatskoj, 27. juli 1946. godine u srpskoj porodici, Rade Šerbedžija je suprug Lenke Udovički, s kojom ima kćeri Ninu, Milicu Almu, Vanju. Iz prvog braka ima ćerku Luciju te sina Danila. Diplomirao 1969. na Akademiji za pozorište, film i televiziju u Zagrebu, nakon čega je ubrzo angažiran u zagrebačkomu Dramskom kazalištu „Gavella“. Nakon toga naizmjenično radi kao slobodni umjetnik, s angažmanom u HNK Zagreb, te ponovno u „Gavelli“. Nadaren, iznimne glumačke tehnike, glumac i racija i temperamenta, sugestivan, vrsne dikcije, s lakoćom izvodeći i fizički najteže scene, pokazao se podjednako uvjerljiv u ulogama klasičnog (npr. Shakespeareovi Hamlet i Richard III) i modernog repertoara (npr. Ibsenov Peer Gynt) - u raznim žanrovima, i u pozitivnim i u negativnim likovima. Dobitnik je mnogih priznanja (triput nagrađen na Sterijinom pozorju, Nagrada „Vladimir Nazor“, Nagrada „Dubravko Dujšin“, Nagrada „Orlando“ na Dubrovačkim ljetnim igrama). Na filmu debitira sporednom ulogom u Iluziji (1967.) K. Papića, dok prvu glavnu - mladića na životnoj prekretnici - tumači u Gravitaciji ili fantastičnoj mladosti činovnika Borisa Horvata (1968.) B. Ivande. Otada sve češće nastupa u glavnim ulogama dobivajući popularnost i ulazeći u krug najrespektiranijih jugoslavenskih glumaca – u filmovima raspona od ratnih drama do savremene tematike. Tako su početkom 70-ih godina zapažene njegove uloge komunističkog aktivista dezorijentiranog u privatnom životu u Crvenom klasju (1970.) Ž. Pavlovića i seoskog mladića suočenog s nepravdom u Predstavi Hamleta u selu Mrduša Donja (1973.) Krste Papića. U to vrijeme ističe se i u filmovima koji kritički oslikavaju jugoslavensku suvremenost: kao kompozitor kod kojeg prevladava karijerizam (što potvrđuje njegovu sposobnost karakterizacije moralno ambivalentnih osoba) u filmu Bravo maestro (1978.) Rajka Grlića (Zlatna arena u Puli) i u naslovnoj ulozi u Novinaru (1979.) Fadila Hadžića. Najuspješnija filmska godina za Šerbedžiju je vjerovatno bila 1986. kada sa dvije uloge u filmovima dobivaju titulu najuspješnijih na pulskom festivalu: revolucionara koji se ne snalazi u poratnom vremenu u „Večernjim zvonima“ Lordana Zafranovića (Zlatna arena) i radnika ogorčenog siromaštvom i životnim nedaćama u „Snu o ruži“ Z. Tadića (Velika povelja u Nišu). Velikog radnog potencijala, s uspjehom glumi i na televiziji: u tv-serijama „U registraturi“, Nikola Tesla (u naslovnoj ulozi), Prosjaci i sinovi i Bombaški proces (kao Josip Broz Tito). Godine 1982. dobio je godišnju nagradu australske televizije Sammy za glavnu ulogu u australskoj televizijskoj ekranizaciji drame Oslobođenje Skoplja D. Jovanovića. Objavio je 2 zbirke pjesama: Promjenljivi i Crno, crveno. Bio je predavač scenskog govora i glume na Akademiji za pozorište, film i televiziju u Zagrebu te kao izvanredni profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Godine 1992. kao disident hrvatskog nacionalističkog režima odlazi u Maribor pa u svijet gdje se također probio kako sjajan glumac. Unatoč tome što je već glumio u 80-ak filmova distribuiranih uglavnom na području Jugoslavije, proboj u svjetske vode zadobio je filmom „Hanna`s War“ (1988) te filmom „Before the Rain“ (1994.) Milče Mančevskog. Godine 1996, Šerbedžija je igrao oca izbjeglice u filmu „Belma“ te novozelandskog imigranta u filmu „Broken English“. Zatim su uslijedile uloge u vodećim hollywoodskim filmskim ostvarenjima u filmovima „Space Cowboys“, „Mission: Impossible 2“, „Mighty Joe Young“, „Snatch“, itd. Rade je poznat i po čitanju poezije te pozorišnim predstavama. Pokrenuo je i novi teatar „Ullysses“ u Puli koji je premijeru doživio s predstavom „Kralj Lear“ na Brionima pod režiserskom palicom njegove supruge Lenke. U Rijeci na Akademiji primijenjenih umjetnosti pokreće i vodi studij glume. Radi s mnogim velikim imenima, a s nekima od njih kao što je Vanessa Redgrave, Phillip Noyce ili Tom Cruise. Radio je i sa slavnim Stanleyom Kubrickom te Clintom Eastwoodom no Rade je ostao dosljedan sebi izjavama kako su „dobri režiseri jednako dobri svugdje na svijetu, a glumci se prepoznaju već pri prvom pogledu“ sjećajući se glumaca s naših prostora kao što su Inge Apelt ili Miodrag Krivokapić. Uz porodicu Šovagović, Šerbedžija sa svojom djecom iz prvog braka, Danilom koji studira film u Americi i Lucijom, dobitnicom Zlatne arene za ulogu u filmu „Polagana predaja“, na dobrom putu ostvariti još jednu jaku „porodičnu manufakturu“ na ovim prostorima. Filmografija Prije 1980. Novinar (1979) Usijanje (1979) .... Tomo Živi bili pa vidjeli (1979) Povratak (1979) Bombaški proces (1978) (TV) .... Josip Broz Bravo maestro (1978) Hajka (1977) .... Lado Nikola Tesla (1977) (mini) TV serija U registraturi (1976) TV serija .... Ivica Kičmanović Pesma (1975) (mini) TV serija Nocturno (1974) .... Lucio Obešenjak (1974) (TV) Užička republika (1974) Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja (1974) Begunec (1973) .... Ivan Živjeti od ljubavi (1973) .... Davor Obraz uz obraz (1972) (mini) TV serija Poslijepodne jednog fazana (1972.) Zvezde su oči ratnika (1972.) ... učitelj Prosjaci i sinovi (1971.) (mini) TV Serija .... Matan Potrka Putovanje na mjesto nesreće (1971.) .... Vlatko U gori raste zelen bor (1971.) Rdeče klasje (1971,) Idu dani (1970.) Papagaj (1970.) (TV) .... Mladić Dio è con noi (1969.) Sedmina - pozdravi Mariju (1969) .... Niko Gravitacija ili fantastična mladost činovnika Borisa Horvata (1968) Osveta (1968.) Crne ptice (1967.) Iluzija (1967.) Od 1980. do 1990. Gospođica (1980.) Duvanski put (1980.) (mini) TV Serija Variola vera (1981) .... Doktor Grujić Tuga (1981) (TV) Nepokoreni grad (1981) (mini) TV serija Banović Strahinja (1981) .... Abdulah Kiklop (1982) .... Ugo 13. jul (1982) .... Kapetan Mitrović Noć poslije smrti (1983) Zadah tela (1983) .... Pančo Vila Pejzaži u magli (1984) .... Lelin otac Una (1984) .... Profesor Mišel Babić U raljama života (1984) .... Intelektualac Štefica Cvek u raljama Života (1984) (mini) TV serija Horvatov izbor (1985) .... Krešimir Horvat Život je lep (1985) .... Harmonikaš Večernja zvona (1986) .... Tomislav K. Burbonski San o ruži (1986) .... Valent Putovanje u Vučjak (1986.) TV serija .... Krešimir Horvat Miss (1986.) Days to Remember – Die Verliebten, (1987) Osuđeni (1987.) Hudodelci (1987) .... Raka Manifesto (1988.) .... Emile Hanna`s War (1988) .... Captain Ivan Večernja zvona (1988) (mini) TV serija.... Tomislav Kovač Povratak Arsena Lupena (1989.) TV serija .... Herlok Šolms Čovjek koji je volio sprovode (1989.) Od 1990. do 2000. Stigmata (1999) .... Marion Petrocelli Dolce rumore della vita, Il (1999.) .... Bruno Maier Oči širom zatvorene (1999.) .... Milich Mare largo (1998.) .... François Riffaud Veliki Joe Young (1998) .... Andrei Strasser Prague Duet (1998) .... Jiri Kolmar Polish Wedding (1998) .... Roman Tregua, La (1997) .... The Greek Svetac (1997.) .... Ivan Tretiak Memento (1996) .... The Officer Nečista krv (1996) .... Marko Broken English (1996) .... Ivan Belma (1995) .... Josip Papac Two Deaths (1995) .... Colonel George Lapadus Magareće godine (1994) .... Narator Before the Rain (1994) .... Aleksander Urnebesna tragedija (1994) .... Kosta Kontesa Dora (1993.) .... Karlo Armano Dezerter (1992.) Karneval, anđeo i prah (1990.) Od 2000. U zemlji krvi i meda - general VRS-a Batman: početak (2005.) .... Beskućnik Bela ptica (2005.) Go West (2004.) The Keeper (2004.) .... Imam Muaffak Euro Trip (2004.) .... Tibor Hermano (2003.) .... Carlos Avileda Ilaria Alpi (2002.) .... Miran Hrovatin Mirni Amerikanac (2002.) .... Inspector Vigot Quicksand (2001.) .... Oleg Butraskaya South Pacific (2001.) .... Emile de Becque Je li jasno prijatelju? (2000.) .... Milan Rajić Zdrpi i briši (2000.) .... Boris `The Blade` Jurinov Svemirski kauboji (2000.) .... General Vostov Nemoguća misija 2 (2000.) .... Dr. Nekorvič MG100 (N)

Зубац, Перо Наслов Zakasnela pisma / Pero Zubac ; [likovni prilozi Živojin Miškov] Врста грађе поезија Језик српски Година 1973 Издавање и производња Irig : Srpska čitaonica i knjižnica, 1973 (Novi Sad : Prosveta) Физички опис [46] str. : ilustr. ; 17 cm Други аутори - особа Мишков, Живојин Збирка ǂEdicijaǂ Stražilovo ; ǂknj.ǂ 13 HČ

Stanje:kao novo Izdavač:Hrvatska Riječ, Subotica Izdato: 2019 Korica: meka Pismo : latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ---103----

60682) SOJENICA, Đorđe Bakovija , Filip Višnjić Beograd 2016 , Ako pesničku slavu jednog Emineskua rumunski narod – možda nikad! – neće dovesti u pitanje, smatrajući ga jedinstvenim i nedostižnim, večnim kao zvezda Zornjača od koje je on načinio glasovit pesnički simbol, ako se za Lućijana Blagu može kazati da je umnik rumunskog pesništva, za Jona Barbua da je njegov magik, a za Tudora Argezija, opet, da je njegov prvi virtuoz, time će dosta biti rečeno. Ali, nikako dovoljno; jer – odviše očito – nedostaje tu jedan Bakovija. Bakovija, najvoljeniji! Osporavan i za života i izvan njega, pesnik kome su – kao najživopisnija obeležja – isticane upravo njegove „mane“, pa i katastrofalne poetske „greške“, takozvana „ogrešenja o jezik“, a na tematici, poetici i pesničkoj strukturi nosio je kao neku vrstu (sramnog) žiga oznaku „simbolizam“, taj Đorđe Bakovija, vremenom, posta... i voljen... i klasik. Ne treba se onda čuditi kad pesnik A. E. Bakonski govori o „egzistencijalnom vidu Emineskuove lirike“ kod Bakovije, ukazujući mu time same vrhunske počasti. Ne manje priznanje i kritičarsku odanost prepoznajemo i u iskazu Mirče Tomuša: „U Bakovijinoj poeziji postoji, uvek prisutna, jedna osetljiva ploča na visoku frekvenciju, u krajnjoj instanci – svedok životnog trijumfa... Budući da nikad nije samo pad ili samo uznesenje, Bakovijina poezija ostaje, posve neumitno, sinteza ta dva kretanja, sveobuhvatna drama života, odigrana u svim svojim činovima“. Bakonski će decidirano kazati za Bakoviju da je „najmoderniji rumunski pesnik prve polovine ovog veka i jedan od evropskih prethodnika najnovijim tendencijama u svetskoj literaturi danas: apsurd, egzistencijalna drama, Eliotova istorijska pustoš ili Traklov sumrak, biološko-larvalni mrak kod Beketa, antimetaforičnost izraza...“ Mišljenja i stavovi o Bakoviji dostižu sve veću meru preciznog poklapanja i usklađivanja, afirmišući pesnika bez ostatka. Carta bacoviana, uprkos, ostaje otvorena. (Adam Puslojić) tvrd povez, format 16 x 23,5 cm , ćirilica, dvojezično rumunsko srpski , 169 strana

Lepo ocuvano DRAGAN LUKIĆ - PESME DUGE PLOVIDBE ILUTROVANO IZDAVAČ: NARODNA KNJIGA BEOGRAD STRANA: 114 Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 — Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac.[1][2] Dragan Lukić Datum rođenja 30. novembar 1928. Mesto rođenja Beograd Kraljevina SHS Datum smrti 1. januar 2006. (77 god.) Mesto smrti Beograd Srbija i Crna Gora Potpis Dragan Lukić`s signature.jpg Za članak o glumcu, pogledajte Dragan Lukić Omoljac Biografija Uredi Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama.[2] U jesen 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri.[2] Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.[3] Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964—1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967—1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine. Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri.

ODAPNI STRELU put zvezda , Tibor Sekelj , Bagdala Kruševac 1986 ,usmena poezija drevnih naroda , Želeli smo da ova knjiga pokaže koliko ima zejdničkog među ljudima različitih meridijana, onih iz prašume i onih iz pustinje, stanovnika planinskih predela i onih koji žive kraj mora ili na večitom ledu. Ova želja je bila od presudnog značaja za izbor materijala kao i na njegovo grupisanje po temama. Time postaje očigledno koliko zajednica brine za budućnost deteta koje se rađa; koliko ljubav može da ponese mladića i devojku, bez obzira na kom jeziku će to izraziti; koliko je verovanje u natprirodne snage univerzalno u određenom stepenu intelektualnog razvoja, suštastvena ljudska žud za slobodom, strah od smrti ljudi svih rasa u svim životnim uslovima. mek povez, format 14,5 x 23,5 cm , latinica, 203 strane

Mek povez - 63 strana - manji format BAGDALA KRUŠEVAC Stranice počele da se odvajaju 2

SV 1 59483) NEPOZNATI VETAR , Stevan Vrebalov , Matica srpska Novi Sad 1981 Tokom 70-tih i 80-tih godina bio je istaknuti funkcioner u Pokrajini i rukovodilac u privredi. Vrebalov je rođen u Rabrovu 1943. godine a oba roditelja su mu poginula kao pripadnici antifaštičkog pokreta. Školovao se u somborskoj Gimnaziji i na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Vrebalov je objavio sedam knjiga poezije i dva romana: „Banatske šume“, 1977; „Selo oca moga“, 1979; „Nepoznati vetar“, 1980; „Dvostruki san“, 1984; „Svete životinje“, 1985; „Bezdan“ (poema), 1978; „Raskrst“, 1986, „Bez dna“, 1987, i „Zaštitenost“, 2011. Prevođen je na ruski, slovački, madjarski, španski i makedonski jezik. Dobitnik je nagrade „Venac slobode Radomir Drakulić“ u Somboru 2019. godine, za negovanje rodoljubive misli. O njegovom stvaralaštvu pisali su mnogi kritičari i stvaraoci, poput Šandora Bogdanfija, Miroslava Antića, Ferenca Deaka, Milivoja Slavičeka, Jovana Zivlaka, Stojana Berbera. pesme, mek povez, format 16 x 21 cm , latinica, 99 strana,